Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. godine..  

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA U Sloveniji Branislavu Gulanu su takođe dodelile priznanje za životno dleo „Zlatno pero“. To je njegova ćevrta nagrada odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godien na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Poljoprivrednici blokadama upozoravaju Vladu

Ibarska magistrala kod Kraljeva, centar Loznice i Bogatića blokirani su u petak pre podne od strane nezadovoljnih poljoprivrednika, koji su traktorima izašli na put kako bi poslali podršku studentima i kolegama čija su gazdinstva stavljena u pasivan status. Kako je potvrđen, blokirana je bila Ibarska magistrala u mestu Adrani ispred Kraljeva, a blokada je  13. decembra 2024. godine trajala od 11 do 13 časova.

Poljoprivrednik Slobodan Vidojević jenaveo da je u petak bila samo jedna blokada. „Na blokadi su Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja i Udruženje Nadibar. U pregovorima smo, ako se ovo nastavi i sledeće sedmice, da blokade budu na još nekoliko mesta u Čačku i kraljevačkoj opštini“, objasnio je on. Vidojević je rekao da je ovo sada samo upozorenje. „Mi smo tu danas da podržimo studente i sve kolege koje su stavili u pasivan status“, poručio je on. Već su, kako je dodao, dobili pozive da idu na razgovore. „Mislimo da nema smisla razgovarati, pošto je već razgovarano prošle i pretprošle godine i skretana je pažnja Ministarstvu poljoprivrede na probleme. Ne mogu za neke sitnice ljude da stavljaju u pasivan status na pet godina.

Posle ovog protesta videćemo sa ostalim kolegama i znaćemo za sledeću sedmicu šta i kako“, kazao je Vidojević. Prema rečima poljoprivrednika iz Udruženja „Za spas stočara zapadne Srbije“ Zlatka Kokanovića, nekoliko stotina poljoprivrednika i građana okupilo se u petak u centru Loznice, kod gradske uprave. Kokanović je, reagujući na saopštenje Ministarstva poljoprivrede, naglasio da nisu ispunjeni zahtevi. Što se daljih planova tiče, on je istakao da se borba nastavlja. „Sigurno će u sledeći petak ponovo biti akcija, samo će se o mestu i vremenu blagovremeno izvestiti nakon dogovora“, kazao je on. Dodao je i da su u sredu dobili poziv za sastanak od Ministarstva poljoprivrede. „Zvali su nas u sredu da u četvrtak u 12 časova dođemo na sastanak, ali nijedno od udruženja koja stoje iza ovih zahteva se nije odazvalo na to.

Nema potreba da idemo na sastanke, bili smo već na tri ili četiri sastanka i nismo naišli na razumevanje“, tvrdi Kokanović. Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović kaže da oni nisu organizovali blokade. „Kod nas nije bilo izlazaka na traktorima, nego samo podrška studentima u ljudstvu. Mi smo prekinuli sa Vladom Srbije svaku komunikaciju dok se ne ispune zahtevi studenata i dok se ne povuku rešenja o pasivnim gazdinstvima“, objasnio je on. Evo pregleda stanja u agraru, odnosno, najkrtičnijoj gani stočarstvu Srbije u 2024. godini. Na sve te razloge  ukazali su seljaci protiv kojih se vodi postupak suspenzije rada.

 Od velesile do praznih obora

Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće. Ono je u 2022. godinu BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Danas je to još manje. To je kraktareristika nerazvijenih subsaharskih zemalja.U odnosu na poslednji popis – anketu 2018. godine, drastično je manji je broj goveda, svinja i ostalog nekadašnjeg blaga, kako su zvali stoku u selima Srbije. Dokaz velike krize je konstatacija na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije da ona više nema samodovoljnost u hrani. Konstatovano je da hitno treba vratiti, prehrambeni sektor, odnosno prerađivačku industriju u sela Srbije. Samo tako može se vratiti pehrambena samodovoljnost u zemlji. Ali, zato je potrebna politička volja i da  proizvodnja hrane postane strateška delatnost!

To je i put kako bi se u Srbiji od sirovina proizvodili artikli viših faza prerade. Uz sve to kako je konstatovano, zadrugarstvo se nalazi u izuzetno teškoj situaciji. Da bi Srbija prehranila 6,6 miliona stanovnika, a to je za 500.000 manje manje nego pre jedne decenije, ona mora da uvozi mnoge proizvode koje je nekad sama proizvodila i izvozila. To se, pre svega, odnosi na svinjsko meso i prertađevine i mleko i proizvode iz njihove prerade. Svake godine se proizvodi i troši sve manje hrane koja je sve skuplja. Dokaz velike krize je vrednost proizvodnje po hektaru od samo 1.200 evra i ukupna godišnja vrednost proizvodnje ove velike fabrike pod otvorenim nebom od najviše do sada – 5,8 milijardi evra!

Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu treba tražiti i u tome što, agarara bniej strateška grana u  zemlji Srbijio.  Osalo su sve posledice i tretman od političkih strutkrua u zemlji. Rezutlat takvog odnosa prema poljoprivredi je činjenica da je za poslednje tri decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava.To je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava! Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji prema rezultatima poslednej strategije, još uve valinde do kraja 2024. godine, je veoma skroman i iznosi samo 1,7 odsto u poslednjoj deceniji ili tek 0,17 odsto godišnje, od 2014. do 2024. godine. To je pokazalo (ne) sprovođenje poslednje Strategije razvoja poljoprivrede koje je završeno 31. jula 2024 godine. Ali pošto nije urađena nova strategija validnost ove loše je produžena do kraja 2024. godine. Loša je zbog toga što je u njoj pisalo da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto ili u lošijim godinama po 6,1 odsto. Kada je to pisano znalo se da je neostarivo i da je to pisano sa lažnim i netačnim podacima, kako je to u svojoj recenziji konstatovao bivši savezni ministar poljoprivrede u Jugoslaviji dr Koviljko Lovre, profesor Ekonoimskog fakutleta u Subotici. Zbog loše urađenog dokumenta, koji se nije mogao ostvariti u praksi, umesto strategije rasta, imali smo strategiju pada proizvodnje u agraru. Dakle, to je bio loše urađen agrarni Ustav, što je i praksa pokazala. Jer, to što je pisalo u njemu bile su samo nerealne i neostvarive želje 240 domaćih kreatora agroekonomske politike za poljoprivredu. I nerealna želja političarara i vlasti da se ona ostvari. Za tu lošu strategiju koja je donela štetu državi u poslednjoj deceniji, njeni autori sebe su častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli kao donacija za te namene iz tri evropske zemlje.

Hrana se u Srbiji proizvodi na 3.257.100 hektara. To radi 508.365 gazdinstava. Poslednji popis poljoprivrede prikazao je da u 4.720 sela Srbije ima ukupno 1.150.653 lica koji se bave ovim poslom, odnosno 2,2 lica je zaposleno na svakom porodičnom gazdinstvu. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina.

Prosečna veličina gazdinstva je 6,4 hektara. Na ovim gazdinstvima, prema podacima RZS, danas ima oko 725.000 grla goveda, 2.25 miliona grla svinja, 1,7 miliona ovaca, a 149.558 koza, 22 miliona živine i 1,26 miliaon košnica… Na toj velikoj fabrici pod otvorenim nebom, proizvodnja po hektaru je u proseku vredna tek oko 1.200 evra. Ukupan godišnji prihod agrara u Srbiji nikad nije bio veći od 5,8 milijardi evra!

Za svinjsko meso iz uvoza trošimo dnevno 425 miliona evra!

Za uvoz svinjskog mesa u Srbiju, u proteklih devet meseci 2024. godine, dnevno smo trošili 425.185 evra i za to smo potrošili 114,8 miliona evra – najviše u regionu, kjaže presednik udruženja tovnih junadi ,,Agroprofit“ Čedomir Keco. Prema svemu sudeći, ovaj trend nastavljen je sve do kraja 2024. godine. Za uvezeno zamrznuto svinjsko meso, od 30.148 tona pre kraja 2024. godine platili smo 101,9 miliona evra. Ukupan uvoz svinjskog mesa jednak je preradi i potrošnji od 448.540 tovljenika, težine oko 100 kilograma, što danas predstavlja četvrtinu ukupnog broja svinja u tovu na našim farmama. Predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević kaže da je taj broj za uvezeno meso, mleko i prerađevine, još veći i da iznosi oko 1,2 miliona tovljenika.

TRI KUGE U AGRARU SRBIJE!

Proizvodnju svinja u Srbiji poslednjih decenija uništavaju tri  kuge. Broj svinja sad je sveden na nivo koji je bio u Srbiji na nivou koji je bio posle Drugog svestskog rata! Nekadašnja zemlja svinja, Srbija, sad je na nivou da mora da uvozi svinsjko meso da bi prehranila svoje sanovništvo, koje sad godišnje po jednom žitelju godišnje troši tek oko 15 kilograma svinjskog mesa. U EU to je dvostruko više.

U Srbiji i sad postoji:

1. POLITIČKA KUGA! Jer, se poslednjih nekoliko decenija vodi loša, odnosno neadekvatna, agroekonomska poltika, koja je dovela do uništavanja stočnog fonda. Ona ima godišnji pad od dva do tri odsto! Ponajviše u proizvodnji svinja i goveda…VLAST U ZEMLJI, LOŠIM  ODLUKAMA KOJE JE DONOSILA, DOVELA JE DA UNIŠTENI STOČNI FOND, 2022. GODINE, UČESTVUJE SAMO SA 28,1 ODSTO U BDP AGRARA SRBIJE. TO JE KARAKTERISTIKA NERAZVIJENIH ZEMALJA SVETA! SVE ŠTO JE ISPOD 60 ODSTO, JE NERAZVIJENO. TU SE DANAS NALAZI I SRBIJA!

2. KLASIČNA SVINjSKA KUGA;

3. AFRIČKA KUGA;

Prema podacima RZS za eutanaziranje svinja, njih 78.242 grla, država je u 2023. godini vlasnicima isplatila 3,3 milijarde dinara iz budžeta. Ova bolest je prema podacima Uprave ya veterinu, potvrđena i u toku 2024, godine, na ukupno 2.778 gazdinstava na teritoriji 53 opštine u 15 okruga. Mada se govori da je u toku smirivanje ove bolesti, ona je i dalje prisutna, pa je pred kraj 2024. godine potvrđena je u Čačku, okolini i u Sremu! Dakle, šara po Srbiji. Prema podacima Uprave za veterinu, od početka 2024. godine pa do sredine 2024. godine Afrička kuga svinja potvrđena je na teritoriji 12 opština i pet okruga na 25 gazdinstava kod domaćih svinja. Inače, AKS se prvi put u Srbiji pojavio 2019. godine, a vakcina za ovaj virus, prema navodima Ministarstva poljoprivrede – ne postoji nigde u svetu, navodi prof dr Dejan Krnjaić.

Bolest se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, prenose je divlje svinje, koje nezunaju za granice između država kada ih pelaze, zatim kroz ishranu svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane pa, vodom, inficiranim krpeljima, odelom i obućom, kontaminiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvkiam, stajnjakom, leševima uginulih i zaklanih životinja, glodarima i insektima. Kako instiče Dejan Krnjaić, zadužen za ovu oblast tu KONVEKTU EU u Srbiji, svinje ne treba hraniti pomijama, treba izbegavati pašnjačko držanje svinja, i sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama. Takođe ističe da osobe koje su bile u konaktu sa divljim svinjama, moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću, a prijava svake bolesti od uginule domaće ili divlje svinje je obaveza da se prijavi i nadležnom veterinaru.

Rešenje problema

REŠENjE OVIH, ALI I SVIH DRUGIH PROBLEMA JE DA AGRAR POSTANE STRATEŠKA GRANA.  ODNOSNO, DA SE PROBLEMI REŠAVAJU SISTEMSKI, A NE SAMO DA SE ,,GASI POŽAR“ UREDBAMA KADA IZAĐU NA ULICE DA SE ČUJE NjIHOV GLAS. POSLE TOGA DA SE OBNOVI CEO STOČNI FOND, JER SVAKA ZEMLjA TREBA DA IMA SVINjA KOLIKO I STANOVNIKA…

·   SRBIJI TREBA NOVI KONCEPT AGRARA I NOVI LjUDI DA TO VODE;

·   DA SE NE BI VLADALO UREDBAMA VEĆ SISTEMSKI DA SE REŠAVAJU PROBLEMI.

·   PO HITNOM POSTUPKU DA BUDE SAMO ,,GAŠENjE POŽARA“;

·   UKOLIKO SE BUDE DRUGAČIJE RADILO UMESTO GAŠENjA POŽARA, TO ĆE SAMO DA RAZBUKTA PROTESTE!

Samo do kraja avgusta 2024. godine, prema podacima RZS uvezli smo 302.000 svinja težine do 50 kilograma i za to platili 36,2 miliona evra. U istom periodu naši klaničari i trgovci, čitaj uvoznici, kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog mesa za 98,4 miliona evra. Pored toga uvezli smo i 19.030 tona goveđeg mesa i čak 18.355 tona pilećeg mesa za 17 miliona evra. U Udruženju za tovno govedarstvo ,,Agroprofit“ u Novom Sadu izračunali  su da, kada je uvezeno svinjsko meso, ako se to uporedi sa živom merom svinja, proizilazi da je to samo tog trenutka bilo kao farma sa 280.000 svinja, tovljenika. U trenutku pisanja ovog teksta pominje se da je sredinom novembra 2024. godine u Srbiju uvezeno iz Rusije oko 1.100 tona slanine?

Mesna industrija, trgovci, odnosno uvoznici mesa i prerađevina, na ovom poslu prihodovali su oko 30 miliona evra. Uvezeno meso je bilo već zamrznuto šest meseci kod prodavaca u EU, a kod nas rok trajanja je produžen za još pola godine, što pogoduje prerađivačima da gomilaju lager i za preradu ne moraju da kupuju domaće tovljenike. Ovo meso pojavljuje se i u dnevnoj ponudi kao sveže, što veterinarski inspektori negiraju, iako ne obavljaju obimnu i detaljnu kontrolu.

Udruženja tovljača svinja nisu odlučno zahtevala da se promeni pravilnik o uvozu zamrznutog mesa, niti je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tome prepoznalo ekonomsku štetu za domaće svinjarstvo. „AgroServis plus“ nezvanično saznaje da će u Srbiji doći do promene ove regulative sa smanjenjem trajanja zamrznutog mesa sa godine na šest meseci, pa se može očekivati dok se to sprečiti veliki uvoz ove sirovine. Srbija uvozi i juneće meso. Za devetomesečni uvoz junećeg mesa u Srbiji 2024. godine potrošili smo 14,1 miliona evra iako imamo dovoljno junadi i krava za klanje. Pojedine klanice u sopstvenom tovu imaju oko 6.000 grla goveda. Sad se u Srbiji godišnej proizvudoi oko 86.000 tona junetine i troši po stanovniku godošnej tek 3,1 kilogama.

Kada se ovo zna, odmah se setimo pdoatka pod pre nekoliko godina kad aje bio obeđćšaqn ivzozu kInugodišnje oko 500.000 tona junetine! Bila je Srbija nekada, 1991.godine i veliki izvoynik ,,bebi bifa“.  Tadaje u svet iz tadašnje Jugoslaviej bilo izvezeno u svet 54.000 tona ,,bebi bifaćć. Od tog aje iz Srbije bilo oko 34.000 tona. Danas je taj izvoz manjiza 100 puta. Jer, izvozi se samo 300 do 400 godijna gošnje! Ali i u poslednjim državnim razgovorima dve zemlje,  obećan je ogroman izvoz ovog mesa u Kinu, veći nego što je proizvodnja junetine u Srbiji!? A, reeksport je ,,dozvoljen“ samo dok vas neuhvate!

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže za javnost da se struktura potrošnje mesa u poslednjim godinama menja i da građani sada više konzumiraju živinsko meso, koje je znatno jeftinije od svinjskog. Ipak, kako pojašnjava, ako dođe do manjka svinjskog, ne bi trebalo da poskupe druge vrste mesa, jer se pri formiranju tržišnih cena mora uzeti u obzir kupovna moć stanovnika. „Piletina ne bi trebalo da poskupi. Mi sad trošimo oko 18 kilograma piletine po stanovniku godišnje i ne možemo trošiti 40 po kilograma! Ipak, treba preduzeti sve mere da se spremno uđemo u period veće potrošnje, kada se meso više konzumira.

S obzirom na stanje u Evropi i Srbiji, može se očekivati  problem sa snabdevanjem svinjskim mesom. Cena mesa u Evropi je povećana. Sada je zamrznuto svinjsko meso koje se koristi za preradu jedan evro skuplje nego što je bilo u prethodnom periodu. Da bi se uvozilo sveže svinjsko meso, potrebni su novi dobavljači i nova rešenja za uvoz, jer je rok mnogo kraći, ne može se nedeljama transportovati“, ističe Budimović.

Nasuprot tome, kada je reč o svinjskom mesu,  ističe se da može doći do destabilizacije tržišta i samim tim i poskupljenja, te da je u narednom periodu neophodno napraviti neku vrstu dogovora, odnosno uskladiti potrebe primarnih proizvođača, klaničara i trgovaca.

„U tov ulazi manji broj prasadi koji je potreban za snabdevanje svežim svinjskim mesom. Ljudi se sada ne odlučuju za kupovinu i tovljenje prasića do 100 kilograma, a potom prodaju, zbog nepovoljne situacije uzrokovane afričkom kugom svinja. Kada ima manje ulaza po broju prasadi, manje se proizvodi, pa se mogu očekivati i promene cena. Ipak, niko ne može stavljati nerealno visoke cene jer je platežna moć stanovnika ograničena. Takođe, ne može kilogram svinjskog svežeg mesa koštati recimo 2.000 dinara, jer njegova proizvodnja ne iziskuje toliko ulaganja. Hrana za životinje i kukuruz su pojeftinili u odnosu na prošlu godinu“, podseća Budimović.

Analitičar Branislav Gulan ističe da je pad potrošnje svinjskog, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, odnosno siromaštva. Po njegovoj oceni i prema podaciam RZS, PKS i drugih institucija, Srbija se po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi.

„Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici. Drugih vrsta mesa još uvek imamo dovoljno, ali svinjsko smo prinuđeni da uvozimo. Danas u oborima ima svinja koliko ih je bilo 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Statistika pokazuje da imamo 2.263.705 grla, a najveći stočari kažu da ta brojka ne doseže ni do dva miliona. Sada je smanjena potrošnja po glavi stanovnika, na 15 kilograma ovog mesa godišnje, što je znak velike krize. Sa druge strane, potrošnja pilećeg mesa povećana je na 18 kilograma. I to je karakteristika nerazvijenih zemalja. Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima šest miliona stanovnika, a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz „bebi bifa“ –  1991 godine, izvoz je bio oko  34.000 tona, a sada je 300 do 400 tona godiđnje.  S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve uništili i krenuli sa novim konceptom poljoprivrede i stočarstva“, kaže Gulan.

Bili ispred SAD!

On dodaje da zbog prinudnog  uvoza ove vrste mesa jedemo i GMO hranu,. Jer, svinjsko meso u proizvodnji u Španiji,  prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, odakle se  ponajviše i uvozi,  jeftinije je za 40 odsto nego u Srbiji.  Jer, svinje se tamo se hrane sa GMO proizvodima. Ali, svinje se više ni u Srbiji ne hrane se kao ranije,  odnosno sada je i kvalitet soje, koju Srbija  uvozi, značajno lošiji. A, uvoyna soja je i GMO!

„Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih mi uzgajamo, zbog toga što su prema podacima  onih koji obavljaju te poslove u Vladi Srbije,  hranjene  sa GMO proizvodima. Pre dve godine uvezeno je 300.000 prasića iz dva puta u Srbiju, i toliko svinja za klanice. Za 2023. godinu, tadašnja ministarka Jelena Tanasković  odobrila  je uvoz 500.000 prasića. To ipak ne može spasiti naš stočni fond, koji je uništen. Sada nemamo ni 100.000  krmača prasilja.

 Pre jednu decniju oborima ih je je bilo 1,1 miliona grla! Tek sa tim brojem bi mogli da krenemo u obnovu uništenog stočnog fonda. Jer, stočni fond u BDP-u poljoprivrede Srbije u 2022. godini učestvovao je samo sa 28,1 odsto, što je tada bilo na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Jer, sve  ispod 60 odsto su nerazvijene zemlje. Ako se nastavi ovako, do kraja 2024. godine, stočari kažu da će to učešče pasti na blizu 20 odsto, što je strašno! Bićemo, nekad svinjarska zemlja, koja je sad zavisna od uvoza tog mesa“, predočava Gulan.

Sa uvoznom stokom se nemože se obnvoiti stočni fond u Srbiji. Primera radi, pre jednu deceniju u Srbiji je bilo 1,1 miliona visoko kvaklitetnih krmača prasilja, a sad  ih ima samo oko 100.000. Sa ovim brojem nema obnove uništeng stočnog fonda! Kada je reč o uvoznom mesu, Srbija ga dosta uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju. Jer Evropa na pola godine prazni robne rezerve. „EU svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju i za simboličnu cenu. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, ali ga žitelji EU ne jedu, jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Pa oni to meso neće da daju  za ljudsku upotrebu svom narodu. Mada nije štetno. Posle tog uvoza, ali i pokolja stoke u Srbiji, mesare će biti pune i u 2025. godini. Dakle, hrane u Srbiji će biti dovoljno, ali iz uvoza. Ali neće biti obnove domaćeg stočnog fonda, pa nam sleduje narednih godina još veći uvoz i kriza“, zaključuje agroanalitičar.

Podsećamo, cena svinjskog mesa je u Evropi povećana između 30 i 40 odsto, a prema podacima PKS uvoz živih životinja je u stalnom porastu, ali je i cena porasla za 45 odsto.  Ali, je bitno da se zna da je proizvodnja svinjskog mesa, prema zvaničnim podacima, nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede, u Španiji jeftinija za 40 odsto od tova u Srbiji. Ali je i lošijeg kvaliteta od onog mesa koje se proizvodi u Srbiji.

TREBALO BI DA IMAMO

1. BAR 1,6 MILIONA GOVEDA;

2. OKO 6,5 MILIONA SVINjA;

3. TRI MILIONA OVACA;

4. 95 MILIONA PILIĆA I OSAM MILIONA KOKA NOSILjA;

Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija, nekad davno, bila svinjarska zemjja! Jer, daleke 1866. godine bila je ispred SAD. Jer, na 1.000 stanovnika imala je  blizu 1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelja brojao izmešu 800 i 900 tovljenika. Te 1866. godine Srbija je imala 1.261.000 stanovnika i u oborima ukupno 1.291.000  svinja. I danas u svetu se razvoj jedne zemlje meri po broju svinja i stanovnika! U srednje razvijene zemlje računaju se države koje imaju na svakog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,6 miliona žitelja, ali manje od 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima šest miliona stanovnika, ali i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlja!

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo tri i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Poslednji veliki izvoz u svet iz Srbije, bio je 1991. godine, kada je izvezeno u EU i za vojsku SAD mesa u konzervama, za ukupno 762 miliona dolara. Da je to samo prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u  Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71 milion dolara. Ako, se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavljeno i 2019. godine, pa je za prvih devet meseci 2019. godine, kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovljenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu. Ovaj uvoz je plaćen oko 151 miliona dolara. Prema podacima RZS, do kraja avgusta 2024. godine uvezli smo u Srbiju 302.000 svinja do 50 kilogama težine i za to platili 36,2 miliona evra. U istom vremenu naši trgovci i klaničari kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog svinjskog mesa za 98,4 miliona eva. Pored toga uvezli smo i 19.030 tona goveđeg mesa i čak 8.355 tona pilećeg mesa za 17 milioina evra. U Udruženju za tovno govedarstvo ,,Agroprofit“ izračunali su da, kada je uvezeno svinjsko meso, proizulazi da je to u tom trentuku bila farma od 280.000 tovljenika, navodi predesdnik UO ,,Agroprofita“ Čedomir Keco. Nije dobro što smo došli u situaciju da za svinjsko meso iz uvoza sad dnevno trošimo po 425.185 evra, kaže on.

Ali, posle  rekordnog izvoza 1991. godine, stigao je raspad SFRJ, sankcije Srbiji, klasična kuga svinja pa Afričlka kuga. Svinje su počele da nestaju zbog loše agroekohnjomske politike, a najveći podsticaj gašenju više od 60.000 farmi samo poslednjih pola decenija. Kada su se praznili obori, da bi iamli mesa, rešenje je bilo pogrešno – u uvozu. Bilo je i pokolja stoke u Srbiji, a meso je stizalo i iz uvoza, pa nije bilo nestašica.

Dakle, prestankom vakcinacije protiv klasične kuge svinja, 15. decemba 2019. godine, u Srbiji je odmah godišnje više ostajalo 25 miliona evra, koliko se trošilo za uvoz vakcina.  Ali odmah je trebalo da se krene i u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja tada bio na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo i bivši profesor na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Ali,  izostala je podrka države, pa i obnova uništenog stočnog fonda. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku. Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi. Svinja moravka daje 12 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlji da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlji! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na prvom mestu sad Kina i Rusija. Posle toga, kada prođe sedam godiahn posle ukidanah vakcinacije,i ujilkikjo sene poijavi boeslt svinja ili afrilka kuga, i u zemlje EU. Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Veliki pad tova svinja u Srbiji je od 1984. godine. Prema istraživanju, spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednost je u 2014. godini bila  je 16,4 miliona evra, koliko smo dobijali i od iyvoza meda! Da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za pet poslednjih godina primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo u stvarnosti.

Srbija nema mesa, za pet godina uvoz porastao i 500 posto!

U proteklih pet godina uvoz svinjskog mesa je porastao 300-500 posto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Eto, samo za prvih osam meseci 2023. i 2024. godine uvezeno je blizu 40.000 tona svinjskog mesa, vrednosti od 134 milona eura, rečeno jena javnm govoru o agara u Skupštini Srbije 12. jula 2024. Godine.   Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje!

Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okupljaju najozbiljnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena. Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije.

„Zahtevamo da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovljenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da „nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji“ je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.

Meso iz uvoza jeftinije jer se koristi GMO sačma

Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju i uvoz svinjskog mesa, poreklom iz EU u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti. Zemlje iz kojih se uvozi svinjsko meso, imaju proizvdnju jeftiniju za 40 osto osto nego što je ona u Srbiji, lnavode nadležni iz Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalje prisutne ASK (afričke svinjske kuge). EU nećše da kupuej takve svinej u Srbijoi.lTransprot mes aod tih svinaj je zabfasnjen preko zemalja EU, ukoliko niej prerađeno najmanejna 72 stepena! „Takve okolnosti idu na ruku „klaničarima“ i ostalim prerađivačima koji formiraju cene koristeći mogućnost izbora – da li će meso uvesti ili sirovine za proizvodnju nabaviti od domaćih odgajivača. Na ovaj način naše farmere potiskuju sa tržišta, uvozeći ogromne količine smrznutog i svežeg vakumiranog mesa sa rokom trajanja i do tri nedelje. Nabavna cena mesa iz uvoza je niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma. Na ovaj način zaobilaze se domaći propisi koji zabranjuju promet GMO soje za ishranu životinja i srpski proizvođači čine nekonkurentnim“, naglašava se u saopštenju.

Situaciju, navode odgajivači svinja, dodatno komplikuje širenje zarazne bolesti ASK (afrička svinjska kuga) koja je izuzetno opasna za populaciju svinja jer izaziva smrtnost životinja u preko 90 odsto slučajeva, a nakon prodora virusa na farmu, nad svim životinjama mora se izvršiti eutanazija. Treba istaći da je virus potpuno neškodljiv za ljude, što dodatno motiviše trgovce koji kupuju životinje iz zaraženih područija bez ikakve veterinarske dokumentacije. Da bi se stalo na put širenju bolesti i sprečila ilegalna trgovina, neophodno je sprovesti popis i kategorizaciju svih objekata u kojima se drže svinje i dozvoliti naseljavanje novih životinja uz strogu primenu biosigurnosnih mera, ali se to ne sprovodi! Paradoks je da danas uvozimo meso za 60-70 osto svojih potreba a izvozimo žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitiom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava poljoprivreda koji je strateški važna za svaku državu.

Ovim dopisom odgajivači svinja žele da probude pažnju domaće javnosti i pokrenu široku debatu o ovoj temi jer domaćeg mesa uskoro neće biti ukoliko se nešto hitno ne preduzme, piše u saopštenju poroizvođača svinaj u Srbiji.Saopštenje su potpisali: Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivča svinja „Mačva“, Udruženje odgajivača svinja „Centralna Srbija“ i Udruženje krmačara Srbije. Samo radi uvida evo podataka o stanju agrara u Evropskoij uniji.  Prema pdoacima Evrostata, poljoprivredna proizvodhnja u EU u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je bilo smanjenje od 1,5 odsto u poređenju sa istim periodomj godinu dana ranije.Kancelarija EU zaduđena za statistiku navoldi da ovaj blagi pad u odnsou na vrednsot proizvodnej u 2022. Godini, koaj je tada sveukupno iznosila 545,4 milijarde eva, predstavlja prekid uzlaznog trenda započetog 2010. godine. Iako je obim poljoprivredne proizvodnje u EU u 2023. godini gio nešto manji nego godine dana ranije, u 10 zemalja EU obim je bio i veći, a najveće stope rasta zhabeležene su u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj ( 12 odsto). U drugim zemljama došlo je do smanjenja, a najveće je zabeleženo u Grčkoj (16 odsto).

Od velesile do praznih obora

Nekadašnji ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, da bi samo obradovao stočare, posle dukdaina jvakcinacije 15. decembra 2019. godine, rekao je da ostaje još jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobre i izdaj dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlje EU. Ako se dogodi, odnosno kad se ostvari, to će biti prvi izvoz svinjskog mesa u EU, iz Srbije, posle četiri decenije! Međutim, on je izgubio iz vida, ili to uopšte nije ni znao,  da je posle obustave vakcinacije, bilo potrebno da prođe najmanje četiri, pa do sedam godina, da se obnovi stočni fond, da bi se mogle svinje izvoziti u EU.  A, za to  nismo bili ni konkurentni, jer EU, i danas u svakom trenutku imaju višak od 50 mililiona tovljenika!

Prema popisu poljoprivrede,m koiji je objavljen 26. januara 2024.godine, vest da je proiyvdonaj stoek u Srbiji od 2012. godine desetkovana, samo prividno je izunenadila kreatore agroekonomske politike. Posebno tvorce Srategije agroekonomskog razvoja Srbije, od 2014. pa do 2024. godine. Jer, vlasti od tad pa do danas, 240 neaqših domaćoih eksperata tada su napisali Strategiju razvoja poljoprvirede po kojoj su napisali da će se ona godišnej razvijati po stopi od 9,1 odsto,a ukoliko su loše godišnje da to bude 6,1 odsto.

Ta još uvek validna strategija, doneta je krajem jula 2014. godine. Tada je u je usvojila Vlada Srbije. Zbog toga što još nova strategija nije doneta, validnost postojeće je produžena do kraja 2024. godine. Postojeću strategoiji, čija validnost uskoro ističe, pisalo je 240 domaćih autora. Ona sadrži 145 strana. Nju je tada usvojila Valda Srbije. rečeno je da će taj Ustav za poljoprivredu, prvo biti upućen u Sklupštinu Srbije, pravo na raspravu, a potom i na usvajanje u Parlamentu. To se nikada nije dogodilo. Autori dokumenta su predivdeli da će se poljoprivreda Srbije od 2014. pa do 2024 godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi 6,1 odsto. Umesto razvoja ta strategija je imala više padova nego uzleta.

Sad na isteku njen ukupan rast za deset godina bio je samo oko 1,7 odsto! Ili godišnje manje od 0,17 odsto!Za rad takve loše strategijE pada, a ne rasta, oni su sebe častili sa 8,2 milion dolara, evra stranih donacija, pristiglči iz tri zemlje EU, namenjenih za ovaj loše urađeni posao! Jer, njena primena dovlea Srbiju do toga da nema dovoljno ishranu sopstvneih 6,6 miliona stanovnika. A, to je manje za 500.000 stanovnika nego li pre jednu deceniju. Pored toga svaki dan je i oko 500.000 još gladnih. U Privrednoj komori Sribije je zaključeno da će se hrane sve manje proizvoditi, trošitii da če biti sve skuplja! U vreme izrade te strategieju pada, nakedašnji savezni ministar za poljoprivedu Dr Koviljklo Lovre, istkao je da je to bio lpoš doku,emnt, mnapsian sa netačnimpdoacimka I štetnjikmk po državu. Čak je upozoravao, ako sepriemni to će biti štetnjo po državui. To se I dogodilo. Pe,mkijr Vlade Srbkij u vreme usvjaqnaj tog lošeg dokumenta bio je današnji predsednik Republike Srboje, dok je ministar poljoprivrede bio današnji njegov savetnik za ovuprivrednui granu, koja nije strateška delatnost u Srbiji!

Proizvodnja agrara

Vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra. Nikada do sada ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla brojku 5,8 milijardi evra! Tu proizvodnju obavlja 508.365 gazdinstava.

Srbija raspolaže ukupno sa 4.073.703 hektara  zemljišta. Prema podaciam RZS postoji 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Od ukipnog broja gazdinstava njih 313.495 bavi se stočarstvom.

Za poslednjih pet godina govedarstvo ima pad za 17,7 odsto, proizvodnja svinja ima za 30,7 osto. U torovima je manje ovaca za 5,4 odsto, koza je manje za 31,5 odsto, živine je manje za pet odsto. Jedino imamo više košnica za 38 odsto! Ali, sve nisu pune ni meda ni pčela. Broj je povećan kako bi vlasnici dobijali trećinu subvencija za košnice u kojima nema pčela! Ukupno u poljoprivredi Srbije radi 1.150.655 lica. Po gazdinstvu su 2,2 zaposlena. Prosečna sarost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji samo jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela kao i 43 grla živine.

Pitanje je šta će se sad nalaziti u budućoj strategiji i u Srbiji kada je agrar u pitanju. Jer, u njenoj izradi nema ni naših eksperata, ali ni mišljenja proizvođača, koji treba da je sprovedu u delo na teritoriji Srbije.

To teško stanje, u koem je već biop unotšen stočni fond, samo je pogoršala i pojava afričke kuge za koju nema leka. Izvozna tržišta zabranila su uvoz mesa iz Srbije, izuzev termički obrađenog na preko 72 stepena. Dakle, ne da nema izvoza u EU, nije dozvoljen ni transprot preko zemalja. Istovremeno u Kini je zbog afričke kuge pobijeno nekoliko stotina miliona svinja, u Rumuniji je to zadesilo 350.000 tovljenika… Da bi se obeštetili vlasnici na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno je 16 miliona dolara. U svemu tome moramo biti realni da oporavak tržišta u Srbiji neće biti ni brz ni lak. Trebamo biti objektivni pa imati u vidu da za Kinu nećemo imati mesa ni za nekoliko ulica u nekoj njihovoj maloj varošici. Ipak, izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja. A, izvoz mora imati i tri ,,K“ količinu, kvalitet i kontinuitet. Inače, pojava afričke kuge u Kini, sad je povukla naglo veliki izvoz iz Evropske unije gde je stalno postao višak od oko 50 miliona tovljenika. Sad se prazne obori u kojima je bio tov svinja u državama gde nema kuge, pa odmah pronalaze kupce u Kini.

Kada je afrička kuga u pitanju Srbija se opredelila za zoniranje područja koja su zahvaćena ovom bolešću, a po standardima Međunarodne organizaczije za zdravlje životinja, ne bi trebalo da bude prepreka za izvoz mesa iz zemlje u kojoj ima slučajeva afričke kuge, pod uslovom da se ono ne izvozi iz zaraženih područja. Međutim, dr Dejan Krnjaić, redovni profesor na katedri za mikrobiologiju beogradskog Fakulteta veterinarske medicine, još dodaje da to već zalazi u pitanje politike i bilaterale. Ukoliko domaći proizvođači uspeju da ubede drugu stranu da kontrolišu proizvodnju i da preko uvoza oni neće uneti virus, onda će uprkos sporadičnim pojavama bolesti, srpska svinjetina moći da se nađe na tržištima gde bude imala kupaca. Ali, to se još nuije dogodilo.

Potencijali samo za sećanje!

Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u našoj zemlji. Ali to je samo za one koji se bave naukom i imaju daleka sećanja krozu čitanje. Međutim, ciklično kretanje cena tovljenika i drugi problemi ometaju tu granu agrara. Farmer iz Doroslova Ronald Holo ističe da postoji konstantan pad u ovoj oblasti u poslednjih 10 godina, pa je od 300.000 krmača njihov broj smanjen na 80.000. Iako mnogi smatraju da je razlog tome afrička kuga svinja, moram reći da je to najmanji problem. Naime, najveći problem je ekonomska situacija u zemlji i niske cene. U istoj situaciji je cela Evropa. Kada uvozno meso konvertujete u ,,živu vagu“, dobije se cena od 240 do 245 dinara po kilogramu Đive mere. Sli;na cena je i kod nas. Zbog nedostatka domaće proizvodnje, moramo da uvozimo svinjsko meso, naročito kada je reč o mesnim prerađevinama, gde su sirovine čak 90 odsto sad iz uvoza. Sada kada ministarstvo treba da uredi nove dozvole, cene se povećavaju da bi opravdali i dobili više uvoznih dozvola. U poslednjih pet godina doneto je mnogo izmena zakona koji uređuju ovu oblast, i mnogo je urađeno, ali samo za uvozne dozvole, i za kvartale, naveo je Ronald Holo.

Novi slučajevi afričke svinjske kuge otkriveni su u četiri domaćinstva u Martincima (Srem), potvrđeno je iz Gradske uprave za poljoprivredu, 21. novembra 2024. godine. Preduzete su mere, kako bi se sprečilo širenje te zarazne bolesti i gubici proizvođača. U četiri domaćinstva u Martincima zbog novih slučajeva afričke kuge svinja obori su ispražnjeni. Iz Veterinarske službe apeluju na sve uzgajivače da prijave svaku sumnju na bolest, poštuju propisane sigurnosne mere i izbegavaju kontakt sa divljim svinjama, koje su sad česti prenosioci ovog virusa. Zbog opasnosti od širenja zaraze, nadležni su preduzeli mere za suzbijanje i iskorenjivanje afričke kuge svinja. Među preventivnim merama je i zabrana transporta, kao i trgovina svinjama.

Moravke se vraćaju

Sve je više zainteresovanih za uzgoj moravke, autohtone rase svinja. Porodica Zimonjić iz dragačevskog sela Rasovac opredelila se za stočarstvo, a dobri podsticaji i stalni kupci doprinose da ostanu na selu. Zimonjići su se pre četiri godine opredelili za staru rasu svinja. Uz isplativost i kvalitet mesa gajenje „moravki“, kažu, ima dosta prednosti. “Nije zahtevna mnogo i dosta u ishrani je jednostavna ishrana. Ne treba mnogo vremena oko nje kada je ovako na slobodnom prostoru nema čišćenja, nema, samo se nahrani. Dovoljno jednom dnevno ili dva puta, sve zavisnosti do vremena“ , objašnjava Darko Zimonjić iz Rasovca. „Ko hrani to više i ko drži veći broj stoke i isplativo je i može samo i od toga da se živi bez dodatnog nekog posla. Znači li to da za mlade ima ipak budućnosti? Pa ima iz godine u godinu izgleda da je sve bolje. Imaju više mogućnosti i da se zaradi na selu sa stokom i sa svim time’, kaže ‘Darko Zimonjić, selo Rasovac. Posla na imanju Zimonjići imaju dosta, jer broje preko sto grla stoke. Kako je potražnja za autohtonom rasom svinja sve veća, planiraju da prošire krdo. U ishrani svinja ne koriste koncentrat. Samo kukuruz, pšenicu i šta proizvedu u domaćinstvu. Uz obore, u ograđeni hektar i po uvek su po dva tri legla, u kojima ima do 14 prasića. “Celu godinu provode i zimi i leti oni su navikli na takve uslove i dosta su otporne i mogu da izdrže i hladnoću i vrućinu i sve to , idealni su uslovi ima većina dela je šuma tu mali deo ovde ima kao livade otvorenog prostora i to je za njih idealni uslovi za držanje’, dodaje Darko Zimonjić. Planiraju da ostanu na selu i žive od stočarstva. Obrađuju deset hektara zemlje. Hranu za stoku proizvode sami i tako zatvaraju krug.

Šteta od AKS-a

U 2023. godini, afrička svinjska kuga (AKS) pogodila je 14 država i uzrokovala petostruko više slučajeva bolesti u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo su glavni nalazi najnovijeg godišnjeg epidemiološkog izveštaja koji je objavila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). U 2023. godini zabeležen je najveći broj slučajeva afričke svinjske kuge (ASK) od 2014. godine. Pri tome, u Hrvatskoj i Rumuniji bilo je prijavljeno 96 odsto ukupno zabeleženih slučajeva (1.929).

Broj slučajeva kod divljih svinja povećao se za 10 odsto u 2023. godini u poređenju sa prethodnom godinom. Virus je prvi put zabeležen u Švedskoj i Hrvatskoj i proširio se na nova područja u Italiji. Takođe se ponovo pojavio u Grčkoj nakon dvogodišnje pauze. Nemačka, Mađarska i Slovačka su zabeležile poboljšanje epidemiološke situacije uz smanjenje broja izbijanja AKS-a kod divljih svinja. Stručnjaci EFSA preporučuju pasivan nadzor, uključujući testiranje leševa divljih svinja, umesto aktivnog nadzora, koji uključuje testiranje ulovljenih divljih svinja. Pasivni nadzor, posebno praćenje i uočavanje kliničkih znakova bolesti, ostaje glavni način otkrivanja ASK i u objektima za uzgoj domaćih svinja. Stoga, farmeri i veterinari imaju posebno važnu ulogu u borbi protiv ove opake bolesti. U oktobru 2024. godine, EFSA će dostaviti naučno mišljenje koje revidira faktore rizika za pojavu, širenje i perzistenciju virusa ASK u populacijama divljih i domaćih svinja. Ovo mišljenje daće značajan doprinos u sprečavanju, kontroli i iskorenjivanju virusa AKS-a.

Vlada Srbije u 2024. godini je usvojila izmenjeni Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Do nedavno, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine u Mačvi, a zatim u novembru 2024. godine u okolini Čačka, sad i u Mačvi Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Podsetimo, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine, 22. januara, u mačvanskom okrugu. Tada je na farmi V. M. u mestu Banovo Polje, po nalogu veterinarske inspekcije, po hitnom postupku obavljena eutanazija oko 300 grla – suprasnih krmača, nazimica, prasadi i tovljenika koja su angažovanjem mehanizacije i radnika JKP „Bogatić“ transportovana u kafileriju.

Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede oko 38 kilograma mesa, dok je u EU taj prosek 65,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije.  Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa 6,6 miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.

U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je ima oko šest milioan stanovnika, a ima 32 miliona svinja. Analize pokazuju da smo krajem 19. veka imali 1.062 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolji čak od SAD. Poznavaoci prilika ističuda se u Srbiji sada troši 64,5 kilograma hleba, sa pecivima, po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU. Nalazimo se na dnu evopske lestvice jer trošimo manje od 200 litara mleka i prerađevina po jednom stanovniku godišnje.

Život u EU i Srbiji

Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na nna 64,5 kilogama po stanovniklu godišnje, kaže direktor novosadske,,Žitonuje“ Zdravko Šajatović. Pored siromaštvi manje potrošnje mesa, to je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Jer, nekada qse išlo na njoivu swa kilogamom hleba i komadom slanine. Danas je sve manje tih teških poslova. Dakle, delom je uzrok siromaštvo i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka.

U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši mane od 200 litara mleka i perađevina. Godišnje jedan žitelj Srbije pojede 64,49 kilograma hleba i peciva, nekoliko litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. Prosečna godišnja meljava pšenice iznosi oko 1.000.000 tona. Od toga se dobija oko 700.000 tona bašna. To zanči da je smanjena meljava pšencie za 200.000 tona, kađe direktor novosadske ,,Žitounije“ Zdravko Šajatović. Po njegovim rečima u 2023.godini domaćinstov u Srboiji je imalo u proseku 2,57 članvoa. Oni su zajedno trošili oko 160,6 kilograma hleba i peciva. Ukupno godišnje smanjenje potrošnje hleba u Srbiji je za 350.000 tona.

 U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.

Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu, od tri člana, jelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je ispdo četgiri kilogama  po stanovnikui, za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede oko 18 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, sad to to niej višeod 15 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.

Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Pre krize, nekada se u Srbiji, se proizvodilo oko 650.000 tona vih vrsta mesa godišnje. Po glavi stanovnika kod nas trošilo 60 do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih proizuvdonjaj mesa je sad pala na oko 400.000 tona svih vrsta mesa  godišnje i potrošnja po jednom stanovnika je oko 38 kilograma.

U srednje razvijenijim zemljama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma  svih vrsta mesa u proseku, i izdvaja primer Slovenije. Treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj.

Politika urušila agrar

Neobična scena u hrvatskom Iloku: automobili srpskih registracija parkirani ispred velike prodavnice, a unutra njihovi vozači kupuju meso. Porodice iz Srbije grupno prelaze granicu da bi u Hrvatskoj, zemlji Evropske unije, s većim platama i generalno višim cenama, jeftinije kupovali svinjetinu. Prizor dovoljno začuđujući da privuče pažnju medija, a zapravo tek poslednji simptom bolesti koja čitavu deceniju iznuruje naše stočarstvo.  Prema popisu poljoprivrede, čije su prve brojke objavljene 26.januara 2024. godine, treba reći da je proizvodnja stoke u Srbiji od 2012. naovamo desetkovana, bio bi eufemizam.

Gotovo da nema kategorije koja nije urušena u poslednjih 11 godina. Od toga da danas imamo 182.000 goveda manje, 1,1 milion svinja manje i 4,7 miliona komada živine manje, oštar pad vidi se u svim segmentima, sem u jednom – broju pčelinjih košnica koji je u stalnom porastu. Možda baš zbog toga, te košnice dobijaju iznenađujući deo prostora u medijskim predstavljanjima rezultata popisa, ali pčele ipak ne mogu da pokriju najporazniji nalaz do koga se došlo: samo u poslednjih pet godina broj uslovnih grla stoke, jedinice koja sve životinje koje se koriste u ishrani, od krave do pileta, svodi na uporedivu veličinu, pao je za 20 odsto, prema prezentaciji Republičkog zavoda za statistiku. Plastično govoreći, od 2018. do danas ostali smo bez petine stočarstva.

Uzroci propadanja

Goran Živkov, nekadašnji ministar poljoprivrede u Srbiji, navodi tri osnovna uzroka kontinuirane erozije srpskog stočarstva: kretanje broja stanovnika, politiku subvencija i sam način na koji se stoka proizvodi u Srbiji. Prvi razlog je objektivan, „jer nas je sve manje“, pa i dinamika proizvodnje prati kako veličinu tržišta, tako i ljudske kapacitete koje agrar može da koristi. Popis je, recimo, pokazao da je poljoprivredna radna snaga za pet godina smanjena za 186.000 ljudi, sa 1,33 miliona na 1,15. Poređenja radi, 2012. na gazdinstvima smo imali čak 1,44 miliona ljudi. Međutim, druga dva uzroka direktno padaju „na dušu“ vlastima koje upravljaju Srbijom poslednjih dvanaest godina.„Mi smo do 2012. imali suficit u izvozu mesa, mleka, sireva i jogurta a onda, od 2012. godine, imamo deficit“, kaže Živkov. Iako ima razumevanja za veličinu problema sa kojim je vlast morala da se uhvati ukoštac („mi smo zatvoreno tržište koje se smanjuje“, „već u startu je bilo teško održati stočarstvo“), Živkov nema sumnje oko toga da je upravo agrarna politika dovela do ishoda koji imamo danas.

Pogrešno postavljene subvencije tu se pokazuju kao glavni krivac. „Te 2012. uvedene su subvencije po grlu umesto dotadašnjih subvencija po hektaru. To je dolilo ulje na vatru i dovelo do ubrzanja pada stočarstva. Kada se uvede podsticaj po grlu, onda je čoveku važno samo da ima grlo, a produktivnost mu nije bitna. I onda imamo pad“, kaže Živkov, dodajući da zato u Evropskoj uniji tip subvencija koji primenjuje Srbija, skoro da ne postoji. Hrvatska je jedina to isto uradila „i uništila svoje stočarstvo“.

Od 2016. do 2018. Srbija iz budžeta izdvojila 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, ali uprkos tome, nije došlo do povećanja broja grla, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva

Za takav izbor, krivi neznanje ljudi koji vode srpsku poljoprivredu. Kako kaže, dotacije po grlu mogu dovesti do toga da firme, odnosno velike farme, povećaju svoju proizvodnju, ali u Srbiji, dominantan poljoprivredni subjekt je porodično gazdinstvo, a ne industrijsko postrojenje. A domaćin, kad ima 15 krava, kaže: „Što bih ja sad povećavao bilo šta kad već vozim mercedes.“ Zato, dodaje, druge zemlje to ne rade.

Subvencije sa negativnim efektima

Poljoprivrednici, međutim, traže još veće subvencije. Podsticaj po mlečnoj kravi prošle godine već je podignut sa 25.000 na 40.000 dinara, ali proizvođači sada traže 55.000. Kako kažu, predsednik Aleksandar Vučić im je to obećao još pre izbora. „I oni sada protestuju i traže ono što nije u njihovom interesu. I onda povećavaj, povećavaj. Znači, podižeš subvencije, a imaš negativan efekat. I kad je DRI vlastima to rekla, oni su i dalje nastavili samo da povećavaju“, kaže Živkov.

Pominjanje DRI referenca je na izveštaj iz 2019. godine u kom je Državna revizorska institucija konstatovala da je od 2016. do 2018. Srbija iz budžeta izdvojila 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu ali da, uprkos tome, „nije došlo do povećanja broja grla, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva“.

Procenjujući efektivnost podsticaja u stočarstvu, DRI je iznela niz oštrih kritika na račun Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja. Tako je konstatovano da Ministarstvo „nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku podsticaja“, da „prilikom planiranja nije polazilo od potreba poljoprivrednika, već se prilagođavalo dobijenim sredstvima“, da je vršilo „delimičan nadzor“ nad radom Uprave za agrarna plaćanja, da ta Uprava ne uspeva da obradi zahteve poljoprivrednika, pa „iz godine u godinu, neizmirene obaveze iz prethodnih godina čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini“.

Da smo sve te pare koje smo dali za subvencije po grlu, usmerili u investicije za nabavku kvalitetnih grla, dobru higijenu, dobru ishranu, imali bismo i rezultat. „Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti sredstva jer odlučivanje predugo traje… a zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća, već veliki proizvođači imaju prioritet, što za posledicu ima nesigurnost malih proizvođača da će im novac biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus… Obim podrške je često više zavisio od… potrebe da se podmire potrebe drugih budžetskih korisnika, nego što je bio odraz realnih potreba poljoprivrede“, navodi se, između ostalog u izveštaju DRI.

Česte uzmene pravila

Revizori su izbrojali i to da je za tri godine Vlada Srbije 15 puta promenila pravila, donoseći tri uredbe i 12 izmena uredbi, kojima su uglavnom menjani iznosi subvencija. Ali, nije se libila ni da promeni uslove samog konkursa, i to tik pred rok za predaju zahteva.

Tako su, da uzmemo samo jedan u nizu primera koje navodi DRI, u 2018. dva puta menjani uslovi vezani za broj grla koja podnosilac mora da ima da bi mogao da dobije subvenciju: Prvo tako što su neposredno pre početka vremena za podnošenje zahteva pooštreni uslovi za dobijanje novca, a onda tako što je, dok je podnošenje bilo u toku, sve vraćeno na staro. „Čestim izmenama Uredbe i pravilnika, stvara se neizvesnost kod korisnika podsticaja jer ne mogu predvideti koji će uslov biti važeći u trenutku podnošenja zahteva, što utiče na poverenje potrošača da će dobiti deo sredstava koja je uložio u proizvodnju“, naveli su u DRI.

Revizori su izneli i niz preporuka Ministarstvu poljoprivrede, a dodatno ubrzanje propadanja srpskog stočarstva u godinama koje su usledile možda je indikator toga koliko su one ispoštovane. Od 2018. do sada, broj goveda je pao za 17,7 odsto, a svinja za 30,7. Među najmanjim padom, procentualno je živina, čiji se fond smanjio za pet procenata. Ranije pomenute košnice, jedini pozitivan primer, zabeležile su rast od 38 odsto.

Fantomske krave teške 3,2 milijade dinara

Da je pogrešna politika dovela do ovakvog stanja, ukazuje i agroekonomski analitičar Branislav Gulan.„Stočarstvo je u krizi“, kaže Gulan, citirajući brojku iz poslednjeg popisa po kojoj sada imamo 725.408 goveda. „Stručnjaci sumnjaju i u tačnost te brojke“, dodaje pesimistički i podseća da je Srbija „u dobrim godinama“ imala preko 900.000 goveda.

Taj pesimizam su ranije isticali i drugi, po raznim osnovama. Recimo, subvencije po grlu dovele su, po svemu sudeći, i do pojave takozvanih fantomskih krava. Naime, kako su upozorili iz Udruženja proizvođača mleka centralne Srbije, količine mleka koje se godišnje proizvedu ukazuju na to da u našoj zemlji postoji 150.000 muznih krava, a u isto vreme država isplaćuje subvencije za 228.000 krava. To bi značilo da su iz budžeta isplaćena sredstva za nekih 78.000 krava koje u stvarnosti ne postoje. Prevedeno u novac, to je 3,2 milijarde dinara, suštinski ukradenih para.

Gulan navodi da se u Srbiji godišnje proizvodi od 73.000 do 86.000 tona goveđeg mesa, pri čemu se beleži opadajući trend proizvodnje, jer je „pre samo desetak godina proizvodnja iznosila oko 120.000 tona“.

Mali nestaju, velikih nemamo

„Predsednik Vučić je 2014. godine, kao tadašnji premijer, potpisao Strategiju o razvoju agrara, koja važi do jula ove godine. Prema tom dokumentu, godišnja stopa rasta srpske poljoprivrede je trebalo da bude 9,1 odsto, a kad su lošije godine – 6,1. Ali, umesto da to bude strategija rasta, to je postalo strategija pada“, kaže Gulan, nabrajajući rezultate našeg agrara po godinama, gde smo imali pad u 2015, 2017, 2019, 2021, 2022. i, kako navodi, ostaje da se vidi visina pada u 2023. godini.

Osim subvencija, drugi razlog koji dovodi do stanja koje je pokazao popis poljoprivrede je činjenica da je Srbija mala zemlja u kojoj se poljoprivreda, posebno stočarska, dominantno obavlja na malim porodičnim gazdinstvima.

„Stočarstvo je na globalnom nivou jako koncentrisano. Tu su Kina, Amerika i Evropa. A u Evropi Španija, Nemačka, Danska, Holandija i Italija. Od ostalih zemalja, jedino je Poljska uspela da zadrži svoj nivo proizvodnje“, dodaje Živkov. Kako objašnjava, to je stvar veličine, jer su za uspeh u modernom stočarstvu potrebne velike farme. Mali proizvođači, između ostalog, nemaju pristup „dobroj genetici“, odnosno stoka koju oni mogu da uzgajaju ima inferiorne karakteristike u odnosu na velike industrijske komplekse koji neretko imaju sopstveni genetski fond. „Sad smo i kod jabuka praktično došli dotle da ili imaš 100 hektara ili ne radiš“, ilustruje Živkov stanje stvari u poljoprivredi koja se u Srbiji oslanja na porodična gazdinstva.

Rešenje je u promeni koncepta!

Umesto subvencija po grlu, koje dovode do toga da proizvođači nisu zainteresovani za unapređenje rada, pošto će novac dobiti u svakom slučaju, treba podsticati konkurentnost prema broju životinja koje imaju. „Potrebne su nam moderne štale, da nam leti ne pada proizvodnja mleka 30 odsto kad krenu visoke temperature. Potrebni su nam laktofrizi, hladni lanci. Da smo sve te pare koje smo dali za subvencije po grlu, usmerili u investicije za nabavku kvalitetnih grla, dobru higijenu, dobru ishranu, imali bismo i rezultat“, smatra Živkov.

DRI se slaže, upozorivši državu još pre skoro pet godina na „dotrajalost objekata i neadekvatnu ishranu“ kao glavne probleme u svinjarstvu. Od tada smo ostali bez milion svinja, a da se manje od desetine toga može objasniti pojavom afričke svinjske kuge, koja opet najviše pogađa mala gazdinstva, a ne velike farme sa dobrom kontrolom higijene i svih proizvodnih procesa.

Zato Živkov smatra da država treba da počne da sa 30, 40 odsto kofinansira velike poljoprivredne investicije, kao što to radi Evropska unija, umesto da daje subvencije po grlu, što se tamo ne radi.

„Za lokalne potrebe mi ćemo moći da proizvedemo dovoljno, ali mali proizvođači će se smanjivati, a velike nemamo. Šansa koju danas imamo je to što Evropska unija zbog zelene tranzicije sama smanjuje svoju poljoprivrednu proizvodnju, što otvara mogućnost da se deo toga prebaci kod nas, jer je jasno da mi nećemo skoro biti primljeni u Evropsku uniju.“

Život sa strategijom

Po svemu ovome izgleda da se ratara i farmera u Sribji vlast seti samo kad protestuju ili uoči izbora. Tako i ovog puta oni od ružičaste budućnosti i  boljeg života u agraru žive sa surovom realnošću. Jer, žive sa Strategijm razvoja poljoprivrede, koju jeVlada usvojila jula 2014. godine u kojj je bilo planrano da će se do 2024. godine agrar Srbije dinamično razviajti, po stopi od 9,1, odnosno u lošijim godinama od po 6,1 odsto godišnje. A, od tada nikavog rasta zapravo nije ni iblo. Odnosno u poslednej tri i po decenije,sve do pojave bolesti Korona 19, agrara je imao stopu rasta od 0,45 odsto godišnje.

 Realna vrednost poljoprivredne proizvodnje sada je manja nego kada je taj dokument usvojen! U Srbiji ima 1,4 milionan ljudi koji se direktno bave agrarom, a u selima živi oko 2,7 miliona stanovnika. Sva domaća poljoporivredna udruženja ističu da je domaća poljoprivreda devastirana i optužuju vladu Srbije da nije ispunila brojna obećanja. Traže da se hitno ispune sva obećanja.Među njima se traži odgovor gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara ili oko 460 milioan evra, koje subile namenjen za stoačrstvo (28 milijardi dinara i ruralni razvoj (26 milijardi dinara) od 2016. do 2020. godine. Taj novac nije stioga do stočarara ni do sela kojima je bio namenjen. To je utvrdila i Državna revizorska institucija, analizirajući efektivnost podsticaja za stočarstvo od 28 i za ruralni razvoje od 26 milijardi dinara. Da je taj novac došao do onih kojoima je bio namenjen, verovanto pravdu ne bi tražili na ulici, već bi bili  na svojim njiama, u stajama, oborima za tov i ekonomskim dvorištima. Ali i oni su shvatili da se njihov glas sa zemlje (njive) mnogo slabije čuje nego sa asfalta, odnosno ulice. Rezultat takvog rada vlast već decenijama nikada vrednovala. Dokaze je da je godišnji rast agrarne proizvodnje u Srbiji simboličan. A, već decenkinjama ukupna vrednost ararne proizvodnje u Srbiji nikad aniej bila veća od šest milijardi dolara godiš nje.Mora da brine činjenicda da je vrednost godišnje proizvodnje po hektaru samo 1.200 evra u Srbiji! To danas u zemjama kojim težimo dostiže i 37.000 evra po hektaru.

Zato je Srbiji potrebgan novi koncpet poljoporivred ei novi ljudi kojuiće toi sprovoditi. Toi značuida u startu vrednsto godišnekig prihdoa po hektaru bude najmanje 5.000 evra, a da već za nekoliko godina dostivbne 15.000, pa potom i 20.000 evra po hektaru. Samo taqkva poljoprivreda može da obezbedi dovoljno hrane za domaće tržište i izvoz bez koga nema opstanka.

Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa  kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje.  Pošto ovoj strategiji PADA ističe validnost krajem jula 2024. godine izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije.

Pošto je navodno tek počela izrada nove strategije, važnost ove štetne je produžena do kraja 2024. godine.

Nacrt nove strategije već su napisali stručqacci iz Sarajeva, odnosno Bosne Hercegovine i iz Ljubljane, odnosno Slovenije. Nacrt, koji nisu znali da pišu naši stručnjaci i eksperti, ima 100 strana, a treba da se usvoji do kraja 2024. godine. Jer, ovi sa strane, verovatno bolje znaju šta nevalja u agraru Srbije i šta treba našoj zemlji kako ne bi bila zavisna od uvoza. Od novih kreatora, odnosno Nacrta nove strategije, proizvođači hrane Srbiji treba da očekuju boljitak!?

Strategija bez rasta!                         

Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 domaćih agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli kao donacija za taj posao od više evropskih institucija. Biloje reči da će dokumenn ići i na raspravu u Skupštinu Srbije, ali Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije. Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja! Odgovorni su  zato što ni sad od njih nisu tražili da podnesu izveštaj o (ne) sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustava piše nova.Već su odmah krenuli u pisanje nove bez prave analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane i nauke u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju boljitak.

Još uvek validnu Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je najviše 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od željenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo  novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!

Novi ministar agrara ne dolazi kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici  prethodne partije Srpske radikalne stranke, a potom i sadašnje SNS. Dakle, on nije novi čovek i ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar u obavljanju tih poslova, ističu znalci u toj oblasti. Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volju, ništa da menja. A, vladajuća Partija još nije odlučila da agrar bude strateška gana. Sve dok to nebude neće biti boljitka ni odluka koje će menjati stanje na bolje u ovoj oblasti. Prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška privredna grana!

Ali, agraru se to obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići i novo obećanje, ali neće se primeniti u praksi. I to ne u celosti nego samo po granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet  samo  ,,gašenje požara“. A, samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama može doneti boljitak svima! I vlastima, i proizvođačima, a i narodu. Dok god se sistemski agrar nereši  I ne postane strateška grana, a ne samo kada pšroizvodđači izlaze na ulicu. To će biti početak i kraj, do sledećeg izlaska na ulicu.

Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. „Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Subotici pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar! Ove godine će ih u Srbiji biti oko 4,5 milijardi dolara!

U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 milijardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, a samo agrarni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona evra. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac!

 To nikada nije rečeno poljoprivrednicima. Zašto? To je tabu tema za ovu vlast, za poljoprivrednike, za narod! Sve to, odnosno stanje u agraru, razlog je zašto su oni  sve češće na ulicama i u protestima. To je utvrdila Državna revizorska institucija (DRI) u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param. I gde su nenanmenski završile? Dakle ni sad novi ministar ništa bolje neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para!

Dodeljeno 3.520 kuća!

 Ako se pogleda agrar i selo u Srbiji, pozitivne promene se vide u onome što čini Ministarstvo za brigu o selu. Rad ovog ministarstva baziran je sad na tri stuba. To je dodela poklon – kuća u selima onima koji hoće da idu i u njima da žive. Zatim dodela besplatnih kombija za vise desetina sela za besplatan prevoz za narod od sela do sela, od sela do grada i obrnuto. Tu su i Miholjski susreti na kojima se narod okuplja za druženje, a ne za proteste. Najveći uspeh postignut je poslednje četiri godine kada je dodeljeno, kupljeno i poklonjeno, 3.520 kuća onima koji hoće da idu da žive na selu. Većina koja se odlućila za taj novi život su mladi, starosti oko tri decenije, a trećinja je čak otišla iz grada u selo. Radi se o 16.000 novih stanovnika u selima Srbije. Koliko je to – najbolja potvrda je činjenica, da, recimo opština Crna Trava im samo 1.500 stanovnika. Znači da je praktično osnovano desetak novih sela.

,,Najviše porodica, čak 90 familija, skućilo se u Bačkom Petrovom Selu, u opštini Bečej, a na drugom mestu je selu na severu Bačke, opština Kanjiža – Horgoš, gde je novi dom našlo 50 mladih porodica. Ovo pokazuju podaci Ministarstva za brigu o selu, koje već skoro četiri godine na javnom konkursu sprovodi projekat dodele novca – do 1,2 miliona dinara godišnje za kupovinu kuća porodicama koje žele da se skuće u seoskim podrućjima širom zemlje. Podaci tog ministarstva pokazali su još, kada je Vojvodina u pitanju, da je Sombor najviše privlačan za familije kojima je potreban dom, jer je u tom gadu dodeljeno 187 kuća, a odmah iza Sombora je varošica Bačka Palanka, gde je došlo 166 familija. Isti izvor navodi da posle Bačkog Petrovog sela, i Horgoša, a sledi Molč u ađanskoj opštini gde se okućilo 47 porodica, pa Srpska Crnja, gde su ključeve dobile 44 porodice“, kaže Tijana Nešić, v.d. pomoćnik ministra.

Ona ističe da je samo u ovoj 2024. godini useljeno 450 kuća, a interesovanje ne jenjava, jer stručnje službe trenutno obrađuju novih 150 zahteva. Ove godine obezbeđena je ista suma novca kao i lane, pola milijarde dinara, ali je ta suma rebalansom budžeta i uvećana. U selima Srbije, kojih prema popisu i podacima RZS ima 4.720, i dalje u toku je akcija dodele kuća mladima koji hoće da idu u selo da žive. Raduje što je čak trećina onih koji iz grada idu na selo da žvie ida tamo vide svoju budućnost! Do sada se išlo iz sela u grad, a sad eto, iz grada u selo!

Oni koji idu u selo da žive, shvatili su da selo nije samo rad i život od poljoprivrede, već i svega oko nje, kao gradu. Tu se  vidi šansa za opstanak i ostanak sela, koja za to imaju šanse. To su ona koja imaju više od po 100 stanovnika, a imaju dobre zadruge, a to znači i živo selo, gde može da postoji škola, ambulanta kafana, fudbalsko igaralište, krojač, frizer, automehaničar, pedikir, berber…  Za takva sela će se opredeljivati i mladi, pre svega, žene koje će hteti u njima da žive i rade, odgajaju decu, tove stoku… Ako se poboljša stanje u stočarstvu Srbije, tada će se seoske staje i obori napuniti sa govedima i svinjama, pa ćemo imati dovoljno hrane za sebe, ali i izvoz. A, pomn je počeo da jenjava. Međjutim, bhez izvoza jema ni nvoe proizvodnej, ni života… Za sve to potrebna je uvek i politička podrška vlasti.

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je  Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u prošloj godinji uvezueno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i ove 2023. godine do jula uvezeno je 180.000 prasića i 18.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. Odobren je uvoz ukupno 500.000 prasića u 2023. godini. U oborima je pre jedne bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvozilo oko 34.000 tona ,,bebi bifa“godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Tada se u Srbiji godišnje proizvoilo i oko 650.000 tona svih vrsta medsa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku oko 38 kilograma!

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek vfaldine strategije, Vlada je obećala pooljoprviredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih devet godina nikakvog rasta nije ni bilo. Odnosnjo da je rast u decenjinji primene te strategije bio samo 1,7 odsto, ili tek 0,17 odsto godišnje! Naprotiv, u 2021. godini agarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uzboravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je probleme ne samo onima koji su je pisali, već  i proizvođačima, kao i Vladi Srbije i narodu, odnosno potrošačima.

Srbija sa ,,blagom“, kako su nekad naši stari zvali stoku, sad raspolaže sa:

·   SADAŠNjI BROJ SVINjA JE ZA 30,7 ODSTO MANjI NEGO 2018. GODINE! TROŠIMO PO STANOVNIKU SAMO 15 KILOGRAMA SVINjSKOG MESA GODIŠNjE. PAD U SRBIJI SA 18, NA 15. BELEŽI SE KOD SVINjSKOG I RAST POTROŠNjE KOD ŽIVINSKOG MESA NA 18 KILOGRAMA PO STANOVNIKU GODIŠNjE! TO SVE JE DOKAZ, MANjEG BROJA STANOVNIKA ZA 500.000 I RASTA SIROMAŠTVA U  ODNSOU NA POSLEDNjI  POPUS U SRBIJI!

·   UKUPNO U SRBIJI POSTOJI 508.365 GAZDINSTAVA;

·   OBRAĐUJE SE  3.257.100 HEKTARA;

·   U STOČARSTVU SRBIJE RADI 313.495 GAZDINSTAVA;

·   U SRBIJI SE AGRAROM BAVI 1.150.653 LICA;

·   ZNAČI PO JEDNOM PORODIČNOM GAZDINSTVU JE PO 2,2 ZAPOSLENA!

·   TEK SVAKI 11 NOSILAC JE MLAĐI OD 40 GODINA!

–   UKUPNO TROŠIMO PO STANOVNIKU 38 KILOGRAMA MESA GODIŠNjE. U EU SE TROŠI OKO 65 KILOGRAMA SVIH VRSTA MESA;

·   DAKLE, U EVROPSKOJ UNIJI  GODIŠNjE SE TROŠI PO STANOVNIKU 27  KILOGRAMA VIŠE NEGO U SRBIJI!

·   PROSEČNO GAZDINSTVO U SRBIJI JE VELIČINE OKO 6,4 HEKTARA. U NjEMU POSTOJI JEDNA KRAVA, PET SVINjA, TRI OVCE, TRI KOŠNICE I 43 ŽIVINE!

·   IMAMO I OKO 14.000 KONjA;

·   U SRBIJI POSTOJI OKO 1.000 MAGARACA;

Da bi se porapvilo sanje u agraru Srbije potrebno je da ono postane strateška grana i da ima podrpšku aktuelnih vlasti.  Sadašnji minitgar poljorpivrede dr Aleksandar maritnboić, hali se sa Agrarni budžetom, odnosno podsticajima za 2025. godinu u visini od 111,4 milijarde dinara. Ističe da se da toliki budžet nikad ranije zabeležn. To bi bilo dobro kada bi poljoprivreda bila zdrava grana, i kada bi se taj novac onda valjano raspoređivao. Ovo na bolesnu privredu koja nema sistemska rešenja, već samo ,,gasi požare“, ne ukazje na dugo očekivani  boljitak u ovoj privrednoj grani.

Agrar u Evropi

Poljoprivredna proizvdojjua u Evropskj uniji u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je smanjenje od 1,5 odsto uodnsoui na godinu dana pre toga, objavio je Evrostat. Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da oaj blagi pad o odnsoui na vrednsot proizvodnje u 2022. godini, koja je tad iznosila 545,4 milijarde evra, predstavlja prekid uzlaznog trenda započetog još 2010. godine. Iako je obim poljoprivredne proizvodnjjie u EU u 2023. godini bio nešto manji nego godinu dana ranije, u 10 zemalja EU obim je bio veći, a najveće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj (12 osto). U drugim zemljama došlo je do smanjenja, a najveće je zabeleženo u Grčkoj (16 odsto).

 (Nastaviće se)