Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito“ u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat  istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godien na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Vlast osniva postojeću komoru?

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović razgovarao je sa predsednikom Privredne komore Srbije (PKS) Markom Čadežom o mogućnostima za uspostavljanje poljoprivredne komore Srbije. Na sastanku je istaknuto da se ukazala potreba da se poljoprivrednim proizvođačima omogući da na jednom mestu iskažu svoje ideje, dobiju neophodne informacije i uputstva, kao i da razmene iskustva, saopštila je Vlada Srbije. Tokom sastanka razmotreni su i primeri dobre prakse zemalja članica Evropske unije u kojima su već obrazovane poljoprivredne komore, i istaknuto je da bi poljoprivredna komora Srbije okupljala poljoprivredne proizvođače iz različitih oblasti poljoprivrede i da bi njihovi predstavnici mogli učestvovati u razgovorima sa Vladom Srbije i resornim ministarstvima. Martinović je naveo da bi glavni zadatak ove komore bio da bude spona između PKS i Ministarstva, kao i da aktivno sarađuje sa predstavnicima poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi. Svakodnevno se susrećemo sa mnogobrojnim zahtevima poljoprivrednika. Mnogi zahtevi su već ispunjeni, neki su u razmatranju i tek treba da budu realizovani. Zbog toga bi uloga poljoprivredne komore bila da prikuplja, sortira, a potom zahteve svojih članova dostavi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rekao je ministar. Ali, osnivanje poljoprivredne komore je pokušaj vlasti da uvodi ukradene inovacije! Jer, agrarna komora postoji već blizu 100 godina. Osnivale su je mnoge dosadašnje vlasti!

Inovacija koja već postoji

Podsećamo da je jedan od najvećih problema proizvođača dug Penzionog fonda za poljoprivredu, koji je premašio iznos od 1,5 milijardi evra. Zatim, članovi Poljoprivredno šumarske komore Srbije trebalo bi da budu sva registrovana poljoprivredna gazdinstva. Predstavnici bi se birali na nivou okruga, a u okviru okruga pod komore bi se organizovale na nivou opštine. Napominjemo da PKS već ima Odeljenje za poljoprivredu, ali, s obzirom da oni rade samo u interesu veletrgovaca, velikih proizvođača i prerađivača. Ministarstvo čini sve da stavi pod kontrolu bilo kakvo pozitivno delovanje poljoprivrednika koji ukazuju na niz propusta, korupciju, nerad i nedisciplinu u svakom segmentu rada ministarstva. Srbija centar jeste za osnivanje Poljoprivredne komore, ali će se suprotstaviti svakom pokušaju da ona bude spona vladajuće klike sa podobnim udruženjima i pojedinačnim poljoprivrednim proizvođačima, sa  podobnim  SNS poslušnicima bez znanja, zvanja i interesovanja na njenom čelu.

Ali, šta će im nova Poljoprivredna komora, kada ona već postoji u Beogradu? U ime poljoprivrednika osnovali su je Nenad Manić iz Crepaje i Nenad Ilić iz Debrca kod Šapca. Dakle, Agrarna komora koja postoji u Srbiji, po drugi put je osnovana 24. septembra 2017. godine. Prvi put 1937. godine! Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah, posle samo nekoliko meseci rada i velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 i 5.000 ČLANOVA! Međutim, nije im stigla pomoć od vladajuće Partije. Komora se nije ugasila, ali je nema u javnosti! Zvanično postoji na papiru, ali se u praksi ne vidi niti oseti njen rad.

Naziv udruženja/saveza:

AGRARNA KOMORA BEOGRADA

Oblik organizovanja: Udruženje

Matični broj: 28261039

Mesto: BEOGRAD (ČUKARICA)

Opština: ČUKARICA

Ulica: PETRA MARTINOVIĆA

Broj i slovo: 21

Predstavnici Privredne komore Srbije iskazali su spremnost da, nakon analiziranja i sagledavanja prilika, aktivno učestvuju u formiranju svih neophodnih radnih tela, pruže punu podršku u uspostavljanju te komore i obezbede svu infrastrukturu neophodnu za njeno funkcionisanje. Još uvek validnu Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31. jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je najviše 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od željenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!

Neznanje se prenosi

Slična vest bila je u javnosti i pred kraj 2023. godine. Samo su tada bili drugi učesnici. Neznanje u ovoj oblasti prenosi se s jedne na drugu vlast. Ovo je najbolji dokaz. Neznanje  je pokazano i pre nekoliko godina, uz isticanje potrebe osnivanja paorske komore. Došlo je do promena ljudi u istoj vladajućoj partiji i neznanje se i sad ponovilo. Nisu znali oni pre, niti znaju ovi sad da u Beogradu postoji Agrarna komora! Pred kraj prošle 2023. godine oglasila se tadašnja premijerka: Na sastanku, premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić, minisitarke poljoprivrede Jelene Tanasković i njihovih saradnika, sa proizvođačima hrane Srbije, iz više udruženja (26. decembra 2023. godine) na kome je najavljeno formiranje poljoprivredne komore Srbije, razgovaralo se, i o tome, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Odnosno, kako bi paorska, odnosno poljoprivredna komora, bila jedna vrsta seljačke straže. Tu je pokazana dobra volja vlasti da se pomogne agrarna oblast, za koju su i ovaj put pokazali – neznanje! Autor ovih redova i tada je neznalice upozorio da agrarna poljoprivredna komora postoji u Beogradu, u blizini Vlade. Ne čekajući da im to uradi vlast, poljoprivrednici su je osnovali i registrovali. To su Nenad Manić iz Crepaje i Nenad Ilić iz Debrca, pre oko osam godina.

I još jedno neznanje vlasti u ovoj oblasti koju vode: Zemlja Srbija je davno, 1937. godine takođe prvi put osnovala poljoprivrednu komoru, sad daleke 1937. godine. Dakle, pre nego što su se ove sadašnje vlasti setile da pokažu dobru volju i pomognu uništeni agrar, nešto slično, pokušano je i urađeno davne 1937. godine. Samo ponovljeno pre nepunih osam godina, kada su to uradili danas živi seljaci. Dakle, seljaci su bili napredniji od vlasti pre devet decenija, ali su to dokazali i ovim sadašnjim, pre nepunu deceniju!

Ovakva odluka koju su doneli je doboranamerna ali, loša, štetna i dokaz da se oni koji se bave ovim poslom, nisu dovoljno upoznali, o njemu i njegovim problemima! Možda nešto drugo znaju, pa zašto se ne bave onda takvim poslovima, možda bi imali bolje rezultate? Imali bi i više ugleda u zemlji gde pokazuju veliko neznanje sa ovim čime se bave, kao što je agrar! Bar, sa poslom kojim se trenutno samo bave! U tom slučaju i zemlja Srbija bi imala veći i brži prosperitet kada se oni ne bi bavili sa poslovima za koje nisu nadareni. Ako se ostvari ovo odobrenje vlasti, kada je u pitanju osnivanje još jedne agrarne komore, ono neće nikom koristiti, već će vlastima biti upisana još jedna loša odluka u biografiji! Jer, baš ta i takva komora, koju su davno, već dva puta, osnovali sami seljaci, i sad postoji u zemlji Srbiji! Dakle, to je krađa inovacija!

Kada kažemo da vlast možda ima  dobru volju da pomogne, ali ne zna to da čini, je agrarni budžet od 119 milijardi dinara za 2024. godinu, koji premašio i zakonskih pet odsto od ukupnog budžeta Srbije! To je kroz rebalans budžeta sad povećano! Sad je predloženo da on bude oko 7,3 posto buđžeta Srbije. U Skupštini Srbije je rečeno, da će to u ovoj godini biti oko 137 milijardi dinara!? Valjana suma, ali ako se dobro rasporedi i iskoristi!

Evo o čemu se radi. Vlast je dala saglasnost, na kraju 2023. godine, za formiranje Agrarne poljoprivredne komore Srbije! Čudi da se članovi vlasti nalaze na tako visokim funkcijama Srbije, a da ne znaju da seljačka zemlja Srbija već ima AGRARNU KOMORU POLJOPRIVREDNIH  PROIZVOĐAČA SRBIJE! Ova sadašnja, osnovana je pre više od sedam godina! ŠTA ĆE IM JOŠ JEDNA? OVO JE JOŠ JEDNA POGREŠNA ODLUKA VLASTI, KOJA DOKAZUJE NEZNANJE POSLOM KOJIM SE BAVI! Cilj osnivanja nove komore je da navodno pomogne proizvođačima hrane i da bude u funkciji poljoprivrednika?

Vlast umesto da razmišlja o isplati dugova i svojih dosadašnjih obećanja, ona se bavi sporednim poslovima, kako bi skrenule pažnju seljaka na drugi  put! Jer, čeka ih jesenja setva na milion hektara. Oni zbog nepoštovanja obećanja od vlasti, nisu u mogućnosti da obave setvu jer nemaju novac. Prošle godine  seme ,,tavanka“ bila je zauzela oko 0 odsto površina, a sad će to biti još više! Jer, kada se seje ,,tavanka“ tada nema visokih, rekordnih prinosa. To je dokazala i žetva u 2024. godini kada je dobijen rod od oko 2,9 miliona tona uz prosečan prinos od 5,2 tone po hektaru. Za Srbiju će uvek biti dovoljno pšenice jer su sve manje i potrebe. To znači da joj godišnje za ishranu, semenarstvo i robne rezerve treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Toliko se može obezbediti na setvi od oko 300.000 hektara! Uz prosečan prinos kao što je bio proteklih godina, a to  znači, tek malo iznad pet tona po hektaru!

Jer, da valjano rade svoj posao, da se upoznaju sa problemima, znali bi da je davno, pre njih takva odluka, o postojanju seljačke komore, doneta i kao SELJAČKI BUKVAR, sad već daleke 1937. godine! Da malo više čitaju o poslu kojima se bave, ne bi sad ponovo donosili takvu odluku, kao svoju inovaciju! A, to je krađa! Mnogi su je već sproveli u praksi. Jer, Srbija i u vreme kada vlast donosi ,,spasilačku“ odluku za seljake, država u kojoj vladaju, VEĆ VIŠE OD SEDAM GODINA IMA AGRARNU KOMORU POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA! Šta će im još jedna? Možda je vlast planirala da neke svoje nerešene kadrovske probleme rešava u novoj instituciji?

Neuka vlast!

Pitanje je ipak zašto vlast tako malo zna o poslu kojim se bavi? To su dokazali i u razgovorima sa proizvođačima hrane. Neuspešno! Najčešće u prostorijama vlade Srbije, a jednom i u višenacionalnoj zajednici Kisaču. Zašto nepotrebno osnivaju još jednu instituciju, koja već postoji?! Jer, da su znali, da ona postoji, onda je trebalo samo unaprediti njen rad! A, to znači da vlast postojećoj seljačkoj KOMORI pomogne sa umnim kadrovima i da ih upute u nju, da rade sa proizvođačima hrane! Poznavaoce prilika u agraru mora da čudi ovako nizak nivo znanja kreatora i ljudi koji vode agrarnu politiku u Srbiji! Ali, TO SE VIDI U PRAKSI. Najbolji primer su rezultati koje je pokazalo sprovođenje te validne strategije razvoja poljoprivrede od 2014., pa do kraja 2024. godine. Ona je planirala da se agrar godišnje razvija po stopi od 9,1 odsto ili u lošijim godinama da to bude 6,1 odsto. Rezultat je da se ona prosečno godišnje za jednu deceniju razvijala po stopi od samo 1,7 odsto!

Ali, ako se ovo zna, onda je i jasno zašto ovih godina umesto rasta, proizvodnje imamo pad! Odnosno, za protekle tri i po decenije agrar Srbije sve do pojave Korone 19 imao skroman rast od samo 0,45 odsto! Onda nije čudno da članovi ministarstva poljoprivrede na jednom sastanku nedavno održanom u Palati Srbije, zajedno sa KONVENTOM EU, nisu čak ni znali da već više od devet godina imamo Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije, donetu krajem jula 2014. godine, a čija validnost je isticala krajem jula 2024. godine! Toj lošoj strategiji validnost je produžena do kraja 2024. godine dok se ne uradi nova! To je još jedan dokaz da imamo neuku vlast! Štetu imamo svi, vlast koja gubi ugled, proizvođači hrane, ali ponajviše i – potrošači koji plaćaju ceh svih tih gluposti i promašaja!

A, da se i ne govori o tome da članovi ministarstva poljoprivrede nisu imali pojma o tome ni kakvi su rezultati tog krunskog dokumenta agrara Srbije. Taj dokument je donet kada je na početku vlasti bila baš ova vladajuća garnitura! Sad već bi trebalo da se priprema novi dokument, jer validnost ove strategije pada proizvodnje, izlazi krajem jula 2024. godine! Sad je u toku izrada nacrta ovkirne buduće strategije, valdinsot postojećoj, lošije produžena do kraja 2024. godine.

Uprkos silnim obećanjima vlasti, poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji je izgleda dogorelo do nokata. Sad opet najavljuju proteste u oktobru 2024. godine. Vlast če opet samo da ,,gasi požar“. Problem će opet samo na kratko da ide pod tepih! Toliko da je prvo u selu Viševac kod Rače, u blizini Kragujevca 2023. godine održana sednica inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta poljoprivrednika Srbije, koji bi uskoro mogao da preraste i u političku stranku. Na tom sastanku poručili su da je domaća poljoprivreda devastirana i optužili Vladu Srbije da nije ispunila brojna obećanja. U maju 2023. godine, nakon višednevnih protesta, nezadovoljni ratari i stočari potpisali su, naime, sporazum sa Vladom, tačnije sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, nakon čega su se povukli sa ulica. Vlast im je zauzvrat tada obećala da će povećati subvencije za biljnu proizvodnju sa 9.000 na 18.000 dinara po hektaru, premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru, a za mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu. Uz to, dogovoreno je da se 2023. godine prepolove, a naredne potpuno ukinu naknade za odvodnjavanje, da će se kontrolisati uvoz mleka i mlečnih proizvoda, uvesti „plavi dizel“ od 1. januara 2024. i da će odmah početi dijalog o novoj agrarnoj i politici subvencija. Jer, Srbiji je potreban novi koncept agrara, a sa njime i novi ljudi koji su vodili taj projekat. Ministarka je svoje neznanje pokazali sa obećanjem o gradnji novih 103.000 hektara i sistema za navodnjavanje. Poslednjih podaak RZS iz januara 2023. godine je da se u Srbiji navodnjavalo u 2022, godini samo 54.639 hektara njiva. U 2023. godini još manje. Samo 47.529 hektara. Tadašnja ministarka koja je bila 15 ministar agrara Srbije, od 2000. godine  obećala je gradnju sistema za navodnjavanje na 103.000 hektara. Obećanja kao i sva dosadašnja u ovoj oblasti. A, sistema u funkciji o kojima nas obaveštava RZS je sve manje! Da je svaki o dosadašnjih ministara izgradio nove sisteme na po samo 10.000 hektara, sad bi bilo čak 150.000 hektara koji imaju nove sisteme. Ovako imaju samo nova obećanja i očekivanja! Suša im je ove godine ponovo je pokazala zube!

Pošto su prazne staje u Srbiji, nema junadi, koja se moraju uvoziti, pa nema ni prirodnog gnojiva, sad stižu i novi zahtevi za subvencije za junad, ukoliko želimo da napunimo staje. Jer, Srbija je nekada pre više od tri i po decenije godišnje izvozila po 34.000 tona najkvalitetnijeg junećeg mesa ,,bebi bifa“, a sad pošto nema junadi, izvozi se godišnje samo po 300 do 400 tona! Dakle, 100 puta manje nego nekada, pre tri ili četiri decenije. Zato se naša budućnost kad je agrar u pitanju i visina prinosa, nalazi u povratku u prošlost. Samo da imamo to što je bilo nekada! Jer, sva povećanja subvencija dosada, pa i ovo novo najavljeno, nisu povećala nego smanjila proizvodnju! Pogledajte brojke RZS i prinose poslednjih decenija, pa ćete videti!

Ispunjavanje nekih od ovih uslova verovatno je čekalo da se najpre usvoji rebalans budžeta Srbije za 2023, pa sad i za 2024.godinu, u kome su predviđena dodatna sredstva za te namene. U međuvremenu, u Aradcu kod Zrenjanina, prošle 2023. godine, ponovo su se bili okupili predstavnici udruženja koja su u maju 2023. godine protestovala, zahtevajući da Vlada ispuni sve što im je obećala. Obećanja od tad ani do danas nisu ispunjena!

Tad su od vlasti zatražili i da odgovore gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara ili oko 460 miliona evra, koje su bile namenjene za stočarstvo (28 milijardi dinara) i ruralni razvoj (26 milijardi dinara) od 2016. do 2020. godine. Deo tog novca, koji je otišao iz Ministarstva poljoprivrede, nije stigao do stočara i stanovnika sela. Nepravilnosti o upotrebi tih podsticaja utvrdila je Državna revizorska institucija još krajem 2019. i 2020. godine,  analizirajući efektivnost podsticaja za stočarstvo i ruralni razvoj. Da je taj novac došao do onih kojima je bio namenjen, verovatno pravdu ne bi ni tražili na ulici, već bi bili u svojim stajama, oborima za tov, na njivama, ekonomskim dvorištima… Ali i oni su, po svemu sudeći, shvatili da se sa zemlje (njive) njihov glas mnogo slabije čuje nego sa asfalta (ulice).

Godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i to decenije, do pandemije virusa Kovid-19, u proseku rasla po stopi od samo 0,45 odsto godišnje. Da nevolja bude veća, u 2021. godini, kada je BDP Srbije povećan 7,5 odsto, fizički obim poljoprivredne proizvodnje bio je više od pet odsto manji nego u godini pandemije, dok je 2022. godine smanjen za dodatnih osam procenata. Nisu se uzbuđavli ni što se agrarni Ustav, a to je Strategija od 2014. do 2024., po prikazanim brojkama razvijao samo po stopi od 1,7 odsto u protekloj deceniji! A, bilo je obećano 9,1 ili u lošoj godini 6,1 odsto. Obećanja, obećanja, obećanja…

Iako je prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom i drugom kvartalu 2023. godine sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario značajan realni rast bruto dodate vrednosti od 10,5 i 9,3 odsto, to nije bilo dovoljno da se nadoknadi pad u prethodne dve godine. Na stranu što je 2022. godine godine dodata vrednost ukupne proizvodnje srpskog agrara realno bila za oko sedam odsto manja nego 2014. godine, koju su obeležile katastrofalne poplave.

A, te 2014. godine Vlada je obećavala med i mleko. U leto te godine, Vlada na čijem je čelu bio sadašnji predsednik države, usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024, iz koje je proizilazilo da će se srpski agrar u narednom periodu razvijati tempom od 6,1 do čak 9,1 odsto godišnje. A ispostavilo se da nikakvog rasta od 2014. do ove godine zapravo nije ni bilo. Naprotiv, u 2022. godini je vrednost poljoprivredne proizvodnje realno bila za oko osam odsto manja nego u godini u kojoj je Strategija usvojena, jer je u šest od deset godina poljoprivredna proizvodnja padala! U 2024. godini taj pad proizvodnje će biti dvocifren! Vlast će ga prikazati kako njoj odgovara, po dogovoru!

Dokument za utehu!

Ako je za utehu, taj dokument, za čije je pisanje na više od 145 strana bilo angažovano 240 eksperata i koji je sa 8,2 miliona evra finansiralo više evropskih institucija, Vlada nikada nije ni uputila Parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. I što se vlast farmera i ratara seti samo kada ih muka natera na blokadu puteva ili u finišu predizborne kampanje, jer u Srbiji ima blizu pola miliona gazdinstava, a svaki glas je važan za pobedu na izborima. Toga su, izgleda, postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koji su na nedavnom skupu ocenili da bi agrar, uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću dodatu vrednost od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad. Oni poručuju da bi po novom konceptu agrar mogao da stvori blizu 70 milijardi dolara godišnjeg prihoda, a toliko je skoro, bio ukupan BDP Srbije u 2023. godini!

„U prethodnih 30 godina svaka stranka obećavala nam je kule i gradove, a po preuzimanju vlasti nas je zaboravila i ostavila“, kaže poljoprivrednik Stevo Mišić iz Ravnog Sela u opštini Vrbas, jedan od inicijatora Pokreta poljoprivrednika Srbije, sa željom da se „život na selu učini boljim, da se ne dođe u situaciju da vlast rasparčava zemlju, uvozi meso i mleko, a da mladi napuštaju sela“. Da bi se bilo šta promenilo, najpre se mora promeniti vlast, kao i ljudi koji vode agrar. Ivan Naumović iz Srema upozorava da će još veći problemi nastupiti „ako ostanemo bez sela kao baze. Jer, bez sela neće biti ni Srbije“. Osim velikog broja zaparloženih njiva, zbog čega se u Srbiji, prema podacima RZS, obrađuje manje od 3,25 miliona hektara, veći problem je što se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje na samo oko 1.200 evra, dok se ona u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru. Holandija, na primer, iako raspolaže sa samo 1,7 miliona hektara obradivih površina, upola manje nego što se obrađuje u Srbiji, svake godine izveze poljoprivredne proizvode vredne više od 95 milijardi evra!

Najgore je što trenutnim stanjem u agraru Srbije nisu zadovoljni ni poljoprivredni proizvođači, a ni potrošači ni političari. Nisu zadovoljni  ni sa radom Boga, koji umesto kiše šalje sušu! Ona je i ove 2024. godine, rano obrala prinose. Svi plaćaju ceh najgore loše agrarne politike koja se vodila u protekloj deceniji!

Govor brojki

Dakle, samo 1.200 evra je prosečna godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji, dok se u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru! Ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji retko kad godišnje pređe vrednost od 5,6 milijardi dolara. Za proteklih deset godina sprovođenja još uvek validne strategije, zabeleženo je više padova nego rasta proizvodnje. Jer, narodu je obećan rast od 9,1 odsto ili u lošijim godinama 6,1 odsto. Sad kad se izračuna rast za ceo period će biti najviše 1,7 odsto!?

Realni rast (pad) poljoprivredne proizvodnje prema podacima RZS

U procentima

2014. godine                           RAST               2,0                   odsto

2015.                                      PAD                 7,7                    odsto

2016.                                      RAST               8,1                    odsto

2017.                                      PAD               11,4                    odsto

2018.                                      RAST             15,1                    odsto

2019.                                      PAD                 1,7                    odsto     

2020.                                      RAST               2,2                    odsto

2021.                                      PAD                 5,7                    odsto

2022.                                      PAD                 7,8                    odsto

2023.                                            RAST?               9,0                     odsto – Sad je to na preispitivanju!

2024.                                       PAD?                                       odsto — Dvostruka brojka pada?

Izvor: RZS

Strategija pada!

Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko  650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku oko 38 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje. Jer, i reeksport je dozvoljen samo dok vas ne uhvate. Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu! A, to znači da ceo agrar postane strateška grana!

Prvo je potrebno da se donese odluka da poljoprivreda bude strateška gana i da za sve što bi se radilo ima podršku političke partije. A, nje nema. Za sada! Prema podacima RZS slika loše agrarne proizvodnje u Srbiji vidi se po rezultatima njene proizvodnje u protekloj deceniji.

Žega smanjila rod!

Dok se procenjivao rast BDP u ovoj 2024 godini – stigla je žega i dogodio se pad proizvodnje svih kultura od 30 do 80 odsto. Sećamo se 2017. godine kada je šteta od suše bila 1,5 milijardi dolara. Tada su proizvođači tražili da se proglasi elementarna nepogoda.Država nije mala novca da to plati, pa je donela odluku da proglasi pad agrarne proizvodnje, sa dvostrukom brojkom od od 11,4 odsto. Nešto slično se i sad dešava i razmišlja. Samo u ovoj godini, proizvođači kažu da su štete duplo veće te da nisu manje od tri milijarde evra. I sa ovom malom proizvodnjom političari kažu biće hrane dovoljno. Ali, proizvođači dodaju samo u ovoj godini. Da, do kraja ove i malo u sledećoj godini. Hrane za stoku će biti i na početku godine, a tad krenuti pokolj stoke zbog nedostatka stočne hrane. Ove što sad imamo, ali tada neće biti hrane za nju! Krave će otići u klanice, pa ćemo prividno na zimu i na početku godine, imati višak mesa i hrane. Ali, posle toga će se  još više isprazniti staje i obori. Da bi narod preživeo, država će morati da se zadužuje i da uvozi hranu. Jer, nećemo više biti zemlja koja ima dovoljno ni za samoprehranu, a ni  – za izvoz.

Decenija bez rasta!                         

Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta u proizvodnji skoro nije bilo. Samo 1,7 odsto!? Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 domaćih agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli kao donacija za taj posao od više evropskih institucija. Bilo je reči da će dokument ići i na raspravu u Skupštinu Srbije, ali Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potrošačima, kao i Vladi Srbije. Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja!

Odgovorni su  zato što ni sad od njih nisu tražili da podnesu izveštaj o (ne) sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustava piše nova.Već su odmah krenuli u pisanje nove bez prave analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane i nauke u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju boljitak. Jer, nju kroji 20 stranaca iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Njima se ponekad pridružuju četiri konsultanta iz Srbije. Svi oni bolje znaju od naroda šta njemu treba u Srbiji? Odgovora zašto je taj važan poso poveren strancima, za sada nema!

Još uvek validnu Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji najviše je 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od željenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo  novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!

Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!

Novi ministar agrara ne dolazi kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici prethodne partije Srpske radikalne stranke, a potom i sadašnje SNS. Dakle, on nije novi čovek i ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar u obavljanju tih poslova, ističu znalci u toj oblasti. Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volju, ništa da menja. A, vladajuća Partija još nije odlučila da agrar bude strateška grana!  Sve dok to ne bude neće biti boljitka ni odluka koje će menjati stanje na bolje u ovoj oblasti. Jer, prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška privredna grana!

Ali, to se agraru  obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići i novo obećanje, ali neće se primeniti u praksi. I to ne u celosti nego samo po granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet  samo  ,,gašenje požara“.

A, samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama može doneti boljitak svima! I vlastima, i proizvođačima, a i narodu.  Dok god se sistemski problemi agrara nereše i on ne postane strateška grana, a ne samo kada proizvođači izlaze na ulicu. To će biti početak i kraj, do sledećeg izlaska na ulicu. On će se uskoro opet dogoditi!

Dokazi o postojanju AGRARNE KOMORE!

Evo i dokaza o postojanju AGRARNE KOMORE POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE. ONA POSTOJI U ZEMLJI SRBIJI, GRADU BEOGRADU, VEĆ SKORO OSAM GODINA! Svaka nova vlast uvek hoće prvo nju da osniva. Ova se ne razlikuje od dosadašnjih. To je  opet inovacija, za njih, ali ukradena old prethodnika. Ovu Komoru koja postoji, baš takva kakva je, potrebna je  proizvođačima hrane, u ime proizvođača hrane u Srbiji, osnovao je Nenad Manić, proizvođač hrane iz Crepaje u Vojvodini.  Pomagao mu je i Nenad Ilić iz Debrca kod Šapca. Ova Agrarna komora koja postoji u Srbiji, osnovana je 24. septembra 2017. godine! Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah posle samo nekoliko meseci rada, i velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 i 5.000 ČLANOVA! Međutim, nije im stigla pomoć od vladajuće Partijei Komore. Ona se nije ugasila, ali je nema u javnosti. Fakat postoji samo na papiru!

Spasavanje sela i varošica

Za opstanak i ostanak sela, svega u selima i oko njih do sada nije bilo podrške vlasti,  samo malo  u praksi, a više na papiru! Najbolji primer je zadrugarstvo. Podrška se javila 2107. godine. zadruge, stare i nove njih 207 su za četiri godine dobile pomoć od 2,2 milijarde dinara. Osnovano je 1.100 novih zadruga, dvostruko više od obećanih ,,500 zadruga u 500 sala“. Posle toga je zaustavljena materijalna pomoć za zadruge. U agrarnoj zemlji Srbiji  imamo 4.720 sela (po Ustavu nemamo ni jedno!). Od blizu 4,1 miliona hektara njiva, obrađujemo, prema podacima RZS tek 3,25 miliona hektara poseda. Na tim njivama humus se smanjio sa pet na 2,5 odsto, pa će njive uskoro postati i pustinja! Razlog je nestajanje svakog četvrtog sela ili 1.200 njih. Prema podacima RZS, objavljenim nakon popisa poljoprivrede, sa mape Srbije do 2050. godine nestaće 3.000 zadruga! U praznim kućama praznim selima, sad je  isto toliko praznih staja za tov stoke i obora za tov svinja. Posledica takvog stanja je činjenica da sad u njoj im samo 0,30 odsto po hektaru. U EU po hektaru ima više od dva grla! U oborima je pre tri decenije bilo blizu šest miliona tovljenika, a sad ih imamo zvanično 2,2 miliona. Toliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata. Pre jedne decenije u oborima je bilo i više od 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ih je manje od 100.000!

Rezultat takvog vođenja agrarne politike je da smo u 2022. godini uvezli 300.000 svinja za preradu, 300.000 prasića, 35.000 tona zamrznutog mesa, 84.000 tona konzumnog mleka, 9.600 tona mleka u prahu, 12.000 tona sireva… Sve to je nastavljeno u 2023.godini pa je odobren uvoz čak 500.000 prasića, zatim 30.000 tona mesa lošeg kvaliteta, 300.000 svinja za klanice…  Nekada smo godišnje iz Srbije izvozili čak 34.000 tona ,,bebi bifa“, a danas izvozimo 100 puta manje ili tek oko 300 do 400 tona godišnje. Proteklih decenija godišnje smo gasili po 100 zadruga…

Isti ljudi koji su gasili zadruge i podržavali nestajanje sela, sad u cilju pranja svojih biografija donose obrnute odluke, pa podržavaju osnivanje novih 1.100 zadruga i navodno ,,spašavanje“, odnosno nestajanje sela i varošica. Sa nestajanjem sela  nestaje i Srbija! Posle popisa poljoprivrede, RZS je objavio da će se 2050. godine promeniti mapa Srbije, jer, podvlačimo, sa mape Srbije će nestati 3.000 sela! Dokaz je da za poslednjih deset godina Srbija ima manje za 500.000 stanovnika. Sad je ih oko 6,6 miliona!

Ali, ima ideja za bolje, a da bi se to osetilo u praksi treba da prođe bar šest decenija. To bolje se vidi u spašavanju sela i varošica. Jer, toliko se uništavalo zadrugarstvo i gasila su se sela. Ipak, sad  se nešto kreće ka boljem, pa je zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu (MBS) osnovano 1.100 novih zadruga. Ali, da bi bile efikasne potrebna im je prerađivačka industrija, da bi se zaposlili ljudi u selima. A, prerađivačka industrija je odneta u pljačkaškoj privatizaciji agrara, uz pomoć države, posle 2000. godine. U akciji MBS uz pomoć države kupljeno je u selima oko 3.100 kuća u kojima trenutno niko nije živeo. Tako su sela dobila oko 13.000 novih stanovnika, a među njima je i oko 3.000 dece. To je za sada dobra ideja, ali ako ti ljudi u selima ne dobiju posao gde će da rade i zarade da može porodica da živi, a i ako se ne ubrza taj proces, od akcije neće biti vidljivih rezultata, a ni spasavanja sela, varošica i države Srbije! Ona će nestati jer svake godine više umre nego što se rodi oko 50.000 ljudi u zemlji Srbiji, a još toliko ode iz zemlje u svet, sa kartom u jednom pravcu, mladih i školovanih ljudi. Srbiji je za sahrane godišnje potreban prostor od dva fudbalska igrališta! Međutim, možda vlast želi da pomogne, ali ne zna!

Jer, poljoprivredna KOMORA, čije novo osnivanje navodno podržavaju, već postoji! Samoi oni to neznaju, a to imn je posao! A, neuka vlast. opet se hvali sa idejom da pomaže osnivanje nove komore! Međutim, već postojećoj agrarnoj komori nije stigla sistemska podrška za rad, ona se nije ni ugasila, postoji i danas, a vlast hoće da se osniva nova, još jedna takva ista institucija, ali  sa ,,novim“ idejama sadašnje vlasti! I to baš nekadašnje, ali i sadašnje, nedovoljno informisane, koje nisu znale da već imamo baš takvu komoru, pa izmišljaju novu i velikodušno o njenom osnivanju obaveštavaju seljake! Samo kao svoju inovaciju! I sa time se hvale!

Međutim, o postojanju ove komore i javnost je veoma malo bila informisana. Čak ni novinari koji prate agrar nisu znali ili ih nije interesovalo njeno postojanje!  Da jeste možda bi vlast od njih bar saznala da ne treba osnivati KOMORU KOJU VEĆ IMAMO, VIŠE OD SEDAM GODINA, BAŠ TU U BLIZINI VLASTI, U BEOGRADU.  I to ove vlasti koja pobeđuje na izborima, a da nije znala da postoji POLJOPRIVREDNA KOMORA u glavnom gradu Srbije!

Evo i podataka iz osnivačkog akta već postojeće sadašnje AGRARNE KOMORE SRBIJE:

U ime proizvođača hrane osnovali su je Nenad Manić iz Crepaje i Nenad Ilić iz Debrca kod Šapca.Dakle, Agrarna komora koja postoji u Srbiji osnovana je 24. septembra 2017. godine. Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah posle samo nekoliko meseci rada, i velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 i 5.000 ČLANOVA! Međutim, nije im stigla pomoć od vladajuće Partije. Ona se nije ugasila, ali je nema u javnosti.

Naziv udruženja/saveza:

AGRARNA KOMORA BEOGRADA

Oblik organizovanja: Udruženje

Matični broj: 28261039

Mesto: BEOGRAD (ČUKARICA)

Opština: ČUKARICA

Ulica: PETRA MARTINOVIĆA

Broj i slovo: 21

Ali, ne da postoji ova agrarna komora. Nego  evo dokaza o toj ideji iz bivše Jugoslavije, što se odnosilo i na Srbiju da je i tada bilo pametnih ljudi i naprednih ideja koje su objavljene još 1937. godine o osnivanju poljoprivrednih komora. Dakle, ovo današnje nije novost nego samo preuzeta nekadašnja davana ideja.

Pretpostavljamo, da su vlasti znale da ona već postoji, onda ne bi doneli odluku, odnosno dali podršku, za osnivanje nove komore, već bi odlučili da se pomogne ovoj već postojećoj komori, da može da pomaže proizvođačima hrane u Srbiji! Ali, pitanje za vlast je, da li možda osniva novu komoru, kako bi uposlila svoje kadrove, vrle stručnjake da pomognu poljoprivrednom sektoru koji proizvodi hranu na 3,25 miliona hektara. Njihov cilj bi trebalo da bude da pomoć bude takva da se vrednost proizvodnje po hektaru podigne sa skromnih 1.200 na 25.000 evra. Rezultat takvog rada ove vlasti, kao što je i ova odluka, je da retko kad ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji pređe vrednost od pet milijardi evra. Posebno je ukazano na visok rast uvoz mesa, mleka i prerađevina. Jer, on je prošle godine bio oko 600 miliona evra, a sad je to ostvareno samo u prvih šest meseci 2024. godine.

Ali, poljoprivredna VLAST SRBIJE NARODU je saopštila i vest da su  eksperti iz Bosne i Hercegovine i Slovenije, njih 24, napisali su Nacrt okvira nove, buduće strategije poljoprivrede Srbije. To je još jedna glupost naših agroekonomskih vlasti. Među piscima nove strategije nalaze se  četiri stručnjaka- konsultanta iz Srbije, rečeno je na poslednjoj sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije. Taj potez Vlasti da stranci bolje znaju od nas šta nam treba u posrnulom agraru, nije povoljno ocenjen ni od javnosti ni od stručnjaka u Srbiji.

Dakle, Nacrt okvira nove, buduće strategije već su napisali stručnjaci iz Sarajeva, odnosno Bosne Hercegovine i iz Ljubljane, odnosno Slovenije. Nacrt, koji nisu znali da pišu naši stručnjaci i eksperti, ima oko 100 strana, a treba da se usvoji do kraja 2024. godine. Jer, ovi sa strane, verovatno bolje znaju šta ne valja u agraru Srbije i šta treba našoj zemlji kako ne bi bila zavisna od uvoza. Od novih kreatora, odnosno okvirnog Nacrta nove strategije, proizvođači hrane u Srbiji treba da očekuju boljitak!?

U Skupštini Srbije bilo je mnogo nedoumica koje izazvala rasprava prilikom razmatranja okvirnog Nacrta strateškog okvira od 2025 do 2034. godine. Posle je to ispravljeno do 2032. godine. Na sednici čulo da se vreme trajanja dokumenta skraćuje iz nepoznatih razloga. Za tu sednicu skupštinskog odbora nadležno Ministarstvo poljoprivrede, kako je rečeno, odbilo je da dostavi okvirni Nacrt tog dokumenta za sednicu Odbora kao i sklopljeni ugovor za obavljanje tih poslova. Predsednik odbora za poljoprivredu Marijan Rističević  je posrednim putem uspeo da obezbedi dokument prisutnima za raspravu. Bilo je i iznenađenje da je neko u Vladi skratio i rok trajanja tok dokumenta. Sa 2034. na 2032. godinu! Uvodno obrazloženje kroz nekoliko rečenica o dokumentu iznela je Jelena Blagojević, državni sekretar, nije imala odgovore na postavljena pitanja. Ali je zato na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, uopšteno govorila, tog 20. septembra 2024. godine.

Ali, na taj novi budući dokument, sa 105 strana, bilo je niz primedbi. Jedna od njih je što čini 24 stručnjaka. Od njih je čak 20 iz Bosne i Hercegvine i Slovenjie, dok još samo četiri konsultanta iz Srbije! Primedba članova Odbora  za poljoprivredu Skupštine Srbije je i ta zašto nam stranci rade taj dokumnet? Da li oni bolje od nas  znaju šta nama treba? A, u zemlji Srbiji imamo više desetina hiljada cenjenih i uvažavanih sručnjaka za ovu oblast. Nijedna primedba nije dobila odgovor na sednici Odbora za poljoprivredu.

Odbor je prihvatio zaključak da je glavni cilj da se u Srbiji obnovi prehrambeni suverenitet koji je sad narušen. U taj proces moraju da se uključe domaći stručnjaci, instituti i fakulteti. Posebno je ukazano da nije dobro što nam takav dokument rade stranci. Nije bilo odgovora ni zašto je u taj rad uključeno samo četiri stručnjaka iz Srbije. U raspravi je posebno ukazano na veliki problem zadrugarstva u Srbiji koje se nalazi u dubokoj krizi. Glavni razlog je nepostojanje prerađivačke industrije. Pad poljoprivredne proizvodnje može da smanji ovogodišnji rast BDP u Srbiji. On je u polugođu oko 4,3 odsto. Ali, to neće ugroziti razvoj Srbije!

Nacrt te nove, okvirne  strategije

EX – POST EVALUACIJA TEKUĆE STRATEGIJE POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 2014 – 2024 I PRIPREMA ZA NOVU STRATEGIJU POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 2025 – 2034.

Broj ugovora SER -SCAP – CQS – CS -23 68

NACRT STRATEŠKOG OKVIRA

Beogad, 12.07.2024. godine

Ugovorni organ:                                                  Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede

                                                                            Nemanjina 22 -26, 11.000 Beograd, Srbija

                                                                            Predstavnici Ugovornog organa:

                                                                            Milica Đurđević, državni sekretar

                                                                            Branislav Raketić, šef Odseka za označavanje hrane,

                                                                            šeme kvaliteta, poljoprivrednih i prehrambenih

                                                                            proizvoda i organsku proizvodnju

Pružalac usluga:                                                NOVA South East Europe d.o.o.

                                                                           Beograd

                                                                           Resavska 36a, 11.000 Beograd

                                                                           Srbija

                                                                           infoŽenova.ba <mailto:infoŽenova.ba>

                                                                           ENOVA d.o.o. Sarajevo

                                                                           Podgaj 14, 71000 Sarajevo

                                                                           Bosna i Hercegovina

                                                                           Zavita, svetovanje, d.o.o.

                                                                           Tominškova 40, 1231 Ljubljana –

                                                                           Črnuče, Slovenija

                                                                           Predstavnik Konzorcijuma:

                                                                           Mirza Hadžimešić, ENOVA

Broj ugovora:                                                    SER – SCAP -CQS-CS-23 – 68

ENOVA I Zavita    

Politička renta u Srbiji !

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. „Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Subotici pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, koje pristižu u Srbiju, a ove godine, kako se najavljuje biće ih oko 4,5 milijardi evra, nema velikog interesovanja za agrar u Srbiji.

U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 milijardi dinara iz istog ministarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, a samo agrarni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona evra. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac!

To nikada nije rečeno poljoprivrednicima. Zašto? To je tabu tema za ovu vlast, za poljoprivrednike, za narod! Sve to, odnosno stanje u agraru,  razlog je zašto su oni  sve češće na ulicama i u protestima. Kontrolu je Državna revizorska institucija (DRI) u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim parama. I gde su nenanmenski završile? Dakle ni sad novi ministar ništa bolje neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para! Izveštaj o kontroli subvencija za stočarstvo napisan je na 85 strana, za ruralni razvoj na oko 125. strana.

Loš rad i rezultati!

Dokaz lošeg rada i nepostojanja znanja je 2023. ali i ova pogubna 2024. godina.  Jer, umesto kiše Bog je poslao sušu koja je obrala useve od 30 do 80 odsto. Poljoprivrednici kažu da je šteta u poljoprivredi joko tri milijarde evra! Seljaci traže da se proglasi elementarna nepogoda. To je ocenjeno i na osnovu procene štete u 2017. godini kada je to bilo oko 1,5 milijardi eva. Kažu sad je šteta dvostruko veća.  Srbija je od velikog izvoznika postala uvoznik hrane. U Skupštini Srbije je na javnom govoru o agraru, 12. jula 2024. godine, javno je rečeno da je prošle 2023. godine za uvoz mesa, mleka i prerađevina te godine potrošeno 600 miliona eva, a za prvih šesto meseci 2024. godine više od toga! Da ove neznalice u vlasti imaju, možda samo dobru volju, žele da bude bolje, to nije sporno! Jer, dokaz njihove dobre volje je rekordan agrarni budžet koji su sad doneli od 119 milijardi dinara, a sad kroz rebalans budžeta ta suma novca je još povećana. To je rekordan budžeta. Jer, kako je rečeno, to je po prvi put više od zakonskih pet odsto ukupnog budžeta, koliko je trebalo uvek da ide u agrarni budžet. On sad iznolsi7,3 odsto! Odlično, ako se dobro rasporedi i korisno potroši. Ali, uzalud kada se to dobro ne iskoristi! 

Bivša predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić održala je, 26. decembra 2023. godine, u prisustvu tadašnje ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković, sastanak sa poljoprivrednicima. Brnabić je tom prilikom ocenila da je ovo istorijski sastanak, imajući u vidu to da njemu prisustvuju predstavnici više od 60 udruženja poljoprivrednika iz čitave Srbije. Tada ih je postojalo 88. Ona je navela da je ovo bilo prvi put da je neka vlada okupila sva relevantna udruženja iz oblasti poljoprivrede, kako bi im predstavila budžet za subvencije za narednu godinu, koji je prvom odlukom bio 119 milijardi dinara, a sad je povećan kroz rebalans u septembru 2024. godine. !

Ali, normalnije bi bilo da je ministarska sa saradnicima, odnosno sadašnji 16 ministar od 2000. godine, otišao u selo i tamo sa paorima, seljacima i stočarima razgovarao. Već samo ih zovu u svoje kabinete, da bi oni videli kako vlast uživa od poljoprivrede. Jer, to bi onda bilo pravo mesto. A, ne da seljaci dolaze u četiri zida vlasti u Beogradu i da im se serviraju saopštenja koja oni ni ne razumeju, pa tek posle shvate da su prevareni! I tada, krajem 2023.godine, bilo je na sastanku najavljeno i formiranje poljoprivredne komore Srbije, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Tada je veći deo sastanka protekao u pitanjima poljoprivrednika predsednici Vlade i ministarki, kako bi sva otvorena pitanja u vezi sa funkcionisanjem subvencija bila navodno razrešena. Brnabić je istakla da je namera da ovakvi dijalozi između poljoprivrednika i Vlade budu redovni, kako bi zajedničkim snagama kontinuirano radili na dodatnom unapređenju položaja poljoprivrednih proizvođača. Posle se videlo da je to bila samo politička parola. Ništa se nije promenilo u stvarnosti i praksi!

Dodeljeno 3.100 kuća!

Ako se pogleda agrar i selo u Srbiji, pozitivne promene se vide u onome što čini Ministarstvo za brigu o selu, koje vodi ministar Milan Krkobabić.  Rad ovog ministarstva baziran je sad na tri stuba. To je dodela poklon – kuća u selima onima koji hoće da idu i u njima da žive. Zatim dodela besplatnih kombija za vise desetina sela za besplatan prevoz za narod od sela do sela, od sela do grada i obrnuto. Tu su i Miholjski susreti na kojima se narod okuplja za druženje, a ne za proteste.

Najveći uspeh postignut je poslednje četiri godine kada je dodeljeno, kupljeno i poklonjeno, 3.100 kuća onima koji hoće da idu da žive na selu. Većina koja se odlučila za taj novi život su mladi, starosti oko tri decenije, a trećina je čak otišla iz grada u selo da živi. Radi se o 13.000 novih stanovnika u selima Srbije. Koliko je to – najbolja potvrda je činjenica, da, recimo opština Crna Trava im samo 1.500 stanovnika. Znači da je praktično osnovano desetak novih sela.

,,Najviše porodica, čak 90 familija, skućilo se u Bačkom Petrovom Selu, u opštini Bečej, a na drugom mestu je selu na severu Bačke, opština Kanjiža – Horgoš, gde je novi dom našlo 50 mladih porodica. Ovo pokazuju podaci Ministarstva za brigu o selu, koje već skoro četiri godine na javnom konkursu sprovodi projekat dodele novca – do 1,2 miliona dinara godišnje za kupovinu kuća porodicama koje žele da se skuće u seoskim područjima širom zemlje. Podaci tog ministarstva pokazali su još, kada je Vojvodina u pitanju, da je Sombor najviše privlačan za familije kojima je potreban dom, jer je u tom gradu, odnosno njegovoj okolini, dodeljeno 187 kuća, a odmah iza Sombora je varošica Bačka Palanka, gde je  došlo 166 familija. Isti izvor navodi da posle Bačkog Petrovog Sela, i Horgoša, a sledi Molč u ađanskoj opštini gde se okućilo 47 porodica, pa Srpska Crnja, gde su ključeve dobile 44 porodice“, kaže Tijana Nešić, v.d. pomoćnik ministra. Ona ističe da je samo u ovoj 2024. godini useljeno 450 kuća, a interesovanje ne jenjava, jer stručnje službe trenutno obrađuju novih 150 zahteva. Ove godine obezbeđena je ista suma novca kao i lane, pola milijarde dinara, ali je ta suma rebalansom budžeta i uvećana. U selima Srbije, kojih prema popisu i podacima RZS ima 4.720, i dalje u toku je akcija dodele kuća mladima koji hoće da idu u selo da žive.

Oni koji idu u selo da žive, shvatili su da selo nije samo rad i život od poljoprivrede, već i svega oko nje, kao i u gradu. Tu se  vidi šansa za opstanak i ostanak sela, koja za to imaju šanse. To su ona koja imaju više od po 100 stanovnika, a imaju dobre zadruge, a to znači i živo selo, gde može da postoji škola, ambulanta kafana, fudbalsko igralište, krojač, frizer, automehaničar, pedikir, berber…  Za takva sela će se opredeljivati i mladi, pre svega, žene koje će hteti u njima da žive i rade, odgajaju decu, tove stoku… Ako se poboljša stanje u stočarstvu Srbije, tada će se seoske staje i obori napuniti sa govedima i svinjama, pa ćemo imati dovoljno hrane za sebe, ali i izvoz. A, ponovo je počeo da jenjava. Međutim, bez izvoza nema ni nove proizvodnje, ni života… Za sve to potrebna je uvek i politička podrška vlasti.

(Nastaviće se)