Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito“ u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat  istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignute rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

U Srbiji godišnje nestane 25.000 hektara oranica!

Do pre nekoliko godina najveći zemljoposednici u Srbiji bili su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković, ali je sada konstelacija snaga na srpskim oranicama drugačija. Matijević je i dalje neprikosnoven po broju hektara koje obrađuje, međutim, pozicije ispod njegove su se izmešale. Novosadski biznismen, Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, prema informacijama stigao je do 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga u vlasništvu ima 28.000 hektara, navodi Agrosmart. Cene njiva u Srbiji ne miruju. Koliko košta jutro ili hektar, određuje gde se parcela nalazi, pored puta ili daleko od njega… Srbija godišnje izgubi 25.000 hektara obradivog zemljišta. Najčešći razlog je što plodno zemljište postaje građevinsko!

Iza njega, ako se gledaju ukupne površine koje se obrađuju, više nije njegov dugogodišnji takmac Miodrag Kostić. Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije ,,Almeks“ iz Pančeva. Prema saznanjima Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Na sajtu ,,Almeksa“ nalazi se podatak da poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi i da obrađuje 17.000 hektara, međutim, u svetu agrobiznisa zna se da je Aleksa premašio te površine.

Sledeća kompanija po broju hektara koje obrađuje je ,,Al Dahra“ koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Kako analitičari podsećaju, u finansijskom izveštaju ove kompanije pisalo je da je samo kupovinom njiva ,,Al Dahra“ stekla imovinu vrednu veću od 170 miliona evra. Neke od zamerki agroekonomskih stručnjaka na prodaju PKB-a i ceo postupak bile su upravo te što su vredne oranice otišle po dvostruko nižoj ceni. Kako god, ,,Al Dahra“, čije je sedište u Abu Dabiju, po broju hektara u vlasništvu je posle kompanije Matijević na drugom mestu, a ako se gledaju hektari koji se obrađuju – na trećem. ,,Al Dahra“, uz njive PKB-a, poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig. Njeno je preduzeće ,,Rudnap“ koje, prema podacima sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala ,,Al Dahra“ plan je bio proširenje na 500 hektara.

Tek na četvrtom mestu je doskorašnji „top“ zemljoposednik Miodrag Kostić i njegova ,,MK grupa“. Kostić je prodao nekoliko imanja u poslednjih par godina. Neka su otišla u ruke Matijeviću. Sa nekadašnjih oko 25.000 hektara, od čega je u vlasništvu imao oko 17.000, pao je na „svega“ 15.000 hektara. Od tih 15.000 hektara, vlasnik je oko 12.000 hektara. Ostao je bez imanja u Vršcu, Vajski, Kikindi, Inđiji. Iza Kostića je vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000. Gotovo uz rame Miškoviću sada je Krsta Ćorić, vlasnik ,, Ćorić agrara“ iz Bašaida. Prema saznanjima, on ore oko 12.000 hektara, od toga pola uzima u zakup, a pola ima u vlasništvu. Ova firma u početku se bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali već godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju, poseduje savremene govedarske farme.

Iza Krste Ćorića, po onome što se može videti iz javnosti dostupnih dokumenata, je arapska firma ,,Elit Agro“. Najpre je ova kompanija sa sedištem u Abu Dabiju 2014. godine preko svoje firme ,,Jugo elit agro“ osnovane u Beogradu, kupila poljoprivredno-turistički kompleks Zobnatica u Bačkoj Topoli. Zobnatica je tada u vlasništvu imala 114 hektara, a 1.507 hektara u dugoročnom zakupu. Pre nekoliko godina ,,Elit agro“ kupio je i kompaniju ,,Al Ravafed“ (Vojna ustanova Morović, Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre) domogavši se tako još oko 10.500 hektara, od čega su u vlasništvu oko 2.500 hektara.

I u Hrvatskoj najviše zemlje ima novosadski biznismen

Treba istaći da je Petar Matijević kupio  2015. godine dve poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj, u Starim Jankovcima i Negoslavcima. Tada je došao u posed oko 1.500 hektara u Vukovarsko-sremskoj županiji i postao najveći vlasnik oranica u toj zemlji. Prema saznanjima analitičara u proteklih nekoliko godina kupio je još oko 600 hektara, od privatnih lica. Tako je u Hrvatskoj u njegovim rukama sad preko 2.000 hektara oranica. Nedavno je od vlasnika hrvatskog porekla koji žive u Argentini pazario 150 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Osijeka. Kupio je, naime, veoma kvalitetne parcele koje se nalaze oko aerodroma u naselju Klisa.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, sad su najskuplje oranice u Južnobačkom okrugu, gde su išle i do 31.000 evra za hektar. U Sremu su se u poslednjem kvartalu prošle godine kretale od 1.150 evra do 30.700 evra, u Južnobanatskom okrugu od 400 eva do 20.050 evra. Međutim, te najviše cene su ekstremni slučajevi. Uglavnom, poljoprivredno zemljište je stabilno, cene ne idu značajno naviše u poslednjih nekoliko godina i ne prate trend nekretnina (stanova i vikendica) koje vrtoglavo poskupljuju. Najkvalitetnija bačka i sremska zemlja ide do 20.000 evra za hektar ali najčešće se prodaje od 10.000 do 15.000 evra. Poljoprivrednici kažu da nemaju računice da njive skupo plaćaju imajući u vidu niske cene njihovih proizvoda.

Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta!

Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. U Srbiji postoji i zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine manje od 4,1 miliona hektara. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Stručnjaci upozoravaju i da sa druge strane, neobrađeno ostaje od 400.000 do 600.000 hektara, što „sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje“.

Analitičari upozoravaju na niz neregistrovanih problema koji postoje u agraru. To su, pre svega, u korišćenju zemljišta u Srbiji sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovoljno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.

Način korišćenja zemljišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke, koja sad u BDP agrara Srbije učestvuje samo sa 28,1 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalja sveta je svako učešće stočarstva u BDP agrara ispod  60 odsto. Dakle, Srbija se nalazi među najnerazvijenuim zemljama ako se posmatra ovakav razvoj. U strukturi setve i dalje dominiraju žitarice (77 odsto), a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja (23 odsto). Analitičari ukazuju da je sad počeo blagi oporavak vinograda i da oni u Srbiji sad zauzimaju blizu 22.000 hektara. Toliko ih ima i u Sloveniji i Hrvatskoj. Karakteristika postojećih zasada je da su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, niskoprinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni – što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti dosadašnje proizvodnje

Manje vina

Međutim, u svetu je drugačija situacija sa vinogradima. Jer, plaća se njihovo smanjivanje. Razlog je što se manje pije vino nego što je to bilo nekada. Evo primer iz Francuske. Vlaga i grad ugrozili proizvodnju: Francuska ove 2024. godine godine očekuje značajno manje vina. Očekuje se proizvodnja između 40 i 43 miliona hektolitara vina, što je manje od petogodišnjeg proseka od 44,2 miliona hektolitara! Francuska će ove godine proizvesti znatno manje vina nego lani jer je velika količina vlage podstakla razvoj buđi u vinogradima, a neka su područja stradala i od grada i mraza, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. Francuski vinari proizvešće ove godine između 40 i 43 miliona hektolitara vina, u odnosu na prošlogodišnjih 47,9 miliona hektolitara, pokazuju preliminarne procene ministarstva. To bi značilo da proizvodnja neće dosegnuti ni petogodišnji prosek koji iznosi 44,2 miliona hektolitara.

Vlažan početak leta pogodovao je razvoju buđi na većini vinorodnih područja koja bi mogla izazvati velike gubitke, ističu u ministarstvu, istaknuvši i da je zbog vlage i niskih temperatura u vreme cvetanja loza u mnogim vinogradima gubila cvetove, lišće i bobice. Pad proizvodnje moglo bi pak ublažiti mokro tlo i kasniji početak vegetacije, za jednu do dve nedelje u poređenju sa prošlom godinom, dodaju. Ne navodeći detaljne procene za pojedine regije, stručnjaci ministarstva napominju da će, na primer u Šampanju, proizvodnja biti slabija nego lani zbog prolećnog mraza i grada. U regiji Bordo površina pod vinogradima smanjena je za oko 8.000 hektara nakon vađenja čokota čime bi trebalo obuzdati prekomernu proizvodnju. Proizvodnju bi mogle smanjiti i nepropisna koloracija, buđ i grad, što bi značilo da bi se smanjila drugu godinu zaredom. Trenutno nije moguće proceniti kako će smanjena proizvodnja uticati na cene vina. Veliki vinari obično podižu cene u periodu oskudnih berbi, ali danas moraju u računicu uključiti i jaku konkurenciju na svetskim tržištima.Vino i alkoholna pića spadaju među glavne francuske izvozne proizvode, napominje Reuters, ističući da glavobolju vinarima zadaje i slaba domaća potrošnja.

Plodno zemljište širom Srbije postaje građevinsko!

Najnovija i poslednja analiza Republičkog zavoda za statistiku takođe ukazuje da je broj stoke u Srbiji u poslednje tri decenije opadao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto. Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke, a proizvodnja mesa za tri i po decenije pala je sa 650.000 na oko 400.000 tona svih vrsta mesa.

Srbija se nalazi i u društvu evropskih zemalja sa najusitnjenijim posedom. Prema poslednjem popisu odacima RZS iz 2024. godine Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta. To su uglavnom sitne parcele. Imai h oko 19 miliona!  Korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3.257.100 hektara, nekorišćenog postoji 122.257 hektara. U zemlji postoji i 504.104 hektara šuma i oko 190.242 hektara ostalog zemljišta. U Srbiji i dalje dominiraju mala gazdinstva, mada se primećuje tendencija blagog ukrupnjavanja gazdinstava. U zemlji postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. To znači da je za samo pet godina ugašeno čak 56.000 gazdinstava. Pre toga toga je za pola decenije, takođe nestalo oko 62.000 gazdinstava. Prosečno gazdinstvo sad je veličine 6,4 hektara u Srbiji. Od toga najveći prosek je u Vojvodini oko 13,2 hektara, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije kao Južne i istočne Srbije prosek je po 4,4 hektara. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava od 224.433 nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

U Srbiji postoji 508.365 poljoprivrednh gazdinstava. Od tog broja stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava.

Svi oni zajedno poseduju;

·    Oko 725.408 grla goveda, što je u odnosu na popis od pre pet godina, pad za 17,7 odsto!

·    2,263 miliona grla svinja, što je u odnosu na prethodni popis pad za 30,7 odsto!

·    1,7 miliona grla ovaca, zabeležen je pad za 5,4 odsto;

·    149.558 grla koza, što je pad za 31,5 odsto u odnosu na poslednji popis 2028. godine!

·    22 miliona grla živine je pad od pet odsto u odnosu na prethodni popis!

·    1,26 miliona košnica.  Međutim, proizvođači meda kažu da ih je u proizvodnji stvarno oko 800.000 košnica koje proizvode med. Ostale nisu u proizvodnji, ali su prijavljene samo zbog podsticaja!?

·    Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji poseduje, na 6,4 hektara površine zemlje, jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela, 43 živine! Na nedavnoj sednici, održanoj u septembru 2024. godine, Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije je istaknuto da to blago od životinja nije više dovoljno za samodovljnost Srbije u proizvodnji hrane! Zbog toga je zaključeno da se prvo mora raditi na povećanu stočnog fonda kako bi se obezbedila samodovoljnost! Jer, ona sad ne postoji!

Beleži se i blagi rast ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u odnosu na proteklu deceniju. Pretpostavka je da najmanja gazdinstva iz ekonomskih razloga prestaju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i da prodaju ili daju u zakup svoje poljoprivredno zemljište, srednjim i velikim gazdinstvima.Prosečna veličina poseda privatnih gazdinstava je oko dva do dva i po hektara (takvih ima oko 217.0623 gazdinstava) i to predstavlja veoma značajnu prepreku da poljoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači. Ukupno se sa poljoprivredom u Srbiji bavi 1.150.653 galica. To je za 14 odsto manje nego li pre pet godina. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je samo 2,22! Prosečna starost poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!

Kako sačuvati poljoprivredno zemljište, izazov je za stručnjake širom sveta. Uprkos njihovim apelima da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže. Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila 1,2 miliona hektara obradivih oranica!

Ceh širenja gradova, plaća se plodnom zemljom!

Danak širenja gradova i rasta broja stanovnika u njima, plaćamo plodnom zemljom. Svestan da njiva čuva život na selu, Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ne zapostavlja svoje imanje od više stotina hektara, uz to gaji i 78 krava.

„Kompletno ova tabla od 320 hektara površine je pretvoreno u građevinsko zemljište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje… Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući neke plodove svoga rada“, navodi Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura.

U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se seje kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemljište, gaji se voće i povrće.

„Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu na taj način što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni i bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena poljoprivrednog zemljišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz poljoprivrede, ne postoji loše poljoprivredno zemljište, nego postoji loše gazdovanje nad tim poljoprivrednim zemljištem“, kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužena za poljoprivredu u Gradu Smederevu.

Poljoprivredna proizvodnja značajnija je od industrijske!? Ali poljoprivreda u Srbiji nije strateška grana! To bude samo kada poljoprivrednici izađu na ulice da im se čuje glas. Tada to ostvare, ali u praksi – ne. Ove godine, posle rebalansa budžeta, Agrarni budžet je povećan. Sad iznosi 136,7 milijardi dinara. To je za 18 milijardi dinara više nego pre rebalansa. Taj budžet sad iznosi toliko čekanih i željenih sedam odsto budžeta Srbije. Ali, taj novac  bi nešto i značio pre nekoliko godina. Sad mu je opala vrednost. I još nešto možda bi i sad pomogao i ,,ugasio požar“ kada seljaci izađu na ulice, kada bi se drugačije rasporedio. Ovako – ne!

Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da poljoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja. „I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade ali i to je jedan od načina da se poboljša život ljudi“, kaže Leposavić. Srbija ima četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se  3,25 miliona hektara oranica.

„Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta“, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Svet godišnje gubi površinu zemljišta jedne Italije!

Agroekonomisti ističu da svet, godišnje gubi samo zbog vodnih erozija površinu zemljišta veličine Berlina inače, u svetu se godišnje izgubi oko 30 miliona hektara hektara plodnog zemljišta. To je veličina jedne Italije! Istorija nas, kažu agroekonomisti, uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i da nikada nije gradio kuću na plodnoj oranici, već po obodima polja.

„Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, ipak, oni grade na manje plodnim površinama i da sačuvamo ovo bogatstvo koje je najvrednije što danas jedna zemlja može da ima“, ističu analitičari.

Popravka zemljišta!

Postoje mere dugoročnog efekta koje naši proizvođači ne primenjuju često, a koje mogu značajno doprineti popravci osnovnog poljoprivrednog resursa. Zašto je analiza zemljišta postala trošak?

Svetski dan zemljišta, obeležava se svakog 5. decembra, a ustanovljen je 2013. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Kao dinamičan sistem sa gasovitom, tečnom i čvrstom (organskom i mineralnom) fazom, zemljište ima „zadatak“ da biljci obezbedi dovoljno vode i vazduha, ali i hraniva da bi mogla da postigne svoj genetski potencijal. Zato, u eri gde se ratovi vode zarad dostupnosti hrane, pitanje zemljišta dobija sve veći značaj, ne samo u svetu, već i kod nas.

„Najčešće se pitanje plodnosti svodi na to da li zemlja ima dovoljno humusa, NPK elemenata, kakva je pH vrednost. Mi to pratimo već duži niz godina kroz različite projekte. Generalno, naša zemljišta su pod velikim pritiskom, različitih degradacionih procesa i pretnji. Postoje antropogeni – pod uticajem čoveka i prirodni, poput zaslanjivanja ili zakišeljavanje, koji dodatno mogu biti pogoršani dejstvom čoveka“, objašnjava predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta i predlog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo – instituta od nacionalnog značaja u Novom Sadu, dr Jovica Vasin i dodaje da zauzimanje zemljišta za izgradnju urbanih naselja i puteva predstavlja sve veću pretnju.

Kako se uzima uzorak za analizu?

„Moramo da imamo agrarnu politiku i stav države, šta je njoj najbitnije i šta je nama glavni resurs? Ja mislim da su to ipak zemljište i poljoprivreda“, kaže Vasin. U zemljištu je sad ispod tri odsto sadržaj humusa!

Antropogeno je i zagađenje zemljišta koje uzima maha, sve većom primenom agro plastičnih folija u poljoprivredi, neadekvatnim odlaganjem ambalaže pesticida i nepravilnom primenom đubriva, ističe viši naučni saradnik na Institutu dr Stanko Milić. Šta je najveća pretnja zemljištu, najviše zavisi od lokaliteta, tamo gde je najizraženije zagađenje – to je najveći faktor, ali generalno odgovor je u opadanju sadržaja organske materije.

„Nivo humusa konstantno pada. Prošle godine kad smo računali prosečnu vrednost za Vojvodinu – bila je ispod tri odsto. Degradacija se odnosi na sva zemljišta, ali u severnoj pokrajini prirodno najkvalitetnija su u južnoj Bačkoj, potez kod Srbobrana, deo ispod Fruške gore – Sremska lesna zaravan. U Banatu je raznolika situacija. Međutim, što se tiče poljoprivredne proizvodnje, uz dovoljno znanja i uz interakciju nauke i poljoprivrednika, svako zemljište može dati vrlo dobre rezultate“, ističe Vasin.

U zavisnosti šta je problem, definišu se mere popravke. „Ako kažemo da je najzastupljeniji degradacioni proces opadanja organske materije najzastupljeniji, onda je tu mera đubrenje organskim đubrivom“, navodi naš sagovornik i dodaje da je u Srbiji veliki problem pad broja stoke, te imamo sedam puta manje stajnjaka nego što je potrebno za đubrenje.

Obrada bez obrade

Ali, Institut za ratarstvo, koji je institucija od nacionanog značaja, predlaže alternative poput materijala koji mogu da se kompostiraju, na primer iz pivarske industrije, industrije šećera, lekovitog bilja i drugo.  Postoje i mere dugoročnog efekta koje se naši proizvođači ne primenjuju često, a koje mogu značajno doprineti popravci osnovnog poljoprivrednog resursa.

„To je na primer – sideracija, zelenišno đubrenje. U pitanju su biljke koje daju veliku biljnu masu u kratkom vremenskom periodu, poput leguminoza bogate azotom, a koje se zaoravaju“, kaže Vasin i otkriva da naši poljoprivrednici izbegavaju ovo đubrivo zbog troška goriva i semena, zauzimanje površina, a ne daje direktna tržišni proizvod. Naš seljak je ekonomski osiromašen, da on ne može da razmišlja o dugoročnim efektima. Šta je sa „no-till“ (obrada bez obrade) pristupom zemljištu, upitali smo.

 Kada oranje treba preskočiti?  „To su, za sada neki pionirski zahvati u Vojvodini, ali nove tehnologije (mehanizacija) i ulagače semena i đubriva su značajno doprinele tome da takva obrada ima smisla, pogotovo u odnosu na zemljište. Ne može da se primeni za sve biljne vrste, ali ne narušava zemljište, pa čitav živi svet raste u njemu. Povratni efekti se dobijaju posle pet do sedam godina. Pored no-till-a, postoji i konzervacijska obrada“, daje primer Milić i dodaje da su sve dostupnije mašine za ovakvu vrstu obrade.

Jedina referentna laboratorija za ispitivanje zemljišta u Srbiji nalazi se na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, a koja postoji od osnivanja Instituta – 1938. godine, do polovine prošle decenije procenila je preko 200.000 uzoraka iz cele države.

„Poljoprivrednici bi najviše voleli da imaju šablon, da im neko kaže – „radite tako“, ali nema šablona. Potrebna je saradnja sa naukom da bi se došlo do rezultata. Mi nemamo istoriju polja Srbije, te kad dobijemo uzorak, nemamo pozadinu tog zemljišta, šta se na njemu i kako primenjivalo. Još uvek je mnogo proizvođača koji ne rade ni osnovnu analizu zemljišta, iako su po zakonu obavezni da je rade svake pete godine“, objašnjava Vasin.

Ali, postoje i dodatne analize koje otkrivaju fizičke i biološke parametre zemljišta, a za koje poljoprivrednici nisu zainteresovani, jer predstavljaju dodatni trošak. Zemljište traži negu, pre svega, više prirodnog đubriva. Jer, humus je u njemu sa pet odsto opao samo na 2,5 odsto. Ukoliko se nastavi sa uništavanjem zemljišta, već za tri decenije umesto plodnih njiva imaćemo pustinju. Ne afričku po pesku, već po prinosima. Jer, oni su već sade niži nego pre tri decenije. Da bi se obnovio kvalitetu zemljišta potrebno je da staje u Vojvodini imaju 100.000 kravi junica, a isto toliko da ih bude i u centralnoj Srbiji južno od Beograda. Dokaz da je stočarstvo na niskim granama je podatak da je stočarstvo pre dve godine u BDP poljoprivrede učestvovalo samo sa 28,1  odsto. Sve ispod 60 odsto u svetu spada u karakteristiku nerazvijenih zemalja!

„Mehanički sastav, struktura zemljišta, zapreminska masa, kapacitet apsorbcije, sadržaj mikroelemenata…“, nabraja Vasin i dodaje da je to malo ulaganje u odnosu na to koliko se dobije. Ali, ističe da je neophodno plansko ulaganje u ovaj resurs i podrška na državnom nivou.

Zadruge, budućnost razvoja

Prateći dešavanja u svetu i bližem okruženju, u Republici Srbiji, kao zemlji sa potencijalom u poljoprivrednoj proizvodnji, prema mišljenju Zadružnog saveza Srbije, agrarna politika bi trebalo da se, prvenstveno, koncentriše na nekoliko mera. To su: ulaganja u znanje i nove tehnologije, ulaganja u stočarsku proizvodnju  na nacionalnom nivou, definisanje novog koncepta podrške udruženim poljoprivrednim proizvođačima, kao i podrške invecticijama koje realizuju zadruge s obzirom na to da one podižu nivo zapošljavanja, udružuju poljoprivrednike i stvaraju finalni proizvod.

Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemljoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i  u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji.

,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemljoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovoljnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemljoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u 2013. godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine, zemljoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavljanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji“, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Najbolji značaj zemljoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, prosečna  veličina poseda je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a  u strukturi ukupnih obrađenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7 odsto. Pitanje je kako racionalno organizovati, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo?

Potrebno je posebno istaći da se sve poljoprivrede razvijenih zemalja zapada zasnivaju na principu zemljoradničkog zadrugarstva, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni poljoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolje preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje.

Obezbeđivanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim državama, započeto je kod nas 2012. godine, da bi donošenjem Zakona o zadrugama 2015. godine bilo značajno unapređeno. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine, u budžetu Republike Srbije su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaključiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje poljoprivredni proizvođači, postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Poljoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali ne da će ih uništiti nego će ih ugasiti, odnosno pojesti velike multinacionalne kompanije.

Zapošljavanje stručnih kadrova

Ključno pitanje oživljavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposobljavanju zadruga, što bi dalo doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošljavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najboljih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju zadruga i formiranje složenih zadruga.

Pored nedovoljnog zapošljavanja stručnih kadrova  prisutan je  i otežan  pristup tržištu kapitala. Naveden problem prisutan je i pored toga što je država proteklih par godina uspešno podržavala  početnike u biznisu, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Neophodno je da se, po prvi put, kada je reč o kreditiranju zadruga početnika u biznisu, pored  Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti, uključi i Fond za razvoj Republike Srbije. Uloga Fonda bi bila u kreiranju specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. U kreditiranje neophodno  je uključiti i poslovne banke čime bi se značajno proširila dostupnost podrške. Ali, pre svega toga potrebno je osnovati i agrarnu banku koja bi vodila te poslove .Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge, sa dobrom poslovnom idejom, koje nisu mogle da ispune  uslove za finansiranje projekata“, dodaje Mihailović.

Fond za razvoj zadrugarstva

Nesumnjivo, zadrugarstvo je u usponu, a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi zalažemo se za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom, koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage. Posebno, se isti;e značaj zemljoradničkih zadruga za razvoj poljoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukture, a u njima je najviše napuštenog zemljišta, koje je osnov poljoprivredne proizvodnje. Dakle, trebalo bi iskoristiti potencijale koje poljoprivrednici imaju, pogotovo kada je reč o brdsko – planinskom području i to za stočarsku proizvodnju.

Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaključak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine  i republike.

Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva!?

Povodom aktivnosti u vezi sa konstituisanjem nove Vlade Republike Srbije i sprovođenja programa „Srbija 2025″, a u cilju unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlažemo formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje 4.850, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta.

Pored aktivne politike zapošljavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavljalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike  i zadruge, u cilju unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošljavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, te međunarodne saradnje na području rada i zapošljavanja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja  i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, a značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva. Formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, nesumnjivo bi se pozitivno  odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanje broja preduzetnika, koji bi značajno doprineli sprovođenju politike Vlade Republike Srbije i afirmaciji naše države u svetu, imajući u vidu da je 2023. godine formirano 50.000 novih firmi, od čega preduzetničkih 80 odsto, društva sa ograničenom odgovornošću 16 odsto, dok zadrugarstvu pripada četiri odsto.

Zadrugarstvo danas u svetu

Udruživanje u svetu danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu,a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje više od 800 miliona do milijarde zadrugara koji su organizovani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Oko 246.000 registrovanih zadruga zapošljava 4,8 miliona ljudi i ima 144 miliona članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin EU član neke zadruge. U zemljama zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga. Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa.

Uprava za stočarstvo

Republika Srbija predstavlja specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povoljnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povoljnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu  grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovoljavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaključiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povoljne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposobljenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti.

Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje ljudi koji žive od poljoprivrede, zaposlenih u agrarau, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemljišta, da je i sve manje ljudi koji žive od agrara. Razlog je što poljoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada poljoprivrednici izađu na na ulice da protestuju. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost. Odmah se i postavlja pitanje kako je to strateška delatnost u grani, poljoprivredi, koja nije strateška delatnost u Srbiji!? Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina.

Evo i slike poljoporivrede Srbije imaju posle najnovijeg popisa obavljenog na kraju 2023. godine

Broj gazdinstava                                                         508.365

Površine koje se obrađuju                                        3.257.100        hektara

Broj goveda ?                                                             725.408

Broj svinja                                                               2.263.705

Broj ovaca                                                                1.702.682

Broj koza                                                                    149-558

Broj živine                                                              22.022.439

Broj košnica?                                                           1.261.323

Ukupan broj poljoprivrednika                                  1.150.653

Izvor: RZS/2024. godine

Zadruga su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka na selima u Srbiji. A, njih ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape naše države. Za jednu deceniju će nestati njih oko 1.200, a prema podacima RZS do 2050. godine na mapi Srbije nestaće čak 3.000 sela!

,,Mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može u potpunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvu u Srbiji ima tgradiciju dugu više od 175 godina, cilj je da se unapredi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu aktivno okuplja 800 moliona ljudi. Cilj je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno psihološko i vaspitno središte razvoja sela i ,,magnet“ koji će mlade zadržati na selu i (uz bolju infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu…) Zaustavljanje pražnjenja i nestajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije“, navodi Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.

Potreban novi koncept

Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept poljoprivrede u Srbiji.

Jer, danas je vrednost proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! Najčešće to je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povoljne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto), kao i da se stvara povoljan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima.

,,Primenom mera agrarne politike u uspostavljanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti poljoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povoljni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača i farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovoljan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaključka da je u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilju unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi“, navodi Mihailović.

Investiranje u koopertative

Uzrok mnogim nevoljama u poljoprivredi je i taj što Više od 60 zemljoradničkih zadruga nije moglo u proteklih šest godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine, zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. Zadruge su iskoristile svega 1,57 procenata novca namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, imaju veliki broj kooperanata i zaposlenih u odnosu na manje zadruge – predočava predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj.  Ona navodi da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na navodnjavanje. Miloš Vuković, direktor Zemljoradničke zadruge u Baču, kaže zadovoljan je elaboratom, da se o strogim uslovima na konkursima za podsticaje za zemljoradničke zadruge trebalo mnogo ranije govoriti.

Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panevski ističe da su preporuke Zadružnog saveza na mestu i da će ih Pokrajina prihvatiti, neke odmah, a neke tek od naredne 2025. godine. Jasno nam je kako smo radili i gde možemo biti bolji, dobili smo konkretne zaključke i neke od njih već sada u kratkom roku možemo da implementiramo, a neke zahtevaju duže vreme. Ali već od febraura 2024. godine zadruge koje imaju iznad 100 hektara pod biljnom proizvodnjom moći će da konkurišu za podsticaje na javnim pozivima sekretarijata. Daje se podrška osnivanju Fodna za zemljoradničke zadruge.

U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemljoradničkih zadruga nije moglo proteklih šest godina da konkuriše na javne pozove Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje.

,,Zadruge su iksoristile svega 1,57 odsto novca namenjenog za podsticaje iz Vojvodine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, a imaju veliki broj kooperata i zaposlenih u odnos na manje zadruge, kaže Jelena Nestorov Bizonj. Ona je istakla das u zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose gradnju sistema za navodnjavanje.

Zadrugarstvo Vojvodine

U Vojvodini danas postoje 462 zemljoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružnog saveza Vojvodine. U odnosu na broj naseljenih meta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji značajan ljudski potencijal od 9.885 zadrugara I 2,470 zaposlenih, a karakteristika ja da peko zadruga ima još više poljoprivrednika koji ugovara proizvodnju preko zadruga u statusu kooperanta. U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodini koja raspolaže sa 1,7 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina zemljište i drugu nepokretnu imovinu poseduje više od 120 zadruga.Ovde zadruge imaju i mnogo veće probleme od onih koje nemaju imovinu. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broja zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) ne ispunjava uslove za konkurisanje za povlastice daje Pokrajina Vojvodina, za to postoji niz razloga. Najviše je nezavršenih postupaka upisa zadružne svojine na postojećoj imovini.

(Nastaviće se)