Branislav GULAN

Prehrambeni suverenitet je u fokusu nove strategije poljoprivrede Srbije čija izrada se privodi kraju sredinom 2025. godine! Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti , a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Buduća strategija predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Srbija je zemlja sa dugom tradicijom u svinjarstvu, a našla se u apsurdnoj poziciji da uvozi svinjsko meso, zbog čega je odmah reagovao, po preuzimanju dužnosti ministra, kako bi se stabilizovalo tržište i zaustavili se dalji poremećaji.

Ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamočić izjavio je da je trenutno najkritičnija tačka agrara Srbije svinjarstvo, a ocenjujući da taj sektor može da bude sređen u narednih godinu ili dve godine, ministar je naveo da je cena žive mere svinja za tri nedelje koliko je na čelu ministarstva porasla sa 160 dinara po gramu na 200 dinara plus PDV. „To je rezultat uvođenja reda u sistem izdavanja uvoznih dozvola i obaveze da se one dopunjuju podacima neophodnim za praćenje porekla i sledljivosti proizvoda. Naročito je važno u ovom momentu, pošto se u susednoj Mađarskoj pojavila opasna zarazna bolest životinja slinavka i šap“, rekao je za javnost Glamočić.

Srbija je proteklih godina morala da uvozi meso i mleko da bi prehranila svojih 6,6 miliona stanovnika, izgubila je prehrambeni suverenitet! Sve do pre nekoliko godina ona je bila zemlja za koju se govorilo da može da hrani pola Evrope. A, to je blizu 500 miliona stanovnika. Da je Srbija bila zavisna od uvoza hrane to je posledica loše strategije poljoprivrede koja se vodila od 2014. pa sve do kraja 2024. godine. Stretegija je bila loša već prilikom pisanja i usvajanja na kraju jula 2014. godine na sednici Vlade Srbije.

Da bi se umirio narod da nepriča o tome, tada je bilo obećano da će sad već bivša strategija ići na javnu raspravu, rekavši da će se tada i javno raspravljati o njoj, kako bi se usvojila i u Skupštini Srbij. Ali, to je bilo samo obećanje, a do toga nikada nije došlo, jer je strategiji na kraju 2024. godine, posle produžena jer joj je bila istekla validnost. Promašenu Strategiju poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, koja je Ustav za agrar Srbije bila je usvojila samo Vlada Srbije. Strategija je bila nerealno predvidela da će se agrar Srbije u tom vremenu godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a lošim godinama po stopi od 6,1 odsto. Posle deset godina primene rast poljoprvirede bio je ukupno u toj deceniji samo 1,7 odsto, a godišnje je to bilo tek 0,17 odsto. Posledica te loše strategije je gubitak prehrambrenog suvereniteta zemlje koji sad mora sa novom strategijom da se vrati!

 Posebno, sad brine što u 600 sela Srbije nema nijedne krave!

·Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra;

·   Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra;

·   Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno je 650 miliona evra samo u 2024.godini;

Vlada Srbije, Privredna komora Srbije, Akademijski odbor za selo SANU i mnoge druge instititucije bile su obavezne da iniciraju da se raspravlja u toku primene strategije o njenom (ne)sprovođenju kako bi se to prekinulo. Za taj loš rad ili nerad, nameran ili slučajan u šta ja neverujem, svi su odgovorni! Jer, svi su se naplatitli u tih 8,2 miliona evra namenske donacije. A, sa takvim lošim radom naneli su ogromne štete državi. Jer, to se vidi samo u uvozu u proteklim godinama.

Za taj loš rad opravdanej nije ostvarenje suficita u trgovini sa svetom kada je poljoprivreda u pitanju. Odnosno, trgovina svetom kada je agrar u pitanju. Da smo imali valjanu strategiju u protekloj deceniji taj suficit bi bio mnono, mnogo, mnogo, veći!  Međutim, onih 240 kreatora, kojima je to bio dobro plaćen posao, nisu nikada uradili ni inicirali analizu strategije za jednu deceniju njenog sprovođenja! Tu se nalazi i razlog njene pogubne primene u paksi. Na to je upozoravao i recenzent strategije jula 2014. godine, pre njenog usvajanja, prof dr Koviljko Lovre, tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici koji je nekada bio i Savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije.

U recenziji, koja je kratko bila na javnoj raspravi u javnosti, on je tada neposredno pe njenog usvajanja u Vladi Srbije, krajem jula 2014. godine između ostalog napisao:

Strategija razvoja (čitaj pada) poljoprivrede Srbije 2014. do 2024.g

KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica, nekoliko dana pre usvajanja protekle Strategije poljoprivrede u Vladi Srbije krajem jula 2014. godine.

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godine. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.

Autori Strategije koristili su netačne podatke, te je otuda i projekcija i vizija razvoja poljoprivrede bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije još tada su pokazivale da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije tada projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se to ostvarilo…

I baš to loše se dogodilo!

A, ovakva upozorenja pre njenog usvajanja niko se nije obazirao. A, donela je mnogo šteta poljoprivredi, državi Srbiji i narodu Srbije koji sad moraju da jedu uvoznu hranu! Država Srbija sad to mora skupo da se plaća. Posle usvajanja i sprovođenja u praksi te promašene strategije u Srbiji je, bilo je manje za 500.000 stanovnika, a još toliko je svaki dan i gladnih u  zemlju za koju se pre samo nekoliko godina govorilo da može da hrani pola Evrope!

Kraj strategije pada!

Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti Srbije nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto je ovoj strategiji PADA ističe validnost 31. jula 2024. godine (koja je kasnija produžena do početka 2025. godine) izradu nove strategije prvo su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Posledica te loše strategije samo za uvoz mesa, mleka i prerađevina  u 2024. godini plaćeno je čak 650 miliona dolara. Približno toliko je potrošeno i u 2023. godini. Dakle, bila je to veoma skupa strategija pada agrarne proizvodnje Srbije. I niko za to nije poneo odgovornost za tu neodgovornost!

Ako se vide podaci o sprovođenju strategije, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2023. godini uvezeno je 500.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, zatim 40.0000 tona zamrznutog mesa treće kategorije… Za to je tada potrošeno oko 578,6 miliona evra.  Slično se ponovilo i u 2024. godini kada je za uvoz potrošeno, malo više oko 650 miliona evra.

U oborima Srbije pre jedne decenije bilo je 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000! Sa tim brojem i takvom agrarnom politikom, kakva je bila do sada, nije ni moglo da bude obnove obnove stočnog fonda!

Jer, kada se raspadala SFRJ, 1991. godine, iz nje se u svet izvozilo oko 30.000 tona ,,bebi bifa“ godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje!  Tada je poslednji put iz Srbije u svet izvezeno svinjsko meso i to uvrednosti od 762 miliona dolara. Čak je u konzervama bilo izvezeno i za vojsku SAD: Sad su poluprazni obori za tov svinja, pa Srbija ovo meso mora da uvozi za potrebe svog stanovništva i troši godišnje samo 15 kilograma po jednom stanovniku. U EU se troši 25 kilogama mesa više u proseku mesa po stanovniku nego u Srbiji. To se ne može stići uz ovakav razvoj ni za pola veka.

Te godine kada se raspadala Jugoslavija, u Srbiji je godišnja proizvodnja svih vrsta mesa bila oko 650.000 tona, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma! Danas se u Srbiji godišnje po jednom stanovniku godišnje troši menj po 25 kilograma svih vrsta mesa nego što je to u EU! Uz godišnji razvoj od 5-6 odsto Srbija tu prosečnu potrošnju u EU neće stići ni za pola veka! To Srbija nemože da stigne ni za pola veka!

To je Srbija danas i slika njenog razvoj agrara u poslednje četiri decenije! A, strategija je u stvari Ustav za agrar! A, on se nije poštovao, pre svega, od tvoraca agrarne strategije, ali i političara za koje je ona rađena! Evo i njenih rezultata u protekloj deceniji. Apsurdno je da se niko od vlasti iz Vlade Srbije, Privredne komore Srbije, Akademijskog odbora za selo SANU, u protekloj deceniji nije se setio da se analizira i pokrene rasprava o tome kako se sprovodi strategija i kakvi su njeni rezultati. Das u to učinili možda bi neko ukazao na probleme nedostatka hrane pa bi se možda uklonile slabosti. Svi su to posmatrali i ćutali, a istovremeno i odobravali uvoz hrane za ishranu sve manjeg broja stanovnika u Srbiji! A, za jednu deceniju njih je manje čak za 500.000! Još toliko je svakim danom gladnih i neuhranjenih u Srbiji!

Analiza strategije bila je i ostala tabu tema za nadležne organe. Sredinom 2025. godine očekuje se nova strategija, a narednih godina i oporavak stočarstva u Srbiji. Uz to, boljitak mora da bude povratak prehrambene sigurnosti Srbije.

Sa oporavkom stočarstva, doći će konačno i dugo očekivani boljitak kompletne poljoprivrede Srbije. To joj predviđa budući dokument čiji rad se privodi kraju. Uz to stižu planovi i želje da se više nikada ne ponove rezultati kakvi su bili u vremenu od 2014. 2025. godine.

Obećanja Vlade…

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te promašene strategije, vlast je bila obećala poljoprivredi med i mleko! Jer, tada je vlada Srbije, na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime. U njoj je tada pisalo da će se agrar do 2024.godine godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno ako je loša godina po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Jer, agarra u toj deceniji je iamo9 rast od samo 1,7 osto, ili 0,17 odsto godišnje. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su namenski stigli od tri evropske zemlje. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu Srbije na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima i narodu, kao i Vladi Srbije.

Naučni instituti u Novom Sadu, koji je Institucija od nacionalnog značaja, i  Institut u Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Srbija zbog toga što ne koristi potencijale koje je stvorila nauka sad je već prinuđena na uvoz hrane koju bi mogla i sama da proizvodi!

A, bilo je i rodnih godina u dalekoj prošlosti koje svi priželjkuju da se vratie. Analize pokazuju da je, recimo, takva bila1986. godina kada je u Srbiji bilo proizvedeno ukupno 8.062.020 tona kukuruza koji je tada ali i danas bio ,,žuto zlato“.  Posle toga ovoliki prinos kukuruza ostao je samo neostvarena želja. Zato se sad budućnost Srbije vidi u povratku u prošlost, kako bi imali ovakve prinose. I ne samo kada je reč o kukuruzu već i mnogim drugim kulturama. Jer, Srbija se tada nalazila među deset proizvođača i izoznika kukuruza u svetu. I ona se sa time hvalila. Ali, srednje razvijena zemlja ne bi se sa time hvalila. Jer, Srbiji je sad zbog praznih sela, praznih staja, u kojima nema stoke, dovoljno godišnje sad za ukupnu potrošnju potrebno samo oko 3,5 miliona tona kukuruza. Dovoljno zbog toga što u njoj nema stoke pa da troši taj kukuruz i da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade.

Ovako se izvozi kukuruz samo kao sirovina.To osim Srbije retko ko u svetu radi! A, kada bi se on prerađivao u zemlji u meso ili neke druge proizvode iz viših faza prerade, zarada bi bila pet puta veća! A, da nema stoke da se troši kukuruz najbolji dokaz su podaci RZS iz 2022. godine po kojima stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, sa daljom tendencijom pada. To je karakteristika najnerazvijenijih zemlja sveta. Jer, kada je učešče stočarstva u BDP agrara ispod 70 odsto – to su nerazvijene i siromašne zemlje! Za taj loše urađeni posao na izradi loše strategije, niko nije do sada odgovarao! Zašto? A, ta strategija, doneta jula 2014. godine nanela je mnogo štete za poljoprivredu Srbije. Dokaz je samo da je Srbija sad zavisna od uvoza hrane, pa je u protekle dve godine samo za uvoz mesa, mleka i prerađevina godišnje, prvo više od 574 miliona prvo u 2023. godin, a zatim čak 650 miliona evra godinu dana kasnije!

Validnost toj Strategiji pada u Srbiji istekla je 31. jula 2024. godine. Pošto do tad nije bio urađen novi dokument razvoja do 2035. godine validnsot to je bialproduižena do kraja 2024. godine. U međuvremenu je tadašnja, bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković za izradu novog dokumenta bila angažovala 10 stručnjaka iz Sarajeva (Bosna i Hercegovina) i deset iz Ljubljane (Slovenija) i četiri konsultanta iz Srbije. Oni su bili uradili okvirni nacrt nove strategije na 100 strana. Međutim, pošto je Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije odbilo taj dokument da dostavi na raspravu svom, skupštinskom Odboru za poljoprivredu na raspavu, jula 2024. godine, kao i ugovore o plaćanju. Oni su sve to odbili. Posle je odlučeno da se, otkaže saradnja strancima iz BiH I Slovenije, a posle je taj posao pred kraj 2024. godine, poveren drugoj ekipi stručnjaka. Uz naglasak da se iz postojećeg dokumenta od 100 strana preuzme sve što je valjano! Završetak izrade novog dokumenta je pri kraju, sredinom 2025. godine.

Posledice, takve loše Strategije dugo će da se osećaju i trebaće dosta vremena da prođe da se sve loše ispravi. Pre će da se  zaboravi, nego što će da se ispravi na delu! Za to loše niko nije odgovarao! Kao ni za nestalih 460 miliona evra subvencija iz budžeta upućenih stočarstvu ruralnim sredinama. Bilo je 2016. godine 28 milijardi dinara namenjeno stočarstvu,a dve godine kasnije još 26 milijardi za ruralne sredine. Kada se pretvori u evre, radilo se o ukupno 460 miliona evra. To je konsntatovala i kontrolorka Državne revizorske institucije u redovnoj kontroli. Kontrola je pokazala da nema rezullata u trošenju para, ali ni traga gde je nenamenski, potrošen odnosno, nestao novac. O kolikoj sumi para se radi, dokaz je činjenica da će mnogo više od te sume novca, biti potrošeno za izgradnju novog stadiona za EKSPO! Gde su pare nestale, odnosno nenamenski potrošene, bez rezultata, nejavljaju se ni autori strategije, ni oni koji su je usvojili, ali ni oni koji znaju za šta su potrošene pare!

Autori imaju i moralnu odgovornost, a to je zašto su glasali njih 240, za tako visok nerealan rast proizuvodnje, za koji su i tada znali da je neostvariv rast od 9,1 odsto, odnosno 6,1 odsto u lošijim godinama. Jer, taj rezutat rasta za jednu deceniju je samo 1,7 odsto, a godišnji tek 0,17 odsto. Zbog netačnog i promašenog dokumenta Srbija je dovedena u situaciju da neproizvodi ono što je mogla da ima na svojih 3.257.100 hektara obradivih njiva. Dobar deo tih perađevina je morala da uvozi. Tako je Srbija dovedena u situaciju da nema dovoljno, mesa, mleka, prerađevina, čak ni i za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Odnono izgubia je prerhambeni suverentiet, koji sad mora da vraća.

Otkaz autorima iz bivše Jugoslavije!

Posle davanja otkaza strancima na izradi nove strategije, posao je poveren kombinovanom timu domaćih i stranih stručnjaka, koje predvodi prof dr Tatjana Brankov profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ona je i novi predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije. Ona i tvorci buduće strategije, prihvatili su ono što je valjano iz već urađenog u okvirnom nacrtu, a ostalo su stvarali sa timom stručnjaka, u koje imaju poverenje za rad i koji su odabrani za taj novi tim autora.

·   Odmah na početku rada, cilj je da se Srbiji vrati prehrambena sigurnost!

Ostalo da se izvozi i da se pronađu tržišta. Novi dokument treba da važi od 2025. pa do 2034. godine. To znači da treba prvo da se vrati poverenje u nove kreatore agrarne politike, odnosno u tvorce onog što će uskoro ponuditi novi agrarni Ustav. A, 508.365 poljoprivrednih gazdinstava na 3.257.100 hektara korišćenog poljoprvirednog zemljišta trega da urade ono što se od njih očekuej, a to je prvo da se vrati prehrambena sverenitet i sigurnost Srbije!

U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci. Prvi zadatak je da se Srbiji konačno vrati prehrambena sigurnost. To traži 508.365 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Oni proizvode sirovine za hranu na 3.257.100 hektara u Srbiji. U svakom agrarnom gazdinstvu Srbiji zaposleno je po 2,2 lica, pa je prema popisu poljoprivrede u njoj zaposleno 1.150.653 lica!

U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnom Ustavu, između ostalog piše:

Prioritetni zadaci

·   …Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Da bi se to ostvarilo poljoprivreda mora u Srbiji konačno da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora.

„Promene u izdavanju dozvola nisu restriktivne, već neophodne za uvođenje transparentnosti i zaštitu domaće proizvodnje, kao i zdravlja građana“, naveo je Glamočić.

Naglasio je da Srbija ima najbolju prehrambenu sigurnost u čitavom regionu, naglašavajući da ne zavisi od uvoza.

·   „Šta god da se desi, Srbija, može da ima samodovoljnost u svim namirnicama. Kad imamo stabilnu cenu, ljudi će ulagati u sektor svinjarstva. Zato ćemo pooštriti i povećati broj inspekcijskih kontrola. Jer mora tačno da se zna za šta može da se služi zamrznuto meso, za šta rashlađeno, kako mora da se deklariše. Ne može da bude meso iz uvoza, a da se ne naznači rok trajanja ili kada je uvezeno. Zbog dužine transporta, to meso u prodavnicama ne može da bude mlađe od sedam, a u većini slučajeva je deset dana“, naveo je ministar poljoprivrede.

Kriza i sa mlekom!

Glamočić je ocenio da u proteklih 30 godina u sektoru mlekarstva nikada nije bilo ovoliko loše, a naglašava da država daje odlične podsticaje i da je podignuta proizvodnja koja je porasla za desetak odsto.

„Prošle 2024. godine, međutim, desila nam se pojava aflatoksina koji prelazi u mleko i tu smo bili limitirani u izvozu. Ta vancarinska barijera koju je EU nametnula, zbog Amerikanaca, sad košta i nas. Ograničava nam izvoz, a s druge strane imamo enorman uvoz mlečnih proizvoda. Na prvom mestu to je ‘sir’ koji u sebi sadrži palmino ulje i ne može se nazvati sirom, a nama prema nekim proračunima oduzima čak oko 25 odsto našeg otkupa mleka“, kaže Glamočić.

 Naglašava da je to napravilo zagušenje, tako da je ovih dana u Srbiji prisutno otkazivanje otkupa, te je država bila prinuđena da napravi red u izdavanju uvoznih dozvola, kako bi se stabilizovalo tržište. Istakao je da je potrebna digitalizacija farmi, kako bi mladi ljudi ostali na selu. On još dodaje da je u pripremi uredba, koja je u završnoj fazi, a u narednih nekoliko nedelja biće usvojena na Vladi, kojom se onemogućava prodaja proizvoda sa sirom koji je od palminog ulja, a ne od mleka ukoliko to nije naznačeno.

„Takav proizvod će moći da se nađe na tržištu, ali moraće da bude jasno označeno. Burek se, na primer, masovno pravi sa sirom od palminog ulja, čak i pavlaka u restoranima brze hrane. Ti proizvodi sa palminim uljem stižu uglavnom iz uvoza sa svih strana, a čak je počela proizvodnja i na našem tržištu. Ništa mi ne zabranjujemo, ali ne možemo da dozvolimo da neko misli da je detetu kupio sir, jer na etiketi krupnim slovima piše mleko dok je ispod sitnim slovima naznačeno palmino ulje sa učešćem većim od 50 odsto“, naglasio je ministar.

Govoreći o žalbama poljoprivrednika, Glamočić navodi da se one najčešće odnose na kašnjenje u isplati podsticaja, dodajući da je to problem koji se desio kada je otvoren e-agrar jer je sve urađeno izuzetno brzo i ne vodeći računa o prosečnoj starosti srpskog poljoprivrednika. „Čak i mlađim poljoprivrednicima bilo je teško uvesti obavezu da sve završavaju preko e-agrara, ali svakim danom ide to sve bolje“, rekao je Glamočić.

·   Srbija i EU: Suficit u trgovini poljoprivrednih proizvoda veći od milijrde evra!

Srbija ima pozitivan bilans u trgovini poljoprivrednih proizvoda sa zemljama Evropske unije, ali još uvek ima prostora za poboljšanje, pre svega, kroz regulatorni okvir i korišćenje novih tehnologija, zaključeno je na panelu o izazovima tržišta u oblasti poljoprivrede tokom trećeg dana na EU paviljonu na novosadskom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu 2025. godine.

·   Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva izjavila je da je za izvoz svinjskog i pilećeg mesa u EU potrebno da nadležni preduzmu dodatne mere u usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom, saopšteno je iz Evropske kuće.

·   Ispunjavanje standarda EU nije samo tehnički zahtev – ono donosi stvarne koristi. Omogućava lakši plasman proizvoda iz Srbije na tržište EU, podstiče privredni rast, unapređuje bezbednost hrane, štiti životnu sredinu i poboljšava dobrobit životinja, navela je ona.

·   Prema rečima Halačeve, ova poboljšanja pozitivno utiču i na građane i na privredu Srbije koju je EU podržala kroz projekte i obuke kako bi se ispunili ovi zahtevi.

·   Tamara Đuričanin iz Ministarstva poljoprivrede istakla je da suficit u trgovini poljoprivrenih proizvoda Srbije sa EU u 2024. godini prevazilazi milijardu evra, gde dominiraju primarni poljoprivredi proizvodi i sirovine.

·   Glavna poteškoća je nedostizanje standarda kvaliteta kada je u pitanju bezbednost hrane, fitosanitarne i sanitarne politike, ali i nedostizanje tržišnih standarda kada je u pitanju voće i povrće, ukazala je ona, dodajući da ministarstvo pokušava da pomogne proizvođačima kroz mere ruralnog razvoja koje su usmerene na manje i srednje proizvođače, pre svega, putem podsticaja za investicije.

Prehrambeni suverenitet u fokusu nove strategije poljoprivrede

Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.

Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici I predsednik DAES prof dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.

Prof. dr Tatjana Brankov: Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta Srbije kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim  propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. ,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe Brankov. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje „zelenih stipendija“ i poboljšanje ishrane dece i omladine“.

Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole. „Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka“, kaže Brankov.

Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima. Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. „To je jedno od rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. I druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručuje Brankov.

Oporavak tovnog govedarstva

Ove 2025. godine zbog pojave zarazne bolesti slinavke i šapa u okruženju na novosadskom Poljoprivrednom sajmu, izostala je nacionalna izložba stoke, pa je izostala i tradicionalna tribina o tovnom govedarstvu – „razgovori na slami“ u organizaciji Udruženja „Agroprofit“.

S obzirom na značajne aktivnosti Udruženja između dva sajma Upravni odbor je sublimirao aktivnosti i pripremio osvrt o protekloj aktivnosti, predlog tema za angažovanje državne administracije i institucija kao i samih farmera.

Broj grla kvalitetnih tovnih rasa je u stalnom porastu, dostigao je oko 26.000 svih kategorija. Još 2010. godine imali smo svega 475 grla rase hereford na granici incesa. Sve rase u celini u priplodu, gde je najprisutniji angus, imaju nove linije i u razmnožavanju nema incesa. Saznanja do kojih su došli farmeri su jasna: nove linije – nova genetika je potreba koju je važno obezbediti jednu do dve godine ranije, a ne u godini na isteku mogućnosti pravilne oplodnje. I pored povećanja linija priplodnih grla naši farmeri retko ukrštaju rase za proizvodnju teladi za tov, što je zbog modela mera državnih podsticaja u ovom trenutku i normalno. U minuloj proizvodnoj godini naši farmeri su međusobno uspešno trgovali – sva ponuđena grla su prodata – priplodne junice i telad za tov. Širenje tovnih rasa u Srbiji je sve prisutnije i danas se gaje u oko 500 naselja, a pojedina gazdinstva uspešno drže stoku bez zaštite od padavina na pašnjacima i postižu dobre rezultate u pogledu zdravlja životinja, razmnožavanja i kondicije. Poseban fenomen je gajenje šarolea u ekstenzivnim uslovima i na otvorenom, pa se može govoriti o adaptivnosti ove rase što nije poznato ni u Francuskoj.  

Među kupcima veliko interesovanje vlada za životinje koje su stalno na pašnjacima, a na taj kvalitet jedinki gleda se i kod uvoza. U celini tovno govedarstvo u Srbiji beleži stalni napredak po broju kvalitetnih tovnih rasa, ali je broj gazdinstava koja tove od 4-6 grla smanjen za oko 6.000 i sada se sporo ta gazdinstva vraćaju na ovaj posao. Situaciju poboljšavaju odgajivači koji u svojim tovilištima imaju od 10 do 50 grla. Trenutno u tovu i za tov imamo oko 250.000 grla od toga u završnoj fazi oko 110.000 grla. Najveća otkupna cena za tovnu junad bila je 4,80 eura/kg do 5,00 eura/kg, što je bio redak primer. Za prvo tromesečje ove godine izvezli smo 16.774 goveda, a uvezli smo oko 900 tona različitih kategorija goveđeg mesa. Ako bi se nastavio tromesečni izvoz živih goveda, do kraja godine ostvarili bi izvoz od 67.000 grla što je manje od očekivanja. Uz optimalnu domaću potrošnju od najmanje 86.000 junadi možemo računati na sigurnu prodaju od oko 155.000 grla. Ovaj broj neće biti periodično ravnomeran u procesu tova, pa se mogu očekivati blage oscilacije u prodajnoj ceni. Najveća opasnost za rentabilnost tova je uvoz mesa slabijeg kvaliteta. Dakle, dozvole i za simboličan uvoz goveđeg mesa potrebno je držati na oprezu. U Srbiji postoji puna sigurnost u proizvodnji i ponudi domaćeg goveđeg mesa uz solidnu ponudu izvoza, koja se stabilizuje i sasvim je realno očekivati da taj izvoz bude veći. Problem je što u maloj potrošnji junećeg mesa, po stanovniku oko četiri kilograma, svaka uvećana ponuda žive junadi može tržište učiniti nestabilnim ili „mrtvim“.

Tovno govedarstvo se postepeno oporavlja uz značajnu podršku državnih podsticaja i novog kvaliteta tovnog podmlatka i sistema krava-tele i postojećeg, istina umanjenog broja simentalske rase teladi.

Podrška novim merama vlasti!

Pre svega, potreban je kvalitetan rad svih institucija i službi koje obuhvataju govedarstvo kao i analiza odgajivačkih programa, uslova za razvoj i praćenje savremene zaštite uz podršku veterine. Neophodan je potpuno novi model cenovne zaštite govedarske proizvodnje koji obuhvata i proizvodnju mleka. Simentalsko goveče i ukršteno čine osnovu proizvodnje mleka i mesa i na to se mora računati. Zapaženo je da je broj umanjenja krava u stagnaciji i da imamo i obnovu i proširenje gazdinstava sa unošenjem steonih junica simentalske rase – dobar primer je Stočarska zadruga iz Bujanovca i nekoliko farmera u Vojvodini.

Ponovićemo: bez očuvanja simentalske rase goveda Srbija neće još dugo moći da postigne izvoz od 250.000 junadi. Da bi nastavili dalji razvoj u tovnom govedarstvu potrebno je efikasnije primeniti donete, ali i nove mere. Novo Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede u osnovi obećava i najavljuje niz mera koje su donete ali i nove.

Prema tom opredeljenju podržavaju se podsticaji i ističe potreba za novim poslovima i inicijativama:

01. Da se u strategiji razvoja poljoprivede, koja je u procesu izrade, utvrde novi pravci ili dopune, održivost i finansijske potrebe na osnovu sektorskih analiza; da se obavezno predvide iznosi podsticaja i modeli podrške mladim gazdinstvima; obezbedi očuvanje i kontrola korišćenja poljoprivrednog zemljišta i pašnjaka kao značajne osnove govedarstva i ovčarstva; da se normativno i organizaciono predvidi rad poljoprivrednih savetodavnih službi kao i naučnih instituta vezanih za razvoj i zaštitu poljoprivredne proizvodnje…

02. Da se u funkciju održivog stočarstva stave svi pašnjaci, a to znači i površine u zaštićenim, poluzaštićenim i nezaštićenim područjima javnih preduzeća, nacionalnih parkova i uz vodotokove, što obuhvata i predefinisanje upravljanja pašnjacima;

03. Da se po hitnom postupku donese Program zaštite stočnog fonda u otežanim klimatskim uslovima i da se u tom pogledu kao vanredna mera uvedu podsticaji za bušenje bunara na pašnjacima;

04. Po hitnom postupku utvrditi novu formu korišćenja i zaštite pašnjaka sa besplatnim korišćenjem pašnjaka i livada za stočare sa dužim periodom prava na korišćenje uz sankcionisanje, do oduzimanja statusa aktivnog gazdinstva, svim pravnim i fizičkim licima koji su prekršili zakon i preorali pašnjake;

05. Raspisivanje javnog poziva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla sa trajanjem od 9-10 meseci, a sa dvomesečnom dodelom bespovratnih sredstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla;

06. Da se izgradnja objekata za smeštaj goveda racionalno sprovodi i na lokacijama koje su povezane sa efikasnijim obezbeđivanjem hrane;

07. Da se u merama podsticaja zadrži nadoknada za ostavljenu junicu na imanju;

08. Da se eksperimentalno od iduće godine uvede analiza DNK za svaku od tovnih rasa na po pet gazdinstava;

09. Da se primenjuju svi zakoni i kazne za pravna i fizička lica kao i veterinarsku službu kada omoguće uvoz goveda bez potrebne i valjane dokumentacije i prodaju uvezene stoke bez karantina;

10. Da se u okviru Privredne komore Srbije legitimno formira grupacija za kvalitetna priplodna grla i tovno govedarstvo uz osnivanje sličnih regionalnih grupacija.

11. Da Ministarstvo trgovine uspostavi poslovne kontakte sa potencijalnim kupcima junećeg mesa, kao što su u zemljama Grčka, Italija, Izrael, Turska… i da pokrene inicijativu za skidanje poreza – carine na uvezeno meso iz Srbije u Evropsku uniju što iznosi po kilogramu čak 1,35 eura;

12. Da se sa Češkom Republikom putem komorskog sistema ili državne administracije potpiše sporazum o saradnji koji bi obuhvatio obostrani transfer znanja, razmenu iskustava u odgajivačkim programima tovnih rasa sa uvođenjem novih u razmenu;

Udruženje će brigu o realizaciji navedenih tačaka obrazložiti u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a radi efikasnijeg rada sprovešće i reorganizaciju Udruženja koja nije menjana od 2004. godine.

Agrar u EU

U prošloj 2024. godini EU je ostvarila suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima!

VELIKA BRITANIJA JE BILA GLAVNI UVOZNIK!

Evropska unija je tokom 2024. godine izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 234,1 milijarde evra, a uvezla za 194,9 milijardi evra, čime je ostvarila suficit od 39,2 milijarde evra, objavio je Evrostat. Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da je, u poređenju sa periodom od pre godinu dana, zabeležen je rast izvoza od 2,8 odsto, a uvoza za 6,7 odsto.

Između 2014. i 2024. godine trgovina poljoprivrednim proizvodima u Evropskoj uniji porasla je za 59 odsto, pri čemu je izvoz skočio za 58 odsto, a uvoz za 60 odsto, što je ekvivalentno prosečnom godišnjem rastu od oko 4,7 odsto za izvoz i 4,8 odsto za uvoz.

Velika Britanija je bila glavni uvoznik poljoprivrednih proizvoda iz EU sa učešćem u ukupnom iznosu od 23 odsto (54 milijardi evra), a slede Sjedinjene Američke Države sa 12,8 odsto (30,1 milijardi evra), Švajcarska sa 5,4 odsto (12,6 milijardi evra) i Kina sa 5,3 (12,3 milijarde evra).

Evropska unija najviše uvozi poljoprivrednih proizvoda iz Brazila, čiji je udeo 8,8 odsto (17,1 milijardi evra), sledi Velika Britanija sa 8,5 odsto (16,6 milijardi evra), Ukrajina sa 6,7 (13,1 milijardi evra) i SAD sa 6,1 odsto (12 milijardi).

NOVA ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU I ZADRUGARSTVO SRBIJE

Kako do svetskog tržišta? – pozicija Srbije i iskustva iz EU!

Suficit u trgovini poljoprivrenih proizvoda Srbije sa EU u 2024. godini prevazilazi milijardu evra, gde dominiraju primarni poljoprivredi proizvodi i sirovine, kaže Tamara Đuričanin iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Nikola Mihailović: Bez dugoročne strategije i snažnih zadruga – Srbija propušta da postane ono što jeste po potencijalu – poljoprivredna sila, kaže predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Dok Evropska unija ulazi u novu fazu redefinisanja svoje agrarne politike kroz viziju predstavljenuu februaru 2025. godine, postavlja se pitanje – kako će ove promene uticati na Srbiju, zemlju kandidata za članstvo EU? Nova Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) obećava veću inkluzivnost, održivost i ravnotežu interesa proizvođača i potrošača, ali nosi i izazove koji zahtevaju institucionalnu zrelost i strateško udruživanje. O tome za agronews govori Ksenija Simović, glavna savetnica za međunarodnu trgovinu i poslove u asocijaciji Copa-Cogeca, najznačajnijoj evropskoj organizaciji koja zastupa poljoprivrednike i zadruge. Iz Brisela poručuje: bez dugoročne strategije i snažnih zadruga – Srbija propušta da postane ono što jeste po potencijalu – poljoprivredna sila, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Tridesetih godina prošlog veka, sićevački zadrugari su, na svom zadružnom domu, ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi: „Udruživanje je zakon života na kome se temelji svekoliki napredak“! Ova rečenica je razlog više da se uvek vraćamo izvornim zadružnim principima. Jedna od najstarijih zadruga u Srbiji, nalazi se u Sićevu. Sićevačka  zadruga: Zadatak zadruga odmah posle Drugog svetskog rata bio je da se pomogne malim i sitnim proizvođačima. Srbija danas poseduje 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se koristi 3.257.100 hektara oranica koje se koriste. U njoj danas ima 508.365 gazdinstava. Popis poljoprivrede 2023. godine je pokazao da po jednom gazdinstvu ima 2,2 zaposlena, pa te njive danas obrađuje 1.150.653 lica. U odnosu na 2018. godinu to je za 14 odsto manje. Od toga su 217.623 mala, sitna gazdinstva sa posedom do 2,5 hektara.

·   Srbija ima pozitivan balans u trgovini poljoprivrednih proizvoda sa zemljama Evropske unije, ali još uvek ima prostora za poboljšanje, pre svega kroz regulatorni okvir i korišćenje novih tehnologija. To je jedan od zaključaka panela o izazovima tržišta u oblasti poljoprivrede, koji je obeležio treći dan na EU paviljonu na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu;

·   Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva kaže da je za izvoz svinjskog i pilećeg mesa u EU, potrebno da nadležni preduzmu dodatne mere u usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom.

·   „Ispunjavanje standarda EU nije samo tehnički zahtev – ono donosi stvarne koristi. Omogućava lakši plasman srpskih proizvoda na tržište EU, podstiče privredni rast, unapređuje bezbednost hrane, štiti životnu sredinu i poboljšava dobrobit životinja. Ova poboljšanja pozitivno utiču i na građane i na privredu Srbije. Evropska unija je podržala Srbiju kroz projekte i obuke kako bi se ispunili ovi zahtevi“, navela je Halačeva;

·   Suficit u trgovini poljoprivrenih proizvoda Srbije sa EU u 2024. godini prevazilazi milijardu evra, gde dominiraju primarni poljoprivredi proizvodi i sirovine, kaže Tamara Đuričanin iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

·   „Glavna poteškoća je nedostizanje standarda kvaliteta kada je u pitanju bezbednost hrane, fitosanitarne i sanitarne politike, ali i nedostizanje tržišnih standarda kada je u pitanju voće i povrće. Ministarstvo pokušava da pomogne proizvođačima kroz mere ruralnog razvoja koje su usmerene na manje i srednje proizvođače. To su, pre svega, podsticaji za investicije“, napominje Đuričanin;

·   Izazovi sa kojima se poljoprivrednici suočavaju i u Srbiji i EU često su zajednički. Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije navodi da su klimatske promene ostavile neverovatne posledice, i da to više nije samo tema za panele, već realnost;

·   „Mi ove godine već imamo u ovom trenutku 30 procenata umanjenu proizvodnju jabuke. Šta će biit sa vrućinama, ne znam. To nije problem samo kod nas, a potražnja je ogromna na tržištu. Malina se pomera sa nekih sa nekih 500 metara nadmorske visine, na 800 metara ili 1.000. Patogeni se menjaju i sirovinska baza je ozbiljno ugrožena na nivou Evrope. Drago mi je da postoji jedna promena orijentacije i na evropskom nivou, da se traže stabilni lanci snabdevanja“, kaže Jovanović;

·   Jedno od rešenja za sigurniju proizvodnju jeste korišćenje novih tehnologija. Generalna sekretarka Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji, Sanja Ivanić, navodi da je korišćenje jedinstvene elektornske platforme za poljoprivredu pokazalo dobre rezultate u Evropi;

·   „Ona bi na jednom mestu objedinjavala sve ključne informacije, alate i usluge za poljoprivrednike, zadruge, stručne službe i državne institucije za upravljanje parcelama, subvencijama, prognozom prinosa i klimatskim rizicima. Navela bih tri primera kojima možemo da se inspirišemo – u Francuskoj imamo API – Agro, u Holandiji imamo LTO Nederland, gde imate digitalnu podršku farmerima i možda najzanimljivije, primer u Španiji, gde imate integraciju e – katastra, subvencija, navodnjavanja, praćenja prinosa“, navodi Ivanić;

·   Na drugom agri-razgovoru tema je bila – kako najefikasnije doći do IPARD podrške. Jedan od korisnika koji je već dobio pomoć u okviru programa, Čedomir Đajić, kaže da je bez problema prošao kroz ceo proces i sada se ponovo prijavio;

·   „Konkurisali smo za robota za vađenje rotkvica. Tako nešto ne postoji ovde, ima samo jedna fabrika u Holandiji koja ih proizvodi. Kako radimo i proizvodnju povrća, imamo različite kulture poput kelerabe ili plavog patlidžana. Vađenje rotkvice je težak posao za ljude i puno bismo olakšali sa tim jednim robotom, gde bi jedan čovek radio sve, a ostali bi radili druge kulture“, kaže Đajić;

·   U slobodnijem delu programa, u EU svoje veštine su pokazali zamenica šefa Delegacije EU Halačeva i ambasador Češke Republike Jan Bondi. Kao deo redovnog programa „Pitaj stručnjaka“, zainteresovani poljoprivrednici mogli su da popričaju sa Oskarom Markom i Vladimirom Ličaninom, koji su im pokazali neka od najnovijih tehnoloških rešenja u poljoprivredi i njihovu primenu;

·   Dok Evropska unija ulazi u novu fazu redefinisanja svoje agrarne politike kroz viziju predstavljenuu februaru 2025. godine, postavlja se pitanje – kako će ove promene uticati na Srbiju, zemlju kandidata za članstvo EU? Nova Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) obećava veću inkluzivnost, održivost i ravnotežu interesa proizvođača i potrošača, ali nosi i izazove koji zahtevaju institucionalnu zrelost i strateško udruživanje. O tome za agronews govori Ksenija Simović, glavna savetnica za međunarodnu trgovinu i poslove u asocijaciji Copa-Cogeca, najznačajnijoj evropskoj organizaciji koja zastupa poljoprivrednike i zadruge. Iz Brisela poručuje: bez dugoročne strategije i snažnih zadruga – Srbija propušta da postane ono što jeste po potencijalu – poljoprivredna sila, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije;

·   Tridesetih godina prošlog veka, sićevački zadrugari su, na svom zadružnom domu, ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi: „Udruživanje je zakon života na kome se temelji svekoliki napredak“! Ova rečenica je razlog više da se uvek vraćamo izvornim zadružnim principima. Jedna od najstarijih zadruga u Srbiji, nalazi se u Sićevu. Sićevačka zadruga zadruga: Zadatak zadruga odmah posle Drugog svetskog rata bio je da se pomone malim i sitnim proizvođačima. Srbija danas poseduje 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se koristi 3.257.100 hektara oranica. U u njij danas ima 508.365 gazdinstava. Popis poljoprivrede 2023. godine je pokazao da po jednom gazdinstvu ima 2,2 zaposlena, pa te njvie danas obrađuje 1.150.653 lica. U odnosu bna 2018. godinu to je za 14 odsto manje. Od toga je 217.623 malih i sitnih gazdinstava , sa posedom do 2,5 hektara.

Godina zadrugarstva

Ujedinjene nacije su 2025. godinu poroglasile za godinu zadrugarstva u svetu. Zadrugarstvo rbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemljoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji. ,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemljoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovoljnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga.

Potrebno je istaći da zemljoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. dogodine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine, zemljoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava, preko banaka, ograničavajući je faktor za obavljanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte opremu u prerađivačkoj industriji“, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Najbolji značaj zemljoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

·   Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, prosečna veličina poseda bila je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih obrađenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvestvovala je sa 18,7 odsto. Pitanje je kako se racionalno organizovati, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo?

·   „Copa-Cogeca je najstarija organizacija koja zastupa interese kako individualnih poljoprivrednika (Copa), tako i poljoprivrednih zadruga (Cogeca). Predstavljamo gotovo deset miliona aktivnih poljoprivrednika i 22.000 zadruga iz 27 zemalja članica i iz svih sektora poljoprivrede – od semena i biljne proizvodnje do šumarstva, ribarstva, pčelarstva i stočarstva“, objašnjava Simović. Kako ističe, gotovo 97% odluka o poljoprivrednoj politici EU donosi se upravo u Briselu, što organizaciji daje ključnu ulogu u definisanju pravaca razvoja. Zajednička poljoprivredna politika je dugo bila kritikovana – i od strane proizvođača I ekoloških organizacija.

·   Nova vizija ZPP-a, kako kaže, rezultat je strateškog dijaloga započetog nakon poljoprivrednih protesta 2024. godine, kada su proizvođači izrazili nezadovoljstvo jednostranim pristupom prethodne Komisije u okviru Zelenog dogovora i inicijative „Od farme do viljuške“. „Ovoga puta je proces bio drugačiji – uključeni su svi: od potrošača i nevladinih organizacija do velikih poljoprivrednika i kooperativa. Po prvi put, proizvođači su ravnopravni u tom dijalogu“, kaže Simović. Ali jedno pitanje i dalje lebdi u vazduhu: ko će to sve platiti? „Zahteva se tranzicija ka zelenijoj i tehnološki naprednijoj proizvodnji. Ali bez konkretnog budžeta, to ostaje samo deklaracija. Poljoprivrednici su konkretni ljudi. Vizija mora da se pretoči u jasne zakone i konkretna finansiranja. ZPP je važan jer omogućava direktna plaćanja, podršku za ruralni razvoj, inovacije i investicije u održivost. Ako želimo više zelenih praksi, EU mora da obezbedi sredstva za to, EU mora jasno da kaže kako će finansirati sve što zahteva od farmera“;

·   Ključna tema narednih meseci biće pozicija poljoprivrednika u lancu snabdevanja, sa fokusom na zabranu prodaje ispod cene i regulisanje ugovora sa otkupljivačima. „Supermarketi moraju da shvate da, ako žele viši kvalitet, moraju biti spremni da to i plate“, poručuje Simović. Šta ova vizija znači za Srbiju? „Ujedinjenje je ključ. Poljoprivrednici u Evropskoj uniji su jaki jer su organizovani i jer pripadaju zadrugama. Zadruge obezbeđuju bolju tržišnu poziciju, zajednički marketing, veterinarsku i savetodavnu podršku, kontrolu kvaliteta, pristup investicijama. U mnogim sektorima – poput proizvodnje svinjskog mesa – zadruge su više od partnera, one su oslonac opstanka“. Simović istovremeno apeluje na srpske organizacije da se ozbiljno pripreme za process pristupanja. Kao zemlja kandidat, Srbija je na raskršću.

·   Iako formalno nije deo Zajedničke poljoprivredne politike, ono što se u Briselu odluči, sve više se prenosi i na zemlje u pristupnim pregovorima – kroz standarde, zahteve za zaštitu životne sredine i konkurenciju na zajedničkom tržištu. Zajedno možemo više – iskustvo evropskih farmera Simović upozorava: ako ne budemo spremni, trpeće naši proizvođači. Jedan od najvećih izazova u Srbiji je osećaj da proizvođač nema nikakav uticaj na tokove u agraru. Simović kaže da su i u EU mali farmeri dugo imali isti osećaj, ali su naučili važnu lekciju. „U Evropskoj uniji, gotovo svi poljoprivrednici su deo zadruga ili profesionalnih udruženja;

·   Jedan od najvećih izazova u Srbiji je osećaj da proizvođač nema nikakav uticaj na tokove u agraru. Simović kaže da su i u EU mali farmeri dugo imali isti osećaj, ali su naučili važnu lekciju. „Evropski poljoprivrednici su shvatili da moraju da se ujedine. Samostalno, niko ne može da utiče na cene, subvencije ili pravila. Kroz zadruge i udruženja, dobili su pregovaračku moć. To je model koji funkcioniše. Kod nas, individualizam i nepoverenje u sistem i dalje dominiraju. Bez organizacije, ne možemo imati zajednički glas ni u Srbiji, a kamoli u Briselu.“ Zadrugarstvo u Srbiji

·   Razvoj zadrugarstva u vreme između 1945. i 1990. godine može se podeliti na tri vremenska perioda. Prvi od 1945. do 1953. drugi od 1953. do 1974. odnosno donošenje Zakona o udruženom radu (ZUR-a) i treći period od 1974. do 1990. godine odnosno raspada SFRJ i njenogzakonodavstva; U prvom periodu od 1945. do 1953. godine sledimo iskustva prve zemlje socijalizma – Sovjetskog Saveza, formiranjem seljačkih radnih zadruga (SRZ), koje su imale tri ili četiri oblika, manje ili više napredne za ono vreme. Potreba za prehrambenim proizvodima u posleratnom periodu bila je velika, naročito u gradovima. To je vreme obaveznog otkupa, agrarne reforme, nacionalizacije, kolonizacije… U drugom periodu kao posledica Rezolucije Informbiroa IB 1948. godine, dolazi i do bitnih preorijentacija u socijalističkoj izgradnji. Od intenziviranja osnivanja i aktivnosti SRZ i izgradnje zadružnih domova do 1953. godine kada se donose propisi o reorganizaciji seljački radnih zadruga i do osnivanja opštih zemljoradničkih zadruga. To je vreme ukidanja obaveznog otkupa i prelaska na ugovoreni i slobodan otkup poljoprivrednih proizvoda; U 1957. godini donosi se političkidokumenat o razvoju kooperacije kao obliku socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede koji je praćen i odgovarajućim zakonskim rešenjima o mestu i ulozi opštih zemljoradničkih zadruga;

·   Glavna funkcija opštih zemljoradničkih zadruga postaje ugovaranje poljoprivredne proizvodnje sa kooperantima – kooperacija, otkup poljoprivrednih proizvoda, kreditiranje kooperanata u primeni veštačkog đubriva, sortnog semena, izmene rasnog sastava stoke, primeni savremenog načina obrade zemljišta i primeni mehanizacije, uvođenje novog sadnog materijala, korišćenje sistema za navodnjavanje… Odnosi između zadruga su partnerski, ugovorni odnosi, koji se više ili manje poštuju zavisno od okolnosti na tržištu.

·   U vremenu od 1957. godine, kada su na značaju dobile opšte zemljoradnuičke zadruge koje su svojom raznovrsnom delatnošću obogaćivale i unapređivale celokupan život sela – uključujući ekonomske, kulturne, socijalne aspekte i koje su unosile mnoge inovacije u poljoprivrednu proizvodnju, jačajući zadružne fondove, značajno je povećan standard seoskog stanovništva i kvalitet života na selu. Privredna reforma 1965. godine je desetkovala zadruge dajući mogućnost zemljoradnicima da uspostavljaju proizvodno – ekonomske odnose sa derugim privrednim subjektima. Manje zadruge, kao i one koje nisu uspešno poslovale, utapale su se u veće zadruge, ili druge organizacije, gubeći svoj zadružni identitet u tom procesu;

·   Treći period nastaje kada je 1974. godine donet novi Ustav, na bazi koga je usvojen Zakon o udruživanju zemljoradnika, zadružni savezi su, 1976. godine, ponovo dobili status pravnog lica Oživljavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela Srbije, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlja izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.720 sela u Srbiji – 1.200  je u fazi odumiranja i nestaće za jednu deceniju;

·   Procena Republičkog zavoda za statistiku je da će u Srbiji do 2050. godini sa mape ukupno nestati oko 3.00naseljenih mesta, odnosno sela. Inače, Srbija već danas nema više sela, jer, su ona ugašena po Ustavu. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški i regionalni značaj. Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa.

·   Od polovine XIX veka, u Evropi nastaju prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega, zanatlija, a zatim i zemljoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, može se izdvojiti više tipova zadružnog organizovanja, međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na našim prostorima, i to: kada je reč o istoriji zadrugarstva i zadružnog pokreta u Srbiji, od nastanka do danas. Misli se, pre svega, na istoriju zemljoradničkog zadrugarstva, jer je Srbija zemlja bogate zadružne istorije i tradicije. Od pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela“, 2017. godine do sredine 2020.godine, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji i osnovano je 1.100 novihzadruga. Problem sela bio bi nerešen kada bi svako selo, odnosno zadruga u njemu dobili po jednu malu fabriku za preradu sirovina proizvedenih u agraru;

·   Tu bi se zaposlili ljudi i imali bi mesečna primanja za život. Otvaranjem malih pogona, sela bila dobila i prodavnice. A u Srbiji svako četvrto selo, ili više od 1.000 ljih danas nema ni prodavnicu! Prerađivačka industrija nestala je u selima Srbije posle pljačkaške privatizacije koja je obavljena uz pomoć države, nakon demokratskih promena 2000. godine;

·   ,,Država je prvi put posle sedam decenija pomogla rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara, posle 2017. godine. Cilj je da se zaustavi iseljavanje iz sela, da bi ona opstala i ostala. Srbija je danas država sa 200.000 praznih kuća u selima. Zahvaljujući akciji ministarstva za brigu o selu, do maja 2025. godine dosadašnjim beskućnicima starosti do 45 godina država je kupila, odnosno poklonila, 3.620 kuća u selima. Do sada su bidl prazne. Tako su sela Srbije dobila i oko 20.000 novih stanovnika. Po prvi put u mnogima od njih posle više decenja čuje se dečja graja. Ako se to uporedi recimo, sa opštinom Crna Trava sa juga Srbije koja ima samo oko 1.000 žitelja, onda je to dvadesetak novih sela“, navodi Milan Krkobabić, minsitar za Brigu o selu u Vladi Srbije.

Sve to ukazuje da je sumorna slika sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji danas. Inače, Srbija je već danas država bez sela, jer u Ustavu piše da su to naseljena mesta! Da bi sela opstala i ostala potrebno je zaustaviti iseljavanje, a žitelji sela treba da se udruže. U suprotnom ne da će propasti, nego će nestati! Poješće ih velike multinacionalne kompanije. Samo udruženi, uz pomoć zadruga,kooperativa ili kako god ih nazovemo, mogu da obezbede boljitak sebi i poljoprivredi Srbije;

Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemljoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji. ,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemljoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovoljnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemljoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. dogodine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u 2’12, godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine zemljoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju;

Nedostatak kreditnih sredstava, preko banaka, ograničavajući je faktor za obavljanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji“, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Najbolji značaj zemljoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, prosečna veličina poseda bila je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih obrađenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvestvovala je sa 18,7 odsto. Pitanje je kako se racionalno organizovati, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo? Zadrugarstvo Srboije prolazilo je kroz različite faze razvoja. Bilo je uspona i padova. Danas se opet nalazi u velikoj krizi, čak se dovodi u pitanje i opstanaka i ostanak većizh zadruga sa dugom tradicijom;

·   ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE: Predlog mera za unapređenje zadrugarstva!

Sektor zadrugarstva Republike Srbije najbolje ilustruju podaci da u Srbiji danas postoji 5.127 svih vrsta zadruga: zemljoradničkih ili poljoprivrednih, stambenih, potrošačkih, zanatskih, radničkih, studentko – omladinskih, socijalnih, kao i drugih vrsta zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe, obavljanja usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama. Od ukupnog broja zadruga aktivne su 2.902 zadruge, odnosno 57 osto, 1.148 zadruga ima poslovne prihode ili 50 odsto zadruga. Od ukupnog broja novoformrianih zadruga 37 osto ima poslovne prihode svaka zadruga 37 odsto ima poslovne prihode. Pri tome od ukupnog broja aktivnih zadruga preko 60 odsto su zemljoradničke ili poljoprivredne. Prema koncepciji razvoja ekonomije u narednom periodu jedno od suštinskoh pitanja je ravoj sektora zadrugarstva, kao nezaobilaznog činioca u zapošljavanju, organizovanju proizvodnje, otkupa, prerade, i prometa proizvoda individualnih poljoprivrednih proizvođača. Ispunjavanjem navedenih funkcija sektor zadrugarstva postaje važan faktor za prevazilaženje društvenih i ekonomskih ograničenja u razvoju ruralnih područja.

Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u Republici Srbiji je registrovano 1.769 aktivnih zemljoradničkih zadruga. Kriterijum za poljoprivredno gazdinstvo, prema metodologiji Popisa 2023. godine, ispunilo je 148 zadruga sa satusom pravnog lica, što čini 8,3 odsto od ukupnog broja zemljoradničkih zadruga. U okviru 1.769 aktivnih zemljoradničkih zadruga registrovano je je 26.217 članova zadruga. Prema podacima Popisa agrara 2023. godine od ukupnog broja registrovanih članova zadruga, njih 12.114 ili 46,2 odsto ima poljoprivredno gazdinstvo čime su stekli uslov da budu obuhaćeni Popisom agrara 2023. godine. Konstatacije i predlozi Proces dokazivanja vraćanja zadružne imovine traje kontinuirano od pedesetih godina prošlog veka, a intenzivno preko tri decenije i samo delimično je završen usvajanjem Zakona o zadrugama 2025 godine.

Popisom poljoprivrede 2023. godine subjekt popisa su bile i zemljoradničke zadruge i članovi zadruga. Popisane su sve zemljoradničke zadruge i članovi zadruga koji se bave primarnom proizvodnjom i ispunili su metodološke uslove Popisa poljoprivrede 2023. Godine da bi bili evidentirani kao poljoprivredno gazdinstvo. Popisano je ukupno zemljoradničkih zadruga i 12.114 gazdinstava – članova zadruga – što čini 2,4 odsto ukupno popisanih poljoprivrednoih gazdistava u R. Srbiji. U okviru zemljoradničkih zadruga i gazdinstava članova zadruga, koristi se 7,5 odsto ukupno popisanog korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a gaji se 1,8 odsto goveda, 4,1 odsto svinja. Od ukupno popisanih površina pod voćnjacima zemljoradničke zadruge i gazdinstava članovi zaduga korise 3,5 odsto, vinograda 3,4 odsto. Relativno sa malim učešćem u popisanih kategorija, a u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemljoradničkih zadruga razvoju poljoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realizaciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica. Takvih ima više od 217.623 koja imaju posede do 2,5 hektara.

Prosečno raspoloživa površina po zemljoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 245 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročno ekonomsku održivost. Iz tih razloga potrebna je intenzivifikacija proizvodnje kroz uvođenje novih tenologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja finalnih proizvoda. Prema podacima ZSS i okružnih zadružnih saveza na ravničaskom području, recimo, Negotinske nizije postoje mogućnosti, da kroz organizaciju u okviru zemljoradničkih zadruga uz nabavku široko zahvatne mehanizacije organizovanja poljoprivredne proizvodnje iz raspoloživih neobrađeniuh poljoprivrednih površina. Posebnu pažnju trebalo bi usmeriti i finasirati kroz istraživanje sa temom – da li zadružni sistem organizovanja mož eda bude u funkciji neobrađenih površina u brdskim i planinskim područjima kroz namenske programe, kao što sižu tovno govedarstvo, autohtone sorte šljiva i autohtone rase ovaca.

Ovom prilikom potrebno je posebno istaći da spoljoprivrede razvijenih zemalja zapada počivaju na principu zemljoradničkog zadrugarstva kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi jer su vlasnici – akcionari po prerađačkim kapacietima, kao i u trgovinskim lancima koji distribuiraju njihove prerađene proizvode. Kroz ovaj trojni interese primarni poljoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolje preradi, proizvede prehrambeni proizvod i da plasira po maksimalnim, cenama, koje omogućuju ekonomnsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje. Imajući u vidu navedene činjenice i opis stanja, u cilju revitaliazacije unapređenja zadrugarstva Srbije predlažu se četiri mere:

·   IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA ZADRUGARSTVA;

·   FORMIRANjE KREDITNE LINIJE ZA ZADRUGE BESKAMATNO KREDITIRANjE ZADRUGA;

·   ZAPOŠLjAVANjE STRUČNIH LICA U ZADRUGAMA I ZADRUŽNIM SAVEZIMA;

·   EDUKACIJA U ZADRUGARSTVUI I MEDIJSKA PROMOCIJA;

Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka slea u Sribji. Jer, bez sela nema ni države! A, njih ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danasteško živi. Sela se decenijama prazne, pa i gase i nestaju sa mape naše države. Za jednu deceniju nestaće njih oko 1.200, a prema podacima RZS do 2050 godine neće ih više biti na mapi Srbije čak 3.000! ,,Mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može u potpunosti ni da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju dugu više od 175 godina, cilj je da se unappedi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu akttvno okuplja oko milijaradu ljudi!

Cilj je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i

kulturno, socijalno psihološko i vaspitno središte razvoja sela i ,,magnet“ koji će mlade zadržati na selu i (uz bolju infrastrukturu zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu…). Zaustavljanje pražnjenja i nestajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Do sada je MBS uz pomoć države kupila u selima Srbije oko 3.620 kuća za one koji hoće u selima da žive.

Potreban novi koncept agrara!

Potreban je novi koncept agrara Srbije! Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept poljoprivrede u Srbiji.

Jer, danas je vrednoost agrarne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povoljne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1odsto), kao i da se stvara povoljan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje.

Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima. ,,Primenom mera agrarne politike u uspostavljanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti poljoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povoljni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača – farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovoljan položaj u ovoj proizvodnji.

 Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaključka da je u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilju unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi“, navodi prof dr Vitomir Vidović, iz Novog Sada.

Početak boljitka i u zadrugarstvu Srbije očekuje se donošenjem nove strategije razvoja poljoporvirede od 2025. do 2034. godine. Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je za javnost potvrdila autorka strategije I posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici prof dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.

Prof. dr Tatjana Brankov: „Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta Srbije kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. ,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj“.

  Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe Brankov. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje“zelenih stipendija“ i poboljšanje ishrane dece i omladine.

———————–

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. godine.. Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je njegova ćevrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

(Nastaviće se)