Selo bez krave nije statistika, to je ekonomija koja je napustila teritoriju!

·   U Srbiji danas čak u 600 slea nema više nijedne krave! To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi!

·   Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane poljoprivrede. Ono je povezivalo zemlju, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Kada se taj krug prekine, nastaje tišina;

·   Da li je povratak selu moguć? Jeste, ali samo ako se povratak ne svede na nostalgiju, već na ozbiljan ekonomski projekat!

·   Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Poljoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa i listopadnih ministara!

·   Ljudi nisu odustali od sela zato što ga ne vole, već zato što više ne mogu da ga „izračunaju“;

·   Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Poljoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa;

Branislav GULAN

Tišina koja nastaje…

Ko želi da razume ekonomsko zdravlje jedne zemlje, treba da pogleda šta se dešava na njenom selu, piše prof. dr Srećko Bačevac u autorskom tekstu za Telegraf i javnost! U javnosti se ponovo pojavila informacija da u Srbiji postoji više od 600 sela u kojima više nema nijedne krave! Vest je prošla gotovo neprimećeno, kao još jedan u nizu zabrinjavajućih podataka  ruralnih sredina i agrara Srbije!

Jer, Srbija je agrarna zemlja, u kojoj se do nedavno govorilo da može da hrani pola Evrope. Danas je izggubila Prehrambeni suverenitet! Više ne može da hrani ni svojih 6,6 miliona žitelja! Svaki godine zbog toga što više umre nego što se rađa,  nestaje po jedna varoš kao što su Bačka Palanka,Vršac ili Kikinda! Zato se ističe da sad, kad je u procesu nestanak sela, treba da se očuvaju varošice…

·   Zahaljujući aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, 4.000 praznih kuća u Srbiji, dobilo je nove vlasnike. U njih je stiglo i 17.100 novih žitelja! Među njima je i oko 3.000 dece! Ali, demografski proces pražnjenja Srbije je brži od ovog;

·   Nažalost! Kao univerzitetski profesor koji se bavi pitanjima privrednog i regionalnog razvoja, ovu vest nisam pročitao kao statistiku, već kao signal dubljeg ekonomskog problema, jer u njoj je sadržana mnogo dublja poruka, piše Srećko Bačevac!

·   Selo bez krave nije statistika! To je ekonomija koja je napustila teritoriju!

·   Selo bez krave nije samo agrarni problem. To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi!

·   Takvih sela je 600 danas u Srbiji!

·   Kada iz sela nestane krava, ne nestaje samo mleko. Nestaje ritam života, svakodnevni novčani tok, razlog da se ujutru ustane i plan za sutra. Nestaje logika po kojoj je selo vekovima postojalo kao samoodrživ, zaokružen sistem!

Sela i gazdinstva

U Srbiji prema podacima RZS ima 4.720 SELA, odnosno kako to piše u Ustavu, naseljenih mesta! Od toga 1.200 je u fazi nestajanja, jer imaju manje od po 100 stanovnika. Još se navodi da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati 3.000 sela, kako ih mi zovemo!

·   Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 gazdinstava. U svakom je prosečan broj članova i stalno zaposlenih po 2,2 lica. Dakle, ukupno je 1.150.653 osoba u tom primarnom sektoru;

·   Starost nosioca poljoprivrednih gazdinstava je 60 godina, navode u RZS. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!

·   Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. U njemu danas postoji po jedno govedo, najčešće krava, pet svinja,  43 živine tri košnice!

·   Kada se obnovi stočni fond u zemlji, tek onda može da se radi na povratku Prehrambenog suvereniteta!

Cilj nije da svaka kuća ponovo ima kravu. Niti da se spase svih 3.000 naseljenih mesta, kojima preti nestanak.! Treba pomoći onima koji posle toga imaju šansu da za samoodrživost. To znači da bi u njima živeli mladi, srednje generacije, starci u trećem dobu!

Tužna slika sela u Srbii!

·   Prema popisu poljoprivrede, a podacima RZS, do 2052.godine sa mape Srbije nestaće, prema sadašnoj situaciji, oko 3.000 sela, odnosno naseljenih mesta! Najpre nestaju ona gde se čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo  da bude poslednji u kući koja ostane.

·   Sela u Srbiji nestaju ali sad dolazi vreme za spasavanje varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselja, odnosno sela, opada broj stanovnika. U selima, Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!

·   Jer, akcijom MBS u poslednjih pet godina u selima širom Srbije oni koji prvi put rešavaju stambeni problem, starosti do 45 godina, dobili su 4.000 kuća! Pomoć u kupovoni tih kuća u kojima poslednjih godina nije bilo života bila je – država koja je to finansirala. Na taj način su sela Srbije dobila 17.100 novih stanovnika. Među njima je i oko 3.000 dece! Ali, problemi i dalje ostaju!

·   Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!

·   Blizu 3.000 sela nema vrtića!

·   U dve trećine sela nema ambulante!

·   U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!

U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva u vlsništvu javnih preduzeća i zadruga. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 odsto obradivih površina! U 2025. godini i pored najave izgrađenih sistema i utrošenih para, na više stotina hiljada hektara, oni nisu proradili sisteme. Njive su bile žedne! Prema podacaam RZS u 2025.godini navodnjavalo se samo 47.543 hektara njiva u javnom i zadružnom vlasništvu.  Istovremeno se od 4.072.000 hektara obradivih njiva  korisitilo 3.257.100 hektara oranica.To je bila i ostala najveća fabrika pod otvorenim nebom u Srbiji!

Cilj je da selo ponovo ima ekonomsku funkciju u savremenom društvu! Srbija se, realno, ne može takmičiti sa najrazvijenijim ekonomijama sveta u proizvodnji automobila, čipova ili visoke industrijske serije. Ali u stočarstvu, u proizvodnji hrane, u sistemu koji spaja zemlju, znanje i tradiciju, tu imamo prostor i potencijal da budemo ozbiljni, konkurentni i prepoznatljivi.

To nisu delatnosti prošlosti, već temelji svake stabilne ekonomije.

·   Kada se u selu ponovo pojavi stabilan prihod, kada mladi vide da trud ima rezultat, kada se vrednost zadržava tamo gde nastaje, tada se vraća život. Ne preko noći, ali trajno. Povratak selu ne počinje asfaltom ni parolama. On počinje povratkom logike, poverenja i sistema koji funkcioniše. Selo nam ne sme biti trošak. Ono mora postati investicija u stabilnost;

·   Zemlja koja izgubi ekonomsku funkciju svog sela vremenom gubi i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Povratak selu nije romantična ideja niti povratak u prošlost.To je ekonomska nužnost i jedna od najvažnijih strateških odluka koje jedno društvo može doneti o sopstvenoj budućnosti;

Hidrosistem za suve njive!

·   Da bi se u nekim sredinama opstalo danas je na prvom mestu voda, i ovo je vek vode, kao što je prošli vek bio – vek nafte. Uz vodu vazduh, potrebna je i energija da bi se proizvela hrana, za sve one kjima je potrebna!

·   Godišnje se broj obradivih njiva u Srbiji smanji za po 25.000 hektar zemljišta!

·   Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;

·   U 463 sela nema nijednog maloletnog deteta!

·   Prema podacima RZS u 463, a to je 10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!

·   Od 4,07 miliona hektara poljoprivrednih njiva, obrađuje se se oko 3.257.100 hektara;

·   Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, ona ima za poslednjju deceniju manje 500.000 žitelja, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavljano selo;

·   Najbolji dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 1.000 sela nema ni prodavnice!

Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, počtkom rada brane na Tisi kod Novog Bečeja, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvode suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve godišnje, što bi se realno moglo! A, to je obećavamno narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto javnih obradivih površina! O tome najbolje govori i nalaz DRI, napisan posle kontrole javnih sisema kajem 2025. godine. Jer, potrošeno je 58 milioan eva, a da njive su i dalje suve, kad nema kiša. Nema dovoljno navodnjavanih površina. Prošle 2025. godine bilo je samo 47.543 hektara površina u vlasništvu javnih preduzeča i zadruga. Svemu što je lose u agraru Srbije pomogla tada loša Strategija razvoja poljoprivrede o ruralnh sredina  koja je trajala od 2014. do kraja 2024. godine. Nju je napisalo 240 eksperata agrara Srbije na 145 strana. Oni su tada jendoglasno  podržali nerealan i nemoguć razvoj agrara u tom periodu od 9,1 odsto, odnono 6,1 odsto u lošijim godinama. Netačnost te strategije koja je napisana sa nerealnim željama da će  agrar godišnje da raste po stoji od 9,1 odsto, odnosn u lošijim godinama od 6,1 odsto, svi su jednoglasno podržali! To je bila I nerealnost je bila i obmana tadašnjeg premijera, ministra agrara i naroda u Srbiji, upozoravao je recenzent te strategije pada, a ne rasta proizvodnje prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Niko ga nije slušao. Rezultat te pogrešne strategija je da je Srbija izgubila PREHRAMBENI SUVERENITET! Treba dosta vremeni da se on vrati. Ističe se da će ova nova strategija konačno biti razvojna!

·   Da bi se to ostvarile želje i realni planovi prvo treba napuniti prazne staje govedima (potrebno je najmanje dva miliona grla), obore sa svinjama pa da u njima bude bar pet milion grla, u torovima da bude oko 3,5 miliona ovaca jos oko 90 miliona grla živine!

U svetu ima dosta zemalja u kojima ima više krava nego ljudi!

·   U četiri zemlje sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju. U Argentini ima 53,8 miliona grla stoke i 45,5 miliona ljudi. Govedina je simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni proizvod;

Brazila ima čak 252,7 miliona grla i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedan od vodećih izvoznika govedine, suočava se sa kritikama zbog uticaja stočarstva na amazonske šume.

U Urugvaju, na svakog stanovnika dolaze gotovo tri grla goveda – sa 11,9 miliona krava i samo 3,3 miliona ljudi. Goveda visokog kalitieta čine petinu izvoza zemlje!

Na Novom Zelandu, gde ima 10 miliona grla i 5,2 miliona ljudi, stočarstvo je oslonac mlečne industrije!

Danas u Srbiji postoji:

·   U stajama i na pašnjacima ima samo 698.871 grlo goveda. Toliko ih je bilo i pre100 godina!

·   U oborima se nalazi tek 2.403.991 grlo svinja. Njih je bilo toliko i 1947. godine odmah posle Drugog svetksog rata!

·   U torovima se nalazi tek 1.684.013 grla ovaca. Pre samo dve decenije bilo ih je dvostruko više!

·   Gaji se samo 14.509.387 grla živine…

·   Statistika ne beleži ali u zemlji ima14.000 konja i oko 1.000 magaraca!

Voda, hrana i energija…

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (Hs DTD) povezuje tokove reka Dunav i Tisa kroz Vojvodinu i predstavlja jedinstveni hidrotehnički sistem, čije osnovne namene su: odvodnjavanje, navodnjavanje, snabdevanje vodom, prihvatanje upotrebljenih voda, plovidba, prihvatanje vode sa teritorije susednih zemalja, šumarstvo, ribolov, turizam i rekreacija.

Održavanje i funkcionisanje Hs DTD finansira se iz Budžetskog fonda za vode i to iz: naknade za odvodnjavanje, naknade za korišćenje vodnih objekata i sistema, i naknade za korišćenje vodnog dobra.

·   Preko Hs DTD odvodnjava se ukupno 1.060.000 ha zemljišta i to: iz Bačke 550.000 ha, a iz Banata 510.000 ha.

·   Preko Hs DTD sa naše teritorije odvodnjava se 1.060.000 ha zemljišta, sa mađarske teritorije 159.000 ha, a sa rumunske teritorije 285.000 ha zemljišta.

·   Hs DTD prihvata 326 m³/s vode i to: u Bačkoj 156 m³/s, a u Banatu 170 m³/s.

·   Iz Hs DTD moguće je navodnjavati 510. 000 ha i to: u Bačkoj 210.000 ha (84 m³/s), a u Banatu 300.000 ha (120 m³/s).

·   Dužina plovnih kanala Hs DTD iznosi 600,6 km i to: u Bačkoj 355,5 km, a u Banatu 245,1 km.

·   Na Hs DTD plovidba teretnjaka nosivosti do 1.000 t trenutno je moguća na 345,3 km, plovila nosivosti 500 t na 558,3 km i plovila od 200 t nosivosti mogu ploviti na 600,6 km. Na kanalima Hs DTD ima oko 30 pretovarnih mesta – pristaništa, specijalizovanih pristaništa i pristaništa sa deponijom. Mogući godišnji promet na plovnim kanalima Hs DTD je oko 7.000.000 t. U proteklih nekoliko godina promet iznosi oko 1.000.000 t, a najveći ostvareni promet je bio 1979. godine i iznosio je 4.213.000 t. Vrste robe: šljunak i pesak – 80 odsto, kamen – pet odsto, poljoprivredni proizvodi 1 – 2 osto, drvo 3 – 5 odsto, ugalj, metali, nafta i naftni derivati – do 10 odsto.

Istorija D-T-D – Kada je 1977. godine završena gradnja D-T-D narodu je obećano navodnjavanje 510.000 hektara njiva i odvođenje suvišnih voda sa milion hektara. U 2025. godini u Srbiji je navodnjavano samo 47.543 hektara njiva u javnom i zadružnom vlasništvu!

Nestaju sela u ruralnom području!

Zračak nade je ono što čini Ministarstov za brigu o selu. Ono je od 2017. pa do 2021. godine uz pomoć države pomoglo rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara. Posle toga u selima beskućnicima do 45 godine života, koji prvi put rešavaju svoj stambeni problem podeljeno je 4.000 useljivih kuća. Po prvi put imamo kretanja iz grada u sela. Jer je tre’ina tih došla iz grada da živi u selima. Tako su sela u Srbiji dobila 17.100 novih stanovnika. Najviše ih je u Vojvodini. I sad je u toku akcija dodele kuća u selima onim koji hoće da žive u njima. Dobijene kuće posle useljenja nemogu da otuđuju u prvoj deceeiji života u njima! Ko želi da ide da živi u se, trea uz pomoćmesnih zajednica da neuseljenu kuću, zatimk srede papirologiju i podnesu je i podnesu je nadležnoj komisiji u Ministarstvu za brigu o selu. Do sada su su dobili kuće svi koji su ispunjavali uslove konkursa. To znači da je dodeljeno 4.000 kuća. Tako susela dobila 17.100 novih stanovnika.Među njima je i oko 3.000 dece! Akcija je već petu godinu u toku i traje od 1.februara do 1. novembra. U pojedinim selima po prvi put se posle više decenija čuje dečja graja! Koliki je to doprinos za sela Srbije, dokaz je primer Crne Trave, koja je opština zvanično ima 1.500 stanovnika. Mnogi njeni seljani ističu da na spavanju ima tek oko 1.100 stalnih žitelja!

·   To su sve poražavajući podaci i ako se tako nastavi, već za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, a nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Tako danas u Srbiji ima više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su zašli u petu deceniju, a da nisu zasnovali porodice;

Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona ima ima i sve manje stanovnika, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavljano selo. Najbolji dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 1.000 sela nema ni prodavnice. U njima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još blizu150.000 njih trenutno niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte, u 230 njih ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine njih nema ni ambulante…

·   Dakle, u Srbiji nisu zapostavljena samo sela, nego celo njeno ruralno područje. Zato je sad vreme da se spsasavaju varošice. Jer, 1.200 sela imaju manje od po 100 sanovnkka  na spavannju. Sva ta sela nemaju šanse za opstanka pa ih sve ni netreba spašavati. Treba samo ona koja imaju šansu za opstanak i ostanak. Dok nam nestaju i propadaju sela istovremeno propada i kapital ora koji smo utrošili za školovanje nezaposlene poljoprivredne stručnjake koji je pre dve godine bilo 32.000. Od toga oko 5.500 veterinara i agronoma

 Ugrožena su danas i stara, ušorena vojvođanska sela… Prema podacima RZS u Srbiji je sve manje stoke. Postoji samo 698.871 grlo goveda, 2,4 miliona svinja, 1,68 milioan ovaca, oko 149.000 koza i 14,5 miliona živine… Mali brj stoke, posebno svinja, doveo je do gubitka Prehrambenog suvereniteta zemlje sa 6,6 miliona sanovnika…

Put uništenja neke zemlje je iznurivanje sela, netajanje domaćeg semenarstva i uništavanje agrara!

·   U Srbiji, prema podacima RZS, ima 4.720 naseljenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka boljitku video se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. Ta akcija je ostvarena pre nego što je i planirano. Za četiri godine bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara dobilo je 207 starih i novih zadruga. Za to vreme osnovano je i 1.100 novih zadruga. Njih, oko 100 od novoosnoanih, nije izdržalo postojeće ekonomske uslove sredina gde su osnovane, pa su nestale. Ostale zadruga koje postoje u Srbiji u njih oko 2.900 bore se za opstanak i ostanak!

Najkraći put do uništenja jedne zemlje je, izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Prvi koraci su da ona ostane bez semenarstva. Srbija se sad nalazi na tom putu. Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji nepostoji ni jedno selo! Dakle, prvi korak ka uništavanju učinili smo sami, jer smo sela izbacili iz Ustava. U njemu piše da su sve su to naseljena mesta, a ima ih oko 4.720!? Od tog broja 1.200, ili svako četvrto selo je u fazi nestajanja. Jer, u 1.034 ima manje od po 100 žitelja, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. U zemlji ima 6,6 miliona stanovnika, a više od polovine živi u naseljenim mestima, odnosno selima koja nestaju! Jer, u 86 odsto naseljenih mesta opada broj stanovnika. Srpsko selo karatkeriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3). Dakle, zračak nade za opstanak nekadašnjih sela i ostanak u njima vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. Akcija je davno ispunjena, pa danas ima oko 1.000 novih zadruga koje se trudse da opstanu i ostanu! A, MBS vodi niz drugih akcija kao što je dodela kuća, Miholjski  susreti sela, kupovina buseva, obnovu domova kulture…. Sve to znači boljitak života u sivm toim seoskim mestima…

Ipak, i pored tih akcija, sumorna je slika sela Srbije… Posebno brdsko planinskih područja. Treba istaći da seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostojan život! Srbija se nalazi između demografski najstarijim zemljama u Evropi. Jer, godišnje umre oko 102.000 žitelja, a rodi se manje od 65.000 što je na nivou Prvog svetskog rata. A, sela su nekada bila glavna baza za rađanje dece. Dakle, samo na osnovu mortaliteta nestane po jedna varoš kao što je Bačka Palanka, Negotin, Vršac ili Kikinda. Trend smanjenja stanovništva nastaviće se i do 2052. godine, kada će Srbija imati manje od šest miliona stanovnika. Ako se tako nastavi trend mortiliteta Srbija će se vratiti na nivo od 100 godina unazad. Poslednjih godina u svet godišnje sa kartom u jednom pravcu iz Srbije ode oko 60.000 mladih i školovanih.

To su sve poražavajući podaci i ako se tako nastavi. Jer, već za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, a nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Tako danas u Srbiji ima više od 260.000 momaka i 100.000 devoja koji su zašli u petu deceniju, a da nisu zasnovali porodice.

Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona ima i sve manje stanovnika, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavljano selo. Najbolji dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 1.000 sela nema ni prodavnice. U njima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još 150.000 njih u kojima trenutno niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte ni bankomata, u 230 njih ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine njih nema ni ambulante… Dakle, u Srbiji nisu zapostavljena samo sela, nego celo njeno ruralno područje. I dok nam nestaju i propadaju sela istovremeno propada i kapital od 1,5 milijardi dolara koji smo utrošili za školovanje nezaposlene poljoprivredne stručnjake koji je pre godinu i po dana bilo 32.000. Od toga oko 5.500 veterinara i agronoma.

Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valjanu, realnu straltegiju, odnosno akcioni plan. U dosadašnjoj strategiji bili su netačni, nerealni i neostvarivi programi i želje. To je pokazala njihova realizacija. Za poslednje tri decenije, do bolesti Kortone 19, rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto! Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje od devet ili bar 6,1 odsto u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, pa u 2016. godini toliki rast, zatim u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara pad od 11 odsto i – prema podacima RZS u 2018. godini rast od 15,7 osto. Rast je bio zahvaljujući Bogu i proizvodnji kukuruza od blizu sedam miliona tona i pšenici od oko tri miliona tona. I te proizvode smo izvozili u naturi hvaliti se sa tim potezima. Istovremeno ćemo uvozimo žive tovljenike, njih oko 400.000 komada godišnje, blizu 500.000 prasica i više desetina hiljada tona mesa najlošijeg kvaliteta. To bi sve trebalo da budu obrnuti procesi, da se kukuuruz potroši ovde, pa da se izvoze artikli iz viših faza preradei oni izvoze.

·   Na kraju te strategijee od 2014. do 2024. godine godšnji rast proizvodnje bio je samo 0,17 odsto, a za deset godina tek 1,7 odsto!

·   Na blizu 4,1 miliona hektara poljoprivrednih površina vrednost proizvodnje je do nedavno bila 1.200 dolara po hektaru. Prema najnovijim podacima buduće Strategije razvoja poljoprivede u Srbiji od 2026. do 2034. godien to je sad oko 1.800 evra godoišnje po hektaru.

·   BDP u Sribji sve do nedavno je bio oko 8.900 evra godišnje po stanvoniku, a sad je kako ističu vlasti blizu 14.000 evra!?

Oni koji se bave poljoprivredom u Danskoj, koja ima 5,6 miliona stanovnika, i u oborima 32 miliona svinja, imaju godišnji prihod po hektaru 37.000 eva, a u Holandiji 27.000 evra. U Srbiji proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa godišnje, trošimo po stanovniku manje od 40 kilograma godišnje. Pre dve decenije proizvodili smo 650.000 i trošili po stanovniku 65 kilograma.

Da bi se vratili u tu prošlost kada smo izvozili godišnje 54.500 tona ,,bebi bifa“ potrebna je nova agrarna i socijalna reforma.  Od toga je bilo iz današnje Sribje čak 34.000 tona. Sad je to godišnje od do 300 do 450 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Jer, u 2015. godini smo izvezli samo 315 tona ,,bebi bifa“, godinu dana kasnije 415 tona, u 2017. godini 480 tona, a u 2018. godini tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa“. Te godine smo poklali gotovo svu junad u zemlji (bilo ih je oko 12.000) i hvalili se sa izvozom gotovo 5.000 tona junećeg i goveđeg mesa u Tursku. Kad ćemo u Kinu obećanih 500.000 tona, tona godišnje kada je godišnja proizvodnja tog mesa u Srbiji samo 76.000 tona? Reeksport može da se obavlja dok vas neotkriju da to činite, jer je zabranjeno!

·   Cilj nove Strategije poljorivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034.godine je da se vrati izgubljeni Prehrambeni suverenitet zemlje. Da bi to postigli prvo moramo da povećamo agrarnu proizvodnju koja je na nivou od pre tri, četiri ili pet decenija. Uporedo sa tim treba da se napune staje govedima oborima svinjama, torovima ovcama. Nužno je da počnu da rade davno obećani sistemi za navodnjavanje. Jer, danas se navodnjava samo 47.543 hektara u vlasništvu javnih preduzeća i zadružnih njiva;

·   Prema podacima RZS danas se u stajama Srbije nalazi samo 698.871 grlo goveda, 2.403.991 grlo svinja, 1.68. 4013 ovaca, 149.000 koza i 14.59.387 kokošaka.

·   Cilj je da imamo najmanje dva miliona grla goveda, oko 5,5 miliona svinja, 3,5 milioan ovaca…

Oporavak zemlje

Do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela“ Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, a do sredine marta 2019. godine osnovano je 1.100 novih. Za četiri godine 207 zadruga dobilo je bespovratno za oporavak 2,2 milijarde dinara. To znači da je otvoreno i nekoliko stotina malih, zadružnih preduzeća. Cilj je da se pomogne nerazvijenim ruralnim krajevima i sitnim proizvođačima čije njive imaju prosek od oko 2,5 hektara. Takvih vlasnika malih njiva, ima u zemlji oko 263.000. A, ukupno ima 508.365 gazdinstava, U svakom od njih je po 2,2 zaposlena lica. To znači da od agrara direktno živi više od 1.150. 653 osobne zaposlene u primarnoj delatnosti agrara. 

Da bi opstali i ostali oni moraju da se udruže i zajednički da nastupaju. Ukoliko se neudruže, ne da će propasti, nego će nestati! Pored toga želja je da se zaustavi iseljavanje iz sela i da se u njima pokrenu mali prerađivački pogoni… To značajno pomaže i ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. Za sada je na ovaj način uz bezpovratnu pomoć države zadrugama, prvi put posle posle osam decenija bolja životna egzistencija za više desetina hiljada gazdinstava.

Razvojna, umesto socijalne strategije!

Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valjanu, realnu strategiju, odnosno akcione ili nacionalne planove. Najavljuje se da ćemo uskoro dobiti prvo valjanu strategiju. A, da će njeno sprovođenje zavisiti od toga da li će imati budžetsku, odnosno materijalne podrške države i lokalnih samouprava. To bi trebalo da bude samo početak boljeg seoskog živoga u Srbiji  koji se čeka već više od pola veka… Dakle, po obećanju to će biti razvojna strategija.

U dosadašnjoj strategiji, koja je bila socijalnog karaktera, nalazili su se netačni, nerealni i neostvarivi programi i želje. To je pokazala njihova realizacija. Jer, od 240 naših domaćih stručnjaka bio je obećano med i mleko, odnosno godišnji agrarni rast od 9,1 odsto ili u lošijim godinama 6,1 odsto. To je bila prevara i obmana, naroda, tadašnjeg premijera, tadašnjeg ministra poljoprivrede…

·   Umesto strategije rasta od 2014. pa do kraja 2024. godine, dobili smo strategiju pada. Jer, u toj decniji kada je narodu bilo obećano med i mleko, agrar je imao godišnji rast samo od 0,17 odsto ili u celoj deceniji je bilo samo 1,7 odsto. Ugašeno je 62.000 firmi! Izgubljen je PREHRAMBENI SUVFERENITET!

Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje od devet ili bar 6,1 odsto u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, pa u 2016. godini toliki rast, zatim u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara pad od 11 odsto i –  prema podacima RZS u 2018. godini rast od 15,7 osto. Rast je bio zahvaljujući Bogu i proizvodnji kukuruza od blizu sedam miliona tona i pšenici od oko tri miliona tona. I te proizvode ćemo izvoziti i hvaliti se sa tim potezima. Istovremeno ćemo uvoziti žive tovljenike, njih oko 400.000 komada godišnje, 500.000 prasića i više desetina hiljada tona mesa najlošijeg kvaliteta će dolaziti iz uvoza za narod u Srbiji. To bi sve trebalo da budu obrnuti procesi, da se kukuuruz potroši ovde, pa da se izvoze artikli iz viših faza prerade.

Do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela“ Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, a do sredine marta 2021. godine osnovano je 1.100 novih. Od tog boraj stotina zadruga nije opstalo. I drugika je teško jer u selima gde se nalaze nema prerađiačkih kapaciteta za agarnu proizvodnju u tim regionima. Starim i noivim zadrugarama je za te četiri godine dodeljeno bespovratno 2,2 milijarde dinara koje su im pomogle da opstanu. Sad su oet u teškoj situcaiji, jer njihov položaj i problemi koje imaju nisu sistemski rešeni! Ukoliko se neudruže, ne da će propasti, nego će nestati! Pored toga želja je da se zaustavi iseljavanje iz sela i u njima pokrenu mali prerađivački pogoni. To će značajno da pomogne i ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. Za sada je na ovaj način uz bezpovratnu pomoć države zadrugama, koje su je dobile, po prvi put posle posle osam decenija, obezbeđena bolja životna egzistencija za više hiljada gazdinstava.

·   Ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan. Dakle, kao i svi dosadašnji!

Evropska unija njenih 27 članica izdvojile su 2024. godine 31,7 milijardi evra javnih sredstava za podršku zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena. Pored toga mobilisano je još 11 mlijardi evra privatnog kapitala za smanjenjee emisije štetnih gasova i prilagođavanje klimatskih promenama. U tome grantovi čine gotovo 50 odsto ukupnih doprinosa. EU ističe da će nastaviti da jača finanijske mehanizme i da podržava sprovođenje Pariskog sporazuma, uz ispunjavanje cilja razvijenih zemalja da godišwe mobiliše oko 100 milijardi dolara za klimatsko finansiranje.

O AUTORU

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Branislav GULAN, novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan je i dobitnik šest nagrada – priznanja, za životno delo.

·   Među njima je i poslednja, Udruženja novinara Srbije (UNS) 2025. godine!

U obrazloženju žirija prilikom uručenja ovog priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

·   „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja priznanja za životno delo UNS, 2025. godine!

·   Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i šesto struki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini.

·   U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

·   Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALjA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“ u Kragujevcu, pa je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. 2025., 2026. godine…

·   Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

·   Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

·   Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegovo četvrto nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na odražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji; Te godine Srbija je bila zemlja partner Sajma ,,Agra“ u Sloveniji!

·   U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

·   U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025. i 2026. godini je bio predsednik VIII I IX saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca;

·   Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove iz njegovog rada i istraživanja!

Istina je najjača!

Povodom iskustava o radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo UNS, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine između ostalog kaže:

·   I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!!!

On o radu, i ličnim iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

·   Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija. On ističe da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonomskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u emidijima eks Jugoslavije!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reporter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini!

Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Pred pad Vukovara!

Dešavalo se to pred pad Vukovara, novembra 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora. Nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođena, hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina, kako su mediji tada pisali, i dezinformisali javnost da su hrabro stradali od ustaških metaka! Već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa strane odakle su pucali borci iz Srbije! Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije.

·   Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade. I to je istina o njihovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna!

Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji, ponajviše od onih koji nisu bili tamo! Pronosili su oni koji nisu ni bili tamo, mnogi nikada, a ni tih dana! Dobar deo onih koji nisu bili na ratištu, stvarali su i širili svoje, izmišljotuine i priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje, i kroji tuđa viđenja tragičnog događaja, nije bio tamo!

Osim mene iz medija i borava koji suse tu zatekli!

·   Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti Srbije! A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije, 1991. godine!

I istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, ponavljam, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovih ličnih stvari!

Stradali novinar Žegarac i poginuoli borac Jokić – bili su u maskirnim uniformama, tako da nisu bili prepoznatljivi borcima koji su pucali sa srpske strane!

·   Dakle, Branislav Gulan, tada kao komentator kuće ,,BORBE“, je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, jedno vreme i vlasnik u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Prvi koji se privatizovao u tadašnjnoj Jugoslaviji koja je bila u fazi raspada. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deo akcija iz privatizacije TADAŠNjEG LISTA ,,BORBE“ dobili su zaposleni. Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio za dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava Gulana.

·   Međutim, ta prva privatizacija medija u Sribji je poništena… Novoien suoduzete tadašnjemprovm privatnom vlasniku i vraćene državi…

·   Dakle, list ,,Borba“, psole kratke privatizacije, ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“…

·   Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića, od privatnih vlasnika, On je smenjen odlukom Upravnog odbora ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu jedinu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

·   Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, nakon samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“. Ubijen je 11. aprila 1999. godine…Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine. Kada je ona ugašena, preostali novinari posle toga osnovali list su ,,Danas“ koji i sad postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju, kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest priznanja – nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan. 

(Nastaviće se)