Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,”Josip Broz Tito” u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog “Prometeja”, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana “Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države”.

Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane “Svetionika” iz Kragujevca. Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA U Sloveniji Branislavu Gulanu su  takođe dodelile priznanje za životno dleo “Zlatno pero”. To je njegova ćevrta nagrada odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja “Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. Godinu” koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Krajem marta 2023. godien na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Svakih šest sekundi u svetu jedno dete umre od neuhranjenosti. Taj broj se sad povećava zbog poskupjlenja hrane u svetu, gde se ističe da više neće ni biti jeftine hrane. Zbog toga glad i postaje najveća ljudska tragedija

Lukavstva i verbalne obmane u politici i medijima

Inače, sve to je pogoršala loša žetva u 2010. godini jer su suše i požari opustošili petinu roda pšenice u Rusiji, jednom od najvećih svetskih izvoznika. Cena hrane stalno je u porastu, pa se UN brinu da ne dođe do nemira, kao što je to bilo 2008. godine u tridesetak zemalja sveta. Zato se nije ni ostvario jedan od Milenijumskih ciljeva da se procenat gladnih u svetu sa 16 smanji na deset odsto u 2015. godini! Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, je unapređenje sigurnosti hrane širom sveta, posebno u kriznim vremenima

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava se od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.  Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: “Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu za poneti. Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak – pandemija gojaznosti u brojkama znači da je preko 670 miliona odraslih i preko 120 miliona dece uzrasta od pet do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je preko 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60 odsto čine žene.

 Ključne činjenice:

·    Dok je više od 800 miliona l¼udi u svetu gladno, preko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina je gojazno, dok je preko 40 miliona dece prekomerno uhranjeno;

·    Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a preko 50 miliona smatra se neuhranjenim;

·    Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta;

·    Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad – 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti;

·    Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život;

·    Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50 odsto dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno;

·    Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba;

·    Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova;

·    Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu;

·    U izveštaju FAO se navodi da su danas gladni svaka osma osoba i svako šesto dijete u svijetu. Istraživanje je provedeno na bazi podataka o smrtnosti djece, nedovoljnoj ishrani i drugim relevantnim činjenicama.

·    Iz IFPRI-ja tvrde da je od 1990. godine do danas načinjeno mnogo važnih koraka u borbi protiv gladi u svijetu, ali da je taj problem i dalje veoma ozbiljan. Navodeći podatke o smanjenju problema gladi u zemljama poput Kine, Indije, Indonezije i Vijetnama u poslednjih dve i po decenije, u izveštaju se ukazuje da su nagli porast svetskog stanovništva i klimatske promjene u mnogim regijama učinili da problem gladi ostane gorući problem u svetu;

·    Glad je i dalje najveći problem u zemljama Afrike i Južne Azije, a Eritreja i Burundi su na vrhu te liste;

·    Iako je u poslednjih 15 godina zabilježeno smanjenje procenta smrtnosti djece mlađe od pet godina u zemljama Crnog kontinenta, u Izveštaju se upozorava da je taj problem i dalje na zabrinjavajućem nivou;

·    Gana je jedini svijetli primjer znatnog pada indeksa gladi u proteklih 25 godina. Broj neuhranjene djece u toj zemlji je smanjen za više od 40 posto, a procenat nedovoljno ishranjenih je s 44 smanjen na pet posto;

·    Izveštaj IFPRI-ja posebno obrađuje temu “prikrivene gladi”, koja se odnosi na nedovoljan unos vitamina, minerala i drugih potrebnih tvari u ishrani. Iz Instituta upozoravaju da je to ozbiljan problem koji se u većini slučajeva zanemaruje.

·    Navodi se kako je broj osoba koje ishranom unose nedovoljne količine vitamina i minerala duplo veći od broja osoba koje nemaju dovoljne količine hrane. Izvještaj stoga navodi da “prikrivena glad” uzrokuje umiranje 1,1 miliona djece godišnje.

Povratak ljudi u poljoiprivredu

Pošto se prognozira da će u svetu korišćenje nafte biti svedeno na minimum 2050. godine očigledno je da će poljoprivreda morati da se orijentiše na proizvodnju sa znatno manjom upotrebom nafte što će zahtevati više ljudskog rada, manje hemijskih đubriva i mehanizacije kao i delimičnu ponovnu upotrebu stočnih zaprega ali i znatno više novog znanja, odnosno nauke. Dakle, bićemo prinuđeni da se okrenemo organskoj, odnosno ekološkoj poljoprivredi uz upotrebu novih znanja, posebno za obradu zemljišta u uslovima suše. Jer, prognoze su da će od 100 godina biti 52 sušne! To će zahtevati hitne mere za stimulisanje seoskog stanovništva na zemlji kao i za povratak ljudi u poljoprivredu. Ishrana stanovništva biće tako organizovana da će se ići na lokalno snabdevanje hranom i organsku poljoprivredu. Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove.

Organska poljoprivreda

Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 31 milion hektara, a njena vrednost je 23 milijarde dolara. Ovi proizvodi se u Srbiji gaje na oko 24.876 hektara ili na oko 0,6 obradivih površina. Sa njom se u Srbiji bavi oko 7.000 malih proizvođača. a cilj je da to u budućnosti bude na 600.000 hektara. Najnovije ambicije su da se stigne i do milion hektara. Ali je sprovođenje tih želja u svetu, pa i Srbiji – u zastoju.

Povodom Svetskog dana hrane, koji se obeležava svake godine 16. oktobra,  saopšteno je da svetu preti i nestašica vode koja može da dovede do oružanih sukoba! Devet tačaka je najugroženije na svetu. A, smanjenje dostupnosti vode širom sveta treba smatrtati jednim od najbitnijih bezbednosti životne sredne ovog veka. To je stav stručnjaka za vojnu geografiju i bezbednot životne sredine, koji su nedavno objavili studiju koja ispituje odnos između nestašice vode, geopolitike i potencjala za nasilne sukobe u svetu, koji se zagreva, jer raste temperatura!

NAJNOVIJI PODACI UN FAO POKAZUJU DA JE VIŠE OD TRI MILIJARDE LjUDI NA PLANETI POTHRANjENO!

Uprkos poskupljenjima u Srbiji se još mnogo ne gladuje, za razliku od afričkih i azijskih zemalja

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO), više od tri milijarde ljudi nije sebi moglo da priušti zdravu ishranu od 2020. godine, što je približno 112 miliona ljudi više nego godinu dana ranije.

U izveštaju FAO isticano je da je povećanje broja pothranjenih ljudi na planeti delom posledica rasta cena hrane, sa prosečnim troškovima za prehranu višim za 3,3 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine.

Te brojke bile su dovoljno sumorne i bez svih negativnih uticaja koji su se dogodili u međuvremenu. FAO globalni indeks cena hrane za avgust 2022. godine pokazuje cenovni rast od 40,6 odsto u odnosu na prosečne nivoe iz 2020. godine. Koliko li će tek taj skok ostaviti gladnih i pothranjenih ljudi?

Osim ako se nivoi ličnih primanja ne povećaju za sličan obim, kriza ishrane će se verovatno pogoršati, posebno u zemljama sa niskim prosečnim prihodima koje doživljavaju ogroman rast cena hrane.

(Ne)pristupačnost hrane se prema Ujedinjenim nacijama meri upoređivanjem cene zdrave ishrane sa nivoom prosečnih ličnih prihoda u nekoj zemlji. Ako trošak na hranu prelazi 52 odsto prihoda prosečnog domaćinstva, zdrava (i energetski dovoljna) ishrana se tada smatra nepriuštivom.

U Srbiji je, recimo, poslednjih dana u fokusu bila vrednost prosečne potrošačke korpe upoređena sa iznosom minimalne zarade koji su predstavnici sindikata, poslodavaca i vlade dogovorili. Ali, to neće biti dovoljno za minimalni porošačku korpu. Međutim, po smernicama UN trebalo bi uporediti ukupan trošak samo na prehrambene artikle iz prosečne potrošačke korpe i staviti ih u odnos sa prosečnim primanjima jednog domaćinstva.

Prema definiciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, prosečna korpa se odnosi na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, zbog čega se često naziva i prosečnom potrošačkom korpom za tročlanu porodicu, u skladu sa domaćom demografskom slikom. Ako se uzme u obzir da dva člana domačinstva privređuju, onda je taj odnos u našoj zemlji još povoljniji. Kako god da se posmatra, Srbija ne spade u ugrožene zemlje, uz sva moguća poskupljenja kojima smo okruženi. Delimičan razlog za relativno dobru poziciju po tom pitanju je i činjenica, kao vlasti misle, da ipak proizvodimo dovoljno sopstvene hrane.  A, ono što nemamo dok imamo para, kako vlasti kažu, mi ćemo za naš narod uvoziti.

Prema saopštenju UN FAO, trenutno u čak 52 zemlje na svetu više od polovine stanovništva ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Većina njih je u Africi, dok se ostale nalaze širom Azije, Okeanije, te Srednje i Južne Amerike. Nasuprot tome, u četiri zemlje – Azerbejdžanu, Islandu, Švajcarskoj i UAE – svih 100 odsto stanovnika može sebi da priušti zdravu ishranu. Slična je slika i za većinu evropskih i razvijenih zemalja sa visokim dohotkom, gde više od 95 odsto stanovništva može sebi da priušti zdravu ishranu.

Kada se ovi procenti prevedu u apsolutne brojke, Azija ima najveći broj ljudi koji ne mogu da priušte zdravu ishranu – čak 1,89 milijardi, od čega je 973 miliona ljudi samo u Indiji. Dodatnih milijardu pothranjenih i izgladnelih ljudi živi u Africi, te još 151 milion ljudi u Okeaniji i Amerikama.

Dok je glad globalna briga, ipak je posebno akutna u afričkim zemljama, koje zauzimaju prvih 20 mesta na tabeli najugroženijih država. Najgore stanje je u Burundiju (97,2 odsto gladnog i pothranjenog stanovništva), Madagaskaru (97 odsto), Liberiji (96,8 odsto), Malaviju (96,6 odsto) i Nigeriji (95,8 odsto)

Dve milijarde stanovnika nema pristup pijaćoj vodi!

Svet se nalazi pred ozbiljnim izazovom kako da obezbedi ljudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Ovo je Primarni cilj, kao i podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva u vezi sa vodama, uključujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj do 2030. godine. Aktivistkinje i aktiviste iz Srbije i čitavog regiona, predstavlja Iva Marković, kao osnivačica inicijative Pravo na vodu i programska direktorka Polekol-a.

Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest, našle su se i organizacije iz Srbije.

-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato je i poruka, da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno ljudsko pravo. Voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima, izjavila je za javnost Iva Marković. Razmatranje ovih tema  smatra se “generacijskom šansom” jer će se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravljati o vodi. Poslednja ovakva konferencija Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine.

Šteta od suše mrazeva i grada samo ove 2024. godine u Srbiji je prepolovila bruto dodatnu vrednost poljoporivrede. Njive su bile šarene. Usevi su uništeni od 30 do 80 odsto. Poljoprivrednici su tražili da se proglasi elementarna nepogoda! Država to nije dala, kao ni do sada. Jer, nema para da to plati. Već je rešenje u tome da se proglasi dvocifreno smanjenje proizvodnje! Nauka je prikazala da su, recimo 2017. godini štete od suša u Srbiji bile 1,5 milijardi dolara. Nije bila elementarna nepogoda, nego – pad poljoprivredne proizvodnje od 11,7 odsto. Tako nešto slično će biti i ove 2024. godine. Zna se i da je rod voća 2024. godine u Srbiji manji do osam odsto u odnosu na 2023. godinu. Ako, su štete od suše u 2017. godini bile 1,5 milijardi evra, onda su one u 2024.godine, najmanje tri milijarde evra, kažu zadrugari u Srbiji. Inače, od 2000. godine ovo je već osma sušna godina u Srbiji i regionu. Do ove godine suše su samo u Srbiji nanele šteta od oko sedam milijardi dolara!

Vanredni profesor na odseku za geografiju i životnu srdinu na Univerziteti Vilanova u Pensilvaniji, Frensisn Galgano, rekao je za javnost da su loše upravljanje u akutno ranjivim oblastima posebnpo u prekograničnkm rečnim slivovima – i produbljivanje klimatske krize dve glavne brige, piše CNBS. Postoji problem upravljanja i sve veći efekat suše i klimatskih promena. Jer, će od 100 godina 52 biti sušne. Mislim da je to osnovna stvar koja destabilizuje našu sposobnost da rešavamo, sukobe oko vode na miran i efikasan način, rekao je Galgan. “Stvarno se nadam da grešim” dodao je. Ali ovo je moj stav i podaci to potvrđuju, rekao je on.

Mogućnosti za vodene ratove su dugotrajna aktivna debata, u kojoj svi, od visokih zaničnika UN do renomiranh sručnjaka za hidropolitiku, izražavaju svoju zabrinutost zbog uočenih rizika. Drugi opet, međutim, skeptičniji, iz Stokholmskog međunarodnog Instititua za vodu (SIVI) neprofitne organizacije koja se bavi analizom upravljanja vodama, rekli su ua javnost, da čak i usred mogućeg porasta društvenih sukoba i nasilja ”voda može biti most za mirne pregovore, a ne okidač ili oružje rata”’? Održivost vode postaje sve bitniji glbalni izazov. Procenjuje se da se polovina svetske populacije već se  suočava sa ozbiljnom nestašicom vode tokom najmanje jednog dela godine, dok podaci koje je 2023. godine objavio Svetski institut za resurse, upozoravaju da bi zapanjujućih 70 bilioan dolara – ili 31 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda – moglo biti izloženo velikom stresu zbog vode u 2050 godini.

Sve veća konkurencija za vodu u već sušnim oblastima, zajedno sa sve većm efektom klimafskih promena, dovela je do mora naslova u vezi sa vodom poslednjih meseci. Tako su stanvnici glavnog grada Meksika izašli na ulice u januaru 2024. godine, u znak protesta zbog “neviđene” višenedeljne nestašice vode, iranske vlasti su u junu upozorile Teheran i više od 800 gradova i sela da su u opasnoti od sleganja zemlje, a Modis Rejsting je nedavno saopštio da bi nestašica vode u Indiji mogla doneti širenje i kreditne krize. Ozbiljna globalna kriza vode dodatno je popunjena alarmantnim porastom broja bezbednosnih incidenata. Podaci koje je naveo Kontrol Risks početkom juna 2024. godine otkrili su da je prosečan broj mesečnih bezbednosnih incidenta u vezi sa vodom porastao od 230 odsto ižmeđu početka 2019. i maja 2024. godine.  Globalna konsultantska kuća za krizne i oakve situacije, je saopštila da ovi incidenti uključuju proteste i nasilne nemire povezane sa nestašicom vode ili  zagađenjem, upozorila je da je malo vrovatno da će se ovaj trend usporiti u narednim mesecima.

Evropljani u nestajanju!

Svakog dana u svetu se rodi 364.321 čovek, a umre 147.137 ljudi kažu statistike. Tako organizacija UN procenjuje da će na kraju 2.300. godine na Zemlji živeti oko 9,2 milijardi ljudi. Međutim, većina od njih će biti stari. Ako ne povećaju značajno natalitet, Rusija, Italija, Španija i Nemačka će do kraja 2300. godine značajno smanjiti svoje sadašnje populacije. U Srbiji je do pojave bolesti Korona 19, tri i po decenije godišnje umiralo oko 102.000 stanovnika, dok se rađalo samo 65.000! U 2021. godini stanje se pogoršalo pa je više umrlo nego što se rodilo čak 75.000 stanvnika Srbije, a u 2022. godini samo za prva tri meseca više je umrlo nego što se rodilo 21.000 stanovnika! Znači nestao je jedan gradić srednje veličine. Dakle zahvaljujući samo onome što priroda radi, Srbija je svake godine sve manja i manja… Sad ima 6,6 miliona stanovnika, a to je za jednu deceniju manje čak za 500.000! Već za dva i po veka, na njenim prostorima, samo na osnovu većeg umiranja nego rađanja živeće neki drugi ljudi. Za istoriju to je veoma kratak period, dok za obične smrtnike nije. Jer, niko od njih neće doživeti da vidi šta će se dogoditi za manje od dva i po veka!

Analitičari predviđaju da će u 24. veku Japanci u proseku da žive 198 godina, a da će Afrika da doživi demografsku eksploziju. S druge strane Evropljani će postati “vrsta u nestajanju”. Procena od oko 9,2 milijarde stanovnika do kraja 2300. godine, zasnovana je na porodici od dvoje dece. Ali, statističko povećavanje za samo “četvrtinu deteta” po porodici moglo bi populaciju u 24. veku da podigne na čitavih 36,4 milijarde ljudi. Predviđanjima kako će se svetska populacija razvijati u naredna tri veka bavi se Odeljenje za populaciju UN. Eksperti ove službe misle da će se u narednih 300 godina zadržati trend stvaranja četvoročlanih porodica u svetu.

Međutim, ako se današnji nivo plodnosti žena u zemljama u razvoju nastavi u narednim stolećima, onda će na našoj palenti 2150. godine živeti 244 triliona, a 2300. godine 134 triliona stanovnika, navodi se u izveštaju UN pod nazivom “Svetska populacija u 2300. Godini”. To je kao “Titanik” koji ispred sebe ima ledeni breg. Tonete zato što su stope preniske ili zato što rastete suviše brzo jer su stope previsoke. U svakom slučaju morate da promenite kurs. Jer i najmanje promene mogu izazvati ogromne razlike. To je slično podatku i da biste, ako ste preterano gojazni mogli umreti. Ali, ako ste mršavi i nastavite da gubite u trećini težine takođe ćete umreti, ali od neuhranjenosti. Slično je i sa populacijom – ako je prekobrojna ili premala, ako raste prebrzo ili presporo“, navodi u izjavi za javnost direktor Odeljenja za stanovništvo UN Džozef Čami.

Ovo predviđanje za tri veka unapred je najdugoročnije koje su UN do sada uradile. Dugoročne prognoze su neophodne vladama i svim državnim institucijama koje se bore s klimatskim promenama, poljoprivrednom proizvodnjom i migracijom, kako bi na vreme mogli da izvrše korekcije programa i planova. Procenjeno je, takođe, da će stanovnici u bogatim zemljama živeti mnogo duže: Amerikanci, Šveđani i Japanci živeće u proseku duže od 100 godina, dok će životni vek u Kini biti produžen na 85 godina. Dobra vest je da je u mnogim zemljama vidljiv trend stvaranja malih porodica sa dvoje dece postala gotovo normalna pojava u Iranu, Brazilu, Indoneziji, Meksiku i Tajlandu, zahvaljujući, pre svega, redovnijem korišćenju sredstava za kontracepciju. Međutim u Evropi, Japanu, Australiji ili Kanadi, porodice su ipak premale i imaju u proseku 1,4 dete. A, pošto nema porasta imigracije, u narednih 100 godina na današnjih hiljadu doći će 232 Evropljanina.

Zanimljivo je da su statističari među razvijenim zemljama samo SAD videli kao državu koja će zadržati trend porasta populacije, uglavnom zahvaljujući imigraciji, pa se očekuje da do kraja 2300. godine dostigne cifru od 523 miliona ljudi. Stanovništvo Afrike će se u tri naredna veka udvostručiti i dostići 2,3 milijarde ljudi – pod uslovom da se ukroti sadašnja epidemija side i virusa HIV. Latinska Amerika i područje Kariba uglavnom će zadržati sadašnji broj žitelja dok će populacija Azije biti u blagom padu i sa 61 odsto ukupne svetske populacije danas, do 2300. godine će pasti na 55 odsto, navodi se u izveštaju UN.

Glad dece u Africi i Aziji

Procene su da će na kraju ove godine svetska populacija dostići sedam milijardi ljudi, što je brojka koja nosi nove izazove u pogledu proizvodnje hrane, zdravstva i obrazovanja. Najveće stope priraštaja su u nerazvijenim zemljama, naročito među najsiromašnijim segmentima populacije. U ovom periodu svet dobija milijardu stanovnika svakih 12 godina. A, ko zna koliko je miliona godina otkako ljudi hodaju zemljom bilo potrebno da se 1800. godine dostigne prva milijarda?

U podsaharskoj Africi stope rađanja su visoke, a stopa smrtnosti se smanjuje. Kampanje protiv bolesti kao što su virus HIV i sida ili malarija pokazuju rezultate. Prema novom izveštaju, Afrika će dobiti milijardu stanovnika u idućih 40 godina. Prema današnjoj stopi rađanja, žene u Nigeru rađaju u proseku 7,4 dece. Inače, osamdeset odsto dece sveta živi u Africi i Aziji. Ovom velikom neproduktivnom segmentu populacije potrebne su usluge, škole, bolnice, i zaposlenje. Ne pomaže vam kada imate velikih broj mladih bez obrazovanja ili jedva pismenih i misli se da je to najveći izazov za nerazvijene zemlje, stoji u izveštaju UN.

Demograf u Svetskoj Banci Džon F. Mej navodi za javnost da u Africi samo 10 odsto dece završi srednju školu, a na fakultet ode samo jedan odsto. Snaga zemlje nije povezana s brojem ljudi, nego s brojem obrazovanih ljudi. S druge strane razvijene zemlje imaju manju stopu priraštaja. Evropa i Azija imaju najmanju. Tajvan ima najmanju stopu priraštaja na svetu i u proseku jedno dete po ženi. Visoko obrazovanje i migracija u gradove su faktori koji utiču na malu stopu priraštaja. Prognozirano je da će oko 2020. godine Indija prestići Kinu i postati zemlja sa najvećim brojem stanovnika na svetu.?

Lukavstva i verbalne obmane u politici i medijima

Za ovakvu populaciju na svetu hrana je i dalje najveći izazov. Međutim, gladovanje u svetu najvećim delom ne izaziva nedostatak hrane, već siromaštvo: polovina populacije u nerazvijenim zemljama živi u uslovima koje Svetska banka definiše kao ekstremno siromaštvo, to jest sa manje od dva dolara dnevno. A, to je grupa koja brže raste. Zbog politike koju vode bogati, samo za poslednjih godinu dana broj siromašnih u svetu, koji žive sa manje od 1,2 dolara dnevno povećao se za 44 miliona! Demografi se slažu da će rast populacije, naročito u Africi podstaći migracije u urbane regije. Kao rezultat, gradovi će postati veći, teški za upravljanje, s velikim divljim naseljima i delovima punim siromaštva.

Ukrajina u problem

Intervencija Rusije u Ukrajini stvorila je velike probleme svim zemljama koje posluju sa Rusijom i Ukrajinom, ali i ovim zemljama, koje su svetski lideri u poljoprivredi. Jer, postoje zalihe neprodate robe, a stiglo je i novo ubiranje useva, pa je problem gde ih uskladištiti. Probleme Ukrajine neće rešiti ni ovih dana obećana pomoć Nemačke od 600 miliona evra. I pored toga što stanovnika u toj zemlji ima mnogo manje, taj novac neće biti dovoljan ni za hranu! A, I oružja im ponestaje, pa će biti prinuđeni da prihvate ponudu Rusije za mir. Naravno ako se ne budu mešali drugi, koji podstiču ratove i smanjenje broja ljudi na zemljinoj planeti.

“Nema kapaciteta za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju žetvu”! Ta zemlja je bila peti najveći svetski izvoznik pšenice i među prva tri izvoznika kukuruza, ječma i suncokreta. Ukrajina nema dovoljne kapacitete za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju smanjenu žetvu, jer je suočena s problemom da izveze postojeće zalihe iz skladišta nakon napada Rusije, objavio je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija. Problem je delimično rešen jer je početkom maja 2024. godine 20 miliona tona pšenice otpremljeno u Rumuniju.

Jakob Kern, koordinator Svetskog programa za hranu u Ukrajini – nadležan za vanredne situacije – na početku sukoba procenio je da će 20 odsto zasejanih površina u Ukrajini već tada neće biti požnjeveno u julu i da će površina prolećne setve biti za oko trećinu manja nego inače, prenosi Rojters. Ukrajina je bila peti najveći svetski izvoznik pšenice i među prva tri izvoznika kukuruza, ječma i suncokreta. Njena proizvodnja pšenice u 2021. iznosila je oko 40 miliona tona, a proizvodnja preostale pomenute poljoprivredne kulture je bila 50 miliona tona. Veliki problem ove godine je izvoz postojećih zaliha žitarica, kako bi se obezbedili kapaciteti za skladištenje žetve, i generisao novac za kupovinu semena i đubriva za sledeću sezonu setve, rekao je Kern putem video linka iz Ukrajine, na brifingu za medije u Ženevi. On je naveo, pozivajući se na podatke Ministarstva poljoprivrede te zemlje, da je Ukrajina na početku intervencije Rusije izvozila skoro sve svoje žitarice i uljarice, oko šest miliona tona mesečno – preko morskih luka koje su sada blokirane zbog sukoba.

Putin najavio istorijski rekord u žetvi pšenice – povećaće i izvoz?

Dok je Putin planirao rekorde u agraranoij proizvodnji, procene za Ukrajinu su pokazale nagli pad izvoza u marketinškoj godini 2022/23. godini. Rusija je ove i prošše godine imala rekordnu žetvu 130 miliona tona žitarica, uključujući 87 miliona tona pšenice, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin pozivajući se na preliminarne procene stručnjaka. Slično se ponoilo i ove godine. Putin kaže da ako dođu do navedenih količina, biće to istorijski rekord za Rusiju, navodio je 2023. godine. “To će omogućiti ne samo podmirivanje domaćih potreba, već i povećanje snabdevenosti naših partnera na svetskom tržištu”, istakao je dodajući da je to vrlo važno za globalna tržišta hrane. O količinama nije govorio, ali, u aprilu 2024. godine je konsultantska kompanija “SvoEcon” saopštila da bi veći izvoz iz ove zemlje u marketinškoj sezoni mogao da zadovolji rastuću globalnu potražnju u slučaju da ukrajinski ostane nizak, odnosno da se ne povrati pristup crnomorskim lukama.

Procenili su da je ruski izvoz pšenice 2022/23 bio oko 41,0 miliona tona u poređenju sa 33,9 miliona tona u tekućoj sezoni, pod uslovom da ne bude zapadnih sankcija koje direktno ciljaju na izvoz hrane i dalju eskalaciju vojnih aktivnosti u regiji. Drugi faktor koji će verovatno uticati na izvoz je državna regulacija, navodi AgFlow. Slično se dešava i ove godine. Žele da zadovolje globalnu potražnju! Ruska vlada je ponovo odredila izvozne kvote u drugoj polovini 2022/23, pa je njihov obim bio na nivou izvoznog potencijala. Slična politika kada je hrana u pitanju vodi se i u 2024.godini.

Nagli pad ukrajinskog izvoza

Kada je reč o ukrajinskom izvozu pšenice, ostvaruile su se prognoze iz 2023. godine da je vrlo je on ostao nizak. Najnovije procene USDA pokazivale su i na nagli pad, budući da je u 2022/23 mogao da iznosi samo 10 miliona tona, u odnosu na pre rata planiranih 24 miliona tona pisao APK-Inform. Ukrajina će zasejati 70 odsto poljoprivrednih površina – šta to znači za izvoz? Prognoza izvoza 2021/22 je stabilna i iznosi 19 miliona tona. USDA prognoziali su da će proizvodnja pšenice u Ukrajini pasti na 21,5 miliona tona u 2022/23, što je i bio nagli pad u odnosu na rekordnih 33 miliona tona u sezoni 2021/22. godine.

Milenijumski cilj

Prvi Milenijumski cilj razvoja UN je smanjenje siromaštva i gladi u svetu. Prvi cilj bio je da se prepolovi broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva od 1,25 dolara na dan, što je prema podacima Svetske banke trebalo da bude ostvarivo do 2015. godine, i prepolovi broj gladnih u svetu. To je bila nerealna želja kreatora takve politike. Nije se ni ostvarila zbog rekordnih cena hrane. Drugi Milenijumski cilj UN-a odnosio se na to da osnovno obrazovanje bude dostupno svima.

Prema podacima Svetske banke, 50 siromašnih zemalja sveta je taj cilj ostvarilo, na dobrom putu je njih još sedam, dok 38 država, uglavnom u Africi, verovatno neće postići da sva deca završe osnovne škole. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) je objavila podatak da u školu lane jedno vreme nije išlo 69 miliona dece prema broju od 103 miliona iz 2000. godine. Očekivalo se da će cilj ukidanja nejednakog tretmana polova u osnovnom i srednjem obrazovanju biti ostvaren do 2015. godine, iako Afrika mnogo zaostaje. To se očekivalo se, ali se nije ostvarilo, ni u svetu ni u Srbiji.

Zapadni Samarićani i glad u svetu

Ne manjka paradoksa koje je proizvela ukrajinska kriza. Zapad koji oružjem i finansijama produžava sukob na njenoj teritoriji, isplanirao je da zbog moguće gladi kao posledice istog, pomaže najugroženije zemlje. Naravno kreditima koje bi sirotinja i vraćala!

Sjedinjene Države, nekoliko globalnih razvojnih banaka i drugih finansijskih organizacija predstavili su plan vredan više desetina milijardi dolara za rešavanje svetske prehrambene krize koju je pogoršala ukrajinska kriza.

Tačnije, američko Ministarstvo finansija je objavilo tada da nekoliko globalnih razvojnih banaka „ubrzano radi na finansiranju, političkom angažmanu i tehničkoj pomoći“ kako bi se sprečila glad izazvanu ratom, rastom cena hrane i štetom koju klimatske promene nanose usevima, preneo je Telegraf Biznis.

Protiv gladi u svetu

Tako je Svetska banka stavila na raspolaganje 30 milijardi dolara pomoći, za suzbijanje globalne krize s hranom, Azijska razvojna banka je obezbeditla sredstva za Avganistan i Šri Lanku, Afrička razvojna banka je 1,5 milijardi dolara pomoći dala za 20 miliona afričkih farmera. Evropska banka za obnovu i razvoj, Interamerička razvojna banka, Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj takođe su dali nekoliko desetina milijardi dolara u narednim mesecima i godinama za podršku proizvođačima hrane i za rešavanje problema deficitarne ponude.

Američki Stejt department je procenio da je 2021. godine više od 193 miliona ljudi širom sveta trpelo akutnu nestašicu hrane, što je za 40 miliona ljudi više nego prethodne godine. Predviđalo se da je do kraja prošle godine još 40 miliona gurnuto u siromaštvo i da će biti izloženo prehrambenoj nesigurnosti, naveo je AP.

Druga strana medalje

Pitanje je, međutim, hoće li najsiromašnijima kojima su ta sredstva najpotrebnija ona i biti dostupna.

Pitanje je koliko će najsiromašnije zemlje biti u stanju da povuku kredite ma koliko bili povoljniji uslovi njihove otplate. “Naravno da bi svi ti fondovi kao jedna vrsta preraspodele bogatstva, koje je inače opljačkano uglavnom od tih istih naroda i kontinenata, trebalo da čine bespovratna sredstva. Ipak ne verujem da će ona, makar ne u značajnom delu, biti bespovratna, ali očekujem da bude sa značajno niskim kamatama i sa značajno dužim rokovima otplate”, rekao je za Sputnjik konsultant Branko Pavlović. Koliko god dobro zvučao plan pomoći siromašnima, on ima i drugu stranu medalje, objašnjavao je on. Ta ideja da se njima pomogne nekakvim fondovima zbog toga što se pretpostavlja da je moguća nestašice hrane dovešće do takve otimačine i povećanja cena da onda države kojima je to zaista potrebno i koje jesu siromašne, neće moći iz finansijskih razloga uopšte da konkurišu za ta sredstva.

Banke ništa ne poklanjaju

Agroekonomista Milan Prostran pak smatra da je to bila reč o čistom kreditnom aranžmanu, samo verovatno sa nešto povoljnijim uslovima otplate. “Čim je banka u pitanju, banka nikada nikome ništa nije poklonila. Na kraju, novac je roba, banke posluju po principu profita. Kamata je njima osnovni izvor prihoda. Ovde je, ipak, osnovno pitanje odakle će oni kupovati robu”, rekao je on za Sputnjik.

Od kad svet postoji, uvek je imao gladna područja zbog suše, nepogoda, ratnih dejstava. Sada je taj problem eskalirao jer su fondovi hrane prazni što zbog vojnih operacija, što zbog toga što su drugi zaključali svoje zalihe. U svetu se godišnje proizvede do 750 miliona tona pšenice, a njeni najveći proizvođači, Kina i Indija, gde živi praktično trećina čovečanstva  u vreme krize bile su zabranile izvoz.

“Možete vi izdvojiti ne znam koliko milijardi, ali ako vam je Indija kao drugi najveći proizvođač pšenice na svetu zatvorila svoju granicu onda prodaje samo ono što je ranije ugovorila. Sada se postavlja pitanje odakle ćete vi to da kupite. Ili ćete ponovo morati da se obratite Ruskoj Federaciji koja je ove godine očekivala rod do 100 miliona tona žita”, ističe Prostran. Kako će neko ubediti onoga ko ima hranu da je proda, dodaje on, podsetivši da je Kina davno još za više od 90 milijardi dolara kupila hranu gde god je našla – i pšenicu – kukuruz – soju, čak i pirinač. Naš agroekonomista, pri tom, konstatuje da će što dejstva u Ukrajini budu duže trajala, situacija sa cenom hrane i brojem gladnih u svetu biti sve gora!

Loši samarićani

Tako smo došli do čistog paradoksa da oni koji konstantno šalju dodatno naoružanje i praktično finansiraju produžetak ratnih dejstva u Ukrajini, čija pšenica zajedno sa ruskom čini 30 odsto globalnog izvoza, prave planove za sprečavanje gladi u svetu izazvane tim sukobom.

Kredite međunarodnih finansijskih organizacija će, ako uopšte budu mogli da ih povuku ma koliko bili povoljni, vraćati naravno zemlje gladnih. Mogao bi to da bude prilog za delo “Loši Samarićani” profesora ekonomije sa Kembridža, Ha Džun Čanga, britku kritiku svetskog ekonomskog poretka koja pokazuje kako je taj sistem ustrojen u korist bogatih zemalja – loših Samarićana, na uštrb siromašnih.

Analitičar i dugogodišnji istraživač Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kaže da je tačno da je porasla minimalna cena rada, ali dodaje da je mesečna korpa za preživljavanje lane bila dosegla iznos od 45.000 dinara. Minimalna plata koja se dobija u zeml¼i Srbiji bila je tada 35.000 dinara. Za nju je moglo da se kupi samo deo korpe na početku 2022. godine!

I u slučaju postkovid krize u Srbiji, a pa i na početku intervencije Rusije na Ukrajinu Srbija ima dovoljno hrane za sebe i izvoz. Misli se na osnovne proizvode. Ali, na osnovu rada i zarada u Srbiji je sad već svaki dan oko pola miliona ljudi gladno! Ali situacija u svetu je takva da hrana više nikada neće biti jeftina! Posebno za one kojinemaju para. Proizvodiće se dovoljno. i svake godine dovoljno pšenice. U toj 2022. godine u svetu je bilo čak oko 790 miliona tona pšenice. To je bilo dovoljno za planetu Zemlju pa čak i za rezerve.

Dakle, hrane će biti, ali ključno je pitanje koliko imaš para? Pare se pitaju i da li ćeš kupovati hranu kvalitetniju, organsku ili GMO. Hrane Srbija može da proizvede, nije kao nekada, biće je u svakom slučaju. Sejali smo u 2023. odini pšenice na oko 62.000 hektara. U 2024. goini to će biti, kako se očekuje na oko 500.000. Za ishranu Srbiji je potrebno 1,55 miliona tona godišnje i to u prosečnoj godini može da se proizvede na 300.000 hektara. Kukuruz će biti zasejan na oko 950.000 hektara. U prosečnoj 2023. godini rod je bio oko 6,6 miliona tona, dok se očekuje da će u sušnoj 2024. godini biti tek nešto više od pet miliona tona. Pošto je stočni fond u Srbiji na najninižim granama za njega će biti dovoljno i četiri miliona tona kukuruza. Dakle, uz postojeće zalihe, biće i za izvoz i šenice, čiji je rod u 2024. godine bio 2,9 miliona tona, biće za izvoz. Lako se pronađu kupci.

Proizvedemo je oko tri miliona tona, a nama za ishranu, rezerve i setvu godišnje treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Proizvodimo povrće (više od milion tona), voće (oko 1,3 miliona tona godišnje), mesa (oko 440.000 tona svih vrsta) pa će uz pomoć uvoza takođe biti dovoljno u ponudi. Na policama marketa u Srbiji se  nalazi oko 80 odsto robe iz domaće proizvodnje. To bi bilo dobro kada bi ti marketi bili domaći. Ali, ako u Lidlu i drugim stranim marketima imamo samo 20 dosto domače robe, to je onda odraz loše agroekonomske politike u Srbiji. Najbolje bi bilo kad bi ti marketi svi bili domaći. Podatak loše agroekonomske politike je iznet i u Skupštini Srbije. Posebno je istaknuto da nema ni sopstvenu prerađivačku industriju u selima, jer je ona opljačkana, uz pomoć države, u privatizhaciji nakon demokratskih promena 2000. godine.

U prilog ovoj tezi analitičari podsećaju da u Srbiji ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. U Srbiji postoji 4.073.703 miliona hektara poljoprivrednih površina, a koristi se 3.257.100 hektara. Njive se obrađuju sa 481.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Premehanizovani smo, ali se od tri stara traktora sklapa jedan da može u njive. Prosek starosti mehanizacije je oko tri decenije.Ali, dobar deo mehanizacije je stariji od svojih vlasnika. Jer, većina vlasnika ove mehanizacije je mlađa od nje! Tako da nam njive obrađuje stara mehanizacija od tri decenije i poljoprivrednici koji u proseku imaju i više od 60 godina. Vrednost agrarne proizvodnje na tim njivama po hektaru se kreće od 1.000 do 1.200 eva. Vrednost ukupne proižvodnje na njivama i u stajama nikada nije bila veća od 5,6 miliajrdi evra! Sada je sve to mnogo, mnogo, mnogo, niže.

Dakle, dok je vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji je tek 1.200 evra po jednom hektaru  boljim godinama (to je u Holadniji 24.000 dolara, a u Danskoj 37.000 dolara). Seljak Srbije sa subvencijama, koje nakon povećanja, ali ne ispatle, pa sad smanjenja subvencija i ponudom od možda od 10.000 po hektaru, nemože ni da zaseje njive, ne da bude i konkurentan na svetskom tržištu. Jer, subvencije u EU se kreću od 480 do 900 eva po jednom hektaru. Tačno je da je sad posle rebalansa budžeta agrarni budžet oko 136,7 milijardi dinara ili sedam odsto ukupnog budžeta Srbije. Prihvatljiva suma kada bi imali zdravu poljoprivredu, ali ona to nije u Srbiji. I da se taj novac pravilno i rasporedi. Ali, to u Srbiji nije slučaj, pa proizuvođači opet izaze na ulicu da se čuje njihov glas kako bi novac dobili bar na vreme!

Svetski dan hrane u Srbiji

Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, je unapređenje sigurnosti hrane širom sveta, posebno u kriznim vremenima. Poslednjih decenija svet je postigao značajan napredak u poboljšanju poljoprivredne produktivnosti. Iako sada proizvodimo više nego dovoljno hrane da prehranimo sve, naši prehrambeni sistemi su van ravnoteže. Glad, gojaznost, degradacija životne sredine, gubitak agrobiološke raznolikosti, gubitak hrane i otpad i nedostatak sigurnosti radnika u lancu ishrane samo su neka od pitanja koja podvlače ovu neravnotežu.

Svetski dan hrane poziva na globalnu solidarnost kako bi se pomoglo svim populacijama, a posebno najugroženijima, da se oporave od krize i da prehrambeni sistemi postanu otporniji i robusniji kako bi mogli izdržati sve vecìe nestabilnosti i klimatske šokove, pružiti pristupačne i održive zdrave načine ishrane za sve, i dostojan život za radnike u prehrambenom sistemu. To zahteva poboljšane šeme socijalne zaštite i nove mogucìnosti koje se nude digitalizacijom i e-trgovinom, ali i održivije poljoprivredne prakse koje čuvaju prirodne resurse Zemlje, naše zdravlje i klimatske uslove.

Svetski dan hrane takođe služi i za podizanje svesti o zdravoj ishrani i onome što je potrebno našem telu. U novije vreme poraslo je obrazovanje o zdravoj ishrani i o tome koja hrana je dobra i štetna za naše telo. Svetski dan hrane pruža nam odličnu priliku za dalje obrazovanje i podizanje svesti u ovoj oblasti.

Prema Globalnom indeksu sigurnosti hrane, Srbija je 47. po pristupačnosti, 65. po dostupnosti i 52. po kvalitetu i sigurnosti hrane. Naš ukupni rang po pitanju sigurnosti hrane je 59,4, što nas čini 52. od 113 zemalja.

Budući da je naša zemlja članica Ujedinjenih nacija od 2000. godine, da ne bude glad u Srbiji je glavni faktor Ciljeva 2030 za održivi razvoj.

Pošto je hleb u našoj zeml¼i veoma jeftin, Srbi jedu tri puta više hleba od prosečnog građanina EU (89 kilograma godišnje) i blizu trecćine količine mesa, sa 35 kilograma godišnje, u poređenju sa 90 u Nemačkoj, 91 u Italiji i 102 u Francuskoj.

Prema podacima RZS danas raspolaže sa 4.073.703 hekara raspoloživog zemljišta. To je smanjenje u odnosu na 2018. godinu čak za 21,3 odsto. Od tog broja 313.495 gadzinstava se bavi stočarstvom. Za proizvodnju sirovina za hranu koristi se 3.257.100 hektara. Ima i 122.217 hektara nekorišćenog zemljišta. Šume zauzimaju 504.104 hektara. Postoji i ostalog zemljišta 190.242 hektara U Srbiji se 1.150.657 lica bave poljoprivredom. Od toga su 662.943 muškarci (57,6 odsto) i 487.710 žene (42,4 odsto). Prosečan broj članova stalno zaposlenij na porodičnim gazdinstvu je 2,2. A, od tih 508.365 gazdinstava. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstava je mlađi od 40 godina! čak 217.623 su oni mali, sitni, najsitniji proizvođači sa posedom do dva i po hektara. To su oni koji su u prošlom sistemu, bili zaposleni u državnim preduzećima i dodatno su obrađivali do dva i po hektara. Bilo im je dobro, jer im je agrar bio dopunska delatnost za bolji život. Cilj države je danas da se i njima pomogne da postanu robni proizvođači, da im zadruge otkupljuju tržišne viškove.

Prema podacima RZS prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. U Vojvodini je to nešto više, 13,2 hektara u proseku, dok je u regionima Šumadije i Zapadne Srbije kao i Južne i Istočne Srbije 4,4 hekta. Poljoprivrednici, ratari, stočari i drugi koji se bave ovim poslom, u stajama prosečno poseduju po jednu kravu, u oborima pet svinja, u torovima šest ovaca, tri košnice u voćnjaku i 43 živine u ekonomskom dvorištu. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava, njih 224.433 nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Najveća površina poljoprivrendog zemljišta koristi se u Regionu Vojvodine, a to je 1.474.709 hektara. To je pad za 6,3 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Stočni fond je veoma osiromašen. Srbija više nema dovoljnoi hrane, odnosno mesa, mleka za ishranu sopstvnih 6,6 miliona ljudi. Prinuđena je na uvoz. Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije konstatovao je da je potrebno raditi na samodovoljnosti. Odnosno, prvo treba vratiti prerađivačku, prehrambenu industriju, koja više ne postoji u Srbiji.

Prema podacima popisa iz 2023. godine, a saopštenim u RZS 2024. godine, siromašni stočni fond, što je nekad bilo blago Srbije danas čini!

Danas sa dva hektara…. staklenici, plastenici gde, uz intenzivnu proizvodnju, može malte ne i da živi. Ali ko radi ekstenzivno treba mu najmanje 100 hektara da bi živela četvoročlana porodica. U socijalizmu zemljišni maksimum je bio 10 hektara ili 18 jutara obradivih oranica. Danas jedan poljoprivrednik u Srbiji proizvodi hrane za 15 potrošača, a u Nemačkoj čak za 152 osobe!

Sa proizvodnjom mesa Srbija je pala na najniže grane. Mi smo od izvoznika postali uvoznici. Srbija je 1990. godine, izvozila svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Sada to meso uvozimo (u 2019. godini je za njega potrošeno 71, u 2020. godini 58 miliona dolara, a u 2022. godini za 64 miliona dolara)! Te 1990. proizvodili smo 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošili po jednm stanvonik 65 kilogama. Danas  proizvodimo tek oko 440.000 tona svih vrsta mesa i trošimo po stanovniku godišnje 38 kilograma. To značli da dans na kraju 2024. godine jedan stanovnik Srbije troši oko 25 kilograma svih vrsta mesa manje od žitelja Evropske unije! Uz razvoj koji Srbija ima danas, treba da prođe pola veka da bi stigli po standardu, odnosno potrošnji mesa Evropsku uniju!

  (Nastaviće se)