·   U Srbiji je aktivno 5.000 zadruga, od kojih je 3.000 poljoprivrednih, a među kojima 62 odsto čine zemljoradničke zadruge. Tradicija Zadružnog saveza Srbije, duga je više od 130 godina, a na području Vojvodine i 170 godina zadrugarstva je poruka da imamo tradiciju, sadašnjosti i budućnost. Zadrugama potreban pristup tržištu kapitala, jer zbog svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu zadruge su iscrpele svoje akumulacije;

·   Tradicija Zadružnog saveza Srbije, duga je više od 130 godina, a na području Vojvodine i 170 godina zadrugarstva je poruka da imamo tradiciju, sadašnjosti i budućnost. Zadrugama potreban pristup tržištu kapitala, jer zbog svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu zadruge su iscrpele svoje akumulacije;

·   Da je stimulisanje poljoprivrede sa nizom ograničavajućih mera neefikasno upozoravaju i u Zadružnom savezu Vojvodine. Svoje predloge za izmene Zakona o podsticajima svojevremeno su podneli i resornom ministarstvu. Među njima su ukidanje ograničenja od 100 hektara u biljnoj proizvodnji, kao i ukidanje ograničenja do 300 kvalitetnih priplodnih grla u stočarstvu za ostvarivanje podsticaja kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara.

·   ZZ ,,Agro – Klek“ nalazi se šest kilometara od Zrenjanina. Ubraja se u tri najveće farme krava u Srbiji. Raspolaže sa 1.200 hektara obradive zemlje, a od toga je 400 hektara pod zalivnim sistemkima, u stajama je 1.200 grla rogate stoke, a trenutno je na muži oko 600 krava. Za ratarsko stočarske poslove zaduženo je oko 75 radnika;

·   Dakle, ova zadruga je preživela brojne tanzicije, sir, izvoze u Rusiju, a i sad mleka proizvedu više od evropskog proseka po kravi. Kvalitet ove zaderuge prepoznalo je i tadašnje Ministarstvgo za regionalni razvoj Srbije. Na njihovom spisku među 94 zadruge pre nekoliko godina bila je i ova zadruga koje je 2018. godine dobila bespovratna podsticajna sredstva u iznosu od 15 miliona dinara u okviru projekta Vlade ,,500 zadruga u 500 sela“ za kupovinu teleskopskog manipulatora i traktora ,,Džon Dir“;

Branislav GULAN

Zajedništvo, ključ opstanka

U Srbiji je aktivno 5.000 zadruga, od kojih je 3.000 poljoprivrednih, a među kojima 62 odsto čine zemljoradničke zadruge. Ppolovina ukupnog broja poljoprivrednih zadruga nalazi u Centralnoj Srbiji, a druga polovina u Vojvodini. Tradicija Zadružnog saveza Srbije, duga je više od 130 godina, a na području Vojvodine i 170 godina zadrugarstva je poruka da imamo tradiciju, sadašnjosti i budućnost. Zadrugama potreban pristup tržištu kapitala, jer zbog svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu zadruge su iscrpele svoje akumulacije. Zato je za opstanak zadrugarstva i pedlog da se otvori fond za finansiranje zadruga i da nije važno kako će se on formalno zvati, već da je bitno da se zadruge finansiraju.

Predlog Zadružnog saveza Srbije je da taj fond koji bi finansirao zadruge bude na republičkom nivou, da bude beskamatni i da prati ciklus proizvodnje, a to znači da ako voćka rađa u trećoj godini, to prati i grejs period, odnosno da on važi dok ne stigne prva zarada. Ocena zadrugara je da je i izgradnja skladišnih preradnih kapaciteta u zadružnom vlasništvu mnogo isplativija nego da se pojedinačno neko registruje kao gazda. „Što se tiče zadruga, nama je finalizacija proizvoda jako ključna, tako da možemo da kažemo da je zadruga jednom rečenicom jedan kontinuirani, finalni zadružni proizvod koji je sertifikovan, marketinški obrađen, lepo upakovan, a još ako pronađe put izvoza, to nam je ključ uspeha“, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog sveza Srbije. Zato je važno da se što više radi na promociji zadruga i da se u njima zapošljavaju stručni kadrovi, jer je tu i ključ uspeha i očuvanja zadruga. Uz to zadruga mroa godišbnej kapial da obrćše najmanje 50 puta. Jer, u godoini postoje 52 nedleje. Uspehe postižu zadrugr au Danskoj koje taj kaptialobrću najamnej toliko puta!

Kako do savremene mehanizacije u poljoprivredi?

I ove 2025. godine, Zadružni savez Vojvodine organizovao je edukativni skup – ovog puta u Kleku, u Zadruzi „Agro Klek“, jednoj od tri  najuspešnije zadruge u Srbiji. Teme su više nego aktuelne teme – od mehanizacije do udruživanja, a sve sa ciljem osnaživanja zadrugarstva i modernizacije proizvodnje.

U selu Klek, kod Zrenjanina, bili su predstavnici zadruga iz cele Vojvodine. Pod sloganom „Uz zadruge do savremene mehanizacije“, razgovaralo se o načinima da se kroz udruživanje dođe do novih traktora, kombajna i opreme za preciznu poljoprivredu.  Organizator skupa bio je Zadružni savez Vojvodine, a domaćin ZZ ,,Agro Klek“, Zadruga sa tradicijom dugom više od 70 godina, koja danas obrađuje oko 1.200 hektara zemljišta i zapošljava 75 ljudi. Iz srca Banata, iz Kleka, zadrugari šalju poruku da je zajedništvo ključ opstanka, a mehanizacija – ključ napretka. Zadruge poput ,,Agro Kleka“  pokazuju da domaća poljoprivreda može da ide u korak sa Evropom – ako se znanje, sredstva i ljudi ujedine.

Zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede (50-65 odsto vrednosti traktora), kao i finansiranju preko IPARD programa, u poslednje četiri godine poljoprivrednici u Srbiji kupili su oko 21.000 novih traktori ističe Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KITE u Novom Sadu, jedne od najvećih uvoznika pooljoprivredne mehanizacije u Srbiji. Nadležne institucije treba da razmišljaju o obnavljanju i oživljavanju proizvodnje poljoprivrednih mašina, posebno kada su u pitanju laki traktori, zbog velikog broja malih poljoprivrednika. Činjenica je da je Srbija od izvoznika postala veliki uvoznik mehanizacije i opreme za agrar. Godišnje se u proseku uveze oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna.

Vrednost tržišta poljoprivredne mehanizacije poslednjih godina kreće se na nivou koji premašuje 100 miliona evra godišnje. Pored nivoa mehanizacije u zemlju je za poslednjih godinu dana stiglo i oko 13.000 polovnih traktora koji će da dobro da dođu i da se ubrzaju radovi na poljiam u Srbiji. Jer, u zemlji je danas ukupno oko 481.000 trkatora i oko 46.000 kombajna. Međutim, dobar deo te mehanizacije je stariji i od svojih vlasnika. Tako nije retkost da vlasnici od tri stara traktora za vreme sezone poljoprivrendih radova sklapaju u jedan kako bi mogli da odu do njive i da obave poslove.

U agraru Srbije i dalje su dominantni poljoprivrednci sa malim posedima, čak 78 odsto, a njihova mehanizacija je uglavnom amortizovana, i to skoro 90 procenata. U Srbiji je3 danas 19 milioaj parcela. Prema podacima RZS u Srbiji postoji 508.650 poljoprivrednih gazdinstava. Međutim, čak 217.623 njih su vlasnici poseda veličine do dva hektara. To zančio das u parcele usitnjene da se ih ima čak 19 miliona. Mišković, kaže da je popis poljoprivrede u 2023/24. godini dao realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije.

Poljoprivrednici u Srbiji sad poseduju oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna, kao i oko milion priključnih mašina u radnom stanju, a tek svaka peta mašina je nova. Prosečna starost traktora je, prema nekim procenama, oko 30 godina.

U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku postoji oko 4,07 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga je 4,1 miliona hektara obradivo, dok se u Srbiji koristi 3.257.100 hektara. U ovogodišnjoj žetvi pšenice na oko 607.075 hektara dobijen je prinos od 3.605.000 tona. Prema podacima RZS prosečan prinos bio je 6,1 tonu po hektaru. Dovoljno za domaće potrebe koje sa ishranom, robnim rezervama i semenskom pšenicom iznose manje od od 1,55 miliona tona godišnje. Inače, ovogodišnja žetva u Srbji dočekana je sa rodom od million tona stare pšenice. U odnosu na desetogodišnji prosek (2015 – 2024) proizvodnja pšenice veća je za 26 odsto.

·   To je dobar prinos pd 3,6 milioan toan 2025. godine. Ali, pema podacima RZS rekord je bio 1991. godine kada je rod bio 3.736.503 tone!

Najveće površine ili oko 961.215 hektara ove 2025. godine zauzeo je kukuruz. Dobar deo očekivanog roda obrala je suša pa se on procenjuje na oko 4,4 miliona tona. Prosečan prinos je oko 4,6 tona po hektaru. Pošto je u Srbiji značajno smanjen stočni fond potrebno je i manje kukuruza za ishranu stoke. Procene su da Srbiji sad treba godišnje oko 3,5 miliona tona, što je za milion tona manje nego prethodnih godina. Analitičari ističu da se od kukurza kroz više prerade može dobiti oko 5.000 različitih proizvoda pa se predlaže da se tako radi. To bi onda za nekoliko puta povećalo prihod od njegovog izvoza. U 2024. godini iz Srbije je bilo izvezeno agrarnih proizvoda u vrednosti 5,2 milijardi evra, a uvezeno je za 3,9 milijardi evra. I pored teške 2024. godine agrar je ostvario trgovinski suficit sa svetom.

·   Rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji, pema podacima RZS, bila je 1986 godine kada je na približno istim površinama dobijen rod od 8.062.020 tona!

Kako da umesto kukuruza i pšenice izvozimo meso, mleko ili biogorivo

Nedavno je Vlada Srbije donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2025. godinu. Novčana davanja za sertifikovano seme i po grlu su nikad veća, ali i dalje ostaju ograničenja za količinu hektara i broj grla za koja se te subvencije mogu ostvariti. Stručnjaci upozoravaju da se i ovoga puta najveći deo sredstava iz budžeta koristi za direktna davanja. Izmenom Zakona o podsticajima odvojen novac bi, kažu, mogao efikasnije da se koristi, a to bi dovelo do bržeg razvoja poljoprivrede i unapređenja položaja proizvođača hrane.

U prethodnom periodu država je, kažu proizvođači mleka, donela nekoliko dobrih mera koje bi trebalo da stimulišu stočare da se bave ovim poslom. Između ostalog, premija za mleko je povećana na 19 dinara, a uvećane su i subvencije za junice. Međutim, i dalje su na snazi neke odluke koje destimulativno deluju, pogotovo na ozbiljne proizvođače. Jedan od problema je, navode, što su podsticaji ograničeni na najviše 300 grla.

ZSV predlaže ukidanje ograničenja na subvencije

Da je stimulisanje poljoprivrede sa nizom ograničavajućih mera neefikasno upozoravaju i u Zadružnom savezu Vojvodine. Svoje predloge za izmene Zakona o podsticajima svojevremeno su podneli i resornom ministarstvu. Među njima su ukidanje ograničenja od 100 hektara u biljnoj proizvodnji, kao i ukidanje ograničenja do 300 kvalitetnih priplodnih grla u stočarstvu za ostvarivanje podsticaja kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara.

Predsednica ZSV mr Jelena Nestorov Bizonj navodi da zemljoradničke zadruge i zadrugari svoju ukupnu proizvodnju i promet ostvaruju unutar pravnog sistema. Ujedno plaćaju poreze i doprinose, a najviše su ograničeni u ostvarivanju podsticaja iz budžeta kojem najviše doprinose – kaže Nestorov Bizonj. Umanjenje isplata direktnih plaćanja je do sada, objašnjava, pogađalo prvenstveno zadruge i poljoprivrednike sa velikim farmama, jer su oni prvo ostali uskraćeni za ostvarivanje podsticaja iznad propisanog broja grla, a zatim su i od podsticaja koje su ostvarili, vraćali deo u skladu sa odrebama člana 33 zakona. Zbog toga je i predloženo da se zadruge, zadrugari i sva druga gazdinstva koja imaju registrovanu stočarsku proizvodnju izuzmu od primene ove odredbe.

Poslednjih godina, takođe, postoji povećana potreba za subvencionisanjem kamatnih stopa na kredite kod poslovnih banaka, sa ciljem smanjenja troškova finansiranja poljoprivredne proizvodnje iz kredita na nivo od jedan do dva odsto godišnje, u vezi sa čim je ZSV više puta predlagao nadležnim organima da se unutar podsticaja za kreditnu podršku, usmere povećana i kontinuirana sredstva u ove mere, navodi Nestorov Bizonj.

·   Ukoliko bi se usvojili predlozi ZSV, smanjila bi se siva ekonomija u poljoprivredi, a time i nelojalna konkurencija prema svim akterima u poljoprivredi koji posluju unutar pravnog sistema, od čega bi i državni budžet imao više koristi nego do sada;

Državne i lokalne mere ne treba da se preklapaju

U Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije kažu da veliki broj proizvođača hrane koristi samo osnovne podsticaje, to jest, direktna davanja, dok mere ruralnog razvoja mahom koriste mlađi i bolje informisani poljoprivrednici. Stav našeg udruženja je da se kroz nacionalne podsticajne mere moraju pomoći i manja poljoprivredna gazdinstva. Ako govorimo o ostanku i povratku mladih na selo, kao i otpočinjanju poljoprivredne proizvodnje, za njih je potrebno osmisliti posebne programe podsticaja koji bi bili otvoreni tokom cele godine, kažu u Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije. Naglašavaju da bi se takav program nadovezivao na program koji sprovodi Ministarstvo za brigu o selu kroz dodelu seoskih kuća. Ako realno posmatramo, kuća nije dovoljna da bi neko mogao trajno da ostane na selu ili da se doseli i živi na selu, već konkretna proizvodnja koja bi značila i ekonomsku održivost jednog domaćinstva i planiranje porodice, smatraju u Udruženju.

 Da bi se poljoprivreda brže razvijala, kažu, potrebno je da agrarni budžet bude bar 10 odsto nacionalnog budžeta, kao i da se mere namenjene poljoprivredi na lokalu ne preklapaju sa podsticajima koje daje država. Lokalne mere podsticaja moraju prvenstveno biti usmerene na mlade i na sektor prerade primarnih poljoprivrednih proizvoda, zatim na razvoj marketinga i kanala prodaje krajnjih proizvoda. Jedino tako mali poljoprivredni proizvođači mogu postići adekvatnu i njima prihvatljivu cenu koja ih ne bi vodila u minus ili na često prisutnu ‘pozitivnu nulu’ – smatraju iz UMPS-a.

·   Poljoprivreda je, je“živa stvar“, pa su efekti podsticaja različiti u odnosu na to kada ih država isplaćuje. Ogromna turbulencija na tržištu kako poljoprivrednih proizvoda, tako i repromaterijala i poljoprivredne mehanizacije dovela je do toga da poljoprivrednici obično kada dobiju novac, mnoge cene drastično porastu, pa su konkretni efekti njima najmanje vidljivi. Čim država raspiše javni poziv, primetan je nagli skok cena svega što može biti deo tih podsticaja, uključujući i kredite na koje se poljoprivrednici vrlo često oslanjaju naročito kada su u pitanju veća investiciona ulaganja, navode u Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije.

·   Uvek treba odvpojiti poljorpviredu od sela – to su odvojena dva živa organizma;

„Kažnjavanje“ velikih proizvođača mleka

ZZ ,,Agro – Klek“ nalazi se šest kilometara od Zrenjanina. Ubraja se u tri najveće farme krava u Srbiji. Raspolaže sa 1.200 hekara obradive zemlje, zatim 1.200 grla rogate stoke, a trenutno je na muži oko 600 krava. Za ratarsko stočarske poslove zaduženo je oko 75 radnika. Nastala je od seljačkih radnh zadruga formiranih neposredno posle Drugog svetskog rata. Zavidni rezltati posledica su, kako kaže direktor zadruge Radovan Bokić, višegodišnjeg rada kompletne ekipe ljudi.

Zadruge funkcionišu normalno i poslednjih četvrt veka u kome je bilo devet sušnih godina u Srbiji. Uz velike napore i muke uspeli su da obezbede dovoljno hrane, posebno kabaste za stoku. Na taj način obezbeđeno je i preživljavanje stoke, samim tim i zadruge. A, bez dobre zadrue nema ni naprednog sela“

Zemljoradnička zadruga ,,Agro – Klek“ u Kleku je među tri najuspešnije zadruge u Srbiji. ZZ ,,Agro Klek“ funkcioniče zajedno sa naseljenim mestom Klek u kome se nalazi. Osnovna delatnost zadruge je stočarstvo i mlečno govedarstvo, zatim ratarstvo, koje je u službi stočarstva i ribnjaka. Obrađuje se 1.200 hektara njiva, a od toga je 400 hektara pod zalivnim sistemima. U stajama ima oko 1.200 grla goveda, ponajviše krava rase crveno – beli Holštajn od toga 600 krava muzilja, dok je osalo priplodni podmaldak jundi i teladi. U sastavu zadruge je i ribnjak površine oko 80 hektara. Zadruga ukupno upošljava oko 75 stalno zaposlenih. U ratarstvu je zastupljeno sve što je potrebno za stočnu hranu, na prvom mestu lucerka, kao strateška kultura, kukuruz i soja. Ratarstvo obezbeđuje 100 odsto potreba farme, a to je od 15.000 do 18.000 tona kabaste hrane, osim mineralnih dodataka koje ovo podneblje ne obezbeđuje.

,,Funkcionišemo sami za sebe, domaćinski i potpuno legalno. Seljci imaju poverenja u nas, predaju nam robu, mi im garantuiejmo isplatu i nemako nikakav problem u međusobnoj saradnji. Zadruga ima blizi 100 zadrugara, toliko i kooperanata iz katastarske opštine i mesta. Bavimo se otkupom poljoprivrednih proizvoda, prevashodno od zemljoradnika, kooperanata i zadrugara iz Kleka, od svih 80 – 90 odsto tržišnih viškova. Poseduje i podna skladišta i imamo ugovore sa ozbiljnim skladištarima, tako da je sva roba smeštena na sigurno. Pre dve godine finansijski gledano prihodi su nam bili preko 500 miliona dinara na godišnjem niovu, od čega 20 do 140 miliona smo plaćali poreza državi. Prosečna zarada sad je veća od 80.000 dinara, sa čime smo zadovoljni. Dosta pažnje poklanja se mladima i obrazovanju. Među zaposlenima su svi profili koji odgovafaju strutkuri proizvodnje. Kod ratarstva tim je sačinjen od agronoma, inženejra zaštite bilja, tehničkih lia, kija prat eproizvdonju. Kod farme je veterinar,veterinarski tehničar stočarskog profila, dok je broj zaposlenih u upavi sveden na minimum. Planovi zadruge su idu u pravcu daljeg podiyanja niova proizvodnje u vim segmentima,smanjenje troškova i ka kompletnoij racionalizaciji poslovanja. Budućnost ratarstva ogleda se u njegovom intenzivifanju,uvođenjem novih sistema za navodnjvaanje. Radi se o ratarskim kulturama prvensteno namenjenim stočarskoj proizvodnji. Mi prinose ne merimo po jedinici površine, već po prihodu. Ne iteresuje nas ni prinso kukurza po jedinici površine već gledamo koliko ćemo ostvariti po hektaru kroz litre mleka, kilogama ribe, mesa, što nam je značajnije od nabrajanja prinosa“, kaže Radovan Bokić, direktor ZZ ,,Agro Klek“ u Kleku.

,,Mi zapravo idemo na povećanje količine mleka po grlu. Pre dve godine to je bilo 10.400 litara po kravi godišnje. Taj rezultat ljubomorno čuvamo. Jer, to je formila uspeha zadruge. Naša zarada je je 22-23 litre muznog proseka dnevno do 32 koliko mi imao zaradu. Amaterizam u proizvodnji mleka je nedopustiv jer sve što se radi napola ne donosi pare. Primenom racionalizacije sa istim brojem ljudi, istom opremom i mehanizacijom i strukturom ova zadruga utiče na dirketne troškove. Uz povećanje od 10 do 15 odsto broja grla sniziće se cena koštanja litre mleka, a ljudi, objekti i oprema biće 100 odsto uposleni. Od krava će se izvlačiti maksimum. Sad je ,,Mlekoprodukt“ u krizi, džabe ako mi opstanemo, a mlekara kojoj prodajemo mleko, da nam propadne“, kaže direktor ZZ ,,Agro Klek“.

Proizvodnja u ovoj fabrici traje 365 dana u godini i radi se 24 časa dnevno. ,,Agro Klek“ na godišnjem nivou proiizvede oko šet miliona litara mleka i nalazi se među tri najbolje farme u Srbiji po kvaltietu i proizvodnji, ne i količini. Ali, dostigao se evropski rang, a to znači da krave daju u proseku više od 10.000 litara mleka po grlu! Današnji nivo proizvodnje je na 15.000 litara godišnje, kvalitetnog mleka koje ispunjava evropski standard. Zadruga više od tri decenije sve količine proizvedenog mleka isporučuje zrenjaniskom ,,Mlekoproduktu“. Tu se radi o dnevnoj proizvodnji od oko 14.000 litara ili godišnjoj od oko šest miliona litara ,,bele reke“.

·   Inače, u Srbiji se proizvede godišnje oko 1,4 milijardi litara mleka. Od toga je u legalnim tokovima oko 800 miliona litara, dok je ostalo oko 600 miliona litara u sivoj emisiji!

·   Da u seoskoj zemljoradničkoj zadruzi mogu da se primenjuju evropski standardi u proizvodnji, potvđuje i primer ,,Agro Kleka“.

,,Mi sad realizujemo planove od pre pet godina, a planriamo za narednu deceniju. Naša snaga je u potencijalima koje imamo. Cena na današnji dan ne znači nam mnogo. Nas intertesuje koja će otkupna cena mleka biti u narednoj. Problem nije u otkupu mleka, već je u uvozu jeftinog sira. Jer, kako će nam se platiti mleko, ako se uvozi sve i svašta iz Evrope, po stimulativnim cenama, i to nas trenutno najviše brine. Svake godine zadruga u razvoj ulaže oko pola miliona evra. Na ovoj farmi godišnje se za ishanu stoke pripremi oko 14.000 tona hrane koja je proizvedena na zadružnim njivama“, tvrdi direktor ZZ ,,Agro Klek“ Radovan Bokić.

Jedan od problema ove zadruge je i krađa ribe iz ribnjaka. To je nerešen problem od pre tri decenije, zbog nesrazmerno blagih kazni prema počiniocima.

Problem restitucije

Nerešen problem zuadruge je i restitucija. Rukovodstvo ,,Agro Kleka“ tvrdi da su zemlju koja je u postupku restitucije legalno 2016. godine uknjižili. Sad nam je u postupku oko 200 hektara, a nazire se još toliko, ukazuje Radovan Bokić. Ako bi se to oduzelo to bi značilo i skoru propast zadruge. Mi nismo protiv restitucije. Nečemo ni tuđu zemlju. Ali, u opštini se nalazi oko 12.000 hektara u javnoj svojini državne zemlje. Imamo rešenje za to. Pa nije li bezbolnije rešenje da se iz tog fonda vrati zemlja  u restituciji?

Zadruga nema ozbiljnjih problema sa institucijama na loklanom ni pokjajinskoim niovu. Međutim, prisutan je problem restitucije. Jer, grad Zrenjanin izdaje u zakup oko 10.000 do 12.000 hektara državne zemlje, međutim, Agencija za povraćaj imovine, dekretima sad preti oduzimanjem zemlje koju je Zadruga stekla pravnim putem i 2016. godine, uknjižila je kao svoje vlasništvo. Nađimo rešenje neka se to podmri iz državne zemlje koju poseduje opština. Tako ćemo jedino sačuvati  ,,Agro – Klek“ zadrugu na kojoj počiva celo selo!

·   Mora da se zna da bez dobre zadruge nema ni privlačnog sela za naseljvanje mladih!

,,Ako se to ostvari ZZ ,,Agro Klek“ neće više postojati! Sa ZSV je najbolja saradnja,sa Porekinskim sekretariajtom ya poljoprivedu isto tako. U suštini mi se ne oslanjamo mnogo na druge, osim na sami sebe. Ovo je apolitična zadruga, gde već četvrt veka radimo bez dana blokade žiro računa. Od 28. aprila 1998. godine, kada je registrovana kao ZZ ,,Agro – Klek“, ni sata žiro račin nije bio u blokadi. Nismo zaduženoi od banaka, a to što imamo kredita čini jednu trećinu u odnosu na sanje zaaliha.Klem, naseljenomesto iam oko 3.000 žitelja i trećina stanovnika, diektno ili idirektno živi o dove Zadruge. Mi smo društveno odgovoranj firma i podržavamo sve aktivnsoti u mestu i okolini, od sportskih klubaova do kulturnih manifestacija. Mesto oslonca smo penzionerima i  udruženju žena i boraca,. U vreme pandemije smo oko dva miliona dinara, u nekoj formi, uputili ka zdravstvenim organizacijama, što Ministarstvu zdravlja, što selu i pojedincima“, kaže Bokić.

Drugi problem je član 33 zakona koji kaže da se onima, koji na godišnjem nivou dobijaju od države 10 miliona dinara i više, premija za mleko umanjuje za 10 odsto, a proizvođačima koji prelaze 20 miliona dinara dvostruko više. Tako se proizvođači koji dnevno isporučuju 1.000 i više litara mleka, a to su ozbiljni proizvođači, kažnjavaju sa 10 odsto podsticaja, a oni koji imaju dnevnu proizvodnju 2.000 ili 3.000 litara sa 20 odsto,  objašnjava Radovan Bokić. Ističe da se njihova farma kažnjava sa 20 odsto, što je, kako kaže, na godišnjem nivou oko 19 miliona dinara. To je destimulativno za razvoj onih koji su odlučili da se definitivno bave mlečnom proizvodnjom u profesionalnom smislu, a to je danas okosnica proizvodnje mleka u Srbiji – ukazuje ovaj farmer.

Dakle, ova zadruga je preživela brojne tanzicije, sir, izvoze u Rusiju, a i sad mleka proizvedu više od evropskog proseka po kravi. Kvalitet ove zaderuge prepoznalo je tadašnje Ministarstvo za regionalni razvoj Srbije. Na njihovom spisku među 94 zadruge pre nekoliko godina bila je i ova zadruga koje je 2018. godine dobila bespovratna podsticajna sredstva u iznosu od 15 miliona dinara okviru projekta ,,500 zadruga u 500 sela“ za kupovinu teleskopskog manipulatgora i traktora ,,Džon Dir“. Farma je reprezent, pre svega, zbog rase grla koje  su u stajama, a zatimi zbog obima proizvodnje. Zahvaljujući mehanizaciji koju imamo, mi ćemo sigurno održati i učvrtiti tu proizvodnju, nadamo se i povećati je, ukazuje Bokić.

·   Klek je kopija sela iz Evrope. A, to je jedno selo – jedna zadruga, 75 ljudi radi, ljudi primaju pristojne zarade i to su ljudi koji ne razmišljaju da odu!A, ako su prazne staja pond nema ni sela. Zato je potrenbvo rqazhvijati stoačrstov u Srbiji. A, ono je danas na najnižim granama u Srbiji koja ima samo 698.605 goveda. To je najnmanji broj za poslednjih 100 godina. Sad, već daleke 212. godine u stajama Srbije bilo je više od 930.000 grla goveda! Godišnje se proizvodi samo 86.000 tona goveđeg mesa i po jednim stanovniku troši tek oko četiri kilograma. U poslednjoj deceniji u Srbiji je ugašeno oko 62.000 stočarsih farmi. To to nije dobro!

·   Selo u Srbiji danas je veličine 6,4 hektara. U njemu se nalazi jedna krava pet svinja, tri ovce i po tri košnice kao i po 43 živine!

Cilj, obnova prehrambenog suvereniteta Srbije

Ali, stočarstvo je na najnižim granama.  Pre dve godune u BDP poljoprivrede učestvovalo je samo sa 28,1 odsto. Sve što je ispod 70 odsto je karakteristika nerazavijenih zemalja sveta!Jer, u Srbiji ima samo 698.605 goveda, a u oborima je tek 2.349.000 svinja (koliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata). Zato postoji i posebna potreba za razvoj stočarastva. Jer, zbog nedostaka svinjskog mesa, Srbija je izgubila i prehrambeni suverenitet! Sad on trega da se vrati unarendfoj primenhi budućše strategije. Jer, u 2025.gpodinji Sribje je među retkim zemljama u svetu koej nemaju agrarni Ustav. Ato je stretegiju razvoja poljoprivrede. 

Šta je prvi korak u jačanju domaćeg agrara

Novac koji država izdvaja za subvencije je mnogima pomogao da se modernizuju, nekima da ne propadnu, a manjina ga je iskoristila da se razvije. To, međutim, nije dovoljno da se unapredi celokupna poljoprivredna proizvodnja.

Da bi se vratio prehrambnesi suverentet, sad se radi nova Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja treba da važi od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt uskoro će pred javnost, a predviđa jačanje najslbijih karika – svinjarstva i proizvodnje inputa.

Glavni cilj nove, desetogodišnje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja koja će važiti do 2034. godine je obnova prehrambenog suvereniteta, rekla je za javnost autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, prof dr Tatjana Brankov.

·   Ekspertski nacrt uskoro će pred javnost, a predviđa novine kao što su su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrola cena hrane, kao i veća izdvajanja za ruralni ravoj;

Autorka buduće straegije, kaže,  da se u srpskoj poljoprivredi u narednom periodu može očekivati jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Ona napominje da će Srbija raditi na obnavljanju prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanog usklađivanja sa evropskim agrarnim propisima. Možemo očekivati i promenu načina na koji se do sada subvencionisala poljoprivreda.

Povećanje izdvajanja za ruralni razvoj

Trenutno, rekla je ona, za direktna plaćanja izdvajamo 88 odsto agrarnog budžeta, a u investicije za rurali razvoj ulažemo svega nekoliko procenata.

„Strategija preporučuje povećanje izdvajanja za mere ruralnog razvoja. Budžet za 2025. godinu već je određen i tu ne nije moglo da bude izmena, ali pošto smo u 2023. godini tek 3,6 odsto sredstava izdvojili za mere ruralnog razvoja, racionalno je očekivati da udeo tih mera dostigne 15 procenata u naredne tri godine“, kaže Brankov, dodajući da bi bilo idelano da do isteka ovog strateškog perioda mere ruralnog razvoja budu oko 30 procenata, kako je to i preporuka Evropske unije.

Napominje da strategija posebnu pažnju posvećuje mladima. Osmišljen je program za unapređenje prehrambenih navika dece i omladine kao i uvođenje zelenih stipendija. Šema školskih užina je afirmativna mera kojom se poboljšavaju prehrambene navike kod školske dece i omladine putem plasiranja svežeg voća i povrća, mleka i mesa isključivo sa domaćih farmi u škole. Time će se smanjivati domaći viškovi hrane na tržištu. Što se tiče zelenih stipendija, dodaje, ideja grupe eksperata koja je radila strategiju je da se očuva kontinuitet delatnosti na poljoprivrednom gazdinstvu. Država treba da kofinansira stipendiranje dece registrovanih poljoprivrednih proizvođača isključivo u oblastima veterine, agronomije, agroekologije i tome slično.

Institucija ombudsmana za hranu

Jedna od novina koje predviđa strategija je i institucija ombudsmana za hranu.

„Mi smo to predložili, videćemo da li će biti usvojeno posle komentara javnosti, ali ja sam veoma optimistična“, kaže Brankov, navodeći primer susedne Hrvatske koja je primenila izraelski model kontrole cena.

To znači da su marketi dužni da svakodnevno obaveštavaju građane o cenama i da istovremeno na etiketama iznose dopunske cene. Mađarska se isto tako bori, deo PDV-a vraća penzionerima koji su najugroženija grupa kada govorimo o cenama hrane. A ugroženi smo svi u Srbiji i tu definitivno treba da se uspostavi određena vrsta reda.

·   Napominje i da očekuje da će uskoro početi da radi laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka kao i da je novi kabinet sa ministrom Draganom Glamočićem na čelu ušao u proces ograničavanja uvoza, pre svega, pooštravanjem propisa iz oblasti bezbednosti hrane;

Kraj izvoza sirovina!

Mi smo izvoznici kukuruza, pšenice, suncokreta i ječma – dakle primarnih poljoprivrednih proizvoda – a uvoznici svinjskog mesa, žive prasadi, teladi, mleka i mlečnih proizvoda. Uvozimo većinu semena za ratarsku proizvodnju i sva mineralna đubriva i energente. Ako pogledamo prosečan rod u ratarskoj proizvodnji i prosečna ulaganja, postoji neka mala zarada, ali šta je sa onima koji su ispod proseka – pita se Aleksandar Kutlešić iz Info tim  logistike. Smatra da je jedan od bitnih razloga pada poljoprivredne proizvodnje loša strategija razvoja poljoprivrede.To znači bez jasnih ciljeva i planova, a davanje novca u takvim okolnostima je za većinu odugovlačenje propadanja, sumira Kutlešić. Za donošenje mera podsticanja poljoprivrede koje bi bile efikasnije, potrebno je definisati pravce razvoja. Od toga da li će nosioci biti porodična gazdinstva ili kombinati do toga čega zemlji, i koliko, nedostaje i koje proizvode država može da izvozi. Vrlo je bitno unaprediti prerađivačku industriju kako bi se smanjio izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda. Srbija nije najveći proizvođač žitarica u svetu, ali ove godine imamo najniže cene u svetu. Osnovni razlog je mala potrošnja, pa nam cenu diktiraju svetski kupci, a trošak transporta nije mali što bitno smanjuje zaradu, objašnjava Kutlešić.

Osim zaokružene proizvodnje i nastojanja unapređivanja i osavremenjavanja poljoprivredne delatnosti, odnosom prema zaposlenima, zadrugarima, kooperantima, ZZ ,,Agro Klek“ je model koji treba da slede one zadruge koje još nisu odredile svoj put razvoja. Jer, udruživanje je jedini put za opstanak i ostanak zadruga i ljudi na u selima selu.

·   Jer, u Srbiji ma 4.720 sela. Prema podacima RZS, nakon poslednjeg popisa, do 2052 godine nestaće sa mape čak 3.000 sela!

Primer Rusije i SAD

Da dobro postavljeni ciljevi dovode do razvoja poljoprivrede i jačanja države, pokazuju i primeri Sjedinjenih Američkih Država i Brazila, koji su veliki proizvođači kukuruza i soje, a koji dobar deo te proizvodnje koriste za biogorivo. SAD 35 procenata proizvodnje kukuruza, ili 140 miliona tona, pretvara u etanol i na taj način smanjuje viškove i omogućava više cene za svoje proizvođače. Takođe, ne treba zaboraviti da je Rusija pre 10 godina svinjsko meso uvozila iz Srbije, a sada ga mi uvozimo od nje. Ruska Federacija je kompletnu poljoprivredu za deceniju razvila toliko da ne samo da je postigla samodovoljnost, već ostvaruje i viškove za izvoz – podseća Kutlešić.

Da bi se videli pravi efekti subvencionisanja poljoprivrede neophodno je uraditi sveobuhvatnu analizu državnih davanja. Za to su potrebni podaci Agencije za agrarna plaćanja o plasiranim sredstvima, što je, kažu stručnjaci, istraživačima često onemogućeno pod izgovorom zaštite podataka o ličnosti, odnosno, identitetu korisnika.

Zemlja koja nestaje!

Srbije je početak ove 2025. godine dočekalaekala kao zemlja i država sa manej od 37.000 stanovnika, nego što je imala godinu dana ranjuiej, ato je u 2023. godini. Znači za godinu dana snestala je jedna varoš veličine kao Bačka Palanka… Onda se postavlja pianje za koga se sve to radi , gradi i ostvaruje. Jer, ako se nastavi ovakav pad stanovnika već za dva veka, Srbije, ovakva kada je danas više neće biti. U njoj i na ovim prostorima živeće neki drugi ljudi…

·   A, vlasti se danas bore ko će koga da pobedi na izborima u Srbiji! Samo se govori MI I ONI. A, SVE MANJE JE I JEDNIH I DRUGIH I SVIH ZAJEDNO! I da će one koji izgube, ili budu pobeđeni kako kažu oni koji danas vode Srbiju, otpišu ih kao pobeđene neprijatelje!? Zašto tako rade i razmišljaju?Kada će dva veka proći veoma brzo! A, dva veka će da prođu za čas. Posle toga neće biti ni vlasti ovih koji sad to rade i dele Srbiju, ali ni onuih drugih pobeđenih!?Dakle, uskoro neće biti ni pobednika ni pobeđenih sa izbora koji dolaze kao najznačajniji u novijoj istoriji Srbije!

·   Jer, dva veka su veoma kratka za istoriju, a duga samo za obične ljude!

·   Oni koji nas dele, imaće zasluge i za nestanak te podeljene Srbije!

Jer, evo podataka kolika je danas Srbija, i za koliko stanovnika se svake godine smanjuje! Za dva veka neće ni pobednika ni gubitmniak od istih naroda, više biti. Jer, dva veka su duga za jednog običnog čoveka, ali za istoriju – nisu! Na ovom prostorima Srbije tada će živeti neki drugi ljudi…

·   Srbija je 2024. godine imala 6,59 miliona stanovnika, što je oko 37.000 manje nego prethodne, 2023. godine, dok je prosečna starost stanovništva dostigla 44 godine, a očekivani životni vek bio je 78,4 godine za žene i 73,7 za muškarce, navodi se „Statističkom godišnjaku“ Republičkog zavoda za statistiku;

Prirodni priraštaj ostao je negativan i iznosio je – 37.385. U Srbiji je rođeno 57.734 dece, a umrlo 95.119 lljudi, dok je prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta iznosila je 29,9 godina. U Srbiji je 2024. zaključeno 31.067 brakova, a razvedeno 10.611.

Prema procenama, u Srbiji postoji 2,47 miliona domaćinstava sa prosečno 2,66 članova, dok 57,2 odsto stanovništva živi u urbanim sredinama. Prosečna površina stana iznosi 82,6 kvadratnih metara, a najveći broj stanova je površine između 60 i 79 kvadrata. Bruto domaći proizvod u 2023. iznosio je 75,8 milijardi evra, nominalno je bio veći za 18,2 odsto, a realno za 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prosečna neto zarada u 2024. iznosila je 98.143 dinara, dok je stopa zaposlenosti bila 51,4 odsto, a nezaposlenosti 8,6 odsto.

U oblasti privrede, industrijska proizvodnja povećana je za 2,4 odsto, dok je poljoprivredna proizvodnja smanjena za 1,6 odsto. Vrednost izvoza robe iznosila je 35,7 milijardi evra, a uvoza 47,6 milijardi evra, što je rezultiralo deficitom od 11,9 milijardi evra.

Građevinski sektor zabeležio je rast vrednosti izvedenih radova od 13,4 odsto, sa dominacijom stambenih objekata. U drumskom saobraćaju prevezeno je 61,2 miliona putnika i 75,5 miliona tona robe.

U sistemu obrazovanja, 57.756 učenika završilo je srednju školu, a 38.963 studenta visoko obrazovanje. U osnovnim školama bilo je 512.000 učenika, što je blago smanjenje u odnosu na 2023. godinu.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini velikom I mlaom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo je, peto priznanje –  nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže :

I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan  penzioner, analaitičari publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprdoter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Slučajno, metkom koji je došao sa strane boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali naneprijatelje. Milan Žegarac i Miroslav Jokić, borac iz Odžaka, nenajavljeni pretrčavali su Hercegovačku ulicu. Dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogodili. Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih sluačjno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije.A, pucnji su bikli usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo nakoga se puca. Jer, Žegarac i Jokić bili u maskirnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili! Obazloženje je bilo da se i i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvarki uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca. I to je istina o njegovoj pogiciji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Priče koje su se širile, pronosilki su oni koji njisu bikli samo. iSako je starao svoju priču. Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A,istina je smao jedna, od autora ovih raedov akoji je tog kobnog 7. oktobra, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije. I istina je samo jedna. Ni tada ona nije intersovala vlast. A, u javnosti su nogi pronosikli svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek psoel tri decenije čekanja, autor ovuih redovakoji je svedok tog nemilog dogaja uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koiji su se oglašavali jeidnjoi je ohn tada bio na licu mdesta, i ocu pokjnog Milana Žegaraca, uveče je predao njegove stvari.

Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“, krajem devedeseti godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim, privatizacija je poništena. List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica! Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pet nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.                        

 (Nastaviće se)