·   Dragan Glamočić: Sistem koji ne može da obezbedi svoja semena i biološke resurse ne može biti otporan na promene koje donose klimatski uslovi. Moramo raditi na jačanju naše poljoprivrede i obezbeđivanju hrane za sve naše građane;

·   Srategija poljoprivede Srbije od 2025. do 2034. godine biće razvojna. Prošla je bila socijalna!

·   Menja se agrarna politika Srbije. Proleterska pravila u kojima su svi dobijali isto, bez obzira na ulaganja, više neće postojati jer ona nisu doprinela razvoju poljoprivrede, te da će više dobijati oni koji više rade i imaju veća ulaganja u proizvodnju, navodeći kao primer sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže i intenzivnu proizvodnju;

·   Direktorka Instituta, prof. dr Dragana Latković, ističe da je sigurnost u obezbeđivanju semena svih ratarskih, povrtarskih i krmnih kultura od ključnog značaja za očuvanje prehrambenog suvereniteta. Institut, kao ustanova od nacionalnog značaja, postoji već 88 godina i do sada je stvorio više od 2.300 sorti i hibrida, koji se danas koriste u 34 zemlje sveta;

·   U goruće probleme agrara Srbije se svrstava i semenska idustrija. Jer, naši domaći instituti su u ozbiljnoj krizi!

·   Jesenja setva veća za 5,5 odsto: Ukupno zasejano 842.347 hektara, više pšenice i repice!

Branislav Gulan

Prošlo vreme proleterskih pravila!

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić svečano je otvorio 60. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 6. Savetovanje agronoma Srbije i Republike Srpske, koje se tradicionalno održava na Zlatiboru u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Ova godišnja manifestacija okupila je stručnjake iz oblasti poljoprivrede, agronomije i srodnih nauka, a cilj je bio razmena iskustava i najnovijih saznanja u ovoj oblasti.

U obraćanju, ministar Glamočić je naglasio da je savetovanje održano  u trenutku kada su pitanja biološkog suvereniteta i prehrambene sigurnosti izuzetno aktuelna. Kako je istakao, moderna poljoprivreda se suočava sa brojnim izazovima, uključujući kontrolu nad semenom, genetičkim resursima i proizvodnjom hrane. On je ukazao na važnost postavljanja pitanja o zavisnosti poljoprivrednog sektora od uvoza, kao i na otpornost sistema na klimatske rizike.

„Sistem koji ne može da obezbedi svoja semena i biološke resurse ne može biti otporan na promene koje donose klimatski uslovi. Moramo raditi na jačanju naše poljoprivrede i obezbeđivanju hrane za sve naše građane“, rekao je Glamočić.

On je dodao da je uloga agronoma u ovom procesu ključna, jer oni donose znanje i iskustvo koje je neophodno za unapređenje proizvodnje i očuvanje resursa. Tokom savetovanja, učesnici su imali priliku da čuju predavanja eminentnih stručnjaka iz oblasti agronomije, kao i da učestvuju u radnim grupama koje su se bavile različitim aspektima poljoprivrede. Tematske oblasti obuhvatile su savremene tehnologije u poljoprivredi, održivu proizvodnju, kao i strategije za poboljšanje kvaliteta zemljišta i vode.

Ministar je takođe istakao značaj saradnje između Srbije i Republike Srpske u oblasti poljoprivrede. „Naša saradnja je neophodna kako bismo zajedno prevazišli izazove koji nas očekuju, posebno u svetlu globalnih klimatskih promena i potreba za održivim razvojem“, rekao je Glamočić. On je podsetio da su obema stranama potrebne inovacije i prilagođavanje novim trendovima, kako bi se osiguralo da poljoprivreda ostane konkurentna na domaćem i međunarodnom tržištu.

Savetovanje na Zlatiboru predstavljalo je priliku i za mlade agronome i poljoprivrednike da se umreže, razmene iskustva i uspostave kontakte sa iskusnijim kolegama. Mnogi učesnici su izrazili zadovoljstvo organizacijom skupa, ističući da ovakvi događaji doprinose razvoju njihovih karijera i unapređenju znanja o modernim tehnikama i metodama u poljoprivredi.

Osim predavanja i radionica, održane su i panel diskusije na kojima se razgovaralo o trenutnim izazovima i mogućim rešenjima u poljoprivredi. Učesnici su imali i priliku da postavljaju pitanja i razmenjuju mišljenja sa stručnjacima iz različitih oblasti, što je doprinelo stvaranju sveobuhvatnog pogleda na stanje poljoprivrede u Srbiji i regionu.

Ministar Glamočić je naglasio da je znanje ključ za napredak i razvoj sektora koji je od vitalnog značaja za ekonomiju zemlje. „Svi zajedno možemo doprineti jačanju poljoprivrednog sektora, obezbeđivanju hrane i očuvanju prirodnih resursa za buduće generacije“, zaključio je ministar.

Ovo savetovanje predstavlja značajan korak ka unapređenju poljoprivrede u Srbiji i jačanju saradnje između agronoma, poljoprivrednika i institucija koje se bave ovim oblastima. S obzirom na aktuelne izazove, ovakvi skupovi su od ključnog značaja za razmenu znanja i iskustava, čime se stvara osnova za održivi razvoj poljoprivrednog sektora.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije prof. dr Dragan Glamočić održao je konferenciju za novinare u okviru 60. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije na Zlatiboru, na kojoj je govorio o ključnim merama države za podršku poljoprivrednicima koje će obeležiti 2026. godinu. Glamočić je ocenio da Srbija prolazi kroz složene tržišne okolnosti i da poljoprivrednici osećaju teret tih promena, ali da država ima jasan plan kako da odgovori na izazove i očuva domaću proizvodnju. Ministar je najavio uvođenje jasnijih pravila u obeležavanju porekla proizvoda, kako bi potrošači u prodavnicama i sami poljoprivrednici tačno znali šta je domaće, a šta uvozno. Po njegovim rečima, biće uvedeno jasno obeležje za proizvode od mesa proizvedene u Srbiji, kako bi se videlo da je proizvod potekao od naše stoke i da je obrađen u domaćim kapacitetima;

Glamočić je, govoreći o podršci za ratarstvo i stočarstvo, naglasio da će podsticaji za ratare biti isplaćivani u dva navrata – pred prolećnu i pred jesenju setvu, što će poljoprivrednicima olakšati planiranje i nabavku osnovnih inputa. Osim direktne podrške, biće dostupni i krediti sa subvencionisanom kamatom koji će biti najpovoljniji na tržištu i prilagođeni dinamici setve, objasnio je ministar.

·   Ministar je rekao da proleterska pravila u kojima su svi dobijali isto, bez obzira na ulaganja, više neće postojati jer ona nisu doprinela razvoju poljoprivrede, te da će više dobijati oni koji više rade i imaju veća ulaganja u proizvodnju, navodeći kao primer sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže i intenzivnu proizvodnju:

·   Ministar: Proleterska pravila u kojima su svi dobijali isto, bez obzira na ulaganja, više neće postojati jer ona nisu doprinela razvoju poljoprivrede, te da će više dobijati oni koji više rade i imaju veća ulaganja u proizvodnju!

Mala gazdinstva će ostati u fokusu državne podrške. Za najmanja gazdinstva biće pojednostavljene obaveze prilikom pravdanja troškova, dok će veća morati da dokumentuju svako korišćenje sredstava, kako bi se izbegle zloupotrebe koje su postojale prethodnih godina, precizirao je Glamočić. On je najavio da će od 30. januara, nakon usvajanja Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu na sednici Vlade, početi isplata dodatnih 100.000 dinara za krave prvotelke svim poljoprivrednim proizvođačima koji su se prijavili na javni poziv za kvalitetne priplodne krave u 2025. godini. Kako je objasnio, neće biti raspisan novi javni poziv za ovu meru, već će se isplata vršiti automatski. Glamočić je govorio i o promeni odnosa trgovinskih lanaca prema domaćim proizvođačima, ističući da će Srbija prvi put uvesti Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama, na sličan način kao Evropska unija. Do sada je bilo slučajeva da poljoprivredni proizvodi stoje u marketima, propadaju ili se vraćaju proizvođačima na njihov teret, rekao je on i dodao da će to sada biti jasno regulisano zakonom.

Ministar je posebno naglasio kraće rokove plaćanja, navodeći da će za kvarljive proizvode rok isplate iznositi 30 dana, a za ostale 60, dok je do sada bilo slučajeva da se plaća i nakon četiri meseca. Ministar je, uz osvrt na tržište mleka, podsetio na to da Srbija nije deficitarna država, već da ima veći izvoz od uvoza, precizirajući da naša zemlja izvozi 13.000 tona mleka i mlečnih proizvoda više nego što uvozi. Kako je ukazao, nije problem u porastu uvoza, već u padu otkupnih cena u Evropskoj uniji i viškovima koji se po nižim cenama plasiraju na tržištima gde je Srbija inače jaka, što utiče i na naše proizvođače. Ovo je tržišni izazov na koji Srbija ne može jednostavno da odgovori administrativnim merama, već upravo kroz podršku proizvodnji i uređenje tržišta – poručio je Glamočić.

·   Proizvođači su spremni da zajedno sa državom podnesu teret krize, navodi ministar!? 

·   On je zaključio da država neće napustiti poljoprivrednike i da je cilj da se obezbedi stabilna i održiva proizvodnja, pošten odnos na tržištu, jasno obeležavanje domaćih proizvoda i podrška gazdinstvima koja zaista rade!

Ministar je posebno naglasio da je Srbija značajno povećala proizvodnju mleka, mnogo više je izvezeno nego šti je uvezeno ,,bele reke“, uprkos globalnim poremećajima na tršžištu.Zadovoljni smo sa budđžetom za tekuićju godinu od 147,5 milijardi dinara jer je počoprivreda dobila duplo više novca nego što učestvuje u BDP-u. Kada je reč o proizvodnji mleka, trea reći da je ona fenomenalni fenomne idaje smanjena za više od 20 odsto. Jer,ono se naročito međumladima, često negativno predsavlkja na društvenim mrežama. Se vidxe u potrebi povećanja potoršnje jer postoji prostor za smanjenje trovačkih marži na osnvone mlečne proizvode.

·   Za prvih 11 meseci 2025. godine Srbija je izvezla oko 52.000 tona mleka i mlečnih proizvoda, dok je uvezla oko 41.300 tona, što znači da je izvoz bio veći za oko 26 odsto. U tom periodu uvoz je bio manji  za oko 29 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Cene mleka su padale u Evroipi, a otkupna cena u Srbiji je oko 52 evro centa što je na niovu ili iznad proseka u većem delu Evrope. Ukoliko cene mleka u Evropi nasave da padaju, Srbija će morati da se usklađuje sa tim cenama kako bi ostala konkurentna na izvoznim tržištima, jer država ne želi pad cena, ali mora da reaguje na globalne trendove!

Nova Strategije razvoja poljoprivrede Srbikje od 2025.do 2034. godine ima ambiciozne ciljeve, od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti, I klimatske otpornosti. Ovi ciljevi su postavljeni u skaldu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima! Ako država podrži ovaj dokument u praksi on neće ostati samo deklarativan. U deceniji iza nas imali smo socijalnu, a ovo je razvojna strategija!

Idemo u promenu agrarne politike, ko bude više ulagao dobiće više od države!

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku, tako da će poljoprivrednici koji budu više ulagali u proizvodnju dobijati i više podsticaja od države, kao i da će ove godine država prvi put tražiti pravdanje podsticaja računima.

„Nema više uravnilovke, nego onaj ko bude više ulagao, taj će više dobijati od države. Mi ćemo prvu ratu za ratarsku proizvodnju, za biljnu proizvodnju, isplatiti svima jednako. Druga rata, pred jesen, će ići sledeća. Prvo ćemo uvesti, da po prvi put svi koji imaju livade i pašnjake, da dobiju određenu količinu novca, pod uslovom da imaju jedno uslovno grlo. Grlo stoke moraju da imaju, preživara“, rekao je Glamočić za javnost.

Kod biljne proizvodnje, dodaje on, neće biti ista visina podsticaja za one koji gaje kukuruz, nego će dobiti više oni koji se bave povrtarstvom, voćarstvom, cvećarstvom, dodajući da će podsticaji zavisiti i od visine ulaganja stvari kao što su sistem za navodnjavanje, protivgradne mreže, sisteme protiv mraza…

Glamoćić je naveo da će država ove godine po prvi put tražiti pravdanje podsticaja računima! „Nama se dešavalo da masovno sredstva iz poljoprivrede, koje mi isplatimo, a nisu mala, radi se o preko 100 milijardi, završe u nekim drugim delatnostima. Pare koje vam država da, morate uložiti u poljoprivredu“, istakao je Glamočić.

Podsetio je da poljoprivreda dobija više od 62 odsto ukupnih državnih podsticaja, kao i da dobija duplo više nego što doprinosi BDP-u, dodajući da država ide ka tome da potpuni prehrambeni suverenitet i samodovoljnost. „Nedostaje nam samodovoljnost, možda dvadesetak posto, kada je u pitanju svinsko meso. Sve drugo smo samodovoljni“, rekao je Glamočić.

Govoreći o isplati podsticaja poljoprivrednicima, Glamočić je ocenio da im je predvidljivost jako važna i da poljoprivrednicima često važnije kada će stići novac, nego koliko će stići. Naveo je da je isplaćena premija za mleko za treći kvartal prošle godine i da je već raspisan javni poziv za četvrti kvartal, dodajući da će novac biti isplaćivan odmah po uredbama. Upitan o situaciji u poljoprivredi, naveo je da su trenutno najveći problemi u svinjarstvu i mlekarstvu, ali je dodao i da je prošle godine povećan broj priplodnih krmača za 11.000, u odnosu na 2024. godinu. „Povećali smo količinu ukupnog fonda svinja za 10 odsto. Smanjili smo uvoz prasadi za dva i po puta. Mi smo u 2024. godini uvezli 490.000 prasadi, prošle godine samo 190.000 prasadi“, rekao je Glamočić.

Govoreći o afričkoj svinjskoj kugi, on je podsetio da zaraza uglavnom dolazi od divljih svinja, tako što se prenese preko odeće ljudi dok idu u lov ili po drva, pa je savetovao da se odeća stalno menja, da se redovno dezinfikuju čizme. Kada je reč o mlekarstvu, naveo je da je u odnosu na 2024. godinu, prošle godine povećana količina mleka u Srbiji za 10 odsto.

·   „2025. godine smo izvezli više od 13.000 tona, nekih 28 odsto, nego što smo uvezli mleka. Mi smo zemlja izvoznicak. Prvenstvno izvozimo u zemlje CEFTA i u zemlje EU kao što je Bugarska“, rekao je Glamočić.

·   Jesenja setva veća za 5,5 odsto: Ukupno zasejano 842.347 hektara. Zasejano više pšenice i repice!

U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 ha, što je 5,5 odsto više u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2024. godini, objavio je Republički zavod za statisti ku. Posmatrano po kulturama, povećane su površine pod pšenicom (za 5,2 odsto), ječmom (za 8,0 odsto), raži (za 8,5 odsto) i uljanom repicom (za 7,5 odsto). S druge strane, ovas je zasejan na manjim površinama, uz pad od 5,7 odsto. Prema preliminarnim podacima RZS-a, u strukturi jesenje setve najveći deo i dalje zauzima pšenica, dok su ječam i uljana repica među kulturama koje beleže najizraženiji rast u odnosu na 2024. godinu. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2015-2024), površine pod pšenicom povećane su za 6,7 odsto.

Poljoprivreda, način života!

Poljoprivreda nije samo grana privrede – ona je način života i deo svakoga od nas. Svega može da bude ili da ne bude, ali hrane mora da bude. Upravo prehrambeni suverenitet Srbije bio je centralna tema 60. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije, kao i 6. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske, koje je održano na Zlatiboru, u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

·   Direktorka Instituta, prof. dr Dragana Latković, ističe da je sigurnost u obezbeđivanju semena svih ratarskih, povrtarskih i krmnih kultura od ključnog značaja za očuvanje prehrambenog suvereniteta. Institut, kao ustanova od nacionalnog značaja, postoji već 88 godina i do sada je stvorio više od 2.300 sorti i hibrida, koji se danas koriste u 34 zemlje sveta, a u njegovom radu učestvuje više od 110 naučnih saradnika! „Ono što je za nas najbitnije jeste da imamo seme za svoju zemlju i svoj narod“, naglasila je Latković.

·   Put do prehrambeng suvereniteta trasiraće tehnolpoške inovacije i subvenckije koje podstiču farme i zasade. Srbija je samodovljna u proizvodnji žitarica, voća, šećera i ulja. Cilj uvoza je nezavisna i proizvodnja ovčijeg mesa,, dok su sve ostale gane stočarstva u velikom padu – pokazuju analize na osnovu kojih je ražena naciaonalna straegija za trasiranje poljoprivrednog i ruralnog razvoja u narednoj deceniji od 2025 do 2034. godine. Treba podsticati investicije jer smo u tenolpoškoj recesiji, to znači modernizaciju firmi, nabavku priplodnih grla, izgadnju sistema za navodnjavanje, forsiranje uvođe inovacija sprovođenje zelene agende. Ali, praćenje zelene agende bez ikakvog straha, jer mi imamo mnogo manje grla po hektaru u odnosu na Evropu, a to znači da mi emitujemo i mnogo manje štetnih emisija gasoa. To znači da zelena agenda može doneti korist pogotovo u boljoj kontroli pesticide;

·   Osim što uvozimo trećinu potreba mesa i mleka, veliki deficit beležimo i zbog uvoza soje, paradajza drugih kultura, koje možemo sami da proizvedemo! U goruće probleme agrara Srbije se svrstava i semenska idustrija. Jer, naši domaći instituti su u ozbiljnoj krizi. Jer, oni učestvuju sa svega jedan odsto u atestiranim semenima i hibridima. Jer, Srbija je pre dve goddine 62 milioan evra izdvojila samo za uvoz kukuruza. Po mišljenju profesorke Tatjane Brankov, autorke nove Strategije  poljoprivrednog i ruralnog razvoja, razlog za to je verovatno pogrešan marketing, teško nošenje sa konkurencijom stranih kompanija, ali možda postoje i određene grupacije koje svesno i namerno plasiraju tuđa semena na uštrb domaćih!

Zato se savetuje proizvođačima da se vrate kupovinjoi domaćih semena, pogotovo u kontekstu kliamtskih promena,, jer, naše semenarske kućše mogu da razviju adaptabilnije sorte i hibrdi nego strane.

·   Stoga i tim koji je radio na Strategiji razvoja poljorivrede Srbije i ruralnog razvoja podržava ideju da se subvencijne u razvoju vežu za radno intenzivne grane privrede, tojet za jedno uslovmngo grlo stoke po hektaru proizvodnje, kao č za intenzuivnu proizvodnju voća i povrća;

·   Obnova prehrambenog suvereniteta je ključni deo nove desetogodišnje straegije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, koja će važiti do 2034. godine. Među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užinesa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.  Ovaj dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslaboijioh karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa;

Radiće se na obnavljanju prerhambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim  agrarnim propisima. Cilj je da se promeni i način na koji se subvncioniše poljoprivreda. Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Do kraja strateškog perioda cilj je da se subvencije za ruralni razvoj povećaju na 30 odsto, što je i preporuka EU. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje ,,zelenih  stipendija“ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole! Time ne samo da se podiže kvalitet ishrane, već i smanjuju viškovi na tržištu. Organizovaće se i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, trans masti i drugih štetnih sastojaka. Zelene stipendije, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima. Straegija takođe predviđa uspostaovljanje institucije ombdusmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. Jer, i druge zemje reigona uvode modele kontroel cena. I Srbija mora uvesti red u ovo pitanje.

Savetovanje je bilo organizovano u tri tematska bloka! Na savetovanju je bilo više stotina učesnika, a održana su i predavanja posvećena radu savetodavnih službi. Jubilarno savetovanje bila je i prilika za predstavljanje novih sorti NS semena, inovativnih tehnologija gajenja i razmenu mišljenja kroz panel diskusije.

Semenarstvo u Srbiji

Budućnsot svake zemlje zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenarskoj proizvodnji kako bi prehranila naciciju. Dakle, svaka zemlja koja bu de imala kvalitetnu sopstvenu semenarsku proizvodnju ne treba da brine za svoju budućnost. A, o NS sortimentu, odnosno snazi Brenda na skupu je govorio dr Velimir Radić. U Srbiji je nauka dala pun doprinols ovoj proizvodnjii, ali poslednje decenije kao da se gubi dah!

Jer, Srbija je zavisna od upotrebe stranih hibrida i sorti koji nisu prilagođeni ovom podneblju, pa nam je proizvodnja na njivama pala na nivo pd pre tri do pet decenija. Najbolji dokaz su suše poslednjih devet godina koje su agraru nanele štetu od oko 10,5 milijardi evra! Jer, otpornsot na sušu nije dovoljna pa sve češće smanjuje prinose i ukupan rod. Ali, dobro je što  u takvim vremenima usevi koje je stvorila domaća nauka, sve bolje izdržavaju takva vremena, jer su prilagođeni za ovo podneblje. Od količine vode i njenog korišćenja zavisi i semenarstvo svake zemlje. Nauku brine što se iz godine u godinu u Sibiji proizvodi sve manje semena domaćih ratasrskih kultura.

·   Rezultat takvog stanja je da je Srbija sad zavisna od uvoza čak 85 odsto potrebnihsemena i hibrida. Jer, semenska proizvodnja je smanejna sa 50.000 na manje od 40.000 hektara. A, zemlja koja nema svoju semenarsku proizvodnju najbrže može da postane zavisna od velikih svetskih multinacionalnih kompanija, a potom i velikih sila. Ako se ne trgne iz postojeće letargije, Srbija se nalazi na tom putu;

·   A, smanjenje proizvodnje semena i hibrida u Srbiji dovodi do sve većeg uvoza iz drugih zemalja. Ako, se zapitamo zašto je tolikožo važno da proizvodimo sopstveno seme, odgovor je veoma jednostavan – proizvodnja semena je ključna za prehrambenu sigurnost svake zemlje, uključujuči i Srbiju;

Masovni pokreti naroda!

U zvaničnoj statistiici UN bilo je navedeno da će masovni pokreti narednih godina izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što ‘e, dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde ljudi na planeti Zemlji neće imati dovoljno vode za piće. Svakog minuta 15 osoba na Zemlji umre  zbog nemogućnosti pristupa zdravoj pitkoj vodi! A, da bi čovek bio zdrav I normlano živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 liara čiste pitke vode! Raspoloživot domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsiromašnije zemlje Evrope. Vode ima najmanje tamo gde je najpotrebnija. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom. Jer, Srbija sad ima manje od 1.500 kubnih metara vode po stanovniklu godišnje. A, voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element života o čijem kvalitetu treba stalno razmišljati. Uostalom UN ističu da je voda – život. Dok je prošli vek bio vek nafte, a ovaj je proglašen vekom vode! Jer, voda je bogatstvo koj nam nestaje i žeđ nam kuca na vrata! Procenjuje se se da vodee na planeti Zemlji ima na zapremini od oko 1,4 milijarde kubnih kilometara. Globalno gledano u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i padavina približno se kompenzuju.

·   Istorija je pokazala da zemlje koje nemaju sopstveno semenarstvo, a Srbija je danas ta država, najlakše postaju plen za strane, osvajače da budu kolonije. Analize pokazuju da se u takvim zemljama najlakše menja sistem i preuima vlast. U takve zemlje dolazue strani partneri koji donose svoja semena i nude ga jeftinije nego što je domaće, kako bi navodno pomogli! Namere su sasvim drugačuije. A, Srbija danas mora da uvozi čak 85 odsto potrebnog semena…

Kukuruz

U periodu od 2014. do 2024. godine ukupne atestirane količine hibrida kukuruza umanjene su sa 25,2 oddsto. Sa 25.948 na 19.399 tona. Učešće domaćoih hibrida u ukupnim količinama je smanjen  sa  67,8 na 44,8 odsto! Istovremeno je vrednost uvoza semena kukuruza porasla sa 17,4 miliona evra porasla na 62,1 miliona evra. Posledično vrednost suficitta u razmeni semena kukuruza je smanejna sa 31,4 miliona evra u 2014. godini na 16,1 milion evra, u 2023. godine!

·   Ukupno učešće dva domaća instituta – Instituta za ratarstvo  povrtarstvu u Novom Sadu i Institita za kukuruz ,,Zemun polje“, u sertifikacionim količinam hibrida kukuruza je više nego dvostruklo umanjeno u posmatranoim periodu, sa 23,6 na 11,1 odsto!

U sezoni 2023/24 godine, tri kompanije, dve regionalne i jedna multinacionalna – preuzele su primat na ovom tržištu Srbije, ostvarivši zajednički udeo od 47 odsto! Ova promena predstavlja značajan zaokret u odnosu na vreme 2015/16 godine, kada su tržištem dominirale jedna regionalna i dva domača instituta, koji su zajedno imali više od 50 odsto tržišnog udela. Promena u tržišnoj strukturi svedoči o rastućoj konkurenciji i ubrzanim promenama u sektoru. Istovremeno, to je i pokazatelj evolucije  tržišnih preferencija, ali i signal domaćim institutima da je neophodno prilagođavanje novim uslovima u cilju povratka među vodeće aktere, piše u novoj Strategiji razuvoja poljorpivrede Srbije od 2025. do 2034. godine!

Pšenica

Na osnovu podataka, odnosno bilansa MPŠV u sezoni 2015/16 utrošenp je ukupno 177.000 tona semena pšenice, a u sezoni 2023/24 – 205.000 tona, piše u novoj Strategiji razvoja agrara od 2025 do 2034. godine. Na osnovu ukupno raspoloživih količina delarsianog semena od 87.340 tona, odnosno 67.389 tona, može se okvirno pretpostaviti da je udeo deklarisanog semena pšenice, u ukupnoj utrošenom semenu značajno opao sa 49,3 odsto u sezoni 2015/16 na 32,9 odsto u sezoni 2023/24. Godine! Ovaj trend izaziva zabrinutost, jer upotreba sertifikovanog semena ima negativan uticaj na visinu prinosa kvalitet, proizvodne troškove i ukupnu stabilnost domaće proizuvodnje pšenice.

Suncokret

·   U strukturi atestrianih količina semena – hibrida suncokreta u sezoni 2023/24 godine dminiraju uvozna semena, sa udelom od 85,3 odsto! Učešće novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji je instititucija od nacionalnog značaja za Srbiju, sa semenom suncokreta smanjeno jee sa 5,3 odsto u sezoni 2015/16 godine na samo 3,3 odsto u sezoni 2023/24. godine, piše u Strategiji razvoja poljoprivrede od 2025 do 2034. godine!

·   Celokupna količina atestiranih semena šećerne repe, crnog luka i graška, kao i nešto manje od polovine semena krompira potiče iz uvoza!

·   Domaća semena su dominantno zastupljena u proizvodnji soje, ječma, ovsa i trritikalea. Učešće novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u atestiranim količinama ovih kultura u proizvodnoj 2023/24. godine iznosilo je – 42 odsto, u atestiranim količinama semena soje, 3,4 odsto ječma, 10, 6 odsto tritikalea i 8,8 odsto ovsa.

·   Dakle,velika zavisnost od uvoza semena ukazuje na potrebu za strateškim unapređenjem sektora semenarstva u Republici Srbiji, što uključje podršku domaćim institutima putem povećana ulaganja u istraživanja I razvoj, zatim da promovišu visokokaltietne domaće sorte i jačanje podrške za upotrebu domaćeg sertifikacionog semena!

·   Koordinatorka izrade Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, prof dr Tatjana Brankov ističe da je opšti cilj ovog dokumenta, obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivedno prehrambenog sektora i postizanje održivog razvoja ruralnih područja!

Panel Zelena energija i poljoprovreda, koji je vodio dr Ivica Djalović, iz novosadskog Instituta za ratarstvo povrtarstvo privukao je pažnju učesnika. Jer, tu se razgovaralo o 12,5 miliona tona bio mase i biljnih otpadaka i drugih obnovljivih izvora energije, posle obavljanja poljoprivrednih radova na 3.257.100 hektara korišćenih u Srbiiji. Jer, taj nazovi otpad vredan je ekvivalentu od oko 3,7 miliona tona nafte. Bilo je reči  i o korišćenju stajnjaka, ulozima i koristima koje bi mogli imati, mali poljoprivtedni proizvođači.Posebno inersovanje prisutnih privukli su obnoviljivi izvori energije u Srbiji.

Voda izvor života!

Neizostavna tema zlatiborskih susreta su suše u svetu, Evropi Srbiji. Jer, one su dovele do toga da je žedna planeta Zemlja! U toku je svetska dekada vode, globalna akcija, započeta pre deceniju i po nazvana ,,Voda za život“. Cilj ove akcije je da se istakne značaj resursa čiste vode na planetii značaj za zdravlje ljudi, privredni razvoj i civilizaciju, i traženju  rešenja kao i da se spreče humanitarne katastrofe i ratovanja zbog voda. Ali, i pored svih akcija UN, danas je na planeti zemlji oko milijarde nuhranjenih ljjudi, 2,5 milijarde ljudi nema čistu pitku vodu. Lekari kažu da svaki čovek dnevno treba da popije po 2,5 litara pitke vode. Naučni saradnik Geografskog instituta ,,Jovan Cvijić“ Marko Urošev kaže za javnost da prosečni stanovnik Srbije danas na raspolaganju ima samo jednu punu rakijsku šačicu sa vodom svake sekunde!

·   Zato se ističe da je voda izvor života na Zemlji. Život je nastao u vodi i postoji zahvaljujući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlje, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan ljudima, u smislu da ga mogu koristiti za piće i druge potrebe. Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno je da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za ljudske potrebe. Samo 2,6 milijardi ljudi na Zemlji u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

·   U svetu je dnevno milijarda gladnih i više od dve milijarde ljudi nema vode za piće!

·   Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za ljudske potrebe;

·   Samo 2,6 milijardi ljudi na Zemlji u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemalja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina u svetu nanelo je štetu od dva biliona dolara! Štete od devet suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do kraja 2025.godine nanele su štete samo u agrari od oko 10,5 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu.

·   Istraživanje koje je sprovela FAO, rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode. Rezultat te pogrešne agrarne strategije poljoprivrede   od 2014. go 2024. bio je da Srbija izgubila prehrambnei suverenitet u poljoprivredi, kada je u pitanju svinjsko meso, mleko;

·   Kao što se kaže da je 20. vek karakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek – vek borbe za kontrolu preostalih izvora čiste vode. Kažemo preostalih, iako voda spada u takozvane „obnovljive“ resurse i prerađevine;

·   Zato je sad prehrambeni suverenitet bio u fokusu izrade nove strategije i razgovora na Zlatiboru 2026 godine

Svet se nalazi pred ozbiljnim izazovom kako da obezbedi ljudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da više od 2,5 milijardi ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Cilj svih akcija, ponajviše se svodi  na podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva u vezi sa vodama, uključujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030. godine!

OGROMNA ŠTETA: Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina svetu nanelo štetu od dva biliona dolara!  Štete od od deset suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do  kraja 2025. todine bile su oko 10,5 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu. Prikazivano je samo sa dvostrukim brojkama kroz pad proizvodnje u agraru! Suša je i u 2025. godin pogodile svet, a  nas najviše brine stanje u Srbiji. Za voće se vež može reći da je klima obrala rod. Izvoz agrara u 2024. godni bio je 5,1 milijardu evra, a uvoz oko 3,9 milijardi eva. Dakle i pored svih teškoća, a to je, pre svega, nepostojanje prehrambenog suvereniteta, u agraru Srbihje u 2024.godini ostvaren je trgovinski suficit od 1,2 milijarde evra. Najveća šteta je bila što je Srbija te godine morala za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina da potroši čak 650 miliona evra. Približno toliko i godinu dana ranije. Veruje da  u troškovi uvoza ove hrane u 2025. godine koštali Srbiju oko milijardu evra!

Analiza 4.000 ekstremnih događaja povezanih sa klimom, od naglih poplava do suša koje godinama uništavaju farme, pokazala je da je ekonomska šteta u svetu samo u poslednje dve godine dostigla 451 milijardu dolara, prenosi Gardijan. EKSTREMNI vremenski uslovi su za poslednjih 10 godina celom svetu naneli gubitke u iznosu od dva biliona dolara, navodi se u izveštaju koji je naručila Međunarodna privredna komora (ICC) sa sedištem u Parizu. Izveštaj je utvrdio postepeni trend rasta troškova zbog ekstremnih vremenskih prilika između 2014. i 2023. godine, sa naglim porastom u 2017. kada je sezona uragana pogodila Severnu Ameriku. Sjedinjene Američke Države su pretrpele najveće ekonomske gubitke u desetogodišnjem periodu i oni iznose iznose 935 milijardi dolara, sledi Kina 268 milijardi dolara i Indija 112 milijardi dolara. U prvih deset zemalja sa najvećim gubicima su  Nemačka, Australija, Francuska i Brazil…

Zaoravati, ne spaljivati

·   Svake godine u Srbiji, posle sakupljanja poljorpvirednih useva na njivama na kojima se na 3.257.100 hektara proizvode sirovinne za hranu, ostane oko 12,5 miliona tona poljoprivrednog otpada, odnosno biomase;

·   Peporuka je da se on nespaljuje, jer se nanose ogromne štete, već da se zaore!

·   Tokom 90 godina postojanja, oplemenjivači novosadskog Instituta stvorili su preko 2.300 sorti i hibrida, od čega je gotovo 1.000 registrovano i gaji se u inostranstvu!

·   Svake jeseni, širom Srbije, svedoci smo prakse koja ne samo da narušava kvalitet zemljišta, već predstavlja i zakonski prekršaj – spaljivanja žetvenih ostataka. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao institucija od nacionalnog značaja, godinama upozorava na dalekosežne negativne posledice ove prakse i aktivno promoviše održiva rešenja!

·   Posle sakupljanja jesenjih useva na 3.257.100 hektara korišćenih njiva u Srbiji, ostane oko 12,5 miliona toma poljoprivrednih otpadaka koji mogu da budu korisni. Najveća šteta je kada se oni spale!

·   Kada je reč o ovom hramu nauke, direktor naučne ustanove prof dr Dragan Latković, između ostalog kaže: Ako hoćete da učite o kukuruzu, idite u Ameriku, ako želite o šećernoj repi idite u Nemačku, a ako želite da učite o suncokretu koji se u svetu gaji na 30 miliona hektara, dođite u  Institut za ratarstvo i povrtarstvo koji ima jak naučni tim od preko 110 istraživača i doktora nauka. Njima asistira više od 300 visokoobrazovanih i radnika različitih profila, što je garancija kvaliteta svega što Institut nudi – semena, tehnologija, obrazovanja i usluga;

Svetski hram nauke!

Novosaski Institut za ratarstvo u povrtarstvo je specifičan hram nauke, instititucija od nacionlnog značaja za Srbiju. Institut za ratarstvo i povrtarstvo deo je velikog međunarodnog projekta „Valereko“ za koji je iz programa Horizont Evropa obezbeđeno blizu pet miliona evra, i u koji je uključeno još 14 partnera iz 11 zemalja. Cilj ovog projekta je usvajanje znanja o prednostima uvođenja leguminoza u poljoprivrednu proizvodnju radi prelaska na održive, produktivne, klimatski neutralne, ekološki prihvatljive i otporne sisteme poljoprivredne proizvodnje. Pri tome je fokus na svim stranama u sistemima poljoprivredne proizvodnje, od farmera preko industrije itrgovaca do samih potrošača.

– Ne samo u Srbiji, nego i u Evropskoj uniji, proizvođači još uvek nisu dvoljno prepoznali sve prednosti koje donose leguminoze, odnosno koje donosi uvođenje leguminoza u poljoprivrednu proizvodnju, kaže prof. dr Jegor Miladinović, naučni savetnik na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo i rukovodilac ovdašnjeg ogranka „Valereko“ projekta. A, jedna od najvažnih prednosti jeste blagotvoran uticaj leguminoza na zemljište, zato što, za razlika od nekih drugih gajenih biljnih vrsta, oni ne iscrpljuju zemljište, nego, naprotiv, budući da, recimo, imaju sposobnost vezivanja atmosferskog azota i njegovog pretvaranja u oblik pristupačan biljkama, ostavljaju rezerve azota. Generalno, leguminoze blagotvorno utiči ne samo na zemljišnu strukturu, nego i na zemljišnu floru i faunu, znači, i na mikroorganizame koji u zemljištu žive, a koji su jako važni da bi zemljište ostalo plodno. Druga prednost leguminoza je što su one izvanredan izvor biljnih proteina, hranljive su i obično daju dobar prinos, osim ako godine nisu ekstremne, kakve su ove poslednje, sušne.

Međutim,upravo je to i jedan od ciljeva istraživanja u okviru „Valereko“ projekta, da se stvore nove sorte, novi hibridi, koji će biti otporni na ove nepovoljne klimatske uslove, odnosno da se dođe do, što je sad jedan od trendova u svetu nauke, klajmat-smart biljaka, i to bez posezanja za nedozvoljenim genetskim modifikacijama.  Širok dijapazon ekosistemskih usluga Uprkos sa mnogim prednostima gajenja leguminoza, ukupne površine na nivou Evrope su negde ispod, ili oko dva odsto.

Ono što projekat „Valereko“ upravo radi jeste valorizacija ekosistemskih usluga koje pružaju leguminoze: Na prvom mestu to je očuvanje biodiverziteta, odnosno uvođenjem leguminoza možemo da proširimo raznolikost vrsta na nivu samog plodoreda. Zatim, leguminoze pozitivno utiču na fizička, hemijska i mikrobiološka svojstva zemljišta, kao i na smanjenje erozije. Uvođenjem nekih novih leguminoza, dovodimo na naša polja i neke nove korisne insekte i oprašivače. Drugim rečima, upravo kroz upoznavanje samih ekosistemskih usluga, koje pružaju leguminoze, možda bismo razmislili da ih više uključimo u sisteme proizvodnje, ali i u širu upotrebe, kažu u novosadslom Institjutu za rararstvo oi povrtarstvo.

Predmet istraživanja su leguminoze, i to ne samo one koje su našim proizvođačima dobro poznate, poput soje, graška ili krmnih mahunarki, kao što su crvena, bela detelina, lucerka, naglasak se stavlja i na vignju, bob, grahoricu… Naravno, u ogledima, koje sprovodi Institut za ratarstvo ipovartarstvo u okviru projekta „Valareko“, fokus je na soji, što je i razumljivo, budući da je soja naša najvažnija mahunarka, koja se gaj i na najvećim površinama. Uključen je i ozimi grašak, kao i naut, mahunarka od koje očekujemo da u budućnosti zauzme veće površine u našoj zemlji…Jedan od prioritetnih ciljeva projekta „Valareko“ je da se proizvođači bolje upoznaju sa leguminozama, pogotovo onim koje se god nas ili manje gaje, ili su davno zaboravljene. Jer prednosti uvođenja leguminoza u sisteme proizvodnje se često previđaju ili potcenjuju, budući da mnogi farmeri nisu u potpunosti svesni ovih prednosti ili nemaju potrebno znanje i resurse da uključe leguminoze u svoje proizvodne sisteme. S druge strane, upravo nedovoljna njihova informisanost često dovodi do neadekvatnog ulaganja u proizvodnju zasnovanu na uzgoju leguminoza, što za posledicu ima propuštene prilike da se iskoristi pun potencijal održive poljoprivrede. Sve je to predmet našeg posmatranja, naših istraživanja u okviru projekta „Valereko“ – navodi Miladinović. – Osim što se bavimo oplemenjivanjem soje, u saradnji sa našim kolegama iz drugih oblasti, na multidisciplinaran način, trudimo se da pružimo proizvođačima i druge biljne vrste koje će imati ne samo dobar prinos, nego i koje će imati zadovoljavajuću otpornost prema bolestima, štetočinama i koje će moći da odgovore na klimatske izazove koji su pred nama. Jer, već je stiglo vreme sušnih godinai manjih prinosa. Jer je najavljeno da će od 100 budućih godina čak 52 biti sušne, pa moramo pronaći useve otporne na takvu klimu!

Katastrofa za zemljište: Šta se dešava kada zapalite njivu?

Spaljivanje biljnih ostataka nije brzo rešenje, već dugoročno uništavanje najvrednijeg resursa – zemljišta. Stručnjaci Instituta upozoravaju da ova praksa ima brojne negativne posledice.

·   Kako objašnjava dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, visoka temperatura vatre doslovno ubija život u zemljištu: Uvreženo mišljenje da se paljenjem uništavaju korovi i patogeni je mit. Ovaj efekat je kratkotrajan i zanemarljiv u odnosu na načinjenu štetu;

·   Kada se u zemlji uništi, za obnovu jednog santimetra humusa potrebno je da prođe 100 godina da se on obnovi!

Opasna praksa sa teškim posledicama pored direktne štete po zemljište, paljenje strništa nosi i ozbiljne bezbednosne rizike. Vatra se lako može proširiti i izazvati ogromnu štetu na okolnim parcelama, ali i ugroziti ljudske živote i imovinu.

Zašto se ostaci spaljuju i ko to radi?

Iako je praksa postala „običaj“, analize pokazuju da to retko čine ozbiljni poljoprivredni proizvođači. U većini slučajeva, kako navode iz Ministarstva poljoprivrede, utvrđeno je da poljoprivrednici sami pale ostatke kako bi brže pripremili zemlju za setvu. To često rade i ljudi koji nemaju svoju zemlju, već dolaze da pokupe ostatke useva, pa pale parcele da bi sve bilo vidljivije. Rešenje koje donosi profit: Blagodeti zaoravanja Institut za ratarstvo i povrtarstvo insistira da je rešenje jednostavno i neuporedivo korisnije – zaoravanje žetvenih ostataka! Ozbiljni proizvođači već znaju da se ovom merom direktno smanjuje potreba za skupim veštačkim đubrivom, što donosi značajne uštede. Svake godine posle sakupljanja poljoprivrednih useva u Srbiji na njivama ostane  agrarni  bio otpad od d 12,5 miliona tona! Zaoravanjem se postiže sve ono što se spaljivanjem gubi:

· Povećanje organske materije: Žetveni ostaci su hrana za zemljište. Njihovim vraćanjem u zemlju direktno se povećava sadržaj humusa;

· Bolja struktura zemljišta: Organska materija poboljšava strukturu, čini zemlju rastresitijom i sprečava sabijanje;

· Čuvanje vlage: Zemljište bogato organskom materijom ima znatno veću sposobnost zadržavanja vode, što je ključno u sušnim godinama;

· Hrana za mikroorganizme: Umesto uništavanja, zaoravanje hrani korisne mikroorganizme, stvarajući biološki aktivno i „živo“ zemljište;

·   Spaljivanje je prekršaj i gubitak subvencija!

·   Da bi izbegli ovu meru u slučaju podmetnutog požara, poljoprivrednici su dužni da požar pravovremeno prijave u sistemu eAgrar. Institut za ratarstvo i povrtarstvo apeluje na sve poljoprivrednike da izaberu održiv pristup i vrate zemlji ono što im je dala!

Istorija hrama nauke!

Ovaj današnji hram nauke osnovan je 1938. godine Odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad počeo je sa radom kao Poljoprivredna ogledna i kontrolna stanica. Stanica je bila locirana u zgradi sagrađenoj 1938. godine gde je ostalo sedište Instituta do današnjeg dana. Tokom devet decenija postojanja, Institut je menjao status i organizaciju sa razvojem društvenih odnosa u kojima je delovao. Tako je vremenom Institut menjao naziv i osnivača, pa je od Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice (1938-1941) do danas imao različite osnivače i nazive. U periodu do početka Drugog svetskog rata 1941. bio je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, a za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata područje Bačke je pripojeno Kraljevini Mađarskoj, pa je Poljoprivredna stanica ušla u sastav Poljoprivrednog instituta u Segedinu kao njegovo odeljenje. Po završetku rata 1946. godine, odlukom Predsedništva Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine, u maju, Poljoprivredna stanica je prerasla u Pokrajinski zavod za poljoprivredna istraživanja.

·   U maju 2018. godine, Institut je akreditovan kao institut od nacionalnog značaja za

Republiku Srbiju, zasluženo stekavši status upravo zbog svog uspešnog rada i vrhunskih rezultata implementiranih u poljoprivrednu praksu tokom 87 godina postojanja, zbog čega  je postao i značajno ime u svetskoj nauci! Osnovna i primenjena istraživanja, koja su osnovna delatnost Instituta, usmerena su na stvaranje sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih, kao i velikog broja krmnih, industrijskih, lekovitih i začinskih biljaka. S tim u vezi, primarne aktivnosti Instituta sprovode se u okviru pet odeljenja i tri laboratorije i dve uslužne jedinice. Institut sprovodi istraživanja u okviru oblasti biotehničkih nauka, kao što su genetika i oplemenjivanje, semenarstvo, mikrobiologija, fiziologija i biohemija, agrohemija, melioracija zemljišta, fitopatologija, entomologija, fitofarmacija i toksikologija…

Oplemenjivanje biljaka

Od osnivanja do danas, Institut posvećuje veliku pažnju oplemenjivanju biljaka. U ovoj oblasti, Institut je postao vodeća institucija u zemlji, ali je dobio i međunarodnu reputaciju. Tokom 90 godina postojanja, oplemenjivači Instituta stvorili su preko 2.300 sorti i hibrida, od čega je gotovo 1000 registrovano i gaji se i u inostranstvu. Široka lepeza i uspeh oplemenjivačkog rada ilustrovani su činjenicom da više od 2300 sorti i hibrida uključuje preko 60 biljnih vrsta. Institutske sorte i hibridi registrovani su i gaje se u preko 34 zemlje sveta. 

Naučna produkcija Instituta obuhvata više od 10.000 rezultata. Istraživači Instituta publikuju rezultate svog naučnog rada u mnogobrojnim nacionalnim i međunarodnim časopisima čime se vidljivost istraživačkih grupa, a i čitavog Instituta, značajno povećava u naučnim krugovima. Institut je trenutno izdavač dva nacionalna časopisa: Ratarstvo i povrtarstvo i Alternative Crops and Cultivation Practices. Pored časopisa koje izdaje, Institut je suizdavač međunarodnog časopisa Genetika, nacionalnog časopisa Selekcija i semenarstvo i sponzor međunarodnog časopisa Legume Perspectives.

Seminar agronoma, danas Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije, u organizaciji Instituta predstavlja formu saradnje nauke i prakse za stručnjake iz ratarstva i povrtarstva, odnosno jedan je od oblika prenošenja naučnih dostignuća u proizvodnju. Održava se svake godine, već šest deceneija, van poljoprivredne sezone, tokom zime, i predstavlja školu zapermanentno inoviranje i proširivanje znanja, ne samo za stručnjake iz neposredne proizvodnje, nego i iz poljoprivrednih stanica, stručnih službi i naučnih i obrazovnih ustanova. Dužina Savetovanja je varirala u rasponu od tri do 12 dana, a u pojedinim godinama je broj učesnika prelazio 1350.

·   Na ukupno 60 do danas održanih Savetovanja prisustvovalo je preko 40.000 učesnika!

On danas ima saradnju sa 34 zemlje u svetu! Stalni napredak i razvoj Instituta u oblasti semenarstva nametnuo je potrebu za izgradnjom jednog savremenog i dobro opremljenog doradnog centra, koji ima kapacitet prilagođen sopstvenim potrebama. Smatralo se da bi Institut, kao lider u proizvodnji semena na ovim prostorima, morao da ima potpunu kontrolu dorade semena, ovog inače važnog i po mnogima ključnog segmenta semenarstva. Izgradnja sopstvenog doradnog centra omogućila je proizvodnju semena visokog kvaliteta, blagovremeno dorađenog po čemu je Institut postao prepoznatljiv i time stekao određenu prednost na tržištu semena.

Siromaštvo u Srbiji: Polovina građana ima razloga za strah

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan prihod u Srbiji 2024. iznosio 97.705 dinara, dok su izdaci bili 98.165 dinara. Kako javlja RTS rosečno domaćinstvo trošilo je više nego što je zarađivalo. Iako plate u Srbiji nominalno rastu, životni standard i dalje je daleko od evropskog proseka, kaže u razgovoru za RTS Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica digitalnih časopisa Biznis i Ekonometar. „Mi smo i dalje na oko 40 odsto od proseka EU. Tamo je godišnja zarada 40.000 evra, a kod nas tek oko 7.000 evra. To dovoljno govori gde se nalazimo“, ističe Nikolić.

 Glavna i odgovorna urednica digitalnih časopisa Biznis i Ekonometar ističe da rast zarada ne prati rast životnog standarda. Upozorava da visoki procenti rasta prihoda ne odražavaju realnu sliku.

„Problem je što mi u kontinuitetu imamo niske zarade. Mi govorimo o mesečnim zaradama, a živimo tako godinama. Skoro milion ljudi je u riziku od siromaštva – preživljavaju iz meseca u mesec“, naglašava sagovornica RTS.

Četvrtina stanovnika Srbije u riziku od siromaštva: Socijalne mere države kratkotrajne i mahom pred izbore Inicijativa A 11: Vlast umesto sistemske podrške građanima opet nudi populističke mere. Najizloženiji siromaštvu stariji od 65 godina koji žive sami. Dodaje da medijalna zarada kao pokazatelj kaže mnogo više od prosečne. Medijalna zarada u julu je bila 85.000 dinara, što znači da polovina zaposlenih u Srbiji živi sa mesečnim prihodom koji je manji od toga.

 „Oni koji su na medijalnoj zaradi, ili u proseku, moraće ili da nađu neku dodatnu zaradu, ili da se nečega odreknu“, objašnjava.

 Socijalna nejednakost postaje sve izraženija svuda u svetu pa i kod nas. Onih ekstremno bogatih nikada nema više od 1 do 2 procenta. „Imate 10 odsto ljudi u svakom društvu koji žive dobro – to je kod nas oko 660.000 ljudi koje ćete uvek videti po restoranima i tržnim centrima. Ali većina je u drugoj kategoriji – sa minimalnim primanjima. Kod nas se sloj bogatih širi, ali većina ostaje siromašna“, navodi Nikolić.

Kada je reč o perspektivama, ni one nisu optimistične.

„Ova godina je veoma loša za ceo svet, pa i za nas, jer smo zavisni od globalnih kretanja. Rast u Evropi za 2026. procenjuje se na svega 1,5 odsto, a kod nas će rast sledeće godine biti nešto veći od ove godine, ali to je uglavnom zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima“, zaključuje Radojka Nikolić. Podsetimo i da je Republički zavod za statistiku nedavno objavio da je 24,3 odsto stanovništva Srbije bilo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Prema podacima RZS, prag rizika od siromaštva iznosio je 35.606 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, 64.091 dinar za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom od 14 godina, odnosno 74.773 dinara za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece od 14 godina. Najveći rizik od siromaštva zabeležen je kod nezaposlenih osoba i jednoroditeljskih porodica, dok su najmanje ugroženi zaposleni i penzioneri. Podaci pokazuju da 19,7 odsto osoba koje žive same živi ispod praga rizika od siromaštva, dok se u domaćinstvima sa dvoje odraslih i troje ili više dece taj procenat penje na 32,4 odsto.

·   Upozorenje poljoprivrednika!

Neko ozbiljno profitira dok cena pšenice tone! Poljoprivrednici iz Banata upozoravaju da nova pravila za ostvarivanje direktnih subvencija po hektaru dodatno opterećuju proizvođače u trenutku kada su troškovi proizvodnje visoki, a tržišni uslovi neizvesni. Smatraju da uslovljavanje isplate dokazima o kupovini repromaterijala menja suštinu državne podrške i ne uzima u obzir realnu situaciju na terenu.

O autoru

UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE: Branislavu Gulan nagrada za životno delo!

·   Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan je dobitnik Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije (UNS) u 2025. godini;

·   Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka;

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

U obrazloženju žirija prilikom uručenja ovog priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

·   „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domet! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mji je na na doražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji;

U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio presednkik VIII saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine između ostalog kaže:

I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonoimskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u medijima eks Jugoslavije!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprorter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. Godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogođeno od hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji,sa druige neproiajteljske strane u Vukvoaru, pronosili su oni koji nisu ni bili samo! Svako, posebno oni koji nisu bikli na ratištu, stvarali su i širili svoje priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarli svoje viđenje tragičnog dogašaja nije bio tamo! Osim mene! Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

Istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovim ličnih stvari! Dakle, Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Delo i akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“  dobili su zaposleni. Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio za dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci  kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, privatizacija je poništena…

·   List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

·   Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana LogarNema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljebljenje našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

·   Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada – priznanja za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)