·   Može li agrar vratiti prehrambeni i semenski suverenitet?

·   Srbija je decenijama važila za zemlju sa ogromnim agrarnim potencijalom, državu koja „može da hrani pola Evrope“. Danas, međutim, domaća poljoprivreda suočava se sa dubokom strukturnom krizom: stočni fond je na istorijskom minimumu, sela nestaju, prehrambeni i semenski suverenitet ozbiljno su narušeni, a proizvodnja hrane postaje sve zavisnija od uvoza;

·   Posebno mora da zabrinjava statistika,a to je da je ekonomija napustila teritoriju!  To se dogodilo od kad au 600 sela više nema nijedne krave!

·   Jer, u Srbiji ima 4.720, sela a RZS prognozira da će po 2052. godine nestati njih 3.000! Srbija će tada imati samo 5,2 miliona stanovnika!

·   ,Dakle, ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razhvoja Srbije o2026. do 2034. godine: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim odlučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača!? Ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan kao i većina dosadašnjih u Srbiji“, kaže dr Tatjana Brankov, vođa tima izrade ove Strategije koja treba Srbiju da izvuče iz agrarnih i drugih problema;

·   Jer, u protekloj deceniji zbog loše, socijalne, Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024. godine, Srbije je  izgubila semenski i Prehrambeni suverenitet… Njih treba da vrati primena nove Strategije do 2034. godine. Ugašeno je 62.000 farmi!

Piše: Branislav Gulan

U takvim okolnostima predstavljena je nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine, koja kao jedan od ključnih ciljeva definiše povratak prehrambenog i semenskog suvereniteta zemlje. Autori strategije tvrde da je ovaj dokument drugačiji od prethodnih jer prvi put ima jasno definisan razvojni cilj, ali ostaje otvoreno pitanje da li će ambiciozni planovi biti praćeni doslednom politikom i stabilnim finansiranjem!?

Kako upozorava prof. dr Tatjana Brankov, vođa tima za izradu nove Strategije poljoprivrede i ruralnolg razvoja od 2026. do 2034. godine, ključni problem Srbije nije samo proizvodnja hrane, već činjenica da je ekonomija napustila ruralni prostor.

·   U Srbiji postoji 4.720 sela, ali u čak 600 više nema nijedne krave muzare! To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi!

Stočarstvo na istorijskom minimumu.

Najveći problem domaćeg agrara danas predstavlja stočarstvo, koje je decenijama u padu. U razvijenim zemljama sveta stočarstvo učestvuje sa oko 70 odsto u vrednosti poljoprivredne proizvodnje BDP, dok je u Srbiji taj udeo pao na svega 20 odsto.

Broj svinja danas je vraćen na nivo iz 1947. godine i iznosi oko 2,4 miliona grla, dok je ukupan broj goveda pao na oko 698.000, što je najmanje u poslednjih sto godina. U odnosu na desetogodišnji prosek, broj goveda manji je za 10,5 odsto, a svinja za čak 18,4 odsto.

Posledice takvog stanja dalekosežne su i po ekonomiju i po demografiju sela. U mnogim mestima nestankom stočarstva nestao je i osnovni novčani tok koji je održavao život u ruralnim sredinama.

·   Analitičari upozoravaju da selo bez krava nije samo agrarni problem, već pokazatelj ekonomskog gašenja čitavih područja. Kada nestane stočarstvo, vrlo brzo nestaju i male mlekare, prodavnice, zanatske radnje, lokalna prerada i sela!

·   Sad je u fazi nestajanja njih oko 1.200 koja na spavanju imaju manje od po 100 stanovnika!

·   Procene RZS su da će sa mape Srbije do 2052. godine nestati čak 3.000 sela!

·   Srbija će tada imati manje  od 5,2 miliona stanovnika!

·   U protekloj deceniji ugašeno je više od 62.000 farmi, dok je iz sela nestalo oko 1.000 malih prerađivačkih kapaciteta. Istovremeno, čak 1.200 sela nalazi se pred nestankom jer imaju manje od po 100 stanovnika;

Prehrambeni i semenski suverenitet pod znakom pitanja

·   Jedan od najozbiljnijih problema na koji upozoravaju stručnjaci jeste gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta Srbije!

Država danas u velikoj meri zavisi od uvoza osnovnih inputa za proizvodnju – semena, đubriva i drugih repro-materijala.

·   Posebno zabrinjava pad učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija!

Takav trend, upozoravaju agroekonomisti, direktno dovodi u pitanje dugoročnu održivost domaće proizvodnje hrane, posebno u uslovima globalnih kriza i poremećaja na tržištu.

·   „Zemlja koja izgubi semenski i prehrambeni suverenitet gubi i ekonomsku funkciju svog sela, a vremenom i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti“, navodi se u novoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog  razvoja Srbije!

·   Nova strategija zato predviđa obnovu domaće proizvodnje inputa, jačanje stočarstva i povećanje dodate vrednosti kroz preradu hrane, ali stručna javnost postavlja pitanje koliko su ti ciljevi realni bez ozbiljnih sistemskih promena!

Ambiciozni ciljevi nove strategije

Strategija poljoprivrede do 2034. godine predviđa:

·   jačanje stočarstva i povećanje broja grla;

·   razvoj srednjih tržišno orijentisanih gazdinstava;

·   veću podršku ruralnom razvoju;

·   prilagođavanje klimatskim promenama;

·   povećanje organske proizvodnje;

·   digitalizaciju poljoprivrede;

·   jačanje domaće prerade hrane.

Poseban cilj jeste povećanje vrednosti proizvodnje po hektaru. Do pre dve godihne toje bilo oko 1.200 evra. U novoj Strategiji piše da je to od 2023. godine iznosi oko 1.800 evra, a treba da se poveća bar za tri puta!

·   Srbija trenutno koristi oko 3,25 miliona hektara obradivog zemljišta, dok je vrednost proizvodnje po hektaru i dalje višestruko niža nego u Evropskoj uniji;

Na  toj velikoj fabrici pod otvorenim nebom (koja je podeljeba u 19 miliona mini parcela) već decenijama se godišnje proiyvodi samo oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda, odnosno, sirovina za hranu. Proizvodnja gotovo svih deset osovnih ratarskih proizvoda, po hekaru je niža nego li pre dve, tri, četiri ili pet decenija! Nauka treba da utvrdi zašto i da pronađe rešenje za rast proizvodnje!

·   Jer, analitičari ističu da bi samo agrar u Srbiji mogao godišnje da donese vrednost proizvodnje od oko 90 milijardi evra! A, tolika je danas vrednost BDP Srbije!!!

Plan strategije jeste da se ta vrednost u narednoj deceniji višestruko poveća kroz intenzivniju proizvodnju, razvoj prerade i veću konkurentnost domaćih proizvođača.

Predviđeno je i povećanje izdvajanja za ruralni razvoj. Danas se čak 88 odsto agrarnog budžeta troši na direktna plaćanja i subvencije, dok je ruralni razvoj godinama dobijao tek simboličan deo sredstava.

·   Plan i realna želja su da se taj udeo poveća na 15 odsto u naredne tri godine, a do 2034. godine na 30 procenata, po uzoru na praksu Evropske unije!

Agrarni budžet: veliki nominalno, ali nedovoljan za razvoj?

Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, što je nešto manje nego prethodne godine, kada je poljoprivredi bilo namenjeno 149,7 milijardi dinara.

To bi bilo dovoljno da je agrar zdrav organizam. Ali, poljoprivreda u Srbiji je teško bolesna  i pogrešno lečena u poslednjih pola veka. Zato prvo treba nju izlečiti pa tek onda raditi na povratku prehrahmbenog i semenskog suvereniteta.

Da bi se to postiglo prvo u:

·   U stajama i na pašnjacima da bude dva miliona grla goveda;

·   U oborima oko šest miliona grla svinja;

·   U torovima oko 3,5 miliona ovaca;

·   U dvorištima 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja;

Iako vlast ističe da su ulaganja višestruko povećana u odnosu na 2012. godinu, kada je agrarni budžet iznosio tek oko 40 milijardi dinara, deo stručne javnosti smatra da to nije dovoljno za ozbiljan razvoj sektora.

Najveći deo sredstava i dalje odlazi na subvencije i direktna plaćanja, dok su kapitalna ulaganja i razvojni projekti nedovoljni za dugoročnu transformaciju domaće poljoprivrede.

·   Poseban problem predstavlja činjenica da poljoprivreda, uprkos strateškom značaju, ni danas nije sistemski tretirana kao ključna privredna grana. To im se obe’ava I to ganski smao kada izađu na ulice da se čuje i njegov glas!

Laboratorija za mleko – simbol neispunjenih obećanja

Jedno od pitanja koje se u agraru ponavlja godinama jeste Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka u Batajnici.

·   Laboratorija je završena još pre više godina, ali nikada nije stavljena u punu funkciju. Tokom vremena postala je simbol neispunjenih obećanja i promena ministara poljoprivrede.

Sadašnji, 17. ministar poljoprivrede od demokratskih promena 2000. godine, prof. dr Dragan Glamočić najavio je da bi laboratorija konačno trebalo da počne sa radom tokom 2026. godine, kao i da će mleko u buduće biti plaćano po kvalitetu! Još uvek je to kao I kod svih dosadašnjih ministara samo na nivou obećanja!

To bi, prema najavama, trebalo da uvede transparentniji sistem otkupa i pravednije uslove za proizvođače.

·   Istovremeno, od decembra 2026. godine maksimalno dozvoljena količina aflatoksina u mleku trebalo bi da bude smanjena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, čime bi Srbija konačno uskladila standarde sa Evropskom unijom!

Međutim, deo proizvođača strahuje da mali farmeri neće moći brzo da se prilagode novim pravilima bez ozbiljne finansijske pomoći države. Loše primer rada je da se u protekloj deceniji ugasilo 62.000 farmi! Preti opasnost da se taj proces nastavi i dalje!

Najdramatičniji deo slike agrara Srbije jeste demografsko pražnjenje sela!

·   U 600 njih  više  nema ni jedne krave!

·   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, do 2052. godine sa mape Srbije moglo bi da nestane čak 3.000 sela;

·   oko 1.000 sela nema prodavnicu;

·   blizu 3.000 nema vrtić;

·   oko 500 nema asfaltni put;

·   oko 2.000 sela nema poštu ili bankomat;

·   Više od 1.000 sela nema ni osnovnu školu. Razlog je što nema đaka!

·   U mnogim mestima ostale su samo prazne kuće i staro stanovništvo. Procene govore da u Srbiji postoji oko 50.000 praznih kuća bez vlasnika, dok se u još oko 150.000 objekata više ne živi.

·   Tada će navodno, prema analizama, Srbija imati samo 5,2 miliona stanovnika!

Stanje danas u Srbiji kojoj  nedostaje:

·   U R.Srbiji danas postoji 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta;

·   Korišćenog poljoprivrednog zemljišta ima 3.257.100 hektara. Na njemuse godišhneju proizvuodui oko 20 mkiliaon tona poljoprivrednih proizvoda!

·   Pemna podacima RZS, nakonjh poslednejg popsia agrara 2023. godine u Srbiji postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga njih 313.495 bavi se stočarstvom.

·   U Srbijiu danas postoji 698.871 grlo goveda!

·   U oborima je 2.493.991 grlo svinja;

·   U torovima se nalazi i 1.684.013 grla ovaca;

·   U ekonkimskim dvorištima je i 14.509.387 grla živine;

Od ove stoke i uvoznogmes adans se proivydoi manej od 400.000 tona svih vrsta mes ai po jednom stanovniku troši manje od 40 kilograma godišnje. Davne 1991. godine u Srbiji se godišnje proivzvodilo 650.000 tona svih vrsta mes trošuilo po jednom stanovniku po 65 kilograma. Tolika je potrošnja u EU.

Sela nestaju brže nego što se obnavljaju

Dobar je primer što čini Ministarstvo za brigu o selu. Jedna od akcija  je – dosadašnja dodela oko 4.200 kuća. Tako su sela dobila17.500 novih stanovnika. Mešu njima je i oko 3.000 dece! Tu su još dobre akcije, Miholjski susreti sela, adaptacija domova kulture, kupovina i davanje na poklon kombija da bi siromašne ruralne opštine imale besplatan prevoz od sela do sela, ali do opštinskih mesta… Ostala je i upamćena akcija od 2017. do 2021. godine ,,500 zadruga u 500 sela“. Tada je osnovano 1.100 novih zadrua. Stotinak se nije snašlo na tržištu pa su – nestale. Ipak, sela nestaju brženego što se obnavljaju!

·   U toj akciji je država sa 2,2 milijarde dinara sredstava, bespovratno pomogla rad čak 207 starih i novih zadruga! Ali, njihov položaj, nije kao u svetu sistemski rešen, tako da su i sad između opstanka i ostanka!

·   Sve to je primer kako treba raditi, ali to se globalno u Srbiji – mnogo ne primeti! Jer, oma mnogo ruina!

·   Stručnjaci upozoravaju da se povratak života na selo ne može zasnivati samo na nostalgiji ili jednokratnim subvencijama, već na stvaranju održive ekonomije i stabilnog Prihoda!

·   Prosečno gazdinstvo danas u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu se nalazi u proseku po jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košncki ei 43 živine! Tol gaudinstov vodi vlasnik sa 60 godina. Tek svi 11 je mlađi od 40 godina!

Može li zadrugarstvo ponovo postati oslonac sela?

Analitičari smatraju da bi jedan od važnih mehanizama oporavka sela moglo biti jačanje zadrugarstva.

·   Srbija danas ima oko 3.000 agrarnih zadruga, ali samo manji deo njih funkcioniše kao ozbiljan tržišni sistem;

·   Nekada su zadruge bile ključ razvoja sela – omogućavale su zajedničku nabavku mehanizacije, preradu hrane, organizovan plasman i bolju pregovaračku poziciju proizvođačača!

U savremenim uslovima zadruge bi mogle da budu način za smanjenje troškova, povećanje konkurentnosti i zadržavanje veće vrednosti proizvodnje u ruralnim sredinama.

Primer da je oporavak moguć  je uspešna proizvodnja i u domaćim uslovima pokazuje primer porodične mlekare Radišić iz Čuruga. Ova farma sa oko 40 muznih krava i robotskom mužom prerađuje kompletno proizvedeno mleko u 17 vrsta sireva, visoke dodatne vrednosti. Mesečno proizvode oko tri tone sireva i planira izlazak na izvozna tržišta. Takvi primeri pokazuju da su prerada, znanje i ulaganja ključ opstanka malih i srednjih proizvođača!

·   U se godišnje proizvodi 1,34 miliajrde litara mleka. Pored podmirenja tržišta sa mlekom proizvodi se i jeftino izvozi oko 15.500 tona sireva. Istovemeno se I uvozi, ali skupo plaća, oko 12.750 tona sireva!

Ključno pitanje je hoće li strategija ostati samo dokument?

Nova Strategija poljoprivrede Srbije do 2034. godine donosi ambiciozne ciljeve i prvi put otvoreno govori o problemima koji su godinama gurani u stranu – urušavanju stočarstva, gubitku prehrambenog suvereniteta, degradaciji zemljišta i nestajanju sela…

·   Međutim, najveća dilema ostaje ista kao i kod prethodnih strategija: da li će najavljene mere zaista biti sprovedene ili će dokument ostati samo deklarativni okvir bez suštinskih promena;

·   Jer, kako upozoravaju stručnjaci, selu više nisu potrebna nova obećanja. Potreban mu je sistem koji funkcioniše dugoročno, nezavisno od političkih ciklusa i promena ministara. Jer, od demokatskih promena 2000 godine, do danas ovo je 17 ministar poljoprivrede u Sribiji. Do dolaska sadašnjeg ministra prosečano vreme trajanja vremena agrarnog ministra bilo je samo 14 meseci!

Bez toga, sistematskih rešenja u agraru, Srbija rizikuje, ako tako nastavi da gubi, ne samo sela, varošice i stočni fond, već i sposobnost da samostalno proizvodi hranu i odlučuje o sopstvenoj budućnosti!

Ali, evo evo primera iz sveta, gde ima dosta zemalja u kojima ima više goveda nego ljudi!

·   U četiri zemlje sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju;

·   U Argentini ima 53,8 miliona grla stoke i 45,5 miliona ljudi. Govedina je simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni adut;

·   Brazil ima čak 252 miliona grla  goveda i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedan od vodećih izvoznika govedine u svetu suočava se sa kritikama negativnog uticaja stočarstva na amazonske šume;

·   U Urugvaju na svakog stanovnika dolaze gotovo po tri grla goveda. Jer, imaju 11,3 miliona grla goveda i samo 3,3 miliona ljudi. Goveda visokog kvaliteta čine petinu izvoza zemlje;

·   Na Novom Zelandu ima10 miliona grla goveda, a samo 5,2 miliona ljudi. Stočarstvo je oslonac mlečne industrije;

Prihodi sela nisu delatnosti iz prošlosti, već temelji svake stabilne ekonomije!

·   Kada se u selu ponovo pojavi stabilan prihod, kada mladi vide da trud ima rezultat, kada se vrednost zadržava tamo gde nastaje, tada se vraća i život. Ne preko noći, ali trajno! Jer, povratak selu ne počinje asfaltom i parolama. On počinje povratkom logike, poverenja i sistema koji funkcioniše! Selo nam ne sme biti trošak! Ono mora postati investicija i stabilnost! Selo nije isto što i poljoprivreda!

·   Zemlja koja izgubi semenski suverenitet i prehrambeni suverenitet gubi i ekonomsku funkciju svog sela, a vremenom joj nestaje i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Zato povratak selu nije romantična ideja niti povratak u prošlost. To je ekonomska nužnost i jedna od najvažnijih strateških odluka koje jedno društvo može doneti o sopstvenoj budućnosti;

·   ,,Dakle, ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim odlučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača!? Ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan kao i većina dosadašnjih u Srbiji“, kaže dr Tatjana Brankov, vođa tima izrade ove Strategije koja treba Srbiju da izvuče iz agrarnih i drugih problema. Ona je i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i predsednik Društva agroekonomista Srbije…

Jer, u protekloj deceniji zbog loše Strategije poljoprivrede, Srbija je izgubila PREHRAMBENI SUVERENITET KOJI, treba da se vrati najkasnije do 2034. godine, dokle će se sprovoditi Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine. UZ POVRATAK PREHRAMBENOG SUVERENTEITA U TO VREME TREBA DA SE VATI  I NETALI SEMENSKI SUVERENITGET SRBIJE! JER JE SRBIJA SAD ČAK 85 OSTO ZAVISNA OD UVOZA SEMENA ZA AGRARNU PROIZVODNJU!

Da bi se rešili ti problemi, staje i pašnjaci treba da imaju bar dva miliona grla goveda, u oborima da bude šest miliona svinja, u torovima oko 3,5 miliona ovaca, u ekonomskim dvorištima 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja…

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

·   Novinar, analitičar i publicista Branislav GULAN  je i dobitnik šest  nagrada – priznanja,  za životno delo. Među njima je i, Udruženja novinara Srbije (UNS) 2025. godine!

·   Nakon odžanog 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, 21. maja 2026. godine, NOVOSADSKI SAJAM dodelio je Branislavu GULANU nagradu – priznanje ,,Petar Davidović“. Nagrada – priznanje mu je dodeljena za poseban doprinos za medijsku afirmaciju Novosadskog sajma!

U obrazloženju žirija prilikom uručenja priznanja UNS-a, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

· „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja priznanaj za životno delo UNS, 2025. godine!

· Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

Sad je predsednk saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu koji se održava u Republici Srbiji u – Stragarima.

· Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, pa je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

· Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

· Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na odražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji; Te godien Srbiekj je bila zemlja partner Sajma ,,Agra“ u Sloveniji!

· U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

· U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio predsednik VIII I IX saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca;

· Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine, u Međunarodnom PRESS centru,  između ostalog je rekao:

· I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

· NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

· SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

· POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonomskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa tadašnjom Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista u medijima eks Jugoslavije!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reporter kuće ,,BORBA“.Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini.

· Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima!

Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, dvojicu svojih saboraca, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođena, hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina, kako su mediji tada pisali, I deuinformisali javnsolt da su hrabro stradali od ustaških metaka! Već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa straneodakle su pucali borci iz Srbije! Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade. I to je istina o njihovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji, ponajviše od onih koji nisu bili tamo, pronosili su oni koji nisu ni bili tamo! Dobar deo onih koji nisu bili na ratištu, stvarali su i širili svoje, izmišljitone i priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog događaja nije bio tamo!

· Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti Srbije! A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna!!!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovih ličnih stvari!

Dakle, Branislav Gulan, kao komentator ,,BORBE“,  je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade ,,BORBE“ od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda! U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deo akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“ dobili su svi  zaposleni. Ne kao poklon, većimk se to odbiako od ličnjgo dojotka oko dve godine! Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio za dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, ta prva privatizacija medija u Sribji je odmah i poništena…

· List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“.. Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra.

· Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora tadašnjeg lista ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

· Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, nakon samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

· Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)