Pacijenti ginu u bolnicama usled lekarskog nemara i grešaka, slučajnih ili namernih. Zdravstvena inspekcija je u poslednje tri godne podnela samo sedam krivičnih prijava protiv lekara. Jedna od tih prijava podneta je zbog smrti Branislava Ivkovića, visokog funkcionera prvo SPS-a, a onda i SNS-a. Za razliku od Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, kao i njegovih saučesika Zlatibora Lončara i Dragana J. Vučićevića, koji se leče u inostranstvu, Ivković se nauspešno lečio u Kliničkom centru Srbije. 

Režimski političari i mediji skrivaju tragične primere, koji razotkrivaju istinu o katastrofalnom stanju u zdravstvu. Proces uništavanja sistema javnog zdravlja ne sprovodi se slučajno već sa namerom da se pacijenti preusmere na privatne klinike, koje su u vlasništvu Vučićevih političkih i poslovnih ortaka, kao što su Džihan Abazović i Milica Đurđić, vanbračna partnerka Ane Brnabić.

Predrag Popović

Srbija dobija novu dijagnostičku opremu i mobilne ambulante. Ministarstvo zdravlja nastavlja da razvija transplatacioni program. Prevencija kardiovaskularnih bolesti u fokusu Ministarstva zdravlja. Srbija podržala novu „Mapu puta“ za zdravlje na Zapadnom Balkanu. Besplatna HPV vakcina.

Ovako izgledaju naslovi saopštenja, kojima Ministarstvo zdravlja pokušava da stvori utisak da zdravestveni sistem postoji, da se svakodnevno radi na poboljšanju zaštite zdravlja građana. Režimski mediji izveštavaju o svakom kupljenom medicinskom aparatu, okrečenom bolničkom hodniku, renoviranom toaletu i, naročito, o aktivnostima ministra Zlatibora Lončara. 

Prava slika stanja u zdravstvu može da se vidi na društvenim mrežama, gde unesrećeni i ogročeni ljudi objavljuju informacije o tragedijama koje su zadesile njihove bližnje. U jednom takvom snimku, koji se pre nekoliko dana pojavio na Instagramu, navodi se: „Preminuo je Konstantin Tanevski, đak Politehnike. Nigde u medijima nećete naći da je dan pred smrt, pod temperaturom, pokušao da ode kod zubara u Dom zdravlja u Šilerovoj ulici u Zemunu. Vraćen je jer nije imao overenu knjižicu. Nigde u medijima nećete naći da je kobne noći pozivao Hitnu pomoć, ali dežurni lekar je smatrao da nema potrebe da dolaze, nego je dao savet. Nigde nećete naći ni da, kad je Hitna na drugi poziv došla, nije ni morala da dolazi.“

Režimski mediji nisu objavili ni vest da je početkom jula izbio požar u starom odeljenju Urgentnog centra. Lekari i medicinske sestre su na čaršavima iznosili dvadesetak nepokretnih pacijenata. Šest vatrogasnih ekipa je satima gasilo vatru. Iako su bili ugroženi životi nemoćnih pacijenata i medicinskog osoblja, vest o požaru nije smela da bude objavljena kako ne bi narušila bajke o odličnom stanju u zdravstvenim ustanovama, koje plasiraju predstavnici vlasti.

Režimski mediji su ignorisali i tragičan slučaj dvadesettrogodišnjeg Ivana Brkića, koji je umro u Urgentnom centru. Njegov stric Milovan Brkić, glavni urednik Magazina Tabloid, u svojim novinama i u nastupima na raznim podkastima iznosio je informacije o tronedeljnom „lečenju“ mladića, koje je završeno likvidacijom. U obdukcionom nalazu istaknut je zaključak da je do smrti došlo usled komplikacija. Ne navodi se kako je došlo do komplikacija i ko je za njih odgovoran. Ni nadležno tužilaštvo nije bilo zainteresovano da to otkrije. Reagovao je samo direktor Urgentnog centra Marko Ercegovac, koji je ostavku na tu funkciju podneo istog dana kada je umro Ivan Brkić. Ercegovac je odmah otišao u Crnu Goru. U vesti o Ercegovcu, dugogodišnjem najbližem saradni ministra Lončara, mediji su istakli: „Njegova iznenadna ostavka, posle deset godina upravljanja Urgentnim centrom, izazvala je veliko iznenađenje među zaposlenima, dok razlozi odlaska za sada nisu zvanično saopšteni.“

Katastrofalno stanje u srpskom zdravstvu ponekad na svojoj koži osete i pripadnici vladajuće kaste, kao što je to bio slučaj sa Branislavom Ivkovićem, bivšim visokim funkcionerom SPS-a i potom SNS-a. Krajem 2023. godine, Ivković je u jednom intervjuu beskrajno hvalio Aleksandra Vučića i „zlatno doba“, koje je u Srbiju došlo zahvaljujući naprednjačkom kartelu. Iz televizijskog studija je otišao u Klinički centar Srbije. Posle pregleda, hitno je operisan u predelu abdomena. Posle dvogodišnje borbe sa karcinomom, preminuo je 20. novembra 2025.

U tom periodu, borio se i protiv lekara, koje je smatrao da su odgovorni za stanje u kome se nalazio. Tu borbu je, posle njegove smrti, nastavila Biljana Popović, koja je sa Ivkovićem bila u braku i koja je, takođe, bila istaknuti pripadnik kartela.

– Sve naše sumnje da mu je sakrivena dijagnoza su se potvrdile redovnim nadzorom, a nakon toga i vanrednom inspekcijom Ministarstva zdravlja. Inspekcija je podnela krivičnu prijavu nadležnom Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Mi smo se istovremeno borili za malo života i dostojanstva. Bane jeste bio metastatski bolesnik od samog početka i njemu je trebala sistemska terapija. Dakle, ne možete nikoga da otpustite iz bolnice, da ide kući, da ga uverite da je zdrav – kaže Biljana Popović, bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U svojim iskazima na Instagramu, ona ističe da je krivična prijava podneta protiv Velimira Markovića, direktora Klinike za digestivnu hirurgiju, patologa Marjana Miceva, hirurga Dragana Basarića i lekara Nenada Mijalkovića, Marka Dožića i Aleksandre Đurić Stefanović. Biljana Popović tvrdi da nisu krivi oni, nego doktor Vladimir Dugalić, pa čak objavljuje i njegove fotografije iz restorana „27“.

O staroj mudrosti „bolest je svačija“, Branislav Ivković i Biljana Popović nisu razmišljali dok nije pogodila njih. Do tada su učestvovali u zločinačkim poduhvatima režima Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića. Nisu ni pretpostavili da ih može snaći sudbina miliona običnih građana, koji su decenijama stradali od posledica lekarskih grešaka i zloupotrebe pravosuđa.

Za razliku od Ivkovića, većina vodećih članova kartela dobro zna u kakvom stanju se nalazi zdravstveni sistem. Zato se Aleksandar Vučić leči u Londonu i Tel Avivu, Danilo Vučić u Čikagu, Milica Vučić u Berlinu, ministar zdravlja, tzv. Doktor Smrt u Beču, a Dragan Vučićević u Minhenu. Znaju kakav sistem su stvorili, pa ne žele da rizikuju. A, dok se novcem građana, leče u najskupljim klinikama, uveravaju svoje žrtve da je zdravstvo kvalitetno.

Osim u propagandnim izjavama, tu laž brane konkretnim postupcima, kroz državne institucije. Zdravstvena inspekcija je podnela samo sedam krivičnih prijava u poslednje tri godine. Ne zna se koliko desetina hiljada pacijenata je oštećeno usled lekarskih grešaka, mnogi i fatalno, ali inspekcija je samo za sedam slučajeva utvrdila da postoji osnovana sumnja da su učinjena krivična dela.

Jeftinim markentiškim trikovima, Vučić pokušava da sakrije tragično stanje u zdravstvu, za koje su odgovorni on i njegovi saučesnici iz kartela. U poslednjoj kampanji pred parlamentarne izbore, 26. oktobra 2023. godine, obećao je da će „tačno do 1. januara 2024.“ biti očišćenje sve liste čekanja.

Dnevni prosek, objavljen na sajtu Republičkog fonda zadravstvenog osiguranja, za dan 20. jula 2026. pokazuje da se na listama čekanja nalazilo 29.386 pacijenata.

 Čeka se na sve vrste intervencija, od ugradnje Bypass-a ili trajnog veštačkog vodiča srca (TVES) do ugradnje endoproteza kuka. Čak se čeka i na prve MR preglede glave. U Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, pacijentu koji je primljen 16. juna 2026. zakazan je prvi pregled za 4. decembar ove godine. Na listama čekanja nalaze se pacijenti, kojima je još u proleće 2023. određen termin za intervenciju krajem 2027. godine.

Vučićev režim je sistemski uništio srpsko zdravstvo. Naravno, to nije urađeno slučajno, usled neznanja ili nesnalaženja, nego zbog povećanja zarade njegovih ortaka iz kartela, koji imaju privatne klinike.

Srbiji danas nedostaje 2.155 lekara specijalissta, aoko 800 lekara je zatražilo do kraja juna da napusti zemlju i ode u pečalbu.

U Srbiji posluje oko 700 privatnih zdravstvenih ustanova, opštih i specijalnih bolnica, poliklinika i domova zdravlja, kao i više od 1.000 privatnih specijalističkih ordinacija i oko 3.000 stomatoloških ambulanti. Privatni zdravstveni sektor vredi približno 500 miliona evra godišnje, što čini oko 10 odsto ukupnog tržišta zdravstvenih usluga u Srbiji.

U poslednjih sedam godina, udeo privatnih klinika u podeli zarade od ukupno pet milijardi evra, konstantno raste po 15 odsto godišnje. Toliki rast je omogućen prinudnim transferom pacijenata iz državnih u privatne bolnice, koji stimuliše naprednjački režim.

No, naprednjački prevaranti su toliko nesposobni da ne umeju da iskoriste ni sve prednosti u poslovanju, koje su sami sebi obezbedili. To se vidi na primeru klinike BeoCell, koju su u oktobru 2022. godine u Beogradu otvorili Džihan Abazović, brat tadašnjeg crnogorskog premijera Dritana Abazovića, i Milica Đurđić, seksualna partnerka tadašnje srpske premijerke Ane Brnabić. Da je u pitanju prevara moglo je da se nasluti po vlasničkoj strukturi.

Kao zvanični vlasnik klinike prijavljena je firma Vincula Biotech Group d.o.o. Beograd. U njenoj vlasničkoj strukturi nalaze se kiparska ofšor kompanija Ensifolia sa 75% vlasničkog udela, Robne kuće „Beograd“ sa 15%, Aleksandar Ljubić sa jednim procentom, dok jedan procenat dele Vladimir Harhaji i Dušan Marić. Nije poznato ko poseduje ostali udeo u vlasništvu. Sa prijavljenim početnim kapitalom od nula dinara (0), klinika BeoCell u prvoj poslovnoj godini je napravila gubitak od 632,4 miliona dinara. Sledeće godine, 2024, poslovala je sa profitom od 107,5 miliona dinara, da bi potom, 2025. opet zabeležila minus od 30 miliona dinara.

Ukupni gubitak iznosio je oko 555 miliona dinara, odnosno 4,7 miliona evra. Uz to, Abazovićeva i Đurđićkina klinika je ostavila dugovanja od 867 miliona dinara, tj. oko 7,4 miliona evra. BeoCell je pušten u stečaj, a njegov vlasnik Vincula Biotech nalazi se u blokadi od 2024. godine sa kratkoročnim i dugoročnim dugovima od 813 miliona dinara (6,9 miliona evra). Na kraju, nikom ništa. Dritan Abazović i Milica Đurđić iza BeoCell-a ostavili ogromne dugove i upustili se u nove poslovne angažmane.

Ako bude pravde, njihovi i svi ostali naprednjački dugovi biće naplaćeni čim Vučićev kartel padne s vlasti.

 U oslobođenoj Srbiji stvoriće se uslovi za obnovu zdravstvenog sistema, ali i za privođenje pravdi svih krivaca za njegovo uništavanje.