U okviru projekta „Timok mining district“, Zi Đin već priprema otvaranje rudnika na Malkoj Golaji. Bez dozvola, Kinezi krče šume, menjaju vodotokove reka, na izvorištima prave veštačka jezera. U planu je izmeštanje regionalne saobraćajnice Bor-Zaječar i električke infrastrukture, pa i raseljavanje stanovništva iz sela, koja se nalaze u pojasu od 126 kvadratnih kilometara. Spajanjem rudnika Čukaru Peki i Malke Golaje stvoriće se kumulativni efekat, koji može da značajno ugrozi životnu sredinu. Istraživanja se već sprovode kod Knjaževca, Svrljiga i Niša, tako da se može očekivati da kineska rudarska kolonija premreži, devastira i otruje celu istočnu Srbiju, sve u saradnji sa korumpiranim režimom Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Kineska kompanija Serbia Zijin Mining počela je da realizuje plan za proširenje poslovne imperije na istoku Srbije. Uz rudnike u Boru i Majdanpeku, koje je preuzeo 2018. godine, Zi Đin namerava da poslovanje proširi preko Zaječara, Knjaževca i Svrljiga sve do Niša. Za početak, novi rudarsko-metalurški mega kompleks već nastaje spajanjem rudnika Čukaru Peki i Malka Golaje.

U realizaciji tog plana učestvuje i Vlada Republike Srbije, koja je pripremila novi prostorni plan za opštinu Zaječar. Javni uvid u taj plan je završen pre desetak dana, 3. avgusta, ali Zi Đin je i pre toga već počeo da nezakonito sprovodi istražne radnje, krči šumu, a na izvoru Dubokog potoka, koji je pritoka Timoka, napravljeno je veštačko jezero. Istražne bušotine su otvorene sa dozvolom za izgradnju „privremenih atarskih puteva“, koja čak i ne obuhvata parcele na kojima se izvode radovi.

Zi Đin je u decembru 2024. osnovao firmu Malka Golaja Mining d.o.o, a u martu 2025. godine je objavio da je otkriveno nalazište u Malkoj Golaji, koja se nalazi samo sedam kilometara južno od rudnika Čukaru Peki. Prema procenama Zi Đina, u nalazištu Malka Golaja nalaze se rezerve 150 miliona tona rude, oko 2,81 miliona tona bakra i oko 92 tone zlata. Geološka istraživanja još nisu završena, pa postoji mogućnost da ima još više rudnog bogatstva. Zi Đin je Gradskoj upravi Zaječara, u novembru 2025, podneo zahtev za rudarske istražne radove na prostoru Brestovac – Metovnica, koji obuhvata oko 60 kvadratnih kilometara. Planirano je otvaranje četiri istražna okna duboka oko 1,6 kilometara, odnosno do nivoa od 1240 metara ispod nivoa mora.

Malka Golaja nije zamišljena kao samostalni rudnik, nego kao novi rudarsko-topioničarski basen u okviru Zi Đinovog projekta „Timok mining district“. Prostorni plan, koji u interesu Zi Đina priprema Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, obuhvata 126 kvadratnih kilometara. Predviđeno je izmeštanje regionalne saobraćajnice Bor-Zaječar, kao i izmeštanje električne i energetske infrastrukture, cevovoda i drugih pratećih objekata. Plan predviđa i preseljenje stanovništva. Selo Oštrelj, pored rudnika Čukaru Peki, već je napušteno, a takva sudbina čeka i zaječarska sela Metovnica i Nikolićevo, pa i sva ostala „ako stručne analize pokažu da nije moguće obezbediti povoljne uslove života zbog rudarskih aktivnosti“.  

U finansijskom izveštaju za 2025. godinu, kompanija Serbia Zijin Mining prikazala je poslovni prihod veći od 213 milijardi dinara, uz čist profit od 130 milijardi dinara, odnosno 1,1 milijardu evra. Na ime rudne rente u budžet Srbije je uplatila 97 miliona evra, a još 37 je potrošila na plate radnika. Iako će Čukaru Peki nastaviti da donosi najveću zaradu Zi Đinu, Malka Golaja ima izuzetan značaj. Procenjeno je da će se eksploatacija rudnika Čukaru Peki završiti za 15 do 18 godina, a u Malkoj Golaji tek za 30 godina, što će Zi Đinu omogućiti stabilnost poslovanja.

Ipak, najvažniji ekonomski element u projektu „Timok mining district“ predstavlja nova topionica, čija izgradnja je predviđena uz rudnik na Malkoj Golaji. Ona bi trebalo da ima kapacitet do 400.000 tona anodnog i katodnog bakra godišnje. Zi Đin je do sada izvozio sirovu rudu ili koncentrat bakra. Nova topionica omogućala bi prelazak na više faze prerade, što bi povećalo prihode od izvoza.

Zi Đin je objavio planove razvoja Čukaru Pekija, Donje zone i Malke Golaje, modernizaciju postojećih pogona i prateće infrastrukture, ali ne i vrednost investicije. Projekat za Malku Golaju još nije završio fazu tehničkog projektovanja. Nema zvaničnih procena koliko će taj rudnik doprineti proizvodnji bakra i zlata, koliki će biti izvoz, koliko će biti otvoreno novih radnih mesta, kolika će biti godišnja rudna renta i koliki će biti prihodi države od poreza na dobit. Osim toga, nisu javno dostupni ključni tehnički dokumenti, koji bi omogućili potpunu procenu projekta. Nema studije izvodljivosti, plana eksplatacije po fazama, procene godišnje proizvodnje bakra i zlata, ali ni količine jalovine, ne postoji plan upravljanja otpadnim vodama, kao ni potrošnje vode i električne energije, pa ni sudije uticaj na životnu sredinu.

Dosadašnja praksa je pokazala da kineskoj rudarskoj kompaniji nisu potrebne sve dozvole da bi počela sa radom. Izgradnja rudnika Čukaru Peki je počela 2019. godine, nakon što je Zi Đin preuzeo projekat od kompanije Nevsun Resoruces. Probna proizvodnja je počela u junu 2021, a zvanična 22. oktobra 2021. godine. Puštanju u rad rudnika u Gornjoj zoni Čukaru Pekija prisustvovali su predstavnici kompanije Zi Đin, tadašnja kineska ambasadorka Čen Bo i Aleksandar Vučić. U tom trenutku postojalo je nekoliko pojedinačnih studija procene uticaja na životnu sredinu, ali većina do danas nije dobila saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine. Studija procene uticaja za Donju zonu još nije napravljena. Iako rudnik Čukaru Peki radi skoro punih pet godina, Ministarstvo je tek pre tri meseca dalo saglasnost na studiju koja se odnosi na upravljanje rudarskom jalovinom. Kinezi su primenili sistem za pripremu jalovine za „pasta-zasip“, kojim se deo jalovine vraća pod zemlju, umesto da se odlaže na površinske deponije. Procenjeno je da se na taj način smanjuje rizik od erozije i curenja kontaminirane vode, a povećava geomehanička stabilnost podzemnih prostorija. S druge strane, taj način zahteva stalnu kontrolu hemijskog sastava jalovine i dugoročan monitoring podzemnih voda. Ukoliko se ne obezbedi odgovarajuće prečišćavanje to povećava rizik od kiselih rudničkih voda, spuštanje nivoa i promenu pravca kretanja, pa i kontakta sa sulfidnim mineralima. Postoji i opasnost od dodatnog zagađenja vazduha. Eksplatacija je uglavnom podzemna, što smanjuje emisije prašine, ali problem predstavljaju ventilaciona okna, drobljenje rude, prerada koncentrata i transport. Pošto u radu koristi eksplozivna sredstva, Zi Đin je već izazvao štetne seizmičke efekte. U selima, koja su udaljena čak i više od deset kilometara od okna, promenjeni su tokovi podzemnih voda, presušila su rečna korita i bunari. Zbog proširenja ekspoloatacije u Donjoj zoni Čukaru Pekija, Zi Đin mora da napravi potpuno novu procenu uticaja na životnu sredinu. 

Za Malku Golaju u toku je izrada Strateške procene uticaja za Prostorni plan područja posebne namene koji obuhvata i Čukaru Peki i Malku Golaju. Strateška procena treba da odgovori na pitanje: „Šta će se dogoditi kada više velikih projekata deluje istovremeno?“ Rudarenje u Boru, Velikom Krivelju, Cerovu, Čukaru Pekiju i Malkoj Golaji izazvaće kumulativne efekte na kvalitet vazduha, reke, biodiverzitet, emisije gasova, upravljanje jalovinom, buku i saobraćaj.

Veliki problemi mogu nastati kada se pusti u rad nova topionica u Malkoj Golaji. Iako Kinezi obećavaju da će instalirati savremenu tehnologiju, koja može značajno smanjiti emisije sumpor-dioksida i ostalih štetnih čestica, veći ukupni kapacitet prerade može povećati nivo zagađenja vazduha. Topionica će povećati rizik i od uticaja industrijskog otpada i kontaminiranom vodom.

U dosadašnjim studijama uticaja na životnu sredinu, koje je priložio Zi Đin, nedostaje analiza kumulativnog hidrogeološkog modela, koja bi procenila međusobni uticaj povezanih rudnika na dugoročne promene vodnog režima. Ne postoje ni stručne procene na ekstremne padavine, rizik od poplava, sušne periode i promene dostupnosti voda u dužim periodima. Za Malku Golaju je naročito važno stanje šumskih ekosistema, migracionih koridora divljači i opstanak zaštićenih vrsta biljaka i životinja. Kakav odnos prema biodiverzitetu ima Zi Đin odavno se video u Boru, pa i u Malkoj Golaji, gde se bez ikakvih dozvola krče šume, menjaju vodotoci i na izvorištima prave veštačka jezera. Uz sve to, neophodno je napraviti realnu i dugoročnu procenu posledica eksploatacije ruda i posle zatvaranja rudnika. Kako će se izvršiti rekultivacija prostora, kolike će biti finansijske garancije za sanaciju i monitoring po završetku radova.

Strateška studija nije završena, ali Zi Đin već godinama eksploatiše rudu u Borskom basenu, a već je počeo sa pripremama za otvaranje rudnika u Malkoj Golaji. Za manje od sto miliona evra godišnje, Srbija je omogućila Kinezima da od Bora, Majdanpeka i Zaječara napravi rudarsku koloniju. Pošto se istraživanja već sprovode kod Knjaževca, Svrljiga i Niša, uskoro će cela istočna Srbija da bude devastirana i zatrovana. Za tu ekološku katastrofu nisu zaslužni samo Kinezi, nego većim delom režim Aleksandra Vučića.