„Ne bojim se ja revizora“. Ovu rečenicu u Gogoljevom „Revizoru“ izgovara gradonačelnik pri kraju poslednjeg čina!

·   Radili ste i revizije svrsishodnosti, poput subvencija u stočarstvu? Ta revizija je pokazala da su dotacije rasle, a broj grla opadao. Najveći efekat bio je uvođenje E-agrara, akcioni planovi i bolja kontrola subvencija;

·   Nakon revizije Drržavne revizorske institucije u budžet uplaćeno 114,4 miliona dinara i unapređeno upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem;

·   Neefikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenta i nefunkcionalnosti pojedinih sistema uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra u periodu od 2021.-2024. godine;

·   Amerikanci krajem svake godine (novembar i decembar), za vreme tri praznika – Dan zahvalnosti, Božic i Nova godina, na trpeze iznesu 80 miliona ćurki, a godišnje proizvedu oko 270 miliona „kljunova“ ove krupne živine;

·   Svaki Amerikanac „smaže“ godišnje u proseku, deset kilograma ovog ukusnog mesa dok je potrošnja ćuretine u Srbiji izmedu jednog i dva kilograma po stanovniku, odnosno godišnja proizvodnja se procenjuje na oko deset hiljada tona;

Branislav GULAN

Nema odgovornosti za neodgovoran rad!

A, ko se u Srbiji boji revizora i zbog čega? Kakav je njegov uticaj posle više od dve decenije od kada je donet Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji (DRI)?

·   Šta sve piše u izveštajima državnih revizora, ko ih čita, a ko ne, za OKO magazin govorio je novi predsednik Saveta DRI Ivica Gavrilović;

·   Tekst je objavio i novosadski ,,Dnevnik“, početkom februara 2026. godine pa ga prenosimo iz oba ova medija;

·   Plus u analizi dodajemo analize koje dobijamo od DRI!

Spomenuti Gogoljev „Revizor“, koji se igrao i kao predstava u Ateljeu 212, počinje rečenicom koju gradonačelnik saopštava svojim saradnicima: „Zvao sam vas gospodo da vam saopštim jednu veoma neprijatnu vest – dolazi nam revizor“. Posle toga u gradu nastaje panika. Ko je uznemiren zbog vaših izveštaja, gospodine Gavriloviću? Ko se boji revizora u Srbiji?

– Mislim da se u Srbiji niko nikoga ne boji. DRI nije organ straha, već organ kontrole. Oni koji nas poznaju znaju da nemaju razloga za strah i da od nas mogu da očekuju profesionalnu saradnju i korektan odnos. Same revizije ne bi trebalo da se boje, već da imaju respekt prema organu koji kontroliše trošenje javnih sredstava.

Kakav je uticaj DRI? Tražili ste razrešenje direktora Doma zdravlja u Jagodini, ali i gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića. Šta se dešava sa tim zahtevima?

– Od 2023. do 2025. godine podneli smo oko 32 zahteva za preduzimanje mera i sedam zahteva za razrešenje. Mi time pokrećemo postupak, a odluku donose nadležni organi. Nažalost, u nekim slučajevima izostaje njihova reakcija.

Da li se nepravilnosti ponavljaju?

– Nažalost, da. To ukazuje na sistemski problem. Recimo, pitanje plata vaspitačica u Beogradu ponavlja se godinama, ali nije jedini problem. Isplaćivane su i jednokratne novčane pomoći koje u suštini predstavljaju uvećanje zarada, a to je zabranjeno Zakonom o budžetu.

Šta ste otkrili kod političkih stranaka?

– U periodu od 2015. do danas sproveli smo 36 revizija. Zajedničko je nedovoljno pravdanje sredstava i to što se ne izdvaja propisanih pet odsto za obuku i usavršavanje. Često ne postoji verodostojna dokumentacija za šta je novac potrošen.

Podnosite li prijave?

– Uglavnom za privredni prestup, i to i protiv političkih stranaka.

A javna preduzeća?

– Najveći problem su javne nabavke, slabe interne kontrole i nedostatak transparentnosti. Dešava se da se poslovi ugovaraju bez tendera i da se plaća nešto što nije ni urađeno.

Naveli ste da je „Srbijagas“ bez tendera ugovarao poslove vredne 39 milijardi dinara?

– Da. To je oko 300 miliona evra. Ostale nepravilnosti su otklonili, ali ove u vezi sa javnim nabavkama nisu.

Koliko je novca nenamenski potrošeno u poslednjoj deceniji?

– Više od 20 milijardi dinara, odnosno oko 170 miliona evra preko odobrenih sredstava.

Da li se taj iznos smanjuje?

– Trend je u smanjenju. Najveći iznos je bio na početku praćenja, jedne godine čak 11 milijardi dinara.

Radili ste i revizije svrsishodnosti, poput subvencija u stočarstvu?

– Ta revizija je pokazala da su dotacije rasle, a broj grla opadao. Najveći efekat bio je uvođenje E-agrara, akcioni planovi i bolja kontrola subvencija.

A liste čekanja u zdravstvu?

– Uputili smo 14 preporuka Ministarstvu zdravlja, RFZO-u i zdravstvenim ustanovama. Očekujemo da će dovesti do smanjenja lista čekanja, ali ćemo efekte pratiti godinama.

Bavili ste se i novcem koji se daje udruženjima?

– Tu je utvrđena nedovoljna transparentnost, bez kalendara konkursa i bez merenja efekata. Davalo se zna se kome, ali ne i za šta konkretno i sa kojim rezultatima.

Čita li neko vaše izveštaje?

– Čitaju ih oni koje revidiramo. Naši izveštaji ostvaruju efekte – prošle godine evidentirano je više od 90 milijardi dinara imovine i obaveza i ostvarene uštede od oko 570 miliona dinara. Takođe utičemo i na izmene zakona.

Za kraj – pre DRI radili ste u vojnoj službi?

– Radio sam u Vojno-bezbednosnoj agenciji. Kao major sam otišao iz vojske i u slučaju mobilizacije bio bih angažovan sa tim činom.

Državno zemljište korišćeno bez ugovora!

·   Nakon revizije DRI u budžet uplaćeno 114,4 miliona dinara i unapređeno upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem;

·   Državna revizorska institucija (DRI) objavila je danas Izveštaj o efektima revizije svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini“. Sprovođenje preporuka DRI omogućilo je naplatu 114,4 miliona dinara u 2023. godini. Sredstva su prikupljena od tri pravna lica koja su koristila državno zemljište bez ugovora, a uspeh naplate direktna je posledica iniciranih upravnih sporova i sudskih mera po preporuci državnog revizora;

 Revizija je dovela i do unapređenja i ujednačenja sistema upravljanja na nivou jedinica lokalne samouprave. Uvođenjem pisanih procedura i pravilnika, Zrenjanin i Vršac su precizno uredili planiranje zakupa, kontrolu uzurpacije i raspodelu odgovornosti u upravljanju državnim zemljištem.

Povećan obuhvat inspekcijskog nadzora i novi kontrolni instrumenti omogućili su otkrivanje nepravilnosti, pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka i jačanje odgovornosti zakupaca i jedinica lokalnih samouprava.

Paralelno sa digitalizacijom i povezivanjem baza podataka katastra i Uprave za imovinu, Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za poljoprivredno zemljište uveli su nove kontrolne instrumente kako bi se uredilo stanje u opštinama i gradovima. Umesto dosadašnje nejasne prakse, lokalnim samoupravama su dostavljeni priručnici i digitalni API servisi koji su omogućili preciznu identifikaciju stanja za preko 120.000 hektara zemljišta koje je ranije bilo van sistema zbog evidencionih grešaka. Ovo usklađivanje podataka sa faktičkim stanjem na terenu smanjilo je nepodudarnosti u evidencijama za 32 odsto, čime su iz sistema zakupa izbrisane parcele koje su se greškom vodile kao oranice, a u stvarnosti su objekti, groblja ili dečija igrališta. Time je obezbeđeno da podaci u sistemu budu ažurni, a da preostalo državno poljoprivredno zemljište bude dostupno legalnim zakupcima kroz transparentnije digitalne konkurse.

Iako je naplata dugova od velikih zakupaca koji su godinama koristili parcele bez ugovora značajan uspeh, analiza efekata pokazuje da je od 15 preporuka revizije potpuno ispunjeno deset, a delimično četiri. Kao najveći nedostatak ostaje činjenica da Republika Srbija već 19 godina čeka na donošenje Poljoprivredne osnove, čime je onemogućeno strateško upravljanje i zaštita zemljišta. Jedinice lokalne samouprave treba da obezbede blagovremeno donošenje Godišnjih programa, i preduzmu adekvatne mere protiv nezakonitog korišćenja i promene namene državnog zemljišta. Grad Zrenjanin treba da uspostavi redovan mehanizam kontrole i overe knjige polja za biljnu proizvodnju. Ovu knjigu su zakupci dužni da vode kako bi se obezbedilo praćenje agrotehničkih mera i ostvarenih prinosa na državnom zemljištu. Ukoliko se ona ne vodi može doći do degradacije kvaliteta zemljišta usled nepoštovanja plodoreda i izostanka stručnog nadzora diplomiranog inženjera poljoprivrede.

Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini

Pare potrošene, njive i dalje suve!

·   Neefikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini  ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenta i nefunkcionalnosti pojeidnih sistema uprkos kapšitalnim ulaganjima većom od 58 miliona evra u periodu od 2021 do 2024. godine;

·   Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju!

·   Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto od zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Međutim, zbog nedostatka održavanja i nebrige od strane vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini;

·   Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva navodno biča završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2″, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“), navodi se u izveštaju kontrole Državne revizorske institucije, o reviziji svrsishodnosti poslovanja – Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini, obavljene u drugoj polovini sušne, 2025. godine;

·   Sve nevolje u agraru Srbije su posledica protekle loše Strategije od 2014. do 2024. godine. Lek za bolesnu poljoprivredu stiže uskoro sa novom Strategijom razvoja poljoprivrede i prehrambene industruje od 2026. do 2034. godine!

·   Od nje se očekuje razvojna. To znači da staje napuni govedima, obore svinjama, torove ovcama, a posle toga i da Srbiji vrati izgubljeni prehrambeni suverenitet!

Počinje lečenje bolesnog agrara!

Prema podacima Državne erevizorske institucije Srbije, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021-2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana!

·   Izvor DRI: Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini Broj: 400-300/2025-07/35 Beograd, 3. septembar 2025. godine 1;

·   Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju. Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2″, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“);

·   Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji za period do 2032. godine, koji je, i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, i dalje u fazi izrade;

Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata uneli sve relevantne elemente infrastrukture (kanale, crpne stanice). Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP „Srbijavode“ zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih poljoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama.

·   Neefektivno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, usled kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema uprkos kapitalnim ulaganjima većim od 58 miliona evra u periodu 2021-2024. godine;

Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgađeni na površiniod 105.000 hektara, što je manje od šest odsto od zemljišta koje ima povoljne usloe za navodnjavanje. Međutim, zbog nedostatka održavanja i nebrige od stane vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površimna za navodnjvanje u okvokiru Akcionog plana za sprovođenje Straegiej upravljanaj vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021 – 2023. godine, realizoano je samo 30 odsto tog plana.

Uprkos tim kapitalnim ulaganjima od peko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju, piše u izveštaju DRI. To znači da veliki broj izgrađenih sistema za navodnjvaanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata (npr. brana i akumulacija ,,Mali Iđoš“, crpna stanica ,,Mali Iđoš 2“, podsistem ,,Srbobran“, i sistem ,,Jaseničke kapi“).

Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i  program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji za period do 2032. godine koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra besporvatnih sredstava, i dalje u fazi izrade. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspsoavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemiam za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata uneli sve relevenatne elemente infrastrukture (kanale, crne stanice…). Većina sistema njje preneta na upravljanje JVP ,,Srbijavode“ zbog lošeg fizičkog stanja, nedsoiatka dokumentacije, o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnm ulaganjiam u infreastrukturu, planiano povećanje navodnjavanje poljoprivrednih površinja njje postignuto, jer svi  novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede u upravljanja vodama, piše između ostalog u izvešaju DRI.

Nakon obavljenih kontrola i pregleda Državna revizorska institucija je subjektima revizije dala sledeće ključne preporuke:

Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkoj direkciji za vode:

 – Treba da preduzme sve neohodne aktivnosti kako bi se doneo Akcioni plan za realizaciju Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije i program navodnjavanja;

JVP „Srbijavode“ Beograd i „Vode Vojvodine“ Novi Sad:

– Predlaže se da se preduzmu aktivnosti na započetim projektima izgradnje, rekonstrukcije i sanacije sistema za navodnjavanje, kako bi ovi sistemi bili stavljeni u funkciju u cilju obezbeđenja planirane količine vode za navodnjavanje;

– Treba da se preduzmu potrebne aktivnosti kako bi u registar vodnih objekata bili uneti neophodni podaci za sve kanale i crpne stanice koje se odnose na sisteme za navodnjavanje bez obzira na oblik svojine;

Kanal Dunav – Tisa – Dunav je jedinstveni sistem kanala protiv poplava kao i za navodnjavanje zemljišta… Kao plovni put, za otpadne vode, za turizam, lov i ribolov. Sistem kanala koji se protežu na oko 12.700 km², između reka, u Bačkoj i Banatu na teritorije Vojvodine istovar tereta.

Gradnja hidrosistema D-T-D započeta je 1947. godine. Tada je bilo planirano ulaganje u njegovu izgradnju od oko 700 miliona dolara. Posle tri decenije gradnje u sistem je tada uloženo više od milijardu dolara! Presecanjem vrpce, od strane tada visokog funkcionera SFRJ Staneta Dolanca nakon tri decenije gradnje D-T-D, puštanjem u rad brane kod Novog Bečeja, daleke 1977. godine, počeo njegov rad. Prilikom presecanja vrpe, Dolanc je tada između ostalog, istakao da će se zahvaljujući izgradnji tog sistema navodnjavati 510.000 hektara, a odvodnjavati milion hektara.

Navodnjavanja u tom obimu nikada nije bilo na obećanim površinama. Kada je kopan hidrosistem iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Posle njegovog puštanja u rad, odvođenje suvišnih voda je funkconisalo sve do 2005. godiene.Tada su stigle velike vode posle posle poplava u Rumuniji. Zbog previše mulja u hidrosistemu, a, tada je procenjeno da ga ima više od 15 miliona kubika, sistem nije mogao da primi sve suvišne vode. One su poplavile veći deo Banata i Bačke u Vojvodini. Sistem nije ni danas u punoj funkciji sve dok se ne očisti taj suvišni mulj. Jer, mulj ne omogućava bezbednu plovidbu za prviredu i turizam. Kada je otkrivena ta suvišna količina mulja, obrazloženje nadležnih je bilo, da od tada pa do danas, nije bilo dovoljno novca da se uveze mašina koja bi to mogla da obavi, A, domaćih mašina za taj posao do sada nije bilo bar u Srbiji!

 Od 1958 -1976 godine rađena je rekonstrukcija, kao i novi kanali u postojećem sistemu kanala koji su pravljeni još za vreme Austro-Ugarske, tada poznato pod imenom Ferenc čatorna (Ferenc-csatorna). U tom periodu sagrađeno je 84 mosta – 62 za vozila, 19 za železnicu i tri pešačka mosta. Jedna od najznačajnih građevina na kanalu je brana kod Novog Bečeja na Tisi, koja reguliše vodostaj i navodnjava oko 300.000 hektara zemljišta u glavnom kanalu u Banatu, piše u zvaničnom dokumentu!? Tolikog navodnjavanja u celoj Srbiji nikada nije bilo!

Navodnjavanje u Srbiji 2025. godini

·   Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, od 9. januara 2026. godine, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga. To je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj, 2024. godini!

·   Kadaje 1977. godine nekjadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc otvorio branu kod Novog Bečeja, čime j zvanično posle tri decenije bila za vršena gadnja hidrosisema Duanv – Tisa – Dunav, on je u govoru između ostalog rekao da će taj sistem omogućiti navodnjavanje čak 510.000 hektara i odvodnjavanje čak milion hektara. Navoidnjavanje tolikih površina nikada nije  nije bilo ni blizu, dok je odvodnjavanje funkcionisalo sve do 2005. godine! Stigle su velike vode iz susedne Rumunije.

·   Kanal nije mogao da ih primi pa su bile velike poplave. Tada se isticalo da je prilikom gadnje D-T-D, bilo iskopano oko 135 miliona kubika zemlje, a da je sad došlo vreme da se očisti 15 miliona kubika mulja. Tek tada će sistem biti funkcionalan za privredu i turizam. Ukoliko se to neuradi uskoro preti opasnost da ovaj sistem bud proglašen za najveću promašenu investiciju u Evropi posle Drugog svetskog rata. Jer, prema prvoj projeckciji njegova gradnja tada je bila procenjena na 700 miliona tadašnjih dolara, dok je utrošeno oko milijarde dolara!

·   Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada kubnih metara vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini;

·   Za navodnjavanje u 2025. godini, poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ukupno su zahvatili 78.717 hiljada m3 vode, što je za 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora;

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 89,2 odsto površine, kapanjem 10,4 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,4 odsto površine.

·   Dakle, tokom 2025. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 92,9 osto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,5 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto);

Prema podacima RSZ u Srbiji se u 2025. godini navodnjavalo  47.543 hektara njiva javnih preduzeća i zadruga što je bilo za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini!

Metodološka objašnjenja

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

Agrar Srbije od 2000. godine do sad vodilo je 17 ministara poljoprivrede! Svi, oni pa i ovaj sadašnji, kada sednu u tu fotelju gde je od  prvog do ovog posloednjeg (kome je ovo u tou sad drugi mandat, a 15. aprila 2026. godine će biti godinu dana) prosek ministarskog mandata trajao  je 14. meseci. Odmah po stupanju na dužnost svaki od njij je obežavao izgranjuju sistema za navodnjavanje najmanje na 100.000 pa do milion hektara.  I većina od njih osnivanje poljoprivredne komore Srbije. Prva komomora je  osnovana daleke 1937. godine, a nova septembra 2017. godine. Ta nova, osnovana pre devet godina, u početku je imala na spisku čak 4.000 do 5.000 članova. Prostorije i danas postoje u Beogradu, ali ona u praksi ne postoji jer nije dobila podršku od vlasti. Bilo je to udruženje građana!?

·   Ministri su se menjali, obećanja o noivm budućim sistemkiam za navodnajvanje su varirala, ali nisu nedostajala. Međutim, od tih novoobećanih, premja pdoacima RZS, nijedno se do danas nije ostvarilo u praksi. Slična obećanja dao je i sadašnji ministar prof dr Dragan Glamočić, izjavivši za javnost kako će uskoro proraditi novi sistemi za navodnjvanje na više od 100.000 hektara…Slično su obećavali i svi njegovi prethodnici!

·   Međutim, nalazi Državne revizorske instititucije, kao što što je samo jedan ovde prikazan, a ima ih dosta, kada je agrar u pitanju, prikazuju drugačije stanje u agraru Srbije! Ne samo u navodanvjanju već i drugima. Sad je glavna među njima, gubitak prehrambenog suvereniteta zemmlje. Srbija ima više od o četiri miliona hektara obradiviih njiva, dok se prema izveštajima RZS ta velika fabrika pod otvorenim nebom proteklih godina koristi na 3.257.100 hektara! Stručnjaci ističu da bi se samo na tim agrarnim površinama moglo proizvesti sirovina i hrane u vrednosti od 70 pa do 90 milijardi evra. Toliki se ukupan BDP Srbije očekivao 2025. godine!

·   Očekuje se poboljšannje da oporavak teško bolesnog agrara Srbije, počne od primene nove Strategije razvoja poljopirivrede i ruralnog razvoja od 2026. pa do 2034. godine. Tvorci kažu da je to realna dokument, realniji od pethodnih, uz naglasak da će biti razvojni. Jer, prethodni je bio nerealan, neostvariv i – samo socijalni!

·   Obećanja za 508.365 gazdinstava u Srbiji, a u svakom od njih je zaposleno po 2,2  lica (što je ukupno 1.150.533 lica prema podacima RZS), su da će ovaj  novac biti razvojni!

·   Jer, rezultat te prošle strategije bio je gubitak Prehrambenog suvereniteta Srbije. Sad nova strategija treba da napuni staje govedima, obore svinjama, torove ovcama… Tek posle toga moći će da ispravi nasleđene greške od prošle strategije razvoja od 2014. pa do 2025. godine! A, to je da se vrati Prehrambeni suverenitet u zemlju koja je do nedavno govorila da može da  hrani pola Evrope!

Obećavanja dosadašnjih ministara ostaju vreme za čekanjue, a suše su stigle, njive su sve više žedne… Procene su da nova klima u 100 godina donosi čak 52 sušne! Znamo da se već manje proizvodi skoro svih kultura nego pre tri, četiri, pet decenija. U međuvremenu čekavši ispunjenje obećanja mnogi poljoprivednici su otušli sa ovog sveta. Oni koji se bave tim poslom, prosek im je 60 gdina, i još uvek čekaju to bolje obećano vreme ostavljenoza sutra! Nadaju se da će konačno doći godine da njive pored reka, kanala dužine u Vovjodini od 22.000 kilometara, ne strahuju od ćudi vremen. I da kišu jedino dobijaju od Boga! Jer, u proteklih četvrt veka blo je deset suša u kojima su procenjene ukupne štete od 10,5 milijardi evra. Razlog je što siromašna Srbija nema novca da prizna elementarne nepogode. Godišnje štete od suša su procenjene u proseku po 1,5 milijardi evra. Istovremeno je nađeno političko, solomonsko, rešenje, da se štete od suša proglašavaju sa dvocifrenom brojkom smanjenja proizvodnje u strategijama agrarnog razvoja!

 Uvozi se samo zamrznuto meso!

·   Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija više od osam meseci uopšte ne uvozi sveže meso i dodao da se jedino uvozi zamrznuto meso za prerađevine kao što rade sve druge zemlje u svetu i poručio da građani mogu da budu spokojni kada je reč o kontroli hrane;

·   Biznis u Sribiji proizvod gljiva: Kada se sve sabere i oduzme u prostoriji od 100 kvadrata može da stane oko 900 džakova od kojih se dobija oko 2.700 kilograma gljiva. Nakon što se odbiju ulaganja realan prihod je oko 2.700 evra po jednom ciklusu. Kada se to pomnoži sa recimo četiri ciklusa godišnje čista zarada je gotovo 11.000 evra!

·   Jagodina je nekada u bivšoj Jugoslaviji bila poznata po gajenju ćurana! Tako su Jagodinci  i dobili nadimak. Godinama je taj primat opadao, velike farme su ugašene i u pomoravskom okrugu sada samo nekoliko farmera gaji ćurke!

·   Amerikanci krajem svake godine (novembar i decembar), za vreme tri praznika – Dan zahvalnosti, Božić i Nova godina, na trpeze iznesu 80 miliona ćurki, a godišnje proizvedu oko 270 miliona „kljunova“ ove krupne živine;

·   Svaki Amerikanac „smaže“ godišnje, u proseku, deset kilograma ovog ukusnog mesa dok je potrošnja ćuretine  u Srbiji između jednog i dva kilograma po stanovniku, odnosno godišnja proizvodnja se procenjuje na oko deset hiljada tona;

·   Potrošnja ćurećeg mesa po glavi stanovnika  u Srbiji iznosi samo kilogram i po za godinu dana, pa klaničari i tržište nisu zainteresovani za otkup i narudžbine od  potencijalnih većih  odgajivača;

·   Srbija ima 50.000 jaganjaca za strana tržišta. Doba cena za domaće odgajivače!

·   Počeo je izvoz jaganjaca za Severnu Makedoniju pošto je Kompanija „Kontakt“ iz Adorjana odvezla 500, uglavnom, težih jaganjaca u Severnu Makedoniju, javlja nam novosadski ,,Agroservis!.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dr Dragan Glamočić je, odgovarajući na pitanje poslanika Novog lica Srbije Miloša Parandilovića u Skupštini Srbije o kvalitetu mesa u Srbiji, rekao da se obavljaju analize i da je, kako je kazao, vraćeno na stotine pošiljaka, koje nkisu bile odgovarkauće kvaliteta! „Ne prođe nedelja da neko ne bude, ne samo priveden nego i uhapšen. Što se tiče toga, preko 100 tona mesa je neškodljivo uklonjeno. Znači, obračunavamo se svaki dan sa tim stvarima, ali nemojte misliti da je to sad kod nas drastično. Kada se uporedimo sa drugim zemljama u vrhu smo kontrole bezbednosti hrane i naši građani zaista treba da budu spokojni“, rekao je Glamočić.

·   Novi zakoni, izvozna tržišta i jačanje stočarstva u Srbiji. Ovo je učinak ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva za proteklih godinu dana! U proteklih godinu dana, od aprila prošle 2025. do aprila ove 2026. godine država je u poljoprivredu uložila više nego ikada, isplaćeno je više od 131 milijarde dinara registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima;

Samo u ovoj 2026. godini realizovano je više od 40 odsto budžeta u iznosu od preko 43 milijarde dinara, što je značajno ubrzanje isplate podsticaja u odnosu na isti period prošle 2025.godine, kada je realizacija budžeta bila 14 odsto. U okviru IPARD programa poljoprivrednicima je isplaćeno skoro pet miliona evra, saopštilo je za javnost Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Zahvaljujući tim podsticajima, u proteklih godinu dana kupljeno je više od 30.000 novih mašina i opreme za biljnu i stočarsku proizvodnju, čime Srbija ulazi u intenzivnu fazu modernizacije poljoprivrede. Kroz značajna ulaganja iz nacionalnog budžeta i evropskih fondova podržana je i nabavka oko 800 traktora, izgrađeno je 110 stočarskih objekata i nabavljeno je više od 25.000 kvalitetnih priplodnih grla, čime se direktno jača proizvodnja i podiže konkurentnost domaćeg stočarstva.

Uređeno tržište naša budućnost

Sigurnost proizvodnje, uređeno tržište, snažna podrška proizvođačima i velike investicije u narednom periodu su budućnost poljoprivrede Srbije, šumarstva i vodoprivrede – kazao je u izjavi za javnost ministar prof. dr Glamočić. – Ostajemo posvećeni unapređenju uslova za rad poljoprivrednika i obezbeđivanju stabilnog i sigurnog snabdevanja hranom i vodom za sve građane Srbije.

Zabeležen je rast broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i značajno povećanje učešća mladih i žena u poljoprivredi, što pokazuje da sektor postaje sve atraktivniji i održiviji. Inače, uprotekloj dece nuiji od 2014. do 2024. godine kada se u Sribji sprovodila tadašnaj Straegiaj razvoaj poljoprivrede, koja je bila socijalnog karaktera, u njkij jde zbog loših usloa rada, ugašeno čak 62.000 gazdinstava.

Smanjen je stočni fond. Novu agrar vlast sačekalo je samo:

·   698.871 grlo goveda. To je najmanje u poslednjih 100 godina!

·   U oborima se nalazi samo 2.403.991 grlo svinja. Toliko približno ih je Srbija imala i posle Drugog svetskog rata, 1947. godine!

·   Sad se u torovima nalazi i 1.684.013 grla ovaca. Najmanje poslednjih decenija!

·   Gaji se I oko 14.509.387 grla živine!

·   Procene su da u Srbiji danas ima i oko 15.500 konja i više od 1.000 magaraca…

Cilj nove Strategije razvoja poljoporivrede i ruralnog razvoja Sribje, koiju vlada uskoroi treba da usvoji je da se oporavi stočarstvo i da se vrati izgubljeni PREHRAMBENI SUVERENITET U ZEMLJU. Taj projekat, izradu Strategije razvoja agrara, od 2026. do 2034. godine, vodi prof subotičkog Ekonomskog fakuolteta dr Tatjana Brankov, specijalni savetnik ministra poljoprivrede u Vladi Srbije. Ona je inače i predsednik Društva agroekonomista Srbije.

·   Strategija razvoja poljoporivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine biće razvojnog karaktera. Protekla, koja se primenjivala od 2014. pa do kraja 2025. godine, bila je socijalna!

U 2026. godini prvi put je uveden Kalendar podsticaja, čime se poljoprivrednicima u Srbiji omogućeno da unapred planiraju proizvodnju, uz veću sigurnost i predvidivost u poslovanju. Takođe, uvedena je obaveza pravdanja podsticaja računima u biljnoj proizvodnji. Na ovaj način dodatno je ojačana kontrola trošenja budžetskih sredstava i obezbeđeno da podrška stigne do onih koji zaista obrađuju zemlju.

Sve su ovo lekovi za teško oboleli agrar u Srbiji. To znači, uz poštovanje prirodnih procesa cilj je da u Srbiji narednih godina bude:

·   U stajama i na pašnjacima da bude najmanje dva miliona grla goveda;

·   U ooborima i slobodnom tovu više od pet miliona grla svinja;

·   Da u stadu bude oko 3,5 miliona ovaca;

·   Da bude oko 90 miliona grla živine i oko osam miliona koka nosilja;

·   Da se poveća u odnosu na sadašnje brojno stanje konja  i magaraca!

Ministarstvo poljoprivre je radilo i na uvođenju reda i odgovornosti na tržištu, stavljajući interes poljoprivrednika u prvi plan. Uvođenjem obaveznih pisanih ugovora između proizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača, država sistemski uređuje odnose i obezbeđuje veću sigurnost i zaštitu poljoprivrednika.

·   Uvedena je i oznaka „100 posto iz Srbije“, koja garantuje poreklo proizvoda i potrošačima omogućava da lako prepoznaju i odaberu domaće proizvode, a poljoprivrednicima da se vidljivije pozicioniraju i budu konkurentniji. Dodatno, Ministarstvo je propisalo obavezu jasnog i vidljivog označavanja mlečnih proizvoda koji u sebi sadrže palmino ili druga biljna ulja i masti, čime je obezbeđena veća zaštita i potrošača i proizvođača mleka;

U proteklih godinu dana sistem kontrole bezbednosti hrane značajno je unapređen i sprečeni su ozbiljni rizici po zdravlje građana. Poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija sprovele su više od 32.000 kontrola u svim oblastima nadzora, a veterinarska inspekcija oko 138.000 redovnih i vanrednih nadzora. Iz prometa je povučeno i neškodljivo uklonjeno preko 100 tona nebezbedne hrane životinjskog porekla. Na hiljade kontrola sprovele su i granična fitosanitarna i veterinarska inspekcija, a uvoz pošiljaka koje nisu ispunjavale propisane uslove zaustavljen je odmah na granici, čime je sprečen njihov ulazak na domaće tržište. Posebno je ojačan sistem kontrole kvaliteta sirovog mleka uvođenjem nacionalnog monitoringa na teritoriji cele Srbije.

Imaćemo 7.000 hektara novih šuma!

·   Za unapređenje šumarstva i lovstva izdvojena su značajna sredstva, što je rezultiralo konkretnim efektima na terenu – više od 130 kilometara novih i rekonstruisanih šumskih puteva, pošumljavanje 50 hektara i nega preko 300 hektara postojećih šuma, proizvodnja više od 1,3 miliona sadnica i 11,5 tona semena, kao i unapređenje stanja populacija divljači i njenih staništa širom Srbije.

Takođe, počelo je sprovođenje projekta Forest Invest sa međunarodnim partnerima, koji će u naredenih nekoliko godina omogućiti novih 7.000 hektara šuma klimatski otpornih vrsta i konverziju 50.000 hektara postojećih šuma u kvalitetnije zasade.

Ministarstvo je započelo sa održavanjem obuka profesionalnih korisnika za upotrebu sredstava za zaštitu bilja, koje je do sada prošlo već oko 60.000 korisnika. Na ovaj način dodatno smanjujemo mogućnost da se ostaci pesticida i štetnih materija nađu u našem voću i povrću i direktno štitimo zdravlje stanovništva.

·   Otvorena su i nova izvozna tržišta za meso i žive životinje, uključujući Tunis i Libiju!

U prethodnih godinu dana usvojena su i četiri ključna zakona kojima se unapređuje pravni okvir u poljoprivredi i nastavlja proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima i standardima Evropske unije, što će, između ostalog, omogućiti lakši izvoz  proizvoda iz Srbije na evropsko tržište. Ministarstvo je radilo i na jačanju međunarodne saradnje kroz brojne bilateralne susrete sa inostranim partnerima i potpisivanje sporazuma o saradnji.

Cilj Srbije je da u bliskoj budućnosti, u torovima bude oko 3,5 miliona ovaca i jaganjaca. Da im taj posao ide od ruke pokazuje primer iz Bogatića. Jer, su već stasali najpopularniji jaganjci u Srbiji. Sedmorke romanovske ovce odvojii su od majke!

·   Najpopularniji jaganjci u Srbiji, sedmorke sa farme romanovski ovaca iz Bogatića, napunili su dva meseca.Četiri ženska i tri muška jagnjeta su odrasla pa ih je gazdarica Silvija odvojila od majke. Stasala su u prave lepotice i lepotane i mada se ni po čemu ne razlikuju od ostalih jaganjaca, Silvija ih lako prepoznaje među svim.

Krenuo izvoz jaganjaca za S. Makedoniju i Libiju!

·   Prema podaima RZS, Srbija poseduje 1.684.013 grla ovaca. Vlasncima tog stada u torovima, tov je išao dosta dobro, pa imaju oko 50.000 jaganjaca za strana tržišta. Cena povoljna za izvoznikei uvoznike!

·   Počeo je izvoz jaganjaca za S. Makedoniju pošto je Kompanija „Kontakt“ iz Adorjana, vlasništvo Tibora Berzera, odvezla 500, uglavnom, težih jaganjaca u Severnu Makedoniju, prenosi novosadski ,,Agroservis;

,,Kompanija je obavila i sve pripreme za izvoz jaganjaca u Libiju. Ovaj izvoznik je sakupio više od 10.000 jaganjaca za izvoz, uz svu veterinarsku i izvoznu proceduru.  Za većinu jaganjaca izvoznik je platio farmerima 430-450 dinara po kilogramu žive mere, što je odlična cena za domaće odgajivače. Ugovoreni kontigent je 7.800 komada prvoklasnih jaganjaca, sa utovarom u Baru. Samo prevoz jaganjaca do luke Bar košta 2.900 evra po kamionu, a za ovaj posao biće angažovano 20 kamiona. U narednom periodu imaćemo oko 50.000 jaganjaca za izvoz – kazao je za agrarni vlasnik novosadskog ,,Agroprofita“ i analitičar iz Novog Sada“, Čedomir Keco.

·   Kompanija „Kontakt“, podržala je inicijativu Udruženja „Agroprofit“ za izgradnju male luke na Dunavu za utovar i istovar domaćih životinja (goveda, ovaca, konja) na obali kod Pančeva, Smedereva ili Kostolca. Reč je o pristajanju brodova koji mogu da prevoze 1.500-5.000 grla različitih vrsta stoke;

·   Inače, ovo udruženje je predložilo da se aktivira radno telo za koordinaciju uvoza – izvoza u Privrednoj komori Srbije. Iako je prošla godina dana, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede još nije sprovela ovu inicijativu. U međuvremenu se kao glavni akter za izvoz u Tunis pominje Uprava za veterinu, čime se isključuje angažovanje profesionalnog izvoznika, bez koga se ovaj posao ne može završiti;

Upozorenje opozicije…

Vlasnik stada krava i predsednik stočara centralne Srbije Parandilović je u Skupštini Srbije tvrdio da Srbija uvozi „staro meso“ iz Argentine i Brazila i da ljudi ne znaju šta jedu, jer ne postoji nikakva kontrola!?

·   Poslanica Srbija centar – Srce Verica Milanović je kazala da je ta poslanička grupa predložila amandman na Predlog izmena i dopuna zakona o trgovini, kojim se uvodi obaveza transparentnog postupka prodaje oduzete robe, uz javno objavljivanje osnovnih podataka, čime se, kako kaže, smanjuje rizik od zloupotreba i netransparentnog raspolaganja;            

Objasnila je da ovakvo rešenje doprinosi jačanju poverenja u postupanje nadležnih organa i da je usklađeno sa standardima i transparentnošću koja se primenjuje u EU. Pre rasprave o kvalitetu mesa u Srbiji, poslanici su ponovo polemisali i o evropskim integracijama i sredstvima iz Plana rasta.

Šef poslaničke grupe Novog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je ocenio da zakoni koji su pred poslanicima neće ubrzati evropski put Srbije, jer, kako tvrdi, vladajuća koalicija to ne želi.  On je dodao da se govori o mogućnosti da milijardu i po evra bude  uskraćeno iz reformske agende, ali smatra da je suština u tome da nema želje da se Srbija reformiše i pozvao vladajuću koaliciju da raspiše izbore.

Na to mu je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov odgovorio da je opozicija zahtev za izbore trebalo da uputi nadležnoj instituciji u razgovorima na koje su bili pozvani.

Jagodina i ćurke…

Jagodina je nekada u bivšoj Jugoslaviji bila poznata po gajenju ćurana, pa su Jagodinci tako i dobili nadimak. Godinama je taj primat opadao, velike farme su ugašene i u pomoravskom okrugu sada samo jedan farmer gaji ćurke. Na farmi Zorana Milanovića iz Bagrdana kod Jagodine, koji slovi za najvećeg „ćurkara“ južno od Beograda, pre dve decenije proizvodilo se oko 80.000 ćurića. Danas postoji tek deseti deo te proizvodnje.

 U Srbiji je, prema rečima Milanovića, godišnja produkcija ćurki za tov u proteklih desetak godina sa oko 400.000 grlapala na stotinak hiljada komada. „Ja sam dugo godina držao tu proizvodnju, prodaju tronedeljenih, četvoronedeljnih, tov ćuraka sa nekim pristojnim brojnim stanjem i nas nekoliko u Srbiji još. Sada je došlo do situacije da praktično ne možemo da prodamo ćure. Selo je umrlo, ljudi ne žele da čuvaju ćuriće, marketi su osvojili tržište, tako da su količine koje se trenutno gaje zanemarljive u odnosu na ono što je nekada bilo“, kaže Zoran Milanović, inženjer stočarstva, vlasnik farme.

Jagodina je početkom 20. veka bila nadaleko čuvena po proizvodnji ćurećeg mesa. Nije bilo dvorišta bez velikog broja utovljenih ćurki. Fabrika za preradu mesa ,,Klefiš“ započela je izvoz na evropsko tržište, a prema ceni ćuretine iz Jagodine određivana je njena cena na Londonskoj berzi. Osamdesetih godina prošlog veka proizvodnja je bila dostigla 600.000 hiljada komada, a trenutno stanje stvari govori da su ćurke napustile Jagodinu.

·   „Ja se ovim poslom bavim 27 godina i iz godine u godinu pad je drastičan, s tim što je poslednjih 12 godina preko 60 posto pao upis. Sela se gase, nema ko da ih čuva van grada i to je najverovatniji uzrok“, navodi doktor veterine Zorica Popović, vlasnica veterinarske apoteke.

Zoran Milanović, inženjer stočarstva, vlasnik farme još ističe: „Ja sam poslednji mohikanac, ja ću se boriti do kraja, neću da odustajem to je moj životni poziv, ja sam inženjer stočarstva tako da sam se profesionalo bavio time i baviću se do kraja života, ali tendencija je da će to nestati“.

Ćureće meso danas se u Srbiji prozvodii i troši na kašičicu! Mini farmu od više desetina ćurki poseduje u Srvrljigu Mile Davidović, nekadašnji zadružni poslenik u Zadružnom savezu Srbije. Obavljao je poslove zadrugarstva na jugu Srbije.  Sad tovi ćurke za lične, porodične potrebe, prijatelje, a i viškovi pronađu kupce na kućnom pragu!

·   Posle Jagodinskog piva, ćurke su još jedan jagodinski brend koji polako odlazi u legendu. Jedna od legendi je i priča o ćurkama sa kraja 19. veka kada je postojao čak i dekret kojim je vozovima zabranjivano da trube dok voze pomoravskom kotlinom, kako se ne bi uznemiravale jagodinske ćurke;

Gajenje ćuraka je veliki biznis u Americi, a u Srbiji – hobi!

Amerikanci krajem svake godine (novembar i decembar), za vreme tri praznika – Dan zahvalnosti, Božić i Nova godina, na trpeze iznesu 80 miliona ćurki, a godišnje proizvedu oko 270 miliona „kljunova“ ove krupne živine. Za praznike je u Americi pečenica broj jedan – ćurka, a u Srbiji – praseće pečenje. Zato je u Srbiji i česta izreka: „Nema ptice bez prasice“!U SAD za vreme velikih praznika svečani ručak i večera se ne mogu zamisliti bez pečene ćuretine nafilovane raznim đakonijama. To, prema statističarima, znači smrtnu presudu za oko 80 miliona ćurki. Inače, utvrđeno  je da se u Americi godišnje uzgaji i pojede 270 miliona ćurki, što izračunato u novac predstavlja veliki biznis od oko tri milijarde dolara, odsto ističe analitičar Miodrag Palić.

– Svaki Amerikanac „smaže“ godišnje, u proseku, deset kilograma ovog ukusnog mesa. Potrošnja ćuretine u Srbiji je između jednog i dva kilograma po stanovniku, odnosno ukupna  godišnja proizvodnja se procenjuje na oko deset hiljada tona;?

·   Ceremonija kad predsednik pomiluje ćurana!

Praznik Dan zahvalnosti koga američki građani popularno nazivaju i „Danom ćurke“, proslavlja se poslednjeg četvrtka u novembru. Običaj je da predsednik države svake godine dobije na poklon krupnog ćurana. Pred ovaj praznik prima neobičan poklon i uz prisustvo visokih zvanica i brojnih novinara i fotoreportera donosi odluku o njegovom pomilovanju! Dok se zadovoljno šepuri po bašti predsedničke rezidencije pomilovani ćuran nije ni svestan da je tom odlukom stekao neprikosnoveno pravo da svoje životne dane okonča na prirodan način. Odnosi se u specijalizovanu farmu gde su mu obezbeđeni srećni penzionerski dani.

·   Tako se Amerikanci odnose prema ovoj vrsti živine koja u Srbiji nije mnogo zastupljena. Kod nas ima samo nekoliko farmi sa intenzivnim načinom tova ćuraka i to – manjeg kapaciteta, dok je sve do Drugog svetskog rata jagodinska pijaca predstavljala svetsku berzu za formiranje cene ćuraka.

Šta je razlog slabog interesovanja za uzgoj ove živine u Srbiji?

„Više je razloga u pitanju. Potrošnja ćurećeg mesa po glavi stanovnika iznosi samo kilogram i po za godinu dana, pa klaničari i tržište nisu zainteresovani za otkup i narudžbine od potencijalnih većih  odgajivača. Potrošači nemaju naviku, a ni dovoljno novca da kupuju celu ćurku koja uređena teži više od deset kilograma, a postojeće živinske klanice izbegavaju konfekcioniranje obrađenog trupa ćurke“, ističe veterinar Slobodan Ilić, vlasnik jedne od većih farmi ćuraka u selu Glibovac kod Smederevske Palanke.

Umesto farmi – ekstenzivan uzgoj u oboru i dvorištu!

Zbog svega navedenog nema interesovanja za intenzivan farmski uzgoj u Srbiji, ali u poslednje vreme sve je masovniji ekstenzivan i poluintezivan uzgoj na okućnicama.

Naročito su traženi tovni hibridi ćuraka belog perja koji brzo napreduju i za šest-sedam meseci dostignu težinu od 20 do 30 kilograma žive mere. „Upravo zbog toga moja farma se ne orijentiše na završni tov ćuraka, već na odgoj ćurića do nekoliko nedelja starosti. Uvozimo male ćuriće i uz karantinske i pojačane veterinarske mere kada „probobaju, odnosno pređu period osetljivosti na prehladu i bolesti, prodajemo uglavnom od 20 do 50 komada malim odgajivačima koji proizvode ćureće meso za potrebe svojih porodica, a često im pretekne i za prodaju komšijama i poznanicima“, kaže Ilić i naglašava da se nabavkom starijih ćurića izbegavaju velika uginuća pri nabavci jednodnevnih ćurića.

 Osim hibrida, tražene su i autohtone rase i američka bronzasta ćurka!

U poslednje vreme povećana je i tražnja domaćih autohtonih rasa ćurki, kao i američke bronzaste ćurke. Od domaćih rasa treba pomenuti Dobričku ćurku, ali i druge, uz napomenu da su domaće ćurke ukrštane sa američkom bronzastom ćurkom koja je u Srbiju uvezena pre nekoliko decenija. Domaće ćurke su znatno otpornije na smeštajne uslove i bolesti pa se mogu gajiti na ekstenzivan način u postojećim oborima i improvizovanim žičanim volijerama u dvorištu.

Uzgoj domaćih ćurki je veoma ekonomičan, naročito ako imaju uslove da se kreću po dvorištu i pašnjaku gde pronalaze zeleniš i razne insekte. Osim mesa, domaće ćurke se gaje i zbog jaja, a za dalju reprodukciju i oplođenje na deset ćurki ostavlja se jedan ćuran. Domaća ćurka je nešto sitnija od ostalih rasa. Ćuran teži oko deset, a ćurke šest-sedam kilograma. Prva jaja ženke počinju da nose u starosti od osam do deset meseci, a na godišnjem nivou snesu oko 80 jaja, kaže Miodrag Palić, urednik časopisa „Moje selo“.

Biznis od šampinjona!

Novi biznis danas u Srbiji je i od proizvodnje šampinjona.  Najveća proizvodnja je u Kovinu, kod Smedereva. Evo šta vam je sve potrebno za početno ulaganje. Šampinjoni su jedna od najtraženijih jestivih gljiva na tržištu i postaje sve značajnija grana poljoprivrede u Srbiji.

·   Proizvodnja šampinjona ima veliki potencijal, kako za domaću potrošnju, tako i za izvoz. Procene stručnjaka pokazuju da u Srbiji postoji oko 500 farmi i proizvođača šampinjona. Većina njih su manji proizvođači sa jednom ili dve proizvodne prostorije, a često su udruženi u manje zadruge ili udruženja radi zajedničke nabavke sirovina i plasmana proizvoda;

Najveća komercijalna proizvodnja šampinjona nalazi se u Kovinu (Vojvodina), gde radi jedna od najvećih fabrika šampinjona na Balkanu, sa savremenim objektima i tehnologijom. Uzgoj šampinjona nije posebno naporan, ali je neophodno znati da ova gljiva raste u kontrolisanim uslovima gde je neophodna određena temperatura, vlažnost i provetravanje. Podrumske prostorije su čest izbor proizvođača upravo zato što pruža dobre mikrouslove za uzgoj šampinjona.

Temperatura i vlažnost: Šampinjoni zahtevaju stabilnu temperaturu i visoku vlažnost vazduha kako bi micelijum (podzemni „korenski“ deo gljive) mogao da se razvija i formira plodišta;

Ventilacija: Redovno provetravanje je neophodno da bi se održao optimalan nivo kiseonika i niska koncentracija ugljen-dioksida u suprotnom micelijum slabo raste;

Svetlost: Tokom rasta plodišta koristi se slabo svetlo, dok direktna svetlost može izazvati sušenje supstrata;

Supstrat: Šampinjoni rastu na specijalno pripremljenom supstratu (kompost), koji mora biti bogat hranljivim materijama;

Proces rasta šampinjona traje nekoliko nedelja od trenutka kada se micelijum inokulira u supstrat do prve berbe. U tipičnoj komercijalnoj proizvodnji može se očekivati više berbi tokom jednog ciklusa, često tri do četiri talasa plodova iz iste komponente supstrata, a ciklus se može ponavljati ako se uslovi održavaju optimalnim. Tačan broj berbi i prinos zavise od opreme, znanja i kvaliteta supstrata.

·   Ukoliko imate, recimo, adekvatan podrum od 100 kvadrata, police i potrebnu opremu da biste započeli proizvodnju potrebno je da kupite džakove sa supstratom i micelijum. Zasejani džakovi sa supstratom i micelijumom šampinjona u Srbiji koštaju od 700 do 800 dinara (pakovanje od dva kg) i od 1.500 do 2.000 dinara za pakovanja od šest kilograma. Prinos po džaku je oko tri, tri i po kilograma gljiva s tim što se berba ponavlja tri do četiri puta godišnje i ne zavisi od vremenskih uslova;

·   Kada se sve sabere i oduzme u prostoriji od 100 kvadrata može da stane oko 900 džakova od kojih se dobija oko 2.700 kilograma gljiva. Nakon što se odbiju ulaganja realan prihod je oko 2.700 evra po jednom ciklusu. Kada se to pomnoži sa recimo četiri ciklusa godišnje čista zarada je gotovo 11.000 evra;

Uzgoj šampinjona ne donosi brzu već stabilnu zaradu!

Prema analizi tržišta, proizvodnja pečuraka u Srbiji raste i očekuje se da će ukupna proizvodnja dostići oko 6.000 tona do 2026. godine uz stabilan rast i naredne godine.

Ovo su biznisi u koje sad kreću proizvođači hrane u Srbiji, Deo njih je i u selima Srbije, a prema podacima RZS iam oko 4.720 sela. U svima nema biznisa, posebno onim malim sa 100 stanovnika pa i manje na spavanju. Takvih sela imna dans oko 1.200. Njihov nestanak se procenjuje za decneiju i po.

Sva sela koja nestaju netreba ni spašavati. A, ona koja imaju šansu za samoodrživost treba podržati sa svim akckijama koje vodi MBS.

·   Prema akciji Ministarstva za brigu o selu, u Srbiji je za protekli pet godina u selima širom Srbije uz pomoć države, mladi do 45 godina starosti, koji su odluli da odu i da žive u selima, dodeljeno je 4.200 kuća. Tako su sela dobila oko 17.500 novih stanovnika.Među njima je i oko 3.000 dece. Tako se u mnoga sela Srbije vratila dečja graja, čuje se njihov plač… Ta sela imaju šanse opstanka i ostanka. Akcija MBS za dodelu praznih kuća u toku je i ove godine i trajaće do 1. novembra;

Ali, tim selima u koja dolaze mladi potrenbo je da se osnuju mali prerađivački kapaciteti u kojima bi se prerađivali njihovi prehrambeni proizvodi. Oni bi tu radili i imali budućnost za život. Posenbhpo je bitmno isaći da je trećoinaonih koji su došli u selo, stigla iz gadskoihj sredina. To je prvi put da postgojidvosmernso kretanje odlazak iz sela u grad, ali i iz gada u selo! Jer,selo nikje smao poljoprivred,a već i mesto za život kao i u gradu!

Ova akcija uz ostale koje vodi MBS, a to su Miholjski susreti, obnova domova kulture, dodeljivanje novca za pokretanje biznisa u tim selima i mnoge druge akcije, vraćaju nadu u opstanak sela i varošica i vraćanje život u njima! Primer je Crne Trave koja kao opština danas sa selima ima 1.500 stanovnika.

A, kupovinom 4.200 praznih kuća u selima, ona su dobila i 17.500 stanovnika. To znači da je akcija MBS doprnela osnivanju deset novih sela. U delu tih sela osnovane su i nove zadruge, a opstalo ih je oko 1.000. Takođe se pokreeće biznis. Potrebno je da se osnuju mali prerađivački kapaciteti, a to je onda vraćanje i života u ta sela. Jer, ima šta da se i gde da se radi, proizvodi i zarađuje za život.

·   Prema proceni RZS, posle popisa poljoprivrede, procena je da će do 2052. godine sa mape u Srbiji nestati 3.000 sela i da će Sribija tada biti zemlja sa 5,2 miliona stanovnika. Evo recepta kako da se taj proces, ublaži…

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

·   Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan je i dobitnik šest nagrada – priznanja, za životno delo. Među njima je i poslednja, Udruženja novinara Srbije (UNS) 2025. godine!

U obrazloženju žirija prilikom uručenja ovog priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

· „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja priznanaj za životno delo UNS, 2025. godine!

·   Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. Sad je predsednik saveta festivala koji se održava jednom godišnje u Stragarima!

· Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, pa je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

· Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

· Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na odražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji; Te godien Srbiekj je bila zemlja partner Sajma ,,Agra“ u Sloveniji!

· U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

· U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio predsednik VIII I IX saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca;

· Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine, u Međunarodnom PRESS centru,  između ostalog je rekao:

·   I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

· NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

· SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

· POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonomskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa tadašnjom Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u medijima eks Jugoslavije!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reporter kuće ,,BORBA“.Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini.

· Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima!

Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, dvojicu svojih saboraca, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođena, hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina, kako su mediji tada pisali, I dezinformisali javnost da su hrabro stradali od ustaških metaka! Već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa strane odakle su pucali borci iz Srbije! Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji, ponajviŠe od onihkoji nisu bili tamo, pronosili su oni koji nisu ni bili tamo, ve’oanniadka,a a ni tih dana! Dobar deo onih koji nisu bili na ratištu,  stvarali su i širili svoje, izmišljitone i priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog događaja nije bio tamo!

· Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti Srbije! A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna!!!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovih ličnih stvari!

Dakle, Branislav Gulan, kao komentator ,,BORBE“,  je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade ,,BORBE“ od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda! U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deo akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“  dobili su svi  zaposleni. Ne kao poklon, većimk se to odbiako od ličnjgo dojotka oko dve godine! Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio ya dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, ta prva privatizacija medija u Sribji je odmah i poništena…

· List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra.

· Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora tadašnjeg lista ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

· Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, nakon samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

· Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)