Izgubljen prehrambeni i semenski suverenitet

Nestajanje
Knjiga Branislava Gulana, ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (191)

Izgubljen prehrambeni i semenski suverenitet

·   Prema rezultatima popisa poljoprivrede 2023. godini u Republici Srbiji je evidentirano 3.239.374 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, koje koristi 508.325 poljoprivrednih gazdinstava. U svkaom od njihj je zaposoelno po 2,2 lica. Od ukupne površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta, 78 odsto čine oranice i bašte…

·   Površine pašnjaka, prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište u Srbiji su 185.000 hektara, od toga je 75.000 hektara preneto selima na korišćenje, a od preostalih 110.000 hektara u zakup (korišćenju) se nalazi 51.000 hektara, a 60.000 hektara se planira za davanje u zakup;

·   Od 51.000 hektara pašnjaka koji su vraćeni, 38.000 hektara je u zakupu, a 13.000 hektara je dato na korišćenje, bez plaćanja naknade;

·   Ukupan prihod od zakupa pašnjaka je dva miliona evra, a od zakupa ostalog poljoprivrednog zemljišta godišnje 47 miliona evra;

·   Laboratorija za mleko i nova pravila borbe za opstanak sela u Srbiji!

·   Strože kontrole mogu biti početak zaokreta – ali samo ako se najave pretvore u dosledne politike;

·   Posebno zabrinjava podatak da u više od 600 sela danas nema nijedne krave, dok je čak 1.200 sela u fazi nestajanja;

·   Čovečanstvo se danas suočava sa trostrukom krizom – klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i zagađenjem. Nauka upozorava da je održivo upravljanje zemljištem jedan od najvažnijih alata za očuvanje ekosistema i unapređenje klimatskih akcija;

Branislav GULAN

Nova Strategija poljoporivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine privodi se kraju. Dosadašnja Strategija koja se primenjivala od 2014. do 2024. godien Srbiji je donela je gubitak Prehrambenog semensskog suvereniteta! Prvi zadatak tog novog dokumenta je da vrati taj izgubljeni Prehrambeni suverenitet. Ali, pre toga mora da obnovi uništeni stočni fond! Dakle, postoje ambiciozni ciljevi, od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti, a sve u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima! Da bi se toostarilo potrebno je da u stajama i na pašnjaciam bude dvg amiliaoj goveda, 5,5 do šest miliona svinja, 3,5 milioan ovac,a 90 miliona živinje, osma miliona koka nosilja…

· Da bi se to ostvarilo ostaje ključno pitanje: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati kao većina dosadašnjih – pretežno samo deklarativan navodi vođa timka irzade nove Strategije poljoprivred ei ruralnog razvoja Sribkje od 2026. do 2034.godine dr Tatjana Brankov;

(Ne)sporazumi oko pašnjaka

Radna grupa okupljena i uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede, uspela je da sagleda celokupno stanje korišćenja pašnjaka i da ponudi rešenja – alate za korišćenje pašnjaka, vezivanjem za Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Upravu za poljoprivredno zemljište.

· Prema rezultatima popisa poljoprivrede 2023. u Republici Srbiji je evidentirano 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, koje koristi 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Od ukupne površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta, 78 odsto čine oranice i bašte, trajni travnjaci (livade i pašnjaci) čine 14 odsto kvalitetno poljoprivredno zemljište (KPZ), dok višegodišnji zasadi (voćnjaci i vinogradi) pokrivaju sedam odsto površine KPZ. Na skoro polovini površine KPZ (47 odsto) proizvode se pšenica i kukuruz;

· U Srbiji se hrana proizvodi na 3.257.100 hektara njiva, One su rascepkane na 19 miliona parcela!

Od pamtiveka, pašnjaci su namenjeni za pašarenje (ispašu) domaćih životinja i istorijski je dokazano da baš sa tom namenom su bili i ostali ekonomski oslonac i čuvar svih slojeva stanovništva na selu.

· Površine pašnjaka, prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište u Srbiji su 185.000 hektara, od toga je 75.000 hektara preneto selima na korišćenje, a od preostalih 110.000 hektara u zakupu (korišćenju) se nalazi 51.000 hektara, a 60.000 hektara se planira za davanje u zakup. Od 51.000 hektara pašnjaka koji su vraćeni, 38.000 hektara je u zakupu, a 13.000 hektara je dato na korišćenje, bez plaćanja naknade. Ukupan prihod od zakupa pašnjaka je 2 miliona evra, a od zakupa ostalog poljoprivrednog zemljišta godišnje 47 miliona evra;

· Ukupan zakup pašnjaka u Srbiji je 38.510 hektara i tu mogućnost je koristilo 2.304 gazdinstava. Zakup 16.770 hektara u centralnoj Srbiji pokazuje da je prosečna površina za 688 zakupaca 24,37 hektara, dok je taj prosek u AP Vojvodini 13,45 hektara, što ne odgovara stvarnoj situaciji na terenu;

Obimni poslovi uzurpatora

Nadležna poljoprivredna inspekcija i službe u Upravi za poljoprivredno zemljište u stalnom su kontaktu sa opštinskim vlastima, ali blokade u sprečavanju zloupotreba u poštovanju zakona još uvek postoje. „Poslovi“ uzurpatora su obimni. Oni seju, kose, i po svaku cenu, uz pomoć lokalne uprave žele da se prikriju. Radna grupa za novi model korišćenja i čuvanja pašnjaka je zaključila da ovo poljoprivredno zemljište može koristiti samo gazdinstvo koje u Centralnom registru stoke ima goveda ili ovce na svom imenu. Jedinstveno je opredeljenje farmera da eventualni zakup pašnjaka ne bude uračunat kao dodeljena površina „po pravu prečeg zakupa“ i da se ove površine ne dodeljuju kao oranice.

· Primećeno je, da više nema razlike po profilu uzurpatora, jer su pored manjih gazdisntava u zloupotrebe uključene kompanije i pojedinci koji obrađuju više hiljada hektara!

Sve ovo što se događa sa otimanjem pašnjaka, poznato je svakoj lokalnoj upravi. Tako u opštini Kanjiža, koja ima 4.341 hektar pašnjaka i veliki interes ovčara za ove površine, ipak su deo prepustili stočarima iz Sente „jer oni to godinama koriste“. Predstavnik opštine Čoka je zapazio da kod njih postoji velika navala na pašnjake, od preoravanja do košenja i da nisu u mogućnosti da to zaustave bez rada inspekcija i primernih kazni. Ima slučajeva da se preoravanje pašnjaka vrši i u zaštićenim zonama.

Stočari smatraju da je zbog ponašanja lokalnih uprava potrebno da se u borbi protiv korupcije uključi Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležno ministarstvo za lokalnu upravu. Za oko 50.000 hektara pašnjaka ne zna se gde su, a tolika je površina uzurpirana i nije poznato na koji način se gazduje sa 75.000 hektara ovih površina, datim selima na upravljanje bez nadoknade.

Jedan od zaključaka sa pomenutog sastanka, a to se ponavlja skoro godinu dana, da se pašnjacima jedinstveno upravlja, da budu bez nadoknade ili samo sa naplatom dažbina za odvodnjavanje, da se za jedno uslovno grlo stočaru ustupe dva hektara, a da se naučno sagleda mogućnost produžetka vegetacije na ovim područjima, jer vrlo brzo zbog suše nestaje trava.

Prema zabeleženoj praksi u korišćenju travnih površina, uz i na nasipima kanala i reka, zaključeno je da se nadležnim službama i Upravi za vode predloži da hitno reaguju, jer se dobre travnate površine izdaju licima iz postojećih službi u vodoprivredi ili trgovcima senom. Među retkim primerima je saradnja desetak vlasnika farmi ovaca iz Ostojićeva, kojima je dozvoljeno korišćenje kvalitetnih livada uz reku Tisu kod Padeja. Da je uzurpacija na severu Banata postala veština, pokazuje i primer gazdinstva koje je uz pašnjak zakupilo i jutro zemlje, a potom se proširilo na pet hektara pašnjaka i danas taj poljoprivrednik ne krije da od gajenja deteline zarađuje oko 10.000 evra godišnje. Otimanje pašnjaka „malo po malo“ zabeleženo je i u Rivici pored Iriga, gde ima preko 200 hektara državnih pašnjaka i livada.

Održani sastanak je bio poslednja priprema za razgovor o ovoj temi sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr. Draganom Glamočićem, koji je pre skoro godinu dana rekao: Pašnjaci pripadaju samo stočarima !

Predrag Vukčević, načelnik odeljenja za poljoprivredno zemljište u poljoprivrednoj inspekciji, obećao je prisutnim stočarima i predstavnicima opštinskih službi da će uskoro nadležni inspektori na terenu pomoći da se brže evidentiraju uzurpacije pašnjaka. Vršilac dužnosti zamenika direktora Uprave za poljoprivredno zemljište, Aleksandra Mičeta je iznela niz podataka o saradnji sa lokalnom upravom i da je njen utisak da se situacija na terenu poboljšava i da su ostali za identifikaciju pojedini slučajevi. Ako se sve nadležne službe uključe u poslove zaštite pašnjaka, a to očekujemo i od Ministarstva unutrašnjih poslova, imaćemo mnogo bolju situaciju.

Nova Agrarna strategija razvoja 2034.g.

Posle više od decenije čekanja, prema obećannjima svih dosadašnjih pa i ove agrarne vlasti, Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka trebalo bi uskoro da počne sa radom, najavio je i 17. ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za poslednjih četvrt veka, prof. dr Dragan Glamočić u razgovoru sa proizvođačima mleka iz Mačvanskog okruga. Uzorkovanje će se obavljati u prisustvu proizvođača, a cilj je uvođenje stimulativnog modela otkupa koji će nagrađivati kvalitet, uz jednak tretman za sve. I to je još uvek smaoobesćčanje, kao I sva dosadašnja na – čekanju!

Laboratorija u Batajnici završena je odavno, ali nikada nije stavljena u funfunkciju. Godinama je simbol neispunjenih obećanja i smenjivanja vlasti, a sada se ponovo otvara pitanje – da li će ovaj put zaista proraditi i doneti suštinske promene u mlekarstvu Srbije. Jer, proizvoiđači mleka i sa smanjenim brojem krava, godišnje proizvedu 1,34 milijarde litara ,,bele reke“… Jer, iako ima manej krava pobolkjpani je rasni sastava. Pa su sad u sgajama krav ekoej daju godipšnje 10.000 litara pa i više mleka…

Obnova Prehrambenog i semenskog suvereniteta Srbije definisana je kao ključni cilj nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine. Po rečima prof. dr Tatjane Brankov, autorke strategije, dokument donosi niz novina: zelene stipendije za decu sa sela, školske užine od domaćih proizvoda, jaču kontrolu cena hrane i veća ulaganja u ruralni razvoj.

· U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara obradivog zemljišta, ali je prosečna vrednost proizvodnje po hektaru svega oko 1.200 evra – višestruko manje nego u zemljama EU. Cilj strategije je da se ta vrednost u narednoj deceniji poveća najmanje pet puta, uz jačanje najslabijih karika agrara: stočarstva, mlekarstva i domaće proizvodnje inputa;

Poseban akcenat stavljen je na promenu strukture agrarnog budžeta. Do sada se čak 88 odsto sredstava izdvajalo za direktna plaćanja, dok je ruralni razvoj dobijao tek nekoliko procenata. Cilj je da se taj udeo poveća na 15 odsto u naredne tri godine, a do 2034. godine na 30 odsto, u skladu sa praksom EU.

Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu, koji iznolsi 147,5 milijardi dianra, iako se nalazi među najvećima do sada, otvara pitanja da li su planirana izdvajanja dovoljna ne samo za očuvanje tekuće proizvodnje već i za dugoročni razvoj domaće poljoprivrede.

Taj agrarni budžet Srbije koji je za 2,2 milijarde manje nego prošle godine, kada je poljoprivedi, posle nekoliko promena, bilo opredeljeno 149,7 milijardi dinara. To je iznosilo 7,5 odsto ukupnih budžetskih prihoda. Udeo agrara u budžetu Srbije proteklih godina bio je oko 7,1 odsto, a najnovije procene su da je došlo do razvija drugih delatnosti i da je to sad oko 3,6 odsto. Dok deo opozicije ocenjuje da su izdvajanja nedovoljna i da bi agrarni budžet morao da iznosi najmanje 10 odsto ukupnih prihoda države, ministar finansija Siniša Mali, podsetio je da je 2012. godine budžet poljoprivrede Srbije iznosio svega 40 milijardi dinara, što po njegovom mišljenju pokazuje značajan rast ulaganja u agrar!

· Cilj Strategije razvoja pooljoprivrde od 2026. do 2034. godine je da Srbija vrati izgubljeni Prehrambeni suverenitet!

· To će se ostvariti tek kada se obnovi stočni fond! To znači kada u Srbiji bude dva miliona grla goveda, pet miliona svinja i tri miliona ovaca!

· Bivši ministar Goran Živkov ističe da je problem u lošoj agrarnoj politici koju Srbija vodi… Agrar Srbije je bolestan i pogešno lečen…

Odgovor kakav god da bde, neće nama rešiti probleme.. Jer , mi smo zaista povećali uvoz mldeka u odnsoklu na veme kada samja biominostar, ali krov svih problema zbog kojih se ovo dešava će ostati. Problem nastaje zbog loše agrarne politike. Vrednost naše proizvodnje pe 2013. godine bila je neto 2,4 milijarde dolara, a sada imate neto 2,2 milijarde dolara, a 12 godina vam to varira… Ništa nismo novo stvorili, zato poljoprivreda pada u bruto nacionalnom dohotku. Ne samo zato što drugi sektori rastu, već poljoprivreda ne raste. Stočarski uvoz 2012. godine imao 90 miliona suficita, sad imamo oko 220 miliona dolara deficita. Kad gledamo samo mleko, imali smo izvoz koji je bio 30 miliona dolara suficita, sada je to 30 milioan dolara deficita.

· Dokaz loše politike da je Srbija od ivoznika soje postala uvoznik i da postoji mnogo parametara koje treba pratiti u agrarnoj politici gde mnogo, mnogo, lopšjue stoijimo nego tada. Ne samo da smo uvoznici, mesa i mleka, nego smo izgubili pehrambeni i semenski suverenitet!

· U Srbiji sad ima ukupno 698.871 grlo goveda! To je najmanje u poslednjih sto godina!

Jer, agrarina politika je komplikovana jednačina u kojoj se mi brinemo samo o jednoj stvari – subvencijama. Ne samo zašto to poljoprivrednici rade, nego i zato što Ministarstvo samo na to odgovara… U EU svaki građanin izdvoji jedan evro dnevno za poljoprivedu, a kod nas svaki građanin, uključujuči novorođenu bebu, izdvoiji pola evra za poljoprivedu. Kod njih je tri četiri puta veća plata. Oni mogu to sebi da priušte.

· Mi činimo velike napore, da se poljoprivreda subvencioniše. A, onda se postavlja pitanje kako to da nema efekta? Nije poenta u subvenciji, već u sistemu. Mi moramo da imamo sistem, dodao je on, ističući da građani daju milijardu dolara kroz porez, a vrati im se samo 2,4 milijarde dolara. Navodi i primere zemalja koje regulišu svoje agrarne polititike;

· ,,Mi imamo u agraru bolestan organizam koji smo lečili pogrešnim lekovima! Moramo da menjamo te lekove. Jer, lekovi, su u ovom konkretnom slučaju, u Mađarskoj, da ispred svakog marketa imate mlekomate. Ne samo mlekomate, naći ćete i proizvođače koji u kombijima i kamionima prodaju mleko. Ako je u prodavnici 120, a ispred možete da ga kupite za 90, pa naravno da u prodavnici neće više biti 120! U Crnoj Gori država pomaže proizvođačima, daje im opremu da oni sami proizvode sir i mleko. Dva puta godišnje je obavezna kontrola. Mi ne rešavamo problem,“, ističe nekadašnji minisgtar poljoprivrede Srbije Goran Živkov;

Istakao je i koji bi mogli da budu kratkoropčnhi efektei pomoći mlekarima koji su bili na ulicama da bi se čuo njihov glas, pa tek onda da se počne problem rešavati.

· Ali, boljitka neće biti dok se problemi sistemski ne reše!

· Moramo da napravimo kraktoročne i dugoročne mere. Kratkoročno tim ljudima treba pomoći. Legitimna mera je da se razdvoji socijalna od ekonomske politike,tj, preraspodela dohotka da se vidi koji su proizvođači najugroženiji;

· Po običaju, Vlada probleme na ulici rešava kroz uredbe! A, uredba je samo gašenje požara, ili ga ponekad i razbukta. Tako je bilo i ovog puta. Ministar poljoprivrednicima rekao da su razgovori završeni i da je postignut dogovor! Proizvođači su rekli da su to bili, samo nazovi dogovori, ali bez dogovora! Evo i te uredbe i šta u njoj piše: Za nepoštovanje uredbe predviđene su i novčane kazne u iznosu od 50.000 do dva miliona dinara;

Ovu uredbu kojom se utvrđuje vanredna interventna mera podrške proizvođačima mleka u prahu za isporuku mleka u prahu proizvođačima konditorskih proizvoda, odnosno sladoleda, način njenog sprovođenja, kao i finansijska sredstva za njeno sprovođenje, usvojila je Vlada Srbije 5. marta 2026. godine.

· Planovi za poljoprivredu: Potrebna je jasna strategija za upotrebu veštačke inteligencije u poljoprivredi!

Stručna javnost uglavnom pozdravlja činjenicu da je najveći deo sredstava namenjen subvencijama, koje su snažne za opstanak velikog broja, pe svega, malih proizvođača, ali istovemeno upozoravaju da je razvojni deo budžeta i dalje nedovoljan za ozbiljnije kapitalne projekte i dugročno jačanje konkurentnosti poljoprivrede, što predviđa buduća Strategija razvoja od 2026. do 2034. godine.

Ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamočić izjavio je da će za direktne podsticaje biti izdvojeno oko 116 milijardi dinara, što čini više od 54 odsto svih subvencija koje država isplaćuje.

· On je još dodao da bez jake poljoprivrede nema ni razvijene države, te da se ulaganja u agrar nastavljaju i u narednom periodu!

Ekonomista Aleksandrar Stevanović pak ističe da je, s obzirom na nivo BDP-a u Srbiji poljoprivredni budžet za 2026. godinu formiran je optimalno. Ne može se konstatovati da su u tom trenutku mogla da budu izdvojena veća sredsta za agrar. Jednostavno, treba uzeti u obzir i to da je cena poljoprivrednog zemljišta kod nas znatno manja nego u razvijenim zemljama Evrope. Cena radnog sata, istina jeste porasla, ali je radna snaga i dalje znatno jeftinija nego u razvijenim zemljama.

Kada se sve to sagleda, dolazi se do logičnog zaključka da nije realno očekivati da agrarni budžet u ovoj godini bude veći nego štoje određenp. Jer, on dolazi u bolesnu poljoprivredu koja je decenijama pogrešno lečena!

Sa druge strane i on smatra da bi državne podsticaje poljoprivrednicima trebalo dodeljivati na potpuno drugačiji način nego što je do sada bio slučaj. To znači, prvo što bi trebalo uraditi je razdvajanje onog što formalno stoji za podsticaj za proizvodnju, a u praksi je ništa drugo do socijalna pomoć za siromašna seoska domaćinstva. Tako je do sada rađenpo. I to je bilo pogrešno. Zatto se i ističe da je ono bila socijačna da je ovo razvojna strategeija.

Naravno, ona bi pomoć i dalje treablo da dobijaju, ali bi davanja onda trebalo nazvati pravim imenom, a to je sosijalna pomoć! Takođe, treba reći i to da subvencije nisu nužne baš svim poljoprivrednicima u zemlji. Primera radi, oni koji sade malinu u principu dobro zarađuju i ne vidi se razlog da dobijaju podsticaje. Oni pak koji se bave stočarstvom, posebno u ruralnim sredinama, su objektivno u problemima i njima bi shodno tome subvencije trebalo odobravati veće nego u ravničarskim regionima.

Stočarstvo u najtežoj situaciji u poslednjiih 100 godina!

Stočarstvo Srbije nalazi se u dubokoj krizi. Broj grla je na istorijskom minimumu – broj svinja vraćen je na nivo iz 1947. godine od 2,4 miliona grla, dok je ukupan broj goveda pao na svega 698.871 grlo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na desetogodišnji prosek broj goveda manji je za 10,5 odsto, svinja za 18,4 odsto, dok jedino ovčarstvo beleži blagi rast.

· U Srbiji danas postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih se 313.495 bavi stočarstvom. Prosečno gazdinstvo raspolaže sa 6,4 hektara zemlje i ima tek jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine!

· Posebno zabrinjava podatak da u više od 600 sela danas nema nijedne krave, dok je čak 1.200 sela u fazi nestajanja;

Strože kontrole i nova pravila

· Od 2026. godine trebalo bi da počne primena novog Zakona o službenim kontrolama, koji predviđa nenajavljene inspekcijske kontrole u svim fazama proizvodnje hrane – „od njive do trpeze“. Kazne za nepravilnosti kretaće se od 250.000 do tri miliona dinara. Rečeno je da će posebna pažnja biti usmerena na bezbednost hrane iz uvoza, ali i na usklađivanje domaće proizvodnje sa standardima EU, što je neophodno za izvoz, ali i za zaštitu potrošača na domaćem tržištu;

Aflatoksin i kvalitet mleka

Ministar Glamočić prvo je bio najavio da će od decembra 2025. godine maksimalno dozvoljena količina aflatoksina u mleku biti smanjena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, čime će se Srbija konačno uskladiti sa evropskim standardima. Posle toga, rok za primenu smanjenja, međutim, je još jednom produžen za godinu dana, do kraja 2026. godine. Problem aflatoksina prisutan je više od 15 godina, a kompromisna rešenja iz prošlosti često su bila nužna kako bi se očuvao opstanak proizvođača!

· Kako je već niz puta samo obećano, u tom kontekstu, nezavisna nacionalna laboratorija za kontrolu mleka predstavljaće ključnu kariku – bez nje nema pravednog sistema plaćanja po kvalitetu, niti ozbiljnog mlekarstvarača;

Primer da je moguće, porodična mlekara iz Čuruga

· Da sinhronizacija sa evropskim standardima jeste moguća pokazuje porodična mlekara Radišić iz Čuruga, u kojoj već četiri generacije proizvode sireve. Sa oko 60 muznih krava na robotskoj muži i potpunim zatvorenim procesom proizvodnje, ova farma sve mleko prerađuje u sireve visoke dodate vrednosti. U toj mlekari kave muye robot! Čuruška mlekara „Farmer“ proizvodi 17 vrsta sireva – mesečno oko tri tone, koje prodaje na domaćem tržištu, dok su planovi za izvoz sledeći korak. Njihov primer pokazuje da su znanje, ulaganja i prerada ključ opstanka malih i srednjih proizvođača;

Nauka za zdravo zemljište u središtu globalne pažnje

· Čovečanstvo se danas suočava sa trostrukom krizom – klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i zagađenjem. Nauka upozorava da je održivo upravljanje zemljištem jedan od najvažnijih alata za očuvanje ekosistema i unapređenje klimatskih akcija. Zemljište kao globalni prioritet potvrđuje da je očuvanje zemljišta globalni prioritet. „Zemljište je danas u središtu pažnje nauke, privrede i politike. Od njega se očekuje da reši gotovo sve velike izazove čovečanstva – od klimatskih promena, preko gubitka biodiverziteta, do zagađenja. Zbog toga više nemamo vremena za pristup pokušaj i greška“, poručila je dr Jordana Ninkov iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Most između nauke, proizvođača i odluka

Predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta prof. dr Jovica Vasin ističe je da je nauka o zemljištu u Srbiji značajno napredovala – od klasifikacije i pedologije, do fizike, mikrobiologije i mera rekultivacije – ali da i dalje postoji praznina u komunikaciji između nauke, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka.

„Imamo znanje i odgovore, ali nedostaje funkcionalan socijalni trougao između akademske zajednice, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka. Nauka može da ponudi rešenja, ali bez jasnog kanala ka praksi i ulaganjima – efekti izostaju. Poljoprivrednik mora najpre da živi pristojno od svog rada, da bi uopšte imao prostor da razmišlja o inovacijama“, naglasio je Vasin.

On još dodaje da Srpsko društvo za proučavanje zemljišta priprema konkretne predloge za mere koje bi mogle postati deo agrarne politike – poput podsticaja za zelenišno đubrenje, kao jedne od najvažnijih praksi za povećanje organske materije u zemljištu. „Zelenišno đubrenje donosi dugoročne koristi, ali u početku stvara trošak. Zbog toga je važno da država prepozna potrebu da podrži ove mere, jer one čuvaju plodnost zemljišta i stabilnost proizvodnje“, kaže Vasin.

Navodnjavanje – prilika i rizik

· Posebno se ukazuje i na značaj pravilnog planiranja sistema za navodnjavanje, koji bez dodavanja organske materije može izazvati degradaciju zemljišta.

Nauka ukazuje da bi zakonska regulativa morala da predvidi obaveznu analizu zemljišta i vode pre uvođenja bilo kog sistema za navodnjavanje, kako bi se sprečila zaslanjenost i alkalizacija.

Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada m3 vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Arhiva Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije. U 2025. godini navodnjavano je samo47.543 hektara njivau vlasništvu javnih preduzeća i zadruga.

· Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto površine, kapanjem 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto površine;

· Tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 92,9 osto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,5 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

Izazovi koji ostaju!

· Uprkos najavama reformi, ostaje otvoreno pitanje kako će se mali proizvođači – posebno oni sa manje od pet krava – prilagoditi novim pravilima u tako kratkom roku. Bez sistemske pomoći države, ulaganja i edukacije, postoji realna opasnost da deo njih trajno nestane;

· Srbija danas proizvodi oko 1,34 milijarde litara mleka godišnje, ali i dalje uvozi velike količine mleka i sireva, dok domaći proizvođači često trpe pritiske otkupljivača;

· Preosečno gazdinstvo u Srbiji danas je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji smao jedna krava, pet svinja, tri košnice i 43 živine;

· Hranu u Srbiji ya 6,6 miliona žitelja Srbije i izuvoiz proizvode starci. Jer je prosečna starosna struktura vlasnioak imanja 60 godina! Samo jedan od njih 11 mlađi je od 40 godina!

· Nova strategija, laboratorija za mleko i strože kontrole mogu biti početak zaokreta – ali samo ako se najave konačno pretvore u stvarne, dosledne politike. Jer poljoprivfrednciima je dosadlo da čekaku danbo obećano bolej suta u agarau. Oni bi hteli da to bolje sutra bude već danas. Jer, mnogi o njihs učekajučji to bočej suta otišli sa ovog svega;

· Danas je prosečna starost vlasnika poljoprivrednog gazdinstva, 60 godina. Čekajući bolje dane u agraru, dočekali smo da nam hranu za preživljavanje proizvode stari. Kada je nema dovoljino moramko da je uvozimo. I tu se nalazi jedan od razloga zašto nam je visina prinosa svih deset osnovnih ratarskh kultura manja nego li pre deset, dvadeset, trideset, četrdeset godina, pa i pola veka;

Na trpezi svakog stanovnika 25 kilograma mesa manje nego u EU!

· Stara izreka kaže „snaga na usta ulazi“ izgleda da više ne važi bar kada je meso u pitanju. Naime, svaki stanovik Srbije u proseku godišnje pojede manje od 40 kilogram mesaa, što je blizu 25 kilograma manje nego što je jeo 1991. godine!

· Pored mesa značajno je opala i potrošnja hleba u Srbiji. Sad se troši i samo 49 kilograma hleba godišnje po jednom stanovniku, a tome može da se doda i potrošnja po 15 koilograma peciva. Dakle, ukupna potrošnja hleba i peciva po jednom stanovniku je oko 64 kilograma godišnje;

· Pre nepunu deceniju prosečna ptorošnja hleba bila je oko 83 kiklogama, a pre deceniju i po i oko 117 kiklograma po jednom stanovniku godišnje!

· U jesen 2025. godine, u Srbiji, seta je obavljena na 842.000 hektara. Najviše površina, blizu 700.000 hektara zauzela je pšenica 2025. godine…

Stara izreka kaže „snaga na usta ulazi“ izgleda da više ne važi bar kada je meso u pitanju. Naime, svaki stanovik Srbije u proseku godišnje pojede manje od 40 kilogram mesa, što je blizu 25 kilograma manje nego što je jeo 1991. godine!

Pored mesa značajno je opala i potrošnja hleba u Srbiji. Sad se troši i samo 49 kilograma hleba godišnje po jednom stanovniku, a tome može da se doda i potrošnja po 15 koilograma peciva. Dakle, ukupna potrošnja hleba i peciva po jednom stanovniku je oko 64 kilograma godišnje, istaknuto je posle žetve u 2025. godini!

Pre nepunu deceniju prosečna ptorošnja hleba bila je oko 83 kiklogama, a pre deceniju i po i oko 117 kiklograma po jednom stanovniku godišnje!

Najviše se seje ,,tavanka“!

Kada se pogleda proizvodnja pšenice, Srbiji je za godišnju potrošnju potrebno oko 1,1 miliona tona pšenice za ishranu naroda, zatim oko 150.000 tona za robne rezerve u mirnodopsko vreme i oko 150.000 tona za semensku proizvodnju. Ali, i ona se smanjuje jer se umesto kvalitetnog sortnog semena čak 60 odsto seje pšenica ,,tavanka“.

U ovogodišnjoj žetvi učestvovaće oko 481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kombajna, koliko ima mehanizacije prema poslednjem popisu! To je zabeleženo i u jesenjoj setvi u 2025. goldine kaoj je obavljena, prema podacima RZS na oko 842.000 hektara. Najviše površian zauzela je pšenica koja je obavljena na blizu 700.000 hektara. Najvše semena, čak 60 odsto, zauzelo je domaće seme ,,tavanka“! U drugoj polovini juna 2026. godine počeće ovogodišnja žetva!

Nekada je potrošnaj hleb ai Sribji ppo jednom stanovniku godišnje bila 117 kilograma! Sad je potrošnja oko 49 kilograma hleba plus 15 kilograma peciva!. Znači ukupna potrošnja hleba i peciva po stanovniku Sroibmji, prema podacima Zdravka Šajatovića, direktoa ,,Žitounije“ u Novom Sadu je 64 kilograma. Razlo manje potrošnje su siromaštvp, ali i novi način života. Jer prošlo je vreme kada se na njivu išlo sa veknom hleba ikomadom slanine.Nema više težačkih poslovaya pojedince. Danas postoji savremena poljoprivredna mehanizacija u koj je 481.000 dvoosovinskih traktoa i oko 46.000 kombaj na. Medjuitm, problem pšto je jedina trećian traktoa starija od vojih vlasnkika. Omi od tristara traktora prvejedna koji može da uiđe u njive!

· Pre nepunu deceniju prosečna potrošnja hleba bila je oko 83 kiklograma, a pre deceniju i po i oko 117 kilograma!

· Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji zabeležena je daleke 1991. godine i to u visini od 3.736.503 tone!

· Srbji je say a isahnu, robne rezerve i semenarstvo sad potrebno najviše 1,3 milioan tona heklbngo zrna!

· Dakle, uz postojeće zalihe neprodate pšenice i posle novog roda 2026. godine, preostaće nekoliko miliona tona za izvoz!

U Srbiji je zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici uništen stočni fond pa imamo viška kukuruza koji izvozimo kao sirovinu.

· Treba istaći i da je kukuruz imao rekordnu proizvodnju od 8.062.020 tona daleke 1986. godine!

Sad su prazni obori u Srbiji, nema stoke, pa ni kukuruz ko da troši. Prema procenama stručnjaka za taj smanjeni tov dovoljno je oko 3,5 miliona tona kukuruza godišnje. Ranije potrebe bile su za oko million tona veće! Mnogo bi se više zaradilo kada bi hranili stoku pa izvozili meso nego kukuruz kao sirovinu. Dakle, sve ovo šrto radi naša nauka danas i agroekonomska politika je za potrošnju mesa u odnosu na proizvodnju, prov se moramo vratitii udavnoprošal vremen. Jer, 1991. Godine uSribji je bilo proizvedneo 650.000 tona svih vrsta mes ai potrošeno 65 kilograma po stanovniku.Dakle, za boljitak prvo se moramo vratiti u daleku prošlost, da bi za pet decenija stigli u današnje vreme kakav je prosek potrošnej u EU, pa tek onda može da se očekuje boljitak! To pokazuju i podaci o proizvodnji i potrošnji hrane u Srbiji!

· Da je šnicla mesa na tanjirima u Srbiji sve tanja pokazuje i podatak da građanin Srbije pojede 25 kilograma g mesa manje nego stanovnik Evropske Unije, koji u proseku pojede 67,2 kilograma. Da bi se stitlgosa potorš njom kao što je danas u EU, uz najviše stope rata proizvodnej u Srbiji, trea da prose najmanje pola veka!

Glavni razlozi za smanjenu protošnju mesa u Srbiji prema sagovornicima Kurira su pad stočarske proizvodnje koja je dovela do povećanja cena kvalitetnog mesa, siromaštvo stanovništva, ali i zdravstveni razlozi jer smo sve starija nacija.

· Analitičar Branislav Gulan smatra da je za smanjenu potrošnju mesa ključno siromaštvo stanovništva, ali i novi način života. Jer, nema više odlaska na njivu sa veknom hleba i komadom slanine!

– U Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva te godine potrošnja govedine je bila 4,8 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede 17,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku trošilo 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilograma!

U analizama se prikazuje da građani Srbije ne jedu samo manje mesa, već i hleba i mleka…

– Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je prvo smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku godišnje, što je i posledica da je sve manje teških fizičkih poslovana njiama. Ajer, dosta toga obavlja mehanizacija!

· Posle toga potoršnaj hleb aje smanjena na 64 kilogama po stanovniku godišnje. U tome je sam hleb 49 kilograma, a 15 kilograma su pecevima! To je delomznak siromaštva, ali i novog žviota. Jer, više nematežačkih poslova na njivi. Sad to rad mašina. Nekad as išlo na njivu sa veknom hleba i komadom slanine… Sad toga više nema.

· U Srbiji u proseku troši i manje mleka. Prema zvaničnim podacima, to je sad po stanvoniku godišnje oko 155 litara mleka prerađevina po stanovniku. Iza Srbiej u EU je samo S. Makedonkija!

· EU je tri puta više. Najveća potoršnjaj je u zemjama severne Evrope. Analize pokazuju da ba te zemkej imaju ni najviše nobelovaca!

Proizvodimo oko 400.000 tona svih vrsta mesa!

– Prema podacima RZS 400.000 tona svih vrsta mesa proizvede se godišnje u Srbiji. Prosečna potoršanja po jednomsanpovnikui je blizu 40 kilogama godišnje. To je za 25 kilograma manje nego u EU. Da bi se to stiglo uz najveće rasta, treba da prođe najmanje pola veka!

– Oko 200.000 tona svinjskog mesa se proizvede na godišnjem novou u Srbiji;

– 76.000 tona govedine proizvodi Srbija;

– 141.000 tona živinskog mesa proizvodi se u Srbiji;

– Statistika beleži da je porasla potrošnja živinskog mesa sa 15 ma 18 kilogamka godišnje po jednom stanovniku;

– Pad potrošnje sa 18 na 15 kilograma godišnje po jednom stanovniku beleži se posle pada broja svinja u oborima Srbije na samo 2.403.981 grla!

· Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa iz Srbiji bio je 1991. godin u vrednosti od 762 miliona dolara. Tada je bilo izvezeno i u SAD za američku vojsku svinjsko meso u konzervama. Posle toga stigli su ratovi, raspad Jugoslavije, sankcije, svinjska pa afrička kuga i smanjio se tov svinja u Srbiji!

Srbija je nekada, davne 1866. godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. Tada su SAD imale oko 800 svinja na 1.000 žitelja. Posle toga je zabranjen izvoz svinjskog mesa u EU zbog vakcinacije. To traje već nepune četiri decenije. EU nedozvoljava da njihovi žitelji jedu meso od vakcinisanih svinja! I ne samo da je zabranjena potrošnja i uvoz ovog mesa u EU, već je zabranjen i transport ovog mesa preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena. Ikao je 15. decembra 2019. godine u Srbiji ukinuta vakcinacija svinha protiv bolesti svinjske kuge, izvoza mesa u EU još nije dozvoljen. Jer, potrebno je da posle prestanka vakcinacije prođe najmanje četiri do sedam godina kako bi nestala i poslenja svinja iz vremena vakcinacije. Uslov je i da se ne pojavi više svinjska kuga.

Međutim, vakcinacije više nema, ali u pojedniim regionima u Srbiji i danas postoji klasična svinjska kuga. Pored toga stigla je i Afrička kuga koja se s vremena na vrme pojavi u pojedinim deloviam Srbije Dakle, u skorije vreme neeće biti izvoza svinjskog mesa u EU. I da nema bolesti i zabrane, izvoza ne bi bilo jer svakog trenutka u EU postoji višak čak od 50 miliona svinja! Meso iz Srobje ne bi bilo konkurentno. Jer, kilogram svinskog mesa koji se proizvede u Španiji jefitniji je čak zha40 odsto odo ongo koji se proizvodoi u Srbkiji. Jer, u Španiji i drugim zemljama stoka se hrani sa GMO proizvodima,a to u Sribji nije slučaj što značajno poskupljuje proizvodnju! Jer, u zabranjena i proizvodnja i potrošnja GMO proizvoda!

– 76,8 miliona evra platili smo za uvoz svinjetine za devet meseci 2022. godimne. Sad se godišnje za uvoz ovog mesa troši oko 200 milioan dolara;

– U 2025 godini u Srbiji uvezeno oko 100.000 tona svinjskog mesa…Za uvoz mesa i oko 45.000 tona mleka te godine potrošeno je više više od milijarde evra!

To je značajan doprineo da se izgubi i prehrambgeni suverenitet. Jer, više od polovine potreba ovog mesa se sad mora uvoziti… Jer, u Srbiji, prema podacima RZS, sad postoji samo 2,4 miliona grla svinja! Toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata, 1947. godine…

– Potrošnja svinjskog mesa u Srboiji pala je sa 18 na 15 kilogama godišnje po stanovniku. Istovremeno je poralsa potrošnja živinskog mesa sa 15 na 18 kilograma po stanovniku godišnje;

Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošac živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Analitičlari kažu da nije samo siromaštvo krivo za pad potrošnje mesa! Da siromaštvo nije glavni razlog za smanjenje potrošnje mesa po stanovniku u Srbiji smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS:

– Agresivne marketinške kampanje koje traju godinama i koje tvrde da je svinjslo meso štetno zbog masnoće, kao i da je štetno jesti meso sa roštilja učinile su svoje pa sve više potrošača jede manje masna jela. Sve se manje jede svinjetina, a više piletina i riba – kaže Papović. Veliki pad u potrošnji mesa rezultat pre svega problema u stočarstvu. Jer, ono sad učestvujew u BDP agara samo sa neđto višeod 20 odsto. Sve ispodo 60 odsto je karakterkistika nerazuvijenih zemalja. Inače, kada je reč o broju svinja , Srbij ih sad ima kolikoih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata. Srednje razvijene zemlje danas treba da imaju svinja koliko i stanovnika! Primer je u Danskoj koja ima 5,6 miliona stanvonika, ali u oborima ima oko 32 miliona svinja godišnje!

– Devedesetih smo trošili po jendom stanovniku godišnje oko 65 kilograma mesa, a sada je to manje kilograma. Stočni fond je naročito uništen u vreme sankcija od 1992. do 1996. godine kada je Srbija izgubila kupce u inostranstvu i otada to traje. Broj grla goveda, svinja i ovaca u proseku godišnje opada od 1,5 do dva odsto i to traje 30 godina. Imali smo 1,6 miliona grla goveda 1990. a danas ih pema podacima RZS ima tek oko 698.871. Stočari kažu još i manje!

BROJKE!

– između tri – četiri kilograma junećeg mesa pojede u proseku svaki građanin Srbije;

– 15 kilograma svinjetine jede se po glavi stanovnika;

– 18 kilograma živinskog mesa pojede svaki u proseku svaki stanovnik;

– Između tri i četiri kilograma ribe se pojede po sanvonkiku godišnekj u Srbiji. Proizvede se oko 15.000 toma ribe, uvze se svih vrsta ribe oko 35.000 tona…

Da bi se vratio Prehambeni suverenitet Srbija mora da ima:

· Dva miliona grla goveda;

· Šest miliona svinja;

· Tri i po miliona ovaca;

· Oko 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja!

Sad je godišnja potoršnja helbg apo jednomstanvniku 49 kilograma plus 15 kilograma peciva. Dakle, ukupno 64 kilogramara hleba! Pre nepunu deceniju prosečna ptorošnja hleba bila je oko 83 kiklogama, a pre deceniju i po i oko 117 kiklograma po jednom stanovniku godišnje!

Najviše se seje ,,tavanka“!

· Tek posle toga moći će da se razgovara o vraćanju prehrambenog i semenarskog suvereniteta!

Analitičari istovremeno objašnjavaju da je i kupovna moć stanovništva istovremeno opadala. Kupovna moć stanovništva je takva da nije mogla da podnese da kupuju kvalitetnije kategorije mesa. Od kvalitetnijeg junećeg i svinjskog mesa išlo se na jeftinije, pre svega na živinsko, kojeg takođe ima manje, ali je cenovno prihvatljivije za narod. Tu su i potrošačke i psihološke navike, pa ako ljudi ne mogu da kupe belo meso oni kupe batak i karabatak, a ako im je skupo i to pazare krilca. Sve nam je i stanovništvo starije pa i zbog zdravstvenih razloga se potrošnja mesa smanjuje. Suprotno logici da Srbija koja je među 10 najvećih proizvođača kukuruza za svetu uvozi meso, umesto da ga sama proizvodi. U srbiji je prošle godiehn bilo proizvedneo oko 6,6 milioanj tona kukuruza. Popšto su prazni oboroi za stoku njih, više od 330.000, kukuruiz nema ko da je dece pa se on izovzi. Za ovo malo stoke što postoji u Sribji dovoljno je godišnje do 3,5 četiri miliona tona kukuruza.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan je i dobitnik šest nagrada – priznanja, za životno delo. Među njima je i poslednja, Udruženja novinara Srbije (UNS) 2025. godine!

· U priznanja analitičara i publiciste Branislava GULANA sad dodajemo i nagradu NOVOSADSKOG SAJMA, dodeljenu 21.maja 2026. godoine pod nazivom PETAR DAVIDOVIĆ, nekadašnjeg novinara Tanjuga. Ona je B. Gulanu dodeljena za posebna doprinos medijskoj afirmaciji Novosadskog sajma!

U obrazloženju žirija prilikom uručenja visokog priznanja UNS priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

· „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja priznanaj za životno delo UNS, 2025. godine!

· Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

· Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, pa je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

· Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

· Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na odražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji; Te godien Srbiekj je bila zemlja partner Sajma ,,Agra“ u Sloveniji!

· U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

· U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio predsednik VIII I IX saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca;

· Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine, u Međunarodnom PRESS centru, između ostalog je rekao:

· I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

· NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

· SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

· POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,BORBA“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonomskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa tadašnjom Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori SrbijE,volontirapo u SANU dva mandata… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista u medijima eks Jugoslavije i EU!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reporter kuće ,,BORBA“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini.

· Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V. NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima od metka koji je stiogaq sa strane od boraca prisitglih iy Srbije!

Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, dvojicu svojih saboraca, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođena, hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina, kako su mediji tada pisali, I deuinformisali javnsolt da su hrabro stradali od ustaških metaka! Već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa straneodakle su pucali borici iz Srbije! Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade. I to je istina o njihovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji, ponajviŠe od onihkoji nisu bili tamo, pronosili su oni koji nisu ni bili tamo, ve’oanniadka,a a ni tih dana! Dobar deo onih koji nisu bili na ratištu, stvarali su i širili svoje, izmišljitone i priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog događaja nije bio tamo!

· Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti Srbije! A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna! Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovih ličnih stvari!

Dakle, Branislav Gulan, kao komentator ,,BORBE“, je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade ,,BORBE“ od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda! U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“ pa i tadašnje Jugoslavije. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deo akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“ dobili su svi zaposleni. Ne kao poklon, već im se to odbijalo od ličnog dohotka oko dve godine!

Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio ya dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, ta prva privatizacija medija u Sribji je odmah i poništena…

· List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra.

· Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora tadašnjeg lista ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

· Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, nakon samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

· Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,BORBE“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“. Tadašnji novinari ,,BORBE“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji I danas postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)

NestajanjeKnjiga Branislava Gulana, ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (191)

Izgubljen prehrambeni i semenski suverenitet

Srodni članci

Nestajanje
Knjiga Branislava Gulana, ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (191)