Branislav Gulan (6. mart 1953.) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito“ u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Bransilav Gulan je 7. januara 2024. godine od ,,Štajerskih novica“ u Mariboru (Slovenija) dobio priznanje, ,,Zlatno pero“, nagradu, koja je četvrto njegovo priznanje za životno delo! Dakle, dobitnik je tri međunarodna i jednog domaćeg priznanja – Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja“, objavljena je i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema. Bio je višegodišnji predsednik žirija za dodelu priznanja ,,SVETIONIKA“ u Kragujevcu, dok je 2024. godine izabran za predsednika Saveta festivala o selima u Srbiji.

Branislav Gulan

Suša, elementarna nepogoda!?

Ovo je osmi put od 2000. godine da suša u avgustu pogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 80 odsto. Od ovogodišnje proizvodnje, hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz! Ali, problemi tek dolaze narednih godina. Traži se da država prizna elementarnu nepogodu jer se šteta u agraru procenjuje na oko tri milijarde evra!? Do sada država je u takvim situacijama, proglašavala pad proizvodnje sa dvocifrenom brojkom!

Zadružni savez Vojvodine, uputio je zahtev nadležnim institucijama za proglašenje elementarne nepogode zbog suše, koja je desetkovala prinose svih poljoprivrednih kultura.   Procene sa terena ukazuju na to da umanjenje prinosa pojedinih ratarskih kultura u određenim regionima ide i do 80 odsto. Zemljoradničke zadruge i poljoprivredni proizvođači bez podrške nadležnih institucija ne mogu podneti teret ove teške proizvodne godine, poručuju iz Zadružnog saveza Vojvodine.

Jer, ovo je osmi put od 2000. godine da suša upogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 80 odsto. Hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz! Ali,će je biti sve manje i narednih godina.

Poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge su suočeni ne samo sa klimatskim nego i različitim tržišnim izazovima, zato se postavlja pitanje- kako zasnovati novi proizvodni ciklus i obaviti jesenju setvu na više od milion hektara koja je na pragu čulo se na konferenciji za novinare u Zadružnom savezu Vojvodine. ,,Jer, od ove proizvodnje ćemo samo preživeti, ali je pitanje kako i od čega ćemo živeti i narednih godina ako se ne obavi valjana ovogodišnja jesenja setva“, rekla je Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

,,Sećamo se 2017. godine kada je šteta u poljoprivredi bila oko 1,5 milijardi evra.Tada smo takođe tražili da se proglasi elementarna nepogoda, ali nije bilo razumevanja zato. Jr, država nije imala novca pa to nije prihvatila. Odgovor je bio da se proglasi pad proizvodnje od 11 odsto. Ove godine štete su više nego duplo veće! Znači nisu manje od tri milijarde evra“, kaže Miloš Vuković, predsednik Upravnog odbora zadružnog saveza Vojvodine i direktor ZZ ,,Zadrugar“ u Baču. Zbog višemesečne suše, koja je ubrzala zrenje svih poljoprivrednih kultura, na jugu Srbije je uveliko u toku berba kukuruza, znatno ranije nego prethodnih godina. Po rečima stručnjaka, nedostatak padavina i visoke temperature, prepolovile su rod, koji je na značajnim površinama minimalan, ispod bilo koje rentabilnosti. Ni setva u optimalnom roku, kao ni primena svih agrotehničkih mera, nisu ove godine bili dovoljni ratarima na jugu Srbije, u neravnopravnoj borbi sa višemesečnom sušom, koja je na većini parcela desetkovala rod kukuruza. Poljoprivredni proizvođači u stočarskoj proizvodnji, ali se nadaju merama i preporukama za naredne godine.

Radovan Bokić, direktor ZZ ,,Agro – Klek“ u Kleku ističe da u stajama ima oko 1.000 grla mlečnih krava i u oborima više hiljada svinja. Ali, zbog suše koja je obrala rod, hrane za njih će biti samo do zime. Posle toga, moraće u klanice, pa će se smanjiti i ovako uništeni stočni fond. Slično stanje je zadruzi ,,Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju. Jer, u ovoj zadruzi  ima više od 330 zaposlenih. Situacija je takva da neće biti hrane za stoku. Još, veći problem je kako i sa kojim novcem obaviti predstojeću jesenju setvu u Srbiji. A, ukoliko ona bude redukovana, manje hrane će biti i narednih godina, kaže direktor zadruge Vojislav Mrkšić. I ostali poljoprivrednici, peko svojih udruženja su Vladi Srbije uputili niz zahteva, a najavljuju da ukoliko isti ne budu ispunjeni za 15 dana, slede protesti. Najvažniji zahtev, kako ističu, jeste da Vlada hitno sprovede mere za saniranje suše po predlozima ove institucije. Između ostalog, poljoprivrednici traže i smenu direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslava Nikolića. Na početku dopisa upućenog Vladu, oni ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja. Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.

Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika. Traže i uređenje tržišta, robnog zapisa i javnih skladišta, upis parcela po drugom osnovu. „Zahtevamo pozivanje na odgovornost svih odgovornih lica za katastrofalno stanje u poljoprivredi na koje ukazujemo od 2022. godine, kao i smenu direktora Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Ukoliko se u roku od 15 dana ne vide jasni koraci u realizaciji ovih zahteva, smatrajte ovaj dopis prijavom protesta poljoprivrednika na celoj teritoriji države“, navodi se u zaključku koji su poljoprivrednici uputili Vladi.

Potpisnici ovog saopštenja su Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, a uz podršku Novoseljanskih paora, Banatske crnice Nova Crnja i Dolovačkih paora. Ekstremno visoke temperature i suša ove godine su poljoprivrednicima zadale posebne muke. Oštećeni su prinosi svih poljoprivrednih dobara. Na tezgama pijaca nalazi se sve manje robe, a cene rastu. Prinosi su smanjeni za 30 do 80 odsto! Poljoprivreda u Srbiji beleži velike gubitke zbog učestalih suša i visokih temperatura koje su značajno smanjile prinose svih kultura. Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews da očekuje da će manjkovi biti dvocifreni. Kako navodi, sa smanjenjem prinosa kukuruza, soje, suncokreta i voća, cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda, mogla bi da poraste. Posebno su pogođeni malinari koji već sada predviđaju probleme ne samo ove, već i naredne sezone. Jovan Majstorović iz Brezovice kod Čačka ističe da je ova godina zbog suše izuzetno teška. Udruženja poljoprivrednika kojih u zemlji ima 88, Vladi Srbije predlažu da se u zbog  suša koje su smanjile ukupnu proizvodnju  svih kultura, ova godina proglasi za elementarnu nepogodu! Jer, ovo je osmi put od 2000. godine da suša upogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 40 odsto. Hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz!

Pre povrtara suša je obrala polovinu roda paradajza, a ono što je ostalo opalo je pre zrenja Kako piše Klima101. U različitim delovima zemlje, a posebno u istočnoj Vojvodini, već nedeljama vlada jaka suša. Usled nedostatka padavina (i visokih temperatura), ugroženi su vodosnabdevanje kao i prinosi kasnih kultura, pre svega kukuruza i soje. Ovakvi uslovi su ekstremni, ali su nažalost istovremeno i sve normalniji deo naše realnosti – ne samo u Srbiji, već i šire, u ovom delu Evrope. U okviru projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu sproveli smo niz istraživanja fenomena suše u Srbiji. Otkrili smo, između ostalog, da ako uporedimo prilike iz poslednjih 30 godina sa onima koje su vladale tokom prethodnog takvog perioda, letnje suše su sada dvostruko češće.

Povrtari najviše ispaštaju

Među ekstremnim vremenskim prilikama, suša je posebno teška za praćenje i merenje. Tamo gde oluje prirodno imaju početak i kraj, a toplotne talase smo sami omeđali vrlo konkretnim parametrima, suše ostavljaju dalekosežne posledice po poljoprivredu, ekonomiju, i ljudsko društvo uopšte, ali je teško odrediti kada tačno počinju i koliko traju. Postoje različiti oblici suša i različite definicije: meteorološka, hidrološka, poljoprivredna suša, ali sve uvek započinju meteorološkom sušom – odnosno deficitom padavina. Kako bi se suše mogle pratiti, u nauci je razvijen veliki broj takozvanih indeksa – alata koji uz pomoć konkretnih brojki i merenja opisuju određena stanja (u ovom slučaju dužinu i intenzitet suša).U našem istraživanju koristili smo indeks pod nazivom SPEI, tj. Standardizovani indeks padavina i evapotranspiracije: ukratko, u pitanju je vrlo koristan alat koji nam omogućuje da sagledamo suše na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć ovog indeksa mogu se pratiti sušni uslovi na globalnom nivou. Fokusirali smo se na letnje mesece, jul i posebno avgust: u pitanju su najtopliji meseci u godini, kada suše mogu biti posebno štetne, a naročito za kasne poljoprivredne kulture kao što je kukuruz, koje tokom leta prolaze ključne faze vegetacije. Crvenom bojom obeleženi su ekstremno sušni uslovi, a spektar se sa druge strane završava ekstremno vlažnim uslovima. Početkom 50 – ih godina prošlog veka, gotovo pola Evrope bilo je pogođeno veoma sušnim periodom; van ova dva ekstrema na vrhu vizuala, do 90-tih godina prošlog veka izdvajaju se samo dva ekstremna događaja: 1963. i 1983. godina, i to samo sa lokalizovanim ekstremnim sušama u delovima Vojvodine.

Ali situacija se menja od poslednje decenije prošlog, a posebno sa početkom ovog veka. Jake i ekstremne suše obeležile su avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022… Ovaj avgust, 2024. godine, uskoro će postati novi član ovog rastućeg niza. Pored toga, uočili smo i da meseci jul i avgust pokazuju konzistentan trend ka suvljim uslovima i višim letnjim temperaturama. Zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove. Zašto se dešava ovako drastična promena kada su u pitanju suše u Srbiji? Jedan razlog je porast temperature: Srbija se nalazi u „vrućoj tački“ klimatskih promena, i porast temperatura, a posebno tokom leta, ovde je veći od svetskog proseka. Nedostatak padavina u julu i avgustu, praćen izuzetno visokim temperaturama i toplotnim talasima poput skorašnjeg u julu stvara idealne uslove za razvoj suše. Ali šire od toga, na veću učestalost suša utiču i promene u atmosferskoj cirkulaciji većih razmera. U pitanju je vrlo kompleksno polje istraživanja, ali određena istraživanja ukazuju na to da, primera radi, zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove.

Aktuelna naučna saznanja nam govore da će, u široj regiji jugoistočne Evrope, letnje temperature nastaviti da rastu usled klimatskih promena, a da će letnjih padavina biti manje. Verovatnoća da ćemo imati više ovakvih (pa i gorih) suša na našem području je dosta velika, mada je teško dati prognoze kada će se tačno ove suše dešavati. U međuvremenu, potrebno je da se adaptiramo na nove uslove, ne samo u poljoprivredi, već i u svim drugim sferama života koje suše pogađaju (uključujući, na primer, i energetiku). I kako je to uveliko najavljeno u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove – da unapredimo sezonske prognoze, kako bismo se što manje uzdali u sreću svaki put kada je vreme za setvu, javlja nam Milica Tošić, iz Instituta za meteorologiju Srbije.

U Srbiji je suša najviše pogodila kukuruz, zatim soju, šećernu repu i nešto manje suncokret, a šteta u ovom trenutku manjih prinosa kukuruza iznosi oko 600 miliona evra, rekla je direktor Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović. U izjavi za Tanjug ona je naglasila da će ova godina, u pogledu prinosa, ipak biti bolja nego 2022. i 2017. godina. Ali, proizvođači obrnuto ističu. Po rečima Sunčice Savović, ove godine se očekuje prinos od najmanje  5,5 tona kukuruza po hektaru, uz naglasak, da postoje i dobre naznake da će se taj prinos približiti i brojci do šest tona po hektaru? Kako kaže, cela godina je bila dosta toplija, a to je dovelo do rane žetve prolećnih i jesenjih kultura. Jer, deo naše zemlje koji je u najvećem problemu je sever Banata i Bačke. Tamo će poljoprivrednici, odnosno ratari, imati u najveću štetu, neki možda i kompletnu. Naglašava da tržišna godina za kukuruz počinje 1. oktobra, a očekuje se da se tokom septembra izveze i oko 200.000 tona kukuruza. Po njenim rečima, kada je reč o suncokretu, ove godine se očekuju nešto niži  prinosi nego u 2023. godini. Ako se to prevede na ule, to ukazuje na ukupnu trogodišnju proizvodnju u zemlji. Dakle, neće biti nestašice ulja na domaćem tržištu. A kada je reč o klimatskim promenama Savović naglašava da domaći proizvođači uspevaju da se prilagode novonastalim situacijama. To znači da verujemo da će se obaviti planirana setva. Odnosno, repica obično seje na 35.000 do 45.000 hektara, ječam tradicionalno zauzima 100.000 hektara, a očekujemo i setvu pšenice prema planu. Ipak, i uz manji prinosi kukuruza će biti dovoljno. Jer, uz smanjeni stočni fond Srbiji je potrebno oko četiri miliona tona. Pretpostavlja se da će roditi oko 5,3 miliona tona. Na  zalihama od prošlogodišnjeg roda na početku ovogodišnje žetve bilo je oko 400.000 tona. Dakle, ove godine, pored značajno manjeg roda, uz podmirenje domaćih potreba, biće viška za izvoz od blizu 1,7 miliona tona!? Viška ima za izvoz zbog toga što nema stoke u Srbiji da ga jede. Kada bi se ,,žuto zlato“ potrošilo u zemlji, pa se izvozilo meso ili proizvodi iz viših faza prerade, zarada bi bila i do pet puta veća! Ovako se hvalimo sa izvozom sirovina, recimo, kukuruza, što ne radi nijedna zemlja na svetu, osim Srbije!

Sunčica Savović, ističe da je ovo šesta suša tokom poslednjih 18 godina i da nije najveća, ali da nije za potcenjivanje. Savović je za javnost izjavila da je suša pogodila srednji tok Dunava, te da je Srbija tu najviše stradala, jer su ostale zemlje regiona samo delimično bile pogođene. Kada je reč o uticaju suše na cene poljoprivrednih proizvoda, Savković ističe da suša nije globalna, već regionalna i da je to kombinacija koja najmanje odgovara proizvođačima. Na svetskom tržištu cena pada, a domaći ratari očekuju mnogo manji rod. Cene koje važe u svetu se prenose i na domaće tržište žitarica, koje su berzanska roba. Po njenim njenim rečima, kada bi domaće cene porasle, došlo bi do porasta uvoza i nivelacije cene. Prostor za razliku u svetskim i domaćim cenama postoji samo u razlici u troškovima transporta.  Kada je reč o izgradnji sistema za navodnjavanje u Srbiji, eksperti kažu da je potrebno da država izgradi kanale, a da proizvođači nabave opremu i učine da voda stigne do njiva. Ratari kažu da se navodnjavanjem, u ovakvim sušnim godinama, prinosi podižu 2,5 do tri puta, dok je u normalnim godinama prosečan prinos veći od 50 do 100 odsto.

Žetva se bliži kraju

Žetva suncokreta je na samom kraju, a prve prognoze kažu da ćemo zbog suše imati 10 do 15 odsto manji rod od desetogodišnjeg proseka, kaže dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Miklič navodi da otkupna akontna cena suncokreta od 37 dinara jeste niža nego prethodnih godina, ali da će površine pod tom kulturom nastaviti da rastu jer je suncokret daleko otporniji na klimatske promene od ostalih ratarskih kultura. On naglašava i značaj jake domaće industrije ulja i kaže da bi ona mogla da preradi i tri puta veću količinu suncokreta. „Suncokret je jedna od najvažnijih stavki srpskog poljoprivrednog izvoza jer za razliku od drugih ratarskih kultura, u izvoz ide u prerađenom obliku, kao ulje. Iako su prinosi manji, otkupna cena neće biti veća. Zaradiće samo poljoprivrednici koji imaju prinose veće od 3,5 tona po hektaru“, kaže Miklič. Po njegovim rečima, zavisi koliko je ko uložio, jer su ulaganja u suncokret sve veća. „Nekad se nije đubrilo, uvek se više ulagalo u kukuruz. Sada je drugačije. Za desetak godina suncokret neće moći ni bez navodnjavanja“, ukazuje Miklič i dodaje da površine pod tom kulturom u Srbiji rastu iz godine u godinu te da sada dostižu 270.000 do 280.000 hektara. Smatra da će površine nastaviti da rastu uprkos padu otkupne cene. On ističe da ne stoje argumenti poljoprivrednika koji kažu da imamo najnižu otkupnu cenu suncokreta u regionu, te da se uljare dogovaraju oko otkupne cene, zbog čega su ih u nekoliko navrata prijavljivali antimonopolskoj komisiji. Miklič kaže da je upravo došao iz Rumunije, gde je cena suncokreta ista ili možda čak malo manja. „Svuda je cena relativno niska, mnogo je faktora koji na to utiču. Što se tiče eventualnih dogovora fabrika o tome koju će cenu ponuditi proizvođačima, ja dugo sarađujem sa njima, a takvih saznanja nemam. Mislim da to tako ne ide. Velika je prednost Srbije što ima tako jak prerađivački sektor, vrlo moderan i velikih kapaciteta“, kaže Miklič. Dodaje da imamo proizvodnju od nekih 700.000 do 750.000 tona suncokreta u solidnim godinama, nešto slično će biti i ove godine. „Proizvodimo najmanje tri puta veću količinu ulja nego što Srbija troši. Ulje je odličan izvozni proizvod i ta industrija je 90-ih godina uz šećerane finansirala čitavu proizvodnju. Naravno, to su radili kako bi obezbedili sirovine za sebe, ali da nije bilo toga, ogromne površine zemljišta bile bi zaparložene“, zaključije Miklič.

Žetva suncokreta se približava kraju, a računica se stavlja na papir. S obzirom na godinu koja je bila izuzetno teška za gotovo sve kulture, ratarima je ostalo da se nadaju da će suncokret bar delimično ,,izvući“ situaciju. Kako se žetva suncokreta približava kraju, površine koje su ostale nepožnjevene ne bi trebale značajno da utiču na procenu roda. Prema analizi Info Tim Logistike, prosečan prinos suncokreta iznosi 2.470 kilograma po hektaru, dok je ove godine pod suncokretom zasejano oko 249.000 hektara. Biće dovoljno za proizvdnju ulja za Srbiju i za izvoz. Ukupna žetva suncokreta na teritoriji Republike Srbije, u sušnoj 2024. godini, dostići će 615.000 tona, što ovu godinu svrstava među slabije po pitanju količine požnjevenog suncokreta. Ova situacija je naročito značajna kada se uporedi sa prethodnim godinama, gde je u sezoni 23/24 ukupna proizvodnja uljarica prelazila 1,4 miliona tona. Tada je suncokreta bilo 686.000 tona, soje 600.000 tona, a uljane repice 134.000 tona. Ove godine, deficit uljanih kultura je očigledan, s obzirom da će proizvodnja biti manja za preko 200.000 tona u odnosu na prethodnu godinu. Cena suncokreta je DALEKO ispod očekivane.

Suše u Mađarskoj nanose OZBILJNU štetu poljoprivredi, pa je EU već reagovala! Ako je suvo kao ove godine, onda bolje pratiti prognozu i probati sejati dan-dva pre kiše, ali i svakako ići na dublju setvu, poručuje profesor dr Bojan Stipešević. Na šta paziti? „Optimalni rokovi iz literature su pregaženi klimatskim promenama, to je svima očigledno. Dakle, ne treba čitati rokove, nego iskljuviti zašto su se preporučivali kao takvi“, komentariše prof. dr Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek (Hrvatska) datum setve uljane repice, a koje se preporučuju krajem avgusta i početkom septembra. Zemlja je suva, temperature i dalje letnje, a promena vremena nije na vidiku ni narednih 10 dana. Stipešević kaže kako je za uljanu repicu bitno da proklija i razvije rozetu pre zime, barem šest do osam parova pravih listova, kako bi bila spremna za hladno razdoblje. Dakle, u toj fazi mora biti pre temperaturnog praga od 5°C. „Rokovi se mogu pomeriti prema kraju septembra ukoliko je temperatura visoka, a jeste“, savetuje ovaj stručnjak.

Ističe kako je za optimalan predzimski razvoj ozime uljane repice potrebno voditi računa o nekoliko faktora. Gustoća treba da bude od 30 do 40 biljaka/m2 kod hibrida i od 40 do 60 biljaka/m2 kod sorti. Pojedinačne vitalne biljke moraju imati osam do 10 razvijenih listova kao i snažno razvijen korenov sistem biljke, veći od 8 mm prečnika vrata korena, dok bi dužina korena trebala da bude veća od 20 cm. Podseća da bi uljana repica trebala da pređe u stadijum razvoja rozete tokom zime i ne prelaziti dužinu izdanaka od dva centimetra. Kao i bilo kojoj kupusnjači, i uljanoj repici treba dosta vlage za pokretanje klijanja, a što se može osigurati u normalnim uslovima konzervacijskom obradom tla nakon pretkulture, odnosno ostavljanjem malča i žetvenih ostataka na površini, i/ili plitkom obradom, prašenje strnjaka… „Dakle, lopatu u ruke i par proba da se utvrdi da li ima vode u zoni klijanja, a to je do 10 cm dubine tla. Ako je suvo kao ove godine, onda bolje pratiti prognozu i probati sejati dan-dva pre kiše, te svakako ići na dublju setvu do tri, četiri centimetra, čak i do pet centimetara“. Naime, ako padne kiše toliko da seme krene, a posle nema vode, opet nastaje problem za koji nema rešenja.  Bolje je i kasniti sa rokom setve i dočekati kišu, za klijanje, nicanje i početni rast nego ići po kalendaru i seme posejati prerano, jer onda može biti problem da korovi iznad semena krenu na vlagu od rose i zakorove zasejanu površinu pre nego što repica krene da niče.

Seme uljane repice ne vredi polagati u prašinu!

Počeo je optimalan rok za setvu uljane repice, ali će ratari morati da sačekaju kišu, koja mora jednom pasti posle dva meseca sušnog perioda. Sa setvom ne treba žuriti, mada je najbolje obaviti je od 25. avgusta do 20. septembra, rekla je dr Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Zemljište je suvo, nema vlage potrebne da bi se setva obavila i zato treba čekati kišu. Ne vredi seme polagati u prašinu  – rekla je sagovornica. Uljanu repicu smo sejali proteklih godina na 30.000-35.000 hektara.

– Još nisu objavljeni zvanični podaci koliko smo je u prošloj vegetacionoj godini imali, ali u svakom slučaju to su velike površina jer imamo dobro razvijeno tržište i celokupan rod nađe kupce – navela je dr Marjanović Jeromela. – Koliko će ove godine repica zauzeti mesta na njivama, zavisi od vremenskih prilika, budući da semena sorti i hibrida ima dovoljno i da je tehnologija gajenja dobro poznata ratarima. Proizvođači koji su planirali setvu već su nakon žetve strnih žita uradili plitku pripremu parcele, a svi bi trebalo da urade agrohemijsku analizu zemljišta kako bi utvrdili koji je neophodan dodatak hraniva da bi se popravilo prirodno plodno zemljište.

U proteklih 10 godina u proseku smo imali od tri do 3,5 tone po hektaru uljane repice. Prošle godine prosek je bio oko 3,2 tone po hektaru zbog olujnih vetrova i obilnih padavina u vreme žetve, zbog kojih je na pojedinim parcelama bilo manje repice – navela je dr Ana Marjanović Jeromela. U rodnim godinama i kod dobrih proizvođača prinos može da bude od 3,5 do 4,5 tona po hektaru, u zavisnosti od tehnologije proizvodnje i tipa zemljišta.        Mada, nekada ni to nije dovoljno, jer čak i kada se zemljište navodnjava, jaki olujni vetrovi i dug period visokih dnevnih temperatura mogu da umanje rod. Proizvođač iz okoline Subotice Miroslav Kiš kazao je da će sejati repicu i ove godine, kao što je to radio i lane, pod uslovom da padne obilna kiša, bar od 80 do 100 litara po kvadratnom mertru. Kaže da je zemlja suva i ne vredi ulagati ukoliko se nastavi suša. U žetvi repice imao je oko dve-tri tone po hektaru, što je, kako je naveo, mali prinos. ,,Cena je bila solidna u odnosu na druge kulture. Kilogram repice vredeo je 51 i 52 dinara, pa je gubitak bio manji nego što će poljoprivrednici imati od kukuruza, suncokreta i soje, čije su cene niske“, rekao je Miroslav Kiš.

Poljoprivrednik iz Aradca, kod Zrenjanina, Jančo Paljo kazao je da bi na nekim poljima suncokret zamenio uljanom repicom, ali dok je suša i žega neće početi setvu repice, niti obavljati bilo kakve poljoprivredne radove. Nisam do sada sejao repicu pa bih probao jer prinosima i cenom suncokreta nisam zadovljan, rekao je Paljo i dodao da ratari samo skidaju kukuruz, soju i suncokret i kada to završe, nemaju drugog posla osim da čekaju kišu. Besmisleno je bilo šta raditi u poljima, trošiti novac na gorivo i izlagati se trudu, kada je zemlja suva kao u pustinji. Uljana repica proizvodi se zbog dobijanja ulja. U semenu uljane repice ima oko 40 odsto ulja i oko 20 odsto belančevina. Ranije je ulje uljane repice korišteno za osvetljenje i mazivo. Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša. Setva uljane repice uskoro će početi, a interesovanje za ovom kulturom sve je veće. Razlog tome je što uljana repica daje dobar prinos sa relativno stabilnom cenom.  Štetočine koje su problem u gajenju i od najvećeg ekonomskog značaja su ozima sovica, repičin sjajnik, repičina lisna osa, vaši i kupusni buvači.

Uljana repica se gaji radi semena koje sadrži 40 do 49 odsto ulja i 18 do 25 odsto  belančevina. Ulje se upotrebljava za ishranu rafinirano i u tehničke svrhe – u industriji sapuna, boja, tekstila, kože, u štamparstvu i kao dodatak mazivima. U poslednje vreme služi za proizvodnju biodizela ili za dodavanje pogonskim gorivima (dizelu). Uljane pogače i sačma, koje ostaju nakon ekstrakcije ulja, sadrže u proseku oko 28 odsto sirovih, odnosno 23 odsto probavljivih proteina, oko osam odsto sirove masti, 0,9 odsto sirovih vlakana, 22 odsto BEM – bezazotnih ekstraktivnih materija (ugljenih hidrata) i vrlo su cenjena koncentrovana krmiva. Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Zato je uključena u sistem zelenog konvejera. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša, jer daje do oko 50 kilograma po hektaru meda. Ova biljka ne podnosi monokulturu. Na isto zemljište vraća se kad prođu tri do četiri godine. Kao najbolji predusevi za ozime forme smatraju se ranostasne okopavine – npr. rani krompir, jednogodišnje mahunarke, ozima žita i crvena detelina. Odličan je predusev za većinu biljaka, naročito za ozimu pšenicu. Parcele koje su zakorovljene gorušicom nisu pogodne za gajenje ove kulture.

Zavisno od preduseva zaoravaju se biljni ostaci na 10 – 15 cm dubine. Krajem avgusta oremo na 30 cm dubine. Odmah posle oranja ide predsetvena priprema setvospremačem ili pak zemljište iskultiviramo, pa podrljamo. Sa oranjem u toku leta, u zavisnosti od preduseva (zrnene mahunarke, crvena detelina) obavlja se zaoravanje ostataka ranije četiri do pet nedelja. Posebnu pažnju treba obratiti u pripremi za setvu, jer je seme uljane repice sitno i površina zemljišta mora da bude dobro poravnata i isitnjena. Treba izbegavati setvu u sveže poorano i pripremljeno zemljište, jer su nicanje i raspored biljaka u redu neujednačen

Suša spržila proizvodnju

Suša je ove godine smanjila proizvodnju svih kultura. Na njivama vlada pravo šarenilo, jer su prinosi manji za 30 pa do 80 odsto. Prve procene ukupne štete su oko tri milijarde evra. Zadružni savez Vojvodine i udruženja poljoprivrednika već su uputili zahteve nadležnima da se ova godina proglasi za elementarnu nepogodu! Nauka treba da stvori nove sorte i hibride koji će imati raniju setvu i žetvu.

Ovo je osmi put od 2000. godine da suša u avgustu pogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 80 odsto. Na njivama vlada i pravo šarenilo. Od ovogodišnje proizvodnje, hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz! Problemi dolaze tek narednih godina, jer, poljoprivrednici ističu da nemaju novca da valjano obave jesenju setvu na više od milion hektara. Traži se da država prizna elementarnu nepogodu jer se šteta u agraru procenjuje na oko tri milijarde evra!? Do sada država je u takvim situacijama, proglašavala pad proizvodnje sa dvocifrenom brojkom! Jer, suša je spržila ovogodišnju proizvodnju u Srbiji. Najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje odredićemo ako obavimo analizu zemljišta. Stajsko đubrivo unosi se u zemljište pod duboko oranje u količini 30 do 40 tona po hektaru. Naročito je značajno za zemljišta koja oskudevaju u organskim materijama. U tom slučaju treba smanjiti količine NPK mineralnih đubriva. Na siromašnim zemljištima, u cilju povećanja prirodne plodnosti, treba da se zaore sa osnovnom obradom 20 do 25 tona po hektaru zgorelog stajnjaka. Optimalni rok za prihranu useva azotom je u proleće, odnosno pred početak formiranja cvetnih stabala. Do sada, setva ozime kupusne uljane repice obavljana je krajem avgusta, početkom septembra i završavana do 15. septembra. Ipak, zbog suše i nedostatka vlage, izvesno je da će se ti rokovi pomerati.

U 2024. godini pšenica je požnjevena na oko 600.000 hektara. Ukupan rod je oko 2,9 miliona tona. To je daleko od rekorda, koji je 1991. godine bio 3,7 milion tona, ali ipak dovoljno za potrebe Srbije, pa ima i za izvoz ako se pronađu kupci. Za ishranu 6,6 miliona stanovnika u Srbiji, kao i a robne rezerve i semensku potrošnju potrebno je oko 1,55 miliona tona hlebnog zrna. Dakle, mesečno je za ishranu naroda potrebno do oko 110.000 tona. Imajući u vidu da je godišnja potrošnja hleba sa pecivima po stanovniku oko 59 kilograma, svega će biti dovoljno. Pa čak preostaje i za izvoz, ali znatno manje nego u dobro rodnim godinama. Pšenica je požnjevena pre nego što je supa stigla. Na oko 600.000 hektara požnjeveno je oko 2,9 miliona tona hlebnog zrna. Dakle, biće dovoljno za domaće potrebe. Žetvu je dočekalo i više stotina hiljada tona pšenice iz prošle godine, uz ovogodišnje viškove, hleb u Srbiji će se mesiti od domaćeg žita. Može da se uveze samo tvrda pšenica, za poboljšanje kvaliteta, ako bude potrebna.

Gustina setve za hibride kukuruza je 500.000 – 550.000, a za sorte 700.000 – 750.000 biljaka po jednom hektaru. Obavlja se na razmak između redova 20 – 30 cm jer se najčešće seje žitnim sejalicama, uz zatvaranje svakog drugog ulagača semena, pri čemu je najčešće međuredno rastojanje 25 cm. Za setvu je potrebno 2,5 – 5,0 kg/ha semena, već prema rastojanju između redova i u redu. Uljana repica za zelenu masu se seje uskoredo na 12 – 16 cm razmaka. Norma je 18 – 20 kg/ha semena. Količina semena zavisi od načina setve i preciznosti sejalica kojima se ova izvodi. Posle setve ili istovremeno, zemljište treba povaljati lakim valjcima, a ukoliko je potrebno i zaliti orošavanjem. Obavezna je i zaštita protiv korova. Zaštita protiv štetočina počinje u septembru i oktobru mesecu, a završava se u martu i aprilu mesecu. Posle setve seme treba pokriti, drljanjem lakim drljačama i valjanjem površine u sušnim jesenima. Valjanje se obavlja glatkim valjcima. Valjak ne treba koristiti na vlažnim zemljištima. Pokorica se pre nicanja razbija drljanjem lakšim drljačama ili valjanjem rebrastim valjcima popreko na smer redova. Proređivanje biljaka se obavlja u proleće pre porasta biljaka u stablo. Najveći efekat je u vreme kada biljke obrazuju šest listova. Proređivanjem se biljke ostavljaju u redu, u zavisnosti od namene proizvodnje, najčešće na 10 cm jedna od druge. Prihranjivanje azotom, naveo sam, je u početnom proletnjem porastu (obično druga ili treća dekada februara).

Uljana repica za seme sazreva početkom druge dekade juna, eventualno polovinom juna. Zreli plodovi (ljuske) dobijaju žutu boju, a seme crvenkastu. Plodovi još nisu počeli da pucaju. Stabla imaju zelenožutu boju, a listovi su pretežno osušeni. Početak berbe veoma zavisi od agroekoloških uslova. Direktnu žetvu univerzalnim žitnim kombajnima obaviti kada je vlažnost zrna 13 – 15 odsto. Vitlo mora imati mali broj obrtaja kako ne bi suviše udaralo po biljkama. Očekivani prinos semena uljane repice kreće se od 2,5 do 3,5 tona po hektaru ili veći, u zavisnosti od adekvatne primene agrotehnike i agroekoloških uslova. Uljana repica za zelenu hranu, silažu i zelenišno đubrenje dospeva najčešće od 12. do 15., pa sve do 20. aprila (početak – puno cvetanje). Kosi se kosačicama. na 8 cm iznad zemlje da bi se usev obnovio za ponovnu kosidbu. Dnevno se kosi onoliko biomase koliko je potrebno za dnevnu potrošnju. Krmna repica može da se iskorišćava i ispašom. Prosečni prinosi semena su 2,5 do tri tone po hektaru, a zelene mase od 30 pa do 60 tona po hektaru.

U suši 2024. godine sprženo je više od milijardu evra povrća, voća, kukuruza, soje… Ratari prinuđeni da menjaju navike! Nezapamćeno toplo i sušno leto znatno će umanjiti prinose primarnih poljoprivrednih kultura – kukuruza, soje i suncokreta, ali će valjda i navesti poljoprivrednike da menjaju navike, krenu u što raniju setvu i koriste najnovije hibride stvorene pod uslovima već izmenjene klime, jer će oni najbolje odreagovati na ovakve ekstremne vremenske prilike. Analitičari znaju daje suša 2017. godine uništila trećinu poljoprivredne proizvdonju u vrednosti od 1,5 milijardi dolara. Proizvođači hrane tražili su da se proglasi elementarna nepogoda. Država to nije privhatila jer nije imala novca da plati troškove. Umesto elementarne nepogode RZS  je javio da je priznat pad proizvodnje od 11 odsto!

Agroekonomski analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan izjavio je za novosadski „Dnevnik“ da je već izračunato, premda se kukuruz još žanje, da će gubitak zbog nižeg prinosa ,,žutog zlata“ iznositi  oko 600 miliona dolara. Bez obzira na to što će kukuruza biti manje, Gulan kaže da to ne treba da nas zabrinjava, jer ćemo i u sušnoj godini ,po njegovoj proceni, imati viška kukuruza oko 1,3 miliona tona. On kaže da će gubitak na kukuruzu biti 400-500 miliona dolara. Oko 400.000 tona kukuruza ostalo i od prošlogodišnje žetve.  Što se tiče ostalih poljoprivrednih kultura, Gulan napominje da je rano govoriti koliko će novčano iznositi šteta, ali je izvesno da će svih poljoprivrednih proizvoda biti manje od 30 do 40 odsto nego u prosečnim godinama. Ni to ne treba da nas brine jer smo hrane uvek imali dovoljno za domaće potrebe i izvoz, pa će je biti i sada, u nezapamćeno sušnoj i toploj godini, kazao je Gulan i spomenuo da smo u prosečnim godinama u Srbiji imali 20 miliona tona svih poljoprivrednih proizvoda.

Inače, suše sve češće gostuju na ovim prostorima. Tako je od 2000. godine do danas ona ovde obrala useve već osmi put. Slično samo u manjem obimu bilo je i 2017. godine. Tada je šteta bila procenjena na 1,5 milijardi evra. Seljaci su i tada tražili da se prizna elementarna nepogoda, ali siromašna država nije imala novca. Pronašla je rešenje tako što je proglasila pad poljoprivredne proizvodnje sa dvostrukom cifrom, od 11 odsto. U vladi i sad razmišljaju da umesto elementarne nepogode proglase pad proizvodnje sa dvostrukom brojkom. Vreme će pokazati kakvo će rešenje pronaći da bude dobro njima, ali i da ,,ugase požar“ kod poljoprivrednika kod zahteva za elementarnu nepogodu. Niži prinos svih poljoprivrednih proizvoda. Što se tiče suncokreta, sa njiva dolaze podaci da ima i loših i jako dobrih prinosa, preko dve tone zrna po jutru U proteklih deset godina prosečan prinos je bio od 2,9 do 3 tone po hektaru, a lane je bio malo niži, 2,7 tona. Očekivanja su, kaže dr Vladimir Miklič sa novosadskog Instituta ta ratarstvo i povrtarstvo, da ove godine neće biti velike razlike u prinosima u odnosu na lanjsku žetvu. Jer, ima polja  na kojima je rod dobar, kao i lane.  Suncokret odlično izgleda na mnogim parcelama, jer su ranija setva, rani hibridi i agrotehnika došli do izražaja. Smatram da će suncokret pokazati da je u ovakvim agrometeorološkim uslovima biljka koja će dati najsigurniji prinos u odnosu na druge prolećne kulture, jer se, na sreću, rod još skida. Iako je žetva krenula rano, već početkom avgusta, ne odvija se brzo, kao što smo se pribojavali, i to je pokazatelj da nije na svim poljima suncokret prebrzo sazreo.

Prinos soje stotinu kilograma

Od svih ratarskih kultura, soja najteže podnela sušu. Od svih prolećnih ratarskih kultura, soja je ovog leta najteže podnela visoke temperaturei sušu. Zbog toplotnog stresa biljke su odbacivale cvetove, pa je sada na njima značajno manji broj mahuna nego što je to uobičajeno. Zalivni sistemi se preporučuju, ali oni ne rešavaju probleme u potpunosti.  U ovoj proizvodnoj godini soja je u Srbiji posejana na oko 215.000 hektara, a stručnjaci se nadaju da prinosi na nivou zemlje neće biti manji od 1,7 tona po hektaru. Međutim, iz Udruženja za biljnu proizvodnju PKS-a kažu da je baš to očekivani prinos ove godine, što je osetno niže nego u 2023. Prošle godine je u Srbiji je bilo proizvedeno 485.000 tona soje, a ove se očekuje između 400.000 i 430.000 tona, javlja RTS.

Klima je soju najviše pogodila i ratari će imati najveće gubitke na toj kulturi. Na nekim parcelama ima je svega stotinu kilograma po hektaru. I soja se još žanje pa dr Vojin Đukić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da s terena stižu izveštaji da je rod toliko mali da se poljoprivrednicima ne isplati kombajniranje.

– Koliko će biti soje znaće se kada se žetva završi, a koliki će biti gubici to znaju zemljoradnici, jer se institut ne bavi tim proračunima – kazao je dr Đukić i napomenuo da kod soje nije ovog leta bilo važno koji su hibridi sejani ni rokovi setve.

– Podjednako je stradala od suše, jedino što područje Podunavlja u Mačvi ima veće prinose, dok delovi gde se soja najviše seje, okolina Novog Sada, Sombora i Vrbasa, imaju podbačaj u prinosima.

Lane smo pod sojom imali, po podacima Poslovne zajednice „Industrijsko bilje“, 165.000 hektara a prosečan prinos je bio tri tone po hektaru. Ove godine, smatra se da je ove uljarice posejano na 150.000 do 180.000 hektara, javlja Zorka Delić iz novosadskog ,,Dnevnika“.

Poranila berba gožđa

Toplotni talas umanjio je svuda rod grožđa. Dugotrajan toplotni talas umanjio je rod grožđa od 20 do 40 odsto u odnosu na prošlogodišnji, kaže ekspert za voćarstvo u Srbiji dr Zoran Keserović iz Novog Sada. Poranila je i berba za oko mesec dana. U pojedinim vinogradima, posledice suše odraziće se i na kvalitet vina. Sava Šućin, vinogradar i vinar iz Iriga kaže da je ovo još jedna specifična godina za proizvodnju grožđa praćena dugotrajnim sušnim periodom i velikim deficitom padavina. U vinariji Deurić u Maloj Remeti navode da je agronomska godina za proizvodnju grožđa bila po mnogo čemu izazovna, ali i da su i pored toga uspeli u vinogradima da proizvedu odgovarajući kvalitet bobica. Zaključak je da je zbog sve učestalijih suša potrebno investirati u sisteme za navodnjavanje i u vinogradarskoj proizvodnji.

Grožđe se izborilo sa sušom, ali niko ne zna kakvo vino može da se očekuje. Berba grožđa je u punom jeku. Iskusni vinogradari ne pamte da su rane sorte obrane već početkom avgusta. Zbog izuzetno visokih temperatura i dugotrajne suše, prinosi su u proseku manji za 30 procenata. Za razliku od prošle 2023. godine, kada su spasavali rod od kiše, danas se u Župi bore sa sušom. Bere se ubrzano dok je grožđe još u dobrom stanju. „U vinogradu smo od sedam do sedam. Ima posla, lepo je grožđe“, kaže za javnost beračica Dragana Ćirić. Ipak, dodaje, da retko ko želi da bere grožđe jer niko neće na vrućinu po ceo dan.  „Nisu navikli na sunce, a mi smo od malena“, napominje Dragana. Neke sorte grožđa sazrele su i mesec dana ranije! Tako su Pino noar, vranac i tamjanika, na obroncima Željina, Kopaonika i Goča sazreli mesec dana ranije.

Vinogradar iz Tržca Ljubiša Protić navodi za javnost da je za dobru godinu odgovorno nebo 95 odsto, a pet odsto je na uzgajivačima. „Mi uradimo sve to i onda počnemo da se hvalimo. Onda nebo nas kazni, što je bio slučaj prošle godine, a eto ove godine smo dobili nagradu ili, kako da kažem, ‘namirili se neki računi'“, kaže Protić. Enolog Aleksa Spasić napominje da se grožđe u Župi dosta dobro izborilo sa klimom i hladnijim noćima koje su počele pre desetak dana. „Očuvao se aromatski kompleks pogotovo aromatičnih sorti. Možda bi jedna kišica pomogla da osveži vinograde koji su malo više osetili sušu“, objašnjava Spasić. Visoke temperature i suša sačuvale su grožđe od bolesti. Prof. dr Marko Malićanin sa Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu, ističe da je, sa aspekta zdravstvenog stanja, grožđe fantastično. „Ako govorimo globalno o kvalitetu grožđa, o njegovom potencijalu za proizvodnju vina, nije to ono što godina treba da donese“, objašnjava Malićanin. Ukazuje da ovo grožđe ima izuzetno visoke šećere, niske kiseline i da je dehidrirano. „Tek ćemo da vidimo u vinima kakav ćemo aromatski potencijal da dobijemo i kako su ove ekstremne temperature uticale na kompletan metabolizam biljke“, konstatuje Malićanin. Završetak berbe i prerade grožđa u Župi očekuje se za dve nedelje, što je nekada bilo nezamislivo.

Berba duvana 

Sa ugovorenih 2.270 hektara duvana sorte Virdžinija i 35 hektara Berleja kompanija JTI ima udeo od 65 posto proizvodnje žutog lista u Srbiji, a od toga se 41 posto površina navodnjava. Inače, u Srbiji se duvan gaji na oko 6.000 hektara. Nekada se on u Srbiji gaji na dvostruko većim površinama. U proizvodnji duvana sorte Virdžinija u poljoprivrednom gazdinstvu porodice Obrovac u sremskom selu Hrtkovci, nema problema i bojazni od tropske suše, koja nas je pogodila ovog leta. Od 150 hektara, na koliko se prostire gazdinstvo Obrovac, od kojih je 80 hektara u sopstvenom vlasništvu, a ostale površine obrađujuju iz zakupa, navodnjava se svih 36 hektara pod duvanom, čija berba je uveliko u toku. Domaćini u gazdinstvu su otac Jure i sin Miroslav Obrovac, ali su u poslu angažovani svi članovi domaćinstva, pa i grupa sezonskih radnika, jer posla ima na pretek, jer uz duvan koji je dominantan u setvenoj strukturi već 17 godina, zastupljeni su još kukuruz, suncokret, pšenica i povrće. Duvan sorte Virdžinija, uzgaja se za potrebe fabrike Japan tobako internešel (JTI) u Senti. Inače, kompanija JTI je najveći proizvođač i otkupljivač duvana u Srbiji, jer sa oko 2.270 hektara ugovorene površine pod duvanom sorte Virdžinija i 35 hektara Berleja ima udeo od 65 posto proizvodnje duvana u našoj zemlji.

– Ranije smo se bavili stočarstvom i imali veće površine pod povrćem, ali smo se zbog nedostatka radne snage i nemogućnosti da sve postignemo, takođe i zbog sigurnog plasmana preorijentisali i najviše posvetili proizvodnji duvana. Posle završetka srednje škole nisam želeo na fakultet, otac Jure je dao otkaz u firmi i nismo se pokajali što smo egzistenciju porodice potražili u poljoprivredi. Kompanija JTI je stabilan partner za proizvodnju, siguran plasman i otkupna cena duvana koja obezbeđuje ekonomičnost u proizvodnji, naglašava Miroslav Obrovac. U gazdinstvu Obrovac ukazuju da posla u proizvodnji duvana ima gotovo preko cele godine, od zasnivanja rasada do berbe i isporuke žutog lista senćanskoj fabrici kompanije JTI, tako da se ugrabi svega mesec i po dana predaha. Miroslav Obradović napominje da se sa zasnivanjem proizvodnje rasada kreće krajem februara, te da nakon dva meseca rasad dospeva za iznošenje na njive i rasađivanje, koje počinje od kraja aprila i početkom maja, u četiri etape u razmaku od 15 dana, zato da sav duvan za branje i sušenje ne dospe odjednom.

Berba Virdžinije u gazdinstvu Obrovac ove sezone je otpočela 18. juna i sada je u punom jeku uz angažovanje svih članova porodice i 11 sezonskih radnika iz Hrtkovaca i susednog mačvanskog sela Drenovca. Branje i sušenje lista duvana potrajaće oko četiri meseca, a domaćini očekuju solidan rod i kvalitet žutog lista, od preko dve tone po hektaru, zahvaljujući korišćenju veštačke kiše na svim njivama pod duvanom. Ulaganje u opremanje sistemima za navodnjavanje obezbeđeno je uz podršku kompanije JTI.

Repa u četiri šećerane

Uoči početka prerade šećerne repe, fabrike šećera su najavile da će krečne peći u šećeranama u Crvenki, Vrbasu, Kovačici i Pećincima upaliti krajem avgust i od septembra krenuti u preradu industrijske biljke. I ratari i šećerane sa pažnjom prate meteorološke izveštaje jer još ima vremena da padavine uvećaju prinose šećernoj repi. Koren industrijske biljke zbog suve klime na nekim njivama ne dostiže ni pola kilograma, premda bi u ovo doba trebalo da teži bar 2,5 kilograma. Zato bi kiša, smatraju poljoprivrednici, pomogla da repa bude krupnija. Šećernu repu u Srbiji prerađuju dve kompanije u četiri šećerane. „Helenik šugar“ industrijsku biljku prerađuje u Crvenki, a „Sunoko“ slatki koren u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pećincima. Obe kompanije ratarima finansijski pomažu u proizvodnji industrijske biljke i unapred kažu po kojoj će ceni otkupljivati novi rod. „Sunoko“ će, recimo, repu ove sezone plaćati 47 evra po toni za digestiju od 16 odsto. Poljoprivrednicima je obezbedio po 600 evra avansa po hektaru za početak proizvodnje, bonuse od dva evra po toni za seme i, takođe, dva evra po toni za natprosečni sadržaj šećera. Sunoko će ove godine proizvesti 275.000 tona šećera. Za ishranu stanovntištva Srbiji godišnje je potrebno oko 220.000 tona slatkog kristala.

Kompanija ,,Sunoko“, članica MK Group, već je započela kampanju prerade šećerne repe. Ove godine biće prerađeno više od 1,9 miliona tona šećerne repe u sva tri prerađivačka centra ,,Sunoka“, što će rezultirati proizvodnjom oko 275.000 tona šećera. Peći u šećeranama u Pećincima i Kovačici nedavno su upaljene, dok se paljenje peći u Vrbasu očekuje narednih dana. „Uprkos rekorodno visokim temperaturama i dugotrajnoj suši, ,,Sunoko“ i ove godine planira proizvodnju blizu 275.000 tona šećera. Ova količina podmiruje potrebe domaćeg tržišta za šećerom, a omogućava nam i izvoz. Naši strateški planovi ostaju usmereni na povećanje plasmana na CEFTA i EU tržišta, ali za jačanje pozicije neto izvoznika šećera neophodni su visoki prinosi i kvalitet u proizvodnji šećerne repe, što se dovodi u pitanje u sušnim godinama kao što je ova. U odnosu na druge ratarske kulture, kod šećerne repe očekujemo najmanje smanjenje prinosa, ali je ulaganje u sisteme za navodnjavanje definitivno prioritet i pravi veliku razliku kad je u pitanju prihod po hektaru koji poljoprivredni proizvođači mogu da postignu. Navodnjavanje je strateška tema za razvoj srpski agrar, posebno imajući u vidu posledice klimatskih promena.“, izjavio je Slobodan Košutić, generalni direktor ,,Sunoka“.

Ali, pre toga, potrebno je da cela poljoprivreda postane strateška grana, pa tek onda sve u okvkiru nje, primedba je autora ovog teksta! Jer, poljoprivredi u Sribji se obećava da će biti stratečka grana, samo kada nezadovoljni proizvođači izađu na ulice da se čuje njihov glas!      Direktor ,,Sunoka“ Slobodan Košutić, između ostalog kaže: Šećerna repa je ove godine u Srbiji bila posejana na oko 47.500 hektora, a ,,Sunokove“ šećerane će sirovinu prerađivati sa oko 33.400 hektara. Poljoprivredni proizvođači šećerne repe ove godine susreli su se sa brojim izazovima, prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova, koji su posebno pogodovali bolestima lista. Ovogodišnja kampanja prerade šećerne repe počela je ranije nego prethodnih godina i to zbog dugih sušnih perioda, što je za posledicu imalo značajno odbacivanje lista i sušenje korena šećerne repe. Sunoko i njegov Istraživačko razvojni centar kontinuirano pružaju stručnu pomoć i podršku svojim partnerima, kako bi se što veća količina šećerne repe preradila i sačuvala od propadanja. Podsećanja radi, ,,Sunoko“ pruža najbolje uslove ugovaranja proizvodnje šećerne repe svojim kooperantima, a u septembru će biti poznati i uslovi ugovaranja za 2025. godinu. Zahtevi poljoprivrednika su na čekanju. Procenjuje se da je ove godine prinos manji za 30 do 80 odsto. Posao poljoprivrednika sve je manje isplativ, a dogovori sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom nikako da se okončaju.

Oko 70 odsto prodatih malina još nam nije plaćeno

Voće se u Srbiji gaji na oko 200.000 hektara. I ove godine u aprilu mraz je smanjio deo roda. Posle su stigle i druge elementarne nepogode pa je smanjen prinos gotovo kod svih voćnih kultura. To će uticati i na značajno na smanje ukupnog roda, ali i onog namenjenog za izvoz. Štete u proizvodnji,  zbog manjeg roda pre ubiranja plodova već su bile nekoliko stotina miliona evra, kaže prof. dr Zoran Keserović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Predsednik udruženja proizvođača malina „Vilamet“ Mileta Pilčević rekao je da otkupljivači malina još nisu proizvođačima platili oko 70 odsto preuzetih količina, iako je berba završena pre mesec dana. „Oko 70 odsto prodatih malina još nije naplaćeno, iako je ove godine cena tog voća bila najniža u poslednjih 15 godina“, rekao je Pilčević. Dodao je da je rod drastično manji zbog mraza i grada, a da cena od 240-250 dinara po kilogramu, koliko je obećana za ovu godinu, ne pokriva troškove proizvodnje.Naveo je da se sada zamrznute maline prodaju za 400 dinara po kilogramu. „Ne smem da izračunam koliki je gubitak, čak i da se ne vrednuje naš rad, a trgovci hoće da zarade 150 dinara po kilogramu“, rekao je Pilčević.

On ističe da je Institut za voćarstvo u Čačku izračunao da na prinos od 100 kilograma cena koja donosi zaradu treba da bude 250 dinara po kilogramu, a proizvođači su jedva ostvarili prinose do 70 kilograma po aru. Naveo je da su tražili razgovor sa premijerom Milošem Vučevićem i predsednikom Aleksandrom Vučićem i da dugo čekaju poziv. „Apelujemo na državu, otkupljivače i izvoznike da malo šire sagledaju situaciju u malinarstvu i priteknu u pomoć da ne bi ugasili ovu proizvodnju od koje direktno ili indirektno živi 500.000 ljudi“, rekao je Pilčević. Udruženje će, po njegovim rečima, ovih dana održati sastanak na kome će odlučiti koje će korake preduzeti.

 (Nastaviće se)