Prema podacima Republičkgog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2024. godini  navodnjavalo 48.668 hektara poljoprivrednih površina uz zahvatanje 66.742 miliona kubnih metara vode, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu, a najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje;

·   Prema nalazima DRI, novi sistemi su izgrađeni na oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta pogodnog za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nedovoljne brige vlasnika i korisnika, u funkciji je tek manji deo. Od planiranih 160.000 hektara predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije upravljanja vodama u periodu 2021-2023, realizovano je svega 30 odsto;

·   Iako je u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini u periodu od 2021. do 2024. godine uloženo više od 58 miliona evra, veliki broj njih nije pušten u upotrebu, pokazuje najnoviji izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini“;

·   Ukoliko ne bude dovoljno prirodnog đubriva i vode, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina za tri decenije postaće pustinja, po prinosima, jer humus je već sad smanjen sa pet na oko dva odsto, dodaje dr Jovaica Vasin iz novosadskog Instititua za ratarstvo  i povrtatstvo;

·   Sa više od 53 odsto teritorije pogođene sušom, avgust 2025. bio je najsušniji mesec u Evropi i Mediteranu otkako Evropska opservatorija za sušu (EDO) prati ovaj fenomen. Istočna Evropa I Balkan su najteže pogođeni – u Srbiji je čak 61 odsto zemljišta bilo u statusu „uzbune“, dok je u Bugarskoj, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji suša zahvatila 90 odsto teritorije;

Branislav GULAN

Iako je u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini u Srbiji vremenu od 2021. do 2024. godine uloženo više od 58 miliona evra, veliki broj njih nije pušten u upotrebu, pokazuje najnoviji izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini“. Revizori upozoravaju da neefikasno upravljanje, kašnjenje u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnost pojedinih sistema ugrožavaju ostvarenje strateških ciljeva u poljoprivredi do 2034. godine.

·   Rekordan rod kukuruza u Srbiji bio je 1986.godien kada je sa oko milion hektara dobijen rod od 8.062.020 tona. Tada je u Srbiji bilo oko dva miliona grla stoke, u oborima više od pet miliona svinja… U torovima se nalzilo i oko dva miliona ovaca, pa im je trebalo za ishranu oko pet miliona tona kukuruza. Iako to nije bilao najisplativije kukuruz smo, prodavali u svetu. Bili smo među deset najvećih izvoznika. Danas su prazne staje i obori. Imamo samo 698.000 goveda i oko 2.349.000 svinja. Za ishranu ovo malo goveda dovoljno će biti 3,5 miliona tona kukurza. A, ovogodiušnji rod se procenjuje na oko tri do četiri miliona tona kukuruza;

Rušimo rekorde u uvozu mesa i mleka, a imamo svinja koliko i 1947. godine

Stočarstvo u Srbiji je u dubokoj krizi, tolikoj da je sve neizvesnije kako će se iz nje izvući. Broj stoke je toliko nizak da izgleda kao da smo izašli iz Drugog svetskog rata, a ne da živimo u vremenu „velikog prosperiteta“ kako to vlast tvrdi. Saša Tomas kaže da je nekada u njegovom selu Vojvoda Stepa u opštini Nova Crnja, svaka kuća imala krave, dok sada postoje tek četiri govedara. On se bavi tovljenjem bikova, što je još jedan posao u izumiranju.

,, Imao sam 11 bikova, sada mi je ostalo pet komada. Slaba je tu matematika, telad plaćamo skupo, a bikove prodajemo jeftino. Jedino što je tu dobro je da kad prodaš, pare dobiješ na gomili, ali kad preračunaš uloženo, zarada po grlu je svedena na minimum. Bik je koštao tri evra po kilogramu, a sada nije ni toliko, nego je 300 dinara. Situaciju otežava i suša, jer imamo malo hrane, lucerke skoro i da nemamo, kukuruza za stoku će još nešto i biti “, rekao je Tomas. Svinje i ovce drže samo za kućne potrebe. Izborili su se ističe za malo veće subvencije pa je sada po biku to 22.000, a ne 15.000 dinara koliko je bilo ranije, što je donekle olakšalo godinu.

Kako kaže subvencije uglavnom malo okasne, ali „kad god dođu, dobru dođu“. Ali, ministar Dragan Glamočić nije zadovoljan što su subvvenckije bile isplaćene samo 14 odsto! Ipak, poredeći ih sa onima iz država okruženja, da ne idemo dalje, jasno da je to sve još jako slabo i nedovoljno.  ,, Mlečni govedari su u velkom problemu, cena mleka stagnira. Sad imamo najavu da će dobiti nešto veće subvencije za junice i krave, što bi bilo dobro. Nadam se da će ostati i ta premija za mleko, bilo je nekih najava da će biti ukinuta, ali to je demantovano. Njima treba još da se ispuni zahtev da dobiju premije na gorivo po grlu stoke što je jako važno“ ,nastavio je on.

Seljaci objašnjavaju da računice u stočarstvu više nema, pa čak i kada imate dovoljno svoje zemlje. Nenad iz Sečnja priča nam kako je nasledio 20 jutara od oca, sa kojima je planirao da razvije govedarstvo u svom poljoprivrednom gazdinstvu, ali to se zbog velikih ulaganja i sve skupljeg života, a sa druge strane niske cena mleka, ipak nije desilo. ,,Imao sam dvadeset krava i sada sam ih smanjio na šest. Jednostavno nemam novca za toliki broj. Mi se kao porodica bavimo ovim poslom, žena i ja, imamo troje male dece i ne možemo da preguramo mesec. Danas se stočari dele na one koji preživaljavaju i one koji su prebogati, nema sredine“, izjavio je on.

Brojke su neumoljive: Stočarstvo nestaje

Agroanalitičari tvrde da se u Srbiji godišnje proizvede oko 1,4 milijardi litara kravljeg mleka koje se dobija od oko 150.000 kava mlekulja. Pre samo deset godina broj ovih krava bio je 472.000.

Država po popisu tvrdi da mlekulja u 2024. godini u stajama ima oko 228.000 što nije tačno, jer stočari kažu da ih je barem oko 80.000 manje. Kao što zvanično po popisu imamo 725.000 grla goveda, a sad je u stajama samo 698.000 prema podacima RZS. To se najbolje vidi po onome što konzumiramo. Potrošnja mleka je svedena na 200 litara po stanovniku godišnje u Srbiji. Primera, u Finskoj je to oko 300 litara, a u Danskoj čak 900 litara.

Prema podacima RZS u našoj zemlji postoji čak 600 sela u kojima nema nijedne krave!  Uz napomenu da bi trebali da imamo barem dva miliona goveda i tri puta više svinja. Jer, svaka srednje razvijena zemlja koja troši svinjsko meso, u oborima treba da ima svinja, bar koliko i stanovnika. Primera radi, jedna Danska ima oko šest miliona stanovnkiak ali u oborima oko 32 miliona svinja!

Opada i godišnja proizvodnja sira koja je bila oko 60.000 tona i sve ovo dovodi do toga kako se ističe, da je ugroženo 150.000 porodica koji su se bave ovim poslom.

Pre dve godine u Srbiju je uvezeno oko 85.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu i više od 12.000 tona sireva.

·   Samo u 2024. Godine u Srbiji je za uvoz oko 100.000 tona mesa, 474.000 prasića i mleka koje je nedostajalo u Srbiji, potrošeno oko 650 milioana evra;

·   Taj uvoz nastavljen je i u 2025. godini pa je do juila te godine za uvoz mesa imleka potoršenpo čak 800 mliona evra! Uvozne količine znatno su se povećale prošle, ali i ove godine.

Po podacima RZS u Srbiji postoji 508.000 registrovanih poljoprivrenih gazdinstava od čega se stočarstvom bavi 313.000 njih. Po hektaru obradive površine imamo tek 0,3 grla, što je karakteristika nerazvijenih zemalja. To potvrđuje i podatak da stočarstvo danas u Srbiji u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, a sve ispod 70 odsto smatra se nerazvijenim, pa smo trenutno na nivou subsaharskih država.

,,Tokom 2002. godine u Srbiji je bilo 1,2 milona grla krava i junica. Danas ih je tri puta manje. Proizvodnja junećeg mesa je na oko 86.000 tona godišnje. Razlog smanjivanja proizvodnje i pada broja grla je što je cena litra mleka manja od cene litra vode. Politička odluka države bi trebala da bude da pomaže stočarstvu i poljoprivredi koja kod nas nije stateška grana. Ona to bude samo kad poljoprivrednici izađu na ulice, pa im vlast nešto obeća i na kraju ne ispuni – izjavio je dr Vitomir Vidović, profesr novsoadksog Poljoprivrdnog fakulteta  i dodao, da ljudi danas na selu nemaju šta da rade, jer je prerađivačka industrija opljačkana u privatizaciji. Tako imamo manje od 100.000 krmača, a pre deset godina imali smo 1.100.000, čime gubimo šansu da svinjarstvo barem pokušamo oporaviti.

Srednje razvijena zemlja trebala bi da ima svinja koliko i stanovnika, a mi smo trenutno zapeli na 2.200.000 koliko smo imali i kada smo izašli iz Drugog svetskog rata. Danska, primera, ima ima 5,6 miliona stanovnika i čak 32 miliona svinja. Kako se ističe, zato smo mi prošle godine uvezli 300.000 svinja za klanje i skoro 500.000 prasića, ali i što je najporaznije i 50 tona mesa iz robnih rezervi iz Španije što je meso treće kategorije koji oni prazne iz svojih robnih rezervi, „pa bi nam verovatno dali i za džabe, ali im ipak nešto sitno platimo“.

Junadi kako ističu analitičari izvozimo mizernih 2.000 tona, a poslednje tone  svinjskog na teritoriju Evropske unije smo  izvezli sad daleke već 1991. Godine!

·   Nenamenski potrošenih 460 miliona evra!

·   Sredijoim 2025. Godine je utvršenop da je potoršenpo čak 58 milioanevra za zalivne sisteme, koji niakda nisu pupšteni u pogo da rade! Zato se u Sribji u 2024. godini navodnjaalo samo 48.668 hektara!

·   Kako se objašnjava 2016. godine ministar Branislav Nedimović je uputio ka stočarima 28 milijardi dinara, a za oporavak sela dato je još 26 milijardi dinara je upućeno 2018. godine, što je to je ukupno 54 milijardi dinara odnosno (460 miliona evra). DRI je uradio reviziju koja je pokazala da rezultata nema, nije se ništa dogodilo, ali nema ni traga novcu koje je kako su dokazali, oko 460 miliona evra, nenamenski je potrošeno. Za te pare smo mogli da kupimo pola miliona krava. Da su one došle do stočara i ruralnih sredina, sela bi nam danas možda drugačije izgledala!

Avgust 2025. godine bio je najsušniji mesec u Evropi od 2012. godine! Sa više od 53 odsto teritorije pogođene sušom, avgust 2025. bio je najsušniji mesec u Evropi i Mediteranu otkako Evropska opservatorija za sušu (EDO) prati ovaj fenomen. Istočna Evropa i Balkan su najteže pogođeni – u Srbiji je čak 61 odsto zemljišta bilo u statusu „uzbune“, dok je u Bugarskoj, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji suša zahvatila 90 odsto teritorije. Na Balkanu su zabeleženi i veliki požari sa ljudskim žrtvama i masovnim evakuacijama. Suša je pogodila i Zapadnu Evropu – u Francuskoj je dve trećine zemlje imalo nestašicu vode, dok je u Portugaliji čak 70 odsto teritorije bilo pogođeno nedostatkom padavina. Slična situacija bila je i u Jermeniji, Gruziji, Libanu i Turskoj.

Prema nalazima Državne revizorkse institucije, novi sistemi  u Srbiji su izgrađeni na oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta pogodnog za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nedovoljne brige vlasnika i korisnika, u funkciji je tek manji deo. Od planiranih 160.000 hektara predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije upravljanja vodama u periodu 2021-2023, realizovano je svega 30 odsto! Uprkos završenoj izgradnji ključnih infrastrukturnih objekata – poput brane i  akumulacije „Mali Iđoš“, crpne stanice „Mali Iđoš 2“, podsistema „Srbobran“ i sistema „Jaseničke kapi“ – oni nisu stavljeni u funkciju. Kao dodatni problem navodi se i kašnjenje u donošenju Programa navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji do 2032. godine, iako je za njegovu izradu obezbeđeno 1,2 miliona evra bespovratne tehničke pomoći.

Dakle, neefikasno je upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini! Iako je u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini u periodu 2021-2024. godine uloženo više 58 miliona evra, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema, upravljanje ovim sistemima nije bilo efektivno, što ugrožava postizanje strateških ciljeva do 2034. godine, pokazuje Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini“.

·   Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini, utvrdili su revizori Državne revizorske institucije;

·   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021-2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana;

·   Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju. Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata, kao što je brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2″, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“;

Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji za period do 2032. godine, koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava i dalje u fazi izrade. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne elemente infrastrukture, poput kanala i crpnih stanica. Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP „Srbijavode“ Beograd zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu. Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih poljoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama.

·   Za razliku od drugih evropskih zemalja, Srbija ima veoma nisku zastupljenost navodnjavanja, sa navodnjavanim površinama koje su 2022. godinile oko dva odsto obradivog zemljišta. Najveći sistemi su na području AP Vojvodine, pre svega, u Bačkoj i Banatu – oko 75 odsto, što je uslovljeno kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem i značajnim količinama tranzitnih voda (Dunav, Tisa i Sava) na ovom prostoru;

·   Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. godini ukupna površina koja se navodnjava iznosi 48.668 hektara, što je nešto manje od 20 odsto planiranih količina za navodnjavanje do 2034. godine;

Javna vodoprivredna preduzeća, prema oceni revizora DRI, nisu uspostavila potpunu evidenciju o sistemima za navodnjavanje. U registru vodnih objekata nedostaju podaci o ključnim elementima infrastrukture, poput kanala i crpnih stanica, dok većina sistema nije preneta na upravljanje JVP „Srbijavode“ zbog lošeg fizičkog stanja, kao i zbog nepotpune dokumentacije o vlasništvu i izgradnji.

Posledice su očigledne: planirano povećanje površina pod navodnjavanjem nije ostvareno. Srbija i dalje značajno zaostaje za evropskim zemljama – navodnjava se tek oko dva odsto obradivog zemljišta, dok je u 2024. ukupna površina pod navodnjavanjem iznosila 48.668 hektara. To je manje od petine količina predviđenih Strategijom upravljanja vodama do 2034. Najveći sistemi nalaze se u Vojvodini, pre svega, u Bačkoj i Banatu, gde postoje povoljni uslovi – kvalitetno poljoprivredno zemljište i obilje tranzitnih voda. Ipak, bez potpunog stavljanja u funkciju postojećih sistema i donošenja planova, očekivani pomak u povećanju navodnjavanih površina teško da će biti postignut, zaključuje DRI.

Navodnjavanje u Srbiji

Prema podacima Republičkgog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2024. godini  navodnjavalo 48.668 hektara poljoprivrednih površina uz zahvatanje 66.742 miliona kubnih metara vode, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu, a najzastupljeniji tip navnavodnjavavanja bilo je orošavanje!

Od ukupnih navodnjavanih površina:

·   Oranice i bašte čine 93,5 odsto  navodnjavanih površina;

·   Voćnjaci učestvuju sa 5,9 odsto;

·   Ostale poljoprivredne površine imaju udeo od 0,6 odsto!

Tipovi navodnjavanja

U 2024. godini došlo jedo blagog povećanja kako količine zahvaćene vode, tako i površina pod navodnjavanjem. koriste moderni sistemi orošavanja, dok kap po kap dobija sve značajniju primenu, naročito u voćarstvu i baštovanstvu. Veći deo vode dolazi iz vodotokova, što naglašava značaj rraspoloživih površinskih izvora za poljoprivredu u Srbiji.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje, koje je pokrivalo 91odsto ukupno navodnjavane površine. Navodnjavanje kapanjem korišćeno je na 8,8 odsto površina, dok je navodnjavanje primenjeno samo na 0,2 odsto površina! 

Raspodela vode po tipu vodozahvata

·   Iz vodotoka: 61.941 hiljada m³;

·   Iz podzemnih voda: 3.326 hiljada m³;

·   Iz ostalih izvora: 1.474 hiljada m³ 

Suve oranice u Srbiji!

Dakle, u Srbiji se zaliva manje od 50.000 hektara njiva! Orošavanje je najzastupljeniji tip navodnjavanja! Navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta slaba je tačka u poljoprivrednoj proizvodnji. Imamo jako malo površina pod sistemima za navodnjavanje i iz godine u godinu taj procenat ne menja se znatnije. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu 2024. godinu pokazuju da su svega 2,3 odsto povećane površine pod sistemom za navodnjavanje u odnosu na 2023. godinu.  Statistika je izračunala da je tokom 2024. godine u Republici Srbiji od 3.257.100 hektara raspoloživih poljoprivrednih površina navodnjavano samo 48.668 hektara. I po tim površinama daleko smo od mnogih zemalja. U Albaniji, recimo, navodnjava se 380.000 hektara, a u svetu prosečno čak 17 odsto  raspoloživih poljoprivrednih površina. To je samo 2,3 odsto više nego u 2023. godini!

·   Podaci RZS pokazuju da je tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano samo 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj, 2023. godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto)!

Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem! Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto  površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Metodološka objašnjenja

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju, ukupno.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu 2024. godinu pokazuju da su za svega 2,3 odsto povećane površine pod sistemom za navodnjavanje u odnosu na 2023. godinu. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) u 2024. godini imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). Navodnjavanjem je prošle 2024. godine ukupno zahvaćeno 66.742 hiljade kubnih metara, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Prinosi pšenice biće niži do 21 posto!

·   Po sadašnjem stanju klimatskih promena u Srbiji očekivanja agronoma su da će prinosi ozime pšenice do 2030. godine biti smanjeni, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Naučni istituti u Novom Sadu i u Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti, nažalost, koriste se tek od 30 do 50 odsto. Zato treba raditi na edukaciji poljoprivrednika pri izboru semena i istovremeno više novca izdvajati iz državne kase za sisteme za navodnjavanje!

Najzastupljeniji tip navodnjavanja uvek je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91 odsto površina, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćena su preduzeća i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

·   Za dve i po decenije zajedno sa ovom u 2025. godini u Srbiji je bilo  devet suša! Štete od njih su oko 10 milijardi evra. Vlasti nikada nisu proglasile štete od suše za elementarne nepogode! Razlog je što nema para da se to nadoknadi!š Rešenje je pronađeno pa se svake godine šteta od suše upiše sa dvocifrenom brojkom u strategiji o razvoju poljoprivrede. Zato, uporedo sa postavljanjem sistema za navodnjavanje, treba stvarati i sorte i hibride otporne na sušu jer od narednih 100 godina, jer će 52 biti sušne!

·   Da bi se izgradili sistemi za navodnjavanje potrebno je manje novca nego što su štete od suša u jednoj godini! Ali, to nije dovoljno da se problemi reše!

·   Jer, u_Srbiji su prazne staje za tov goveda i obori za tov svinja. U stajama se nalazi samo 698.000 goveda, što je najmanje za poslednjih 100 godina. Uoborima je tek 2.349.000 svinja. Toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata;

·   Prema podacima RZS u Srbiji se u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara poljoprivrednih površina. Istgovremeno u Albaniji, odakle se u Srbiju uvozi dosta rango povrća, već decenijama se navodnjava po  380.000 hektara.

·   Da bi se problem u Srbiji rešio potrebno je samo u Vojvodini u stajama da bude 100.000 junica, a u stajama još toliko i južno od Beograda. Jer, njive su se već isposnile i u njima se nalazozi samo oko dva odsto humusa.

·   Da bi se nadoknadio jedan santimetar humusa potrebno je da prođe najmanje 100 godina! Nebi bilo dobro ako bi se ovakve ispošćene njvie navodanvjale!

·   Potrebno je prvo da bude dovoljno prirodnog đubriva, pa tek onda da se njive navodnjavaju! A, prirodnog đubriva nema jer nema stoke! A, njega nemože da zameni veštačko đubrivo! Zato je potrebno prvo stočarstvo vratiti na nekadašnje. To znači da u stajama bude bar dva miliona grla goveda i oko pet miliona svinja.  Pa tek tada da se njive navodnjavaju. Ako toga ne bib ilođteta bi bila još veće, jer bi se njvie još više isposniel I ne bi davale očekivane prinose;

Čak 91 odsto površine navodnjava se orošavanjem!

Dakle, ključni resurs za prinose biće pune staje i obori stoke pa tek onda voda!

·   U svetu se vodi bitka za vodu kao nekada za naftu. Ali, ako budemo obezbedili stoku i vodu, to jest sisteme za navodnjavanje, možemo imati dve žetve i nadoknatiti manji prinos; 

·   Ukoliko ne bude dovoljno prirodnog đubriva i vode, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina za tri decenije postaće pustinja, po prinosima, jer humus je već sad smanjen sa pet na oko dva odsto, dodaje dr Jovica Vasin iz novosadskog Institituta za ratarstvo  i povrtatstvo;

Da je svaki ministar poljopivrede, njih 17 do sada od 2000.godine izgradio sisteme bar na po 10.000 hetkara, sad bi to bi problem bio rešen na 170.000 hektara. Pored toga kada bi se dodali postojećih 48.668 hektara, u Srbiji bi bila dvosstruko povećana proizvodnja hrane! A, svaki ministar je obećavao da će izgraditi sisteme na po više od 100.000 hektara. I otišao je sa vlasti, a njive su ostale žedne i suve. Primera radi, ministarka Jelena Tanasković kada je došla na vlast bila je obećala gradnju novih sistema na više od više od 103.000 hektara. To je bilo samo prazno obećanje, jednog od mistara koji su sedeli u toj fotelji.

U Srbiji se hrana proizvodi na 3.257.100 hektara. Navodnjava se samo 48.668 hektara. Taj mali procenat ispod dva odsto površina, rezultat je loše poslednje Strategije o razvoju poljoprivrede koja se vodila u Srbiji od 2014. pa do 2025. godine. Nju je na 145 strana napisalo 240 autora. Za taj loše napisani i sprovedeni document koji su oni proveli i u praksi, su sebe častili sa 8,2 miliona evra! Ali, za tako loše urađeni i u praksi sprovedeni program, štetan po državu, narod i privredu,  niko do sada nije odgovarao! Zato su štete ogromne!

·   Rezultat te strategije je izgubljen prehrambeni suvereniteti zemlje! Samo prošle 2024. godine za uvoz svinjskog mesa i mleka potrošeno je 650 miliona evra, a ove 2025.godine već 800 miliona evra…

Obnova prehrambenog suvereniteta!

Dakle, Rezultat primene te loše strategije je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet i da mora da uvozi meso, mleko i ostale potrepštine! Obnova prehrambenog suvereniteta biće i ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, koja će važiti od 2025. pa do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će bito predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je potvrdila autorka i posebna savetnica ministra poljoprivrede profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najlabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa!

,,Radimo na obnavljanju prehmbesnog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i  usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, kaže Tatjana Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata.

,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju za 15 odsto. Do kraja strateškog perioda, a to je 2034. godina cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe Brankov.

Poseban akcenat buduća strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje “zelenih stipendija”, i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda, voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole.

,,Time moramo stamo da podižemo kvalitet ishrane, već i  da smanjujemo viškove hrane na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži  previše soli, trans masti i drugih štetnih sastojaka”, kaže Tatjana Brankov.

Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača, koja studiraju veterinu, agronomiju,agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima.

Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombdusmana za hranu, koji bi se bavio zaštitom prava  potrošača i kontrolom tržišnih cena. ,,To je jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje”, poručuje Tatjana Brankov.

·   U Srbiji je 2023. godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, prema ta podacima RZS, navodnjavano samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara! To je povratak na navodnjavane površine od pre jedne decdenije. U 2022. godini bilo je navodnjavano 54.639 hektara!

·   Najnoviji zvanični državni podaci ukazuju da se u Srbiji gubi bitka za vodu! To je 12,9 odsto manje navodnvjanih površina nego 2022. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS);

Za navodnjavanje je u 2023. Godini utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crpelo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, navedeno je u RZS. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. U najnovijem izveštaju RZS je navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćene kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. To znači da se gubi bitka za vodu, to je i bitka za hranu, bitka za sela i bitka za Srbiju! U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Susedna Albanija već nekoliko decenija navodnjava oko 380.000 hektara svojih agrarnih površina. pa zato uvek ima pre drugih povrća i voća, a dobar deo dolazi i u Srbiju.

Evo i opadajućih rezultata u navodnjavanim površinama u Srbiji, iz godine u godinu. Navodnjavanje u 2022. godini: Nestao bivši blagi rast hektara pod sistemima za navodnjavanje! Tokom 2022. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavan 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini, saopštio je tada Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte tada su imale učešće (sa 93,4 odsto) i to je bio najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto). Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno je bilo zahvaćeno 99.355 hilj. m3 vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Bitka za vodu!

Evo i podataka RZS o navodnjavanim površinama u 2021. godini. Sve je to bilo jako malo, ali ipak više nego u godini koju smo ispratili. Tokom 2021. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno bilo zahvaćeno 92.574 hiljada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Štete od suša – za deceniju deset milijardi evra!

·   Zato što se njive ne navodnjavaju, štete su ogromne. Za jednu deceniju zbog suša u poljoprivredi Srbije izgubljeno je oko deset milijardi dolara. Zbog suša koje prete ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride!

·   Jer, u narednih 100 godina 52 će biti sušne! A, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina, za tri decenije će postati pustinja, po prinosima. Jer, humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto;

·   Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave korone, kretao se oko 0,45 odsto. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3,25 miliona hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće oko pet milijardi dolara godišnje. Srbija, inače poseduje 4,1 miliona hektara poljoprivrednih površina dok je obradivo oko 3.257.100 hektara;

·   Izuzetak u proizvodnji je bila samo godina korone 2020. Tada je, navodno, vrednost agrarne proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Kasnije je ta stopa povećanja smanjena. Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja je imala pad od pet odsto! Vrednost proizvodnje se standardno u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi evra;

·   Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara. I pored pada proizvdonej u 2024. godini izvoza agara je bio oko 5,2 miliajrde eva. Uvoz je bio 3,9 milijardi evra. Agrar je i pored suša i pada proizvodnje bio u suficitu!

Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a posebno kada je reč o izvozu. Umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To će onda i uvećati devizni priliv od izvoza. To znači da nam je potreban novi koncept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, u koji će biti uključena i prerađivačka industrija.

·   Recept uspeha nalazi se u činjenici da se obrt kapitala od prizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad do sada – samo jedan! Stanje kakvo je sad, i šta nam predstoji do 2100. godine ukazuje na činjenice da će se u ovom veku voditi bitka za vodu! Ako budemo ovako radili, onda ćemo je sigurno izgubiti! U prošlom veku to je bila bitka za naftu.

Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2025. godine poljoprivredi nanele štete od  oko deset milijardi evra. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju da su od 100 godina uvek 52 sušne!

·   Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.

Potreban novi koncept agrara

·   Sve ovo su rezultati loše agroekonomske politike donete 21. jula 2014. godine. U Strategiji razvoja poljoprvirede Srbije tada je napisana nerealna želja, a bila je da će agrar do 2025. godine imati godišnji rast od 9,1 ili u lošijoj godini 6,1 odsto.

·   Tada je proizvođačiam hrane obećano da će teći med i mleko . Međutim, umesto obećanog godišnjeg rasta, on je za celu deceniju bio samo 1,7 odsto. Godišnji rast je bio tek 0,17 odsto! Dakle, to je bial ssstraegija gubitaka imanej proizvodnjue hrane! 

·   Srbija je imala pad proizvodnje. Pa sad mora da uvozi deo potrebne hrane!

To nje transparentno u javnosti! Najveći uzroci su što su najviše žedne njive su da nema vode. To pokazuju i najnovija istraživanja i saopštenja Državne revizorske institucije. A, to je dokaz da se narodu ne saopštava istina! Posebno kada je reč o navodnjavanim površinama. Jer daju se samo obećanja o gradnji novih sistema, a njive su stalno suve. To rade sistemi, kako navode državni revizori!

Tu se nalaze i glavni uzroci  pada proizvodnje hrane. Pored toga nema dovoljno ni prirodnog đubriva jer nema goveda u selima, prazne su staje za tov goveda i obori za tov svinja. Znači loša agroekonomska politika, po uništavanju stočnog fonda, je jača od klasične svinjske kuge i afričke kuge zajedno. To su sve posledice loše Strategije  razvoja agrara donete 2014. godine. Za taj loš i šetan dokument niko dosad nije odgovarao! Zašto,  znaju vlasti u Srbiji koje vode zemlju! I za narod su tajna rezultati te strategije!

Prognoze za Evropu!

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju stručnjaci i svetski klimatolozi.

·   Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima;

·   Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka!

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike i donosi paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga.

To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”.

·   Srbiju  narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose. Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne promene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet!

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjski svet, ali posebno na poljoprivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. To govore poslednji podaci pada navodnjavanih površina. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina. Odnosno da je u 2023. godini navodnjavano bilo samo nešto više od 47.529 hektara. To nas vraća na nivo od pre deceniju i po!

Dokaz da se u Srbiji neradi dobro je i nalaz Državne revizorske institucije o obmanama sa izgrađenim i korišćenim površinama u navodnjavanju u zemlji. A, njive su suve, hrane i je sve manja. Beleži se pad potrošnje hrane koja je sve skuplja! I ministri svaki kad je dolazio na vlast za fotelju obećavao je gradnju sistema za navodnjavanje od 100.000 pa domilion hetkljara. Ništa se niej ostvairlo od toga. A, da je svaki od njih 17 za proteklih četvrt veka izgadio sisteme snjmao na po 10.000 hetkara, Srbija danas ima novih 170.000 hektara sistema za navodnjavanje!

Ali, narode nisu samo obmanjivale sadašnje vlasti. Nekad davno, 1977. godine evo šta je prilikom otvaranja hidrosistema D-T-D, kada je voda u pitanju, narodu obećao tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. On je tad otvorio hidorsistem D-T-D. To su i tad obećanja uglavnom pred svake izbore. I Stane Dolanc je, na otvaranju hidrosistema i brane kod Novog Bečeja, tada rekao: „Dunav-Tisa-Dunav“ će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da navodnjava 510.000 hektara i da odvodnjava milion hektara“. Navodnjavanje u tom obimu nikada nije funkcionisalo.

 I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još ne ostvaruje. Dokaz su najnoviji podaci DRI i RZS. Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode. Kada je kopan hidrositem D-T-D iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Danas da bi se on vratio nameni treba prvo očistiti 15 miliona kubika mulja. Ali, Srbija nema novca da kupi mašine koje bi to obavile!

·   Taj obećani kapacitet navodnjavanja od 510.000 hektara nikada nije dostignut. Više od 1,4 miliona hektara navodnjavanja plodnih vojvođanskih njiva, to nikada nije postignuto;

·   Narod je obmanjivan netačnim podacima proteklih godina, što je pokazala i analiza Državne revizorske institucije iz septembra 2025. godine. A, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, narod je obaveštavan da se navodnjavanje obavlja na 70.000 hektara! Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlji navodnjavano i manje od toga – ispod 50.000 hektara;

Obećanje za bolju budućnost u poljoprivedi!

·   Za 508.365 poljoprivrednh gazdinstava u Srbiji, što je za 10 odsto manje nego li pak 2018.godine, odnosno za 1.150.653 lica (to je 2,2 zaposlenih po porodičnom gazdinstvu), svake godine i Akademijski odbor za poljoprivredu SANU, na svom tradicionalnom savetovanju u maju ili junu pod nazivom “BUDUĆNOST POLjOPRIVREDE” ljudima iz ove oblasti obećavao je bolji život i budućnost u agraru. A, on je svake godine sve teži. Dobar dio tih ljudi koji čekaju bolji život od agrara otišao je sa ovog sveta.

Onima koji su još tu budućnost se uvek obećava za sutra, a oni bi hteli da je imaju već danas! I tako čekajući bolji paorski život odlaze sa ovog sveta. Jer, proizvodnja hrane je sve manja, sve skuplja i sve manje se troši. Najbolji dokaz su brojke o rekordnim proizvodnjama, koje su bile pre tri, četiri decenije. Dakle, budućnost Srbije se nalazi u povratku u prošlost!

·   Jer, je rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila 1991. godine i to 3.736.503 tone, kukuruza 8.062.020 tona u 1986. godini, crnog luka 202.860 tona 1981. godine, kupusa i kelja 381.720 tona 1980. godine, belog luka 34.890 tona u 1984. godini, grožđa je 1969. godine bilo proizvedeno 748.530 tona, šljiva 866.540 tona 1969. godine je ubrano, sad daleke 1974. godine je u Srbiji bilo proizvedeno i 1.148.600 tona krompira, 101.030 tona pasulja, zatim 441.710 tona dinja i lubenica 1979. godine, pa 1977. godine smo jeli domaći paradajz i bilo ga je proizvedeno 244.960 tona… Danas je mnogo, mnogo, mnogo, manja proizvodnja svih ovih proizvoda na istim površinama. I oni su sve skuplji. A, hvalimo se kako nauka napreduje. Zato se i budućnost, odnosno bolji život u Srbiji, nalazi prvo da se vratimo u prošlost, da dostignemo nekadašnju proizvodnju, pa tek onda da se govori o rekordima. Ovako se samo obmanjujemo i to svakpodnevno!

Vlast u Srbiji i danas 2025. godine opet je dosledna u obećanjima: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! I oni počinju da izlaze na ulice da protestvuju i traže pravdu! Građani bi voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolje sutra, Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama.

·   Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima, svih političkkih struktura, za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, kako to kažu vlasti, ali je boljitak, na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlje, pa kada se približiš tom cilju, on postaje sve dalji;

U svojim istorijskiim obećanjima. ova sadašnja, poslednja najnovija vlast, je opet dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju boljitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlja u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbina i da stalno daje obećanja za bolji život, koji im je sve dalji. Oni recimo taže da cene goriva budu kao i regionu ali, pare od te razlike trebaju Srbiji za budžet!

·   Seljani, ali i mnogi žitelji, čekajući taj bolji život odu sa ovog sveta. Jer je prosek starosti života žitelja sela, koji obrađuju zemlju, 60 godina!

Put dobrovoljne propasti!

Obećanja boljeg života u selima imamo i previše! Ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat su da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan prekarni rad! Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: “Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju boljeg života na selu – primedba ajutora) predstavlja i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga nepoketnim i bezopasnim, potpuno i zauvek. I ta obmana čekanjam tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, ali te obmane – nikad ni doveka”!

I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života.

A, to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!

Zaraza čekanjem, način vladanja!

Međutim, ljudi na selu i ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolje vidi po ruinama u 50.000 praznih kuća, bez vlasnika i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi. Doduše od tih 200.000 praznih kuća za poslednje četiri godine, zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, dobiće uskoro 4.000 vlasnika. Na osnovu te akcije kao da je osnovano jedno selo od 20.000 stanovnika. Koliko je to najbolje poređenje je sa današnjom Crnom Travom koja kao opština ima 1.500 stanovnika. To znači da je osnovano 15 takvih sela širom Srbije. Ipak, to je samo kap vode u moru u odnosu na stanje u Srbiji kada je život u selu u pitanju!

Do sada se uglavnom odlazilo iz sela u grad. Ova akcija koju vodi Ministarstvo za brigu o selu, pokazala je i suprotne tokove. I sad se sve više iz grada odlazi na selo. Trećina onih koji su dobili kuće na selu odlučilo je da promeni sredinu. Pa su iz grada otišli u selo da žive. To je nešto novo i pozitivno u ovoj akciji.  Jer, je 4.720 sela u Srbiji uskoro će dobiti 20.000 novih stanovnika. Prema oceni Republičkog zavdoa za satisitku, u Srbiji će do 2052. godine sa mape nestati oko 3.000 sela! Zahvaljujući državi koja je posle njihove odluke da hoće da žive u selima, kupila i pokloniće im je 4.000 kuća. Tako su sela u Srbiji dobili 20.000 novih stanovnika. Oni koji su otišli na selo u proseku su stari oko tri decenije. Rešili su svoj životni problem, dobili su krov nad glavom.

Problem je veliki, puno je onih koji se javljaju na konkurs, a nedovoljno novca da se proces ubrza. Jer, ovim tempom taj process trajaće pola veka! To je šansa da se do 45 godine života, koji to odluče, dobije svoj krov nad glavom. A, to je da se ode na selo, da se tamo živi, da se ima svoja kućica, bašta… Pa da reši najveći životni problem. Da dobiju svoj krov nad glavom. Ali, njima je tamo potreban i posao…Dakle, brzina rešavanja problema zavisiće od toga koliko se ozbiljno shvati da bez sela nema ni države! A, od toga opet zavisi brzina dotoka namenskog novca novca za odlazak, sve češće, iz grada u selo, što se sad dešava. A, do sada se išlo samo iz sela u gad. Dakle, ima i dvosmerno kretanje.

 Ovo su novi procesi! I to je nešto novo dobro. Da se ne živi samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, već i u selima. A, po onim kako se to radi, to je proces koji će trajati pola veka! To su zadaci za sadašnje, ali i sve buduće vlade! To je dobra akcija MBS jer je osnovano i 1.100 novih zadruga. Ali, da bi te zadruge radile od njive do trpeze, potrebna im je i prerađivačka industrija u selima. A, nje nema jer je u pljačkaškoj privatizaciji, obavljenoj uz pomoć države posle demokratskih promena nakon 2000. godine, i ona privatizovana. Sad je potrebno da se vrati u sela koja nemaju male prerađivačke kapacitete.

Potreban novi koncept poljoprivrede

Da bi se sve to obavilo uspešno potreban je novi koncept agrarne politike Srbije. Ali, njega moraju sprovoditi u praksi i novi ljudi. Ako se on uvede i sprovede u delo, onda će ukupan prihod u agraru Srbije na 3,26 miliona hektar koji se obrađuju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umesto današnjih najviše do šest miliona evra godišnje, da se poveća za nekoliko puta. Odnosno današnji prihod po hektaru je samo 1.200 evra godišnje! Tek u tom slučaju prihod po hektaru ima šansu da se će za pola decenije d bude bar 5.000 evra, pa zatim za isto toliko vremena da stigne i na 10.000. Jer, u Holandiji već danas je to 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj dobar deo vlasnika ostaruje i 37.000 evra po hektaru. Ukoliko se ne bude tako radilo, bolji život u agraru će da se čeka još šest pet – decenija!

Dakle, sve ovo govori da je zaraza čekanjem, najsigurniji način vladanja nad narodom! Jer, sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju! Ali, i pored nadanja, izgleda da nije došao kraj čekanju svim tim ljudima na selu, a to je oko 40 odsto stanovništva Srbije. Po dosadašnjim dogovorima sa vlastima nakon protesta na ulicama, taj proces će trajati još dosta vremena, najmanje još pola veka, ovim tempom, da se stanje popravi. Seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, ali, oni ga čekaju danas, a on nikad da stigne! I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta, jer je prosek starosti života žitelja, koji obrađuju zemlju, veći od 60 godina!

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM i MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo je, peto priznanje –  nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže:

I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vrdeme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan  penzioner, analaitičari publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprdoter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Slučajno, metkom koji je došao sa strane boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali naneprijatelje. Milan Žegarac i Miroslav Jokić, borac iz Odžaka, nenajavljeni pretrčavali su Hercegovačku ulicu. Dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogodili. Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih sluačjno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije.A, pucnji su bikli usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo nakoga se puca. Jer, Žegarac i Jokić bili u maskirnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili! Obazloženje je bilo da se i i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvarki uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca. I to je istina o njegovoj pogiciji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Priče koje su se širile, pronosilki su oni koji njisu bikli samo. iSako je starao svoju priču. Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A,istina je smao jedna, od autora ovih raedov akoji je tog kobnog 7. oktobra, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije. I istina je samo jedna. Ni tada ona nije intersovala vlast. A, u javnosti su nogi pronosikli svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek psoel tri decenije čekanja, autor ovuih redovakoji je svedok tog nemilog dogaja uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koiji su se oglašavali jeidnjoi je ohn tada bio na licu mdesta, i ocu pokjnog Milana Žegaraca, uveče je predao njegove stvari.

Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“, krajem devedeseti godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim, privatizacija je poništena. List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica! Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

·   Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pet nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.                         

(Nastaviće se)