Selo je izazov, ali i šansa za mlade, rekao je  ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, posle dodele u Srbiji 3.820  seoskih kuća sa okućnicom, mladima do 45 godine životga onima koji priv put rešavaju sopstveni stambeni problem! 

·   Izgubljeni prehrambeni suverenitet biće u fokusu nove strategije poljoprivrede!  Sad se privodi kraju izrada nove Strategije poljoprivrede Srbije, koja treba uskoro da se usvoji i da se primenjuje od 2025. pa do kraja 2034. odine;

·   Sve ovo što se do sada radilo i grešilo sad treba da ispravlja Ministarstvo poljoprivrede Srbije, koje vodi 17 ministar poljoprivrede od 2000. godine prof dr Dragan Glamočić;

·   Stočari traže odgovor gde je nestalo, odnosno nenamenski potrošeno 460 miliona evra upućenkih stočarima i selima, ali do njih nikada nije stiglo? Pored toga u poslednjih 11 godina čak 252 miliona evra prihoda od zakupa i promene namene poljoprivrednog zemljišta potrošeno je nenamenski!

Branislav GULAN

Selo je izazov, ali i šansa za mlade!

U selima Srbije mladi, do 45 godina koji priv put rešavaju stambeni problem, dobili su 3.820 kuća! Od toga je 30 odo onih koji su odlučili da odu iz grada da živle u selima Srbijhe! To je po prvi put da imamo dvosmerna kretanja u odlasku iz sela u grad, ali i iz grada u selo. Tako je u selima Srbije  sad više od 17.000 novih stanovnika! Ako se uporedi sa Crnom Travom  koja kao opština ima 1.500  sanovnika,  onda se dolazi do zaključka da je na ovaj način obnove sela Srboja dobila 11 novih naseljenih mesta, veličine Crne Trave!

Kako je navedeno iz Kabineta ministra za brigu o selu, posle odluke, još 92 porodice širom Srbije će se skućiti, osamostaliti i steći prvu imovinu na svoje ime. Kako je naveo, posebno ohrabruje činjenica, koja se i posle ove komisije pokazala, da su mladi u najvećem broju nosioci novog seoskog života. Jer, prosečna starost podnosilaca prijava je ispod 30 godina, a ovoga puta bilo ih je više sa 18, 19 i 20 godina. Iz Ministarstva podsećaju da javni konkurs traje do 1. novembra 2025. godine ili do utroška raspoloživih 750 miliona dinara koje je Vlada Republike Srbije izdvojila za ovu namenu u budžetu za 2025. godinu!

 „Nastavlja se program dodele minibuseva u cilju rešavanja jednog od najizraženijih problema vezanih za seoske sredine, a to je pitanje prevoza kako ljudi tako i roba. Od sad još 17 opština dobija besplatan prevoz za žitelje svojih sela, a među njima su i četiri opštine na Kosovu i Metohiji“ rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon što je Komisija za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa za potrebe prevoza seoskog stanovništva, odobrila još 17 vozila za lokalne samouprave u Srbiji. Ovo je peta godina sprovođenja programa, pa se ukupan minibuseva, neophodnih seoskim sredinama, popeo na 95.

Ovogodišnja opredeljena sredstva za ove namene iznose 120 miliona dinara.  Ovo je peta godina sprovođenja programa, pa se ukupan minibuseva, neophodnih seoskim sredinama, popeo na 95. Od poslednjih dobitnika, devet opština do sada nije imalo ni jedan vid organizovanog prevoza, a njih 10 se nalaze u pograničnom delu zemlje.

Novac za ove namene dobiće jedna opština iz Vojvodine – Novi Kneževac, tri u četvrtoj grupi razvijenosti – Dimitrovgrad, Mionica, Gadžin Han, kao i njih devet u devastiranim područjima, od čega je skoro polovina na teritoriji Kosova i Metohije (Vitina, Leposavić, Klina i Lipljan).Među lokalnim saoupravama iz čak 15 okruga, njih sedam je dobilo minibus i 2021. godine, pa će sada dva ovakva vozila saobraćati selima Lebana, Dimitrovgrada, Bosilegrada, Mionice, Koceljeve, Gadžinog Hana i Kuršumlije.I ovoga puta prednost su imale nerazvijene i pogranične lokalne samouprave, kao i one sa više stanovnika i više sela na svojoj teritoriji.

Minibusevi kupljeni ovim sredstvima besplatno prevoze seosko stanovništvo do okolnih sela ili gradskog, odnosno opštinskog sedišta. Na taj način meštani sela lakše stižu do lekara, pošte, a najmlađi do škole i sportskih i kulturnih sadržaja,  navodi se u saopštenju Službe za odnose javnošću Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije. Jer, ćčak u zemnlji danqas još uvek  u 2.000 slea nema ni poše ni bankomata!

Arija u Sirogojnu!

Selo i opera zašto da ne, kada je reč o „Miholjskim susretima sela“. Ovoga puta Sirogojno je utonulo u opersku ariju. Bilo je to pravo iznenađenje za brojne učesnike i posetioce. Ali ne slučajno jer svojevremeno su se na Menhetnu čuli zvuci operske arije dok su prezentovane rukotvorine veštih pletilja iz Sirogojna. Bila je to nadaleko poznata modna linija čuvene Dobrile Smiljanić, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon „Miholjskih susreta“ održanih u Sirogojnu.

Karađorđevo kod Bačke Palanke bilo je domaćin dečije olimpijade sa skakanjem u džaku i nošenjem jaja u kašikama dok su se u selu Žitorađe kod Vladičinog Hana dame takmičile u držanju krigli punih piva. Pored Čajetine, „Miholjski susreti“  2025. godine održani su i u selima Bačke Palanke, Bele Palanke i Vladičinog Hana. Ovog leta tradicionalna manifestacija održava se u selima čak 130 gradova i opština i obara rekorde posećenosti. Čajetinski susreti okupili su stotine posetilaca uz sportska takmičenja, igru, ali i nastup operskog pevača, kontratenora Ilije Nikolića.

Uprkos predrasudama, seoska publika izuzetno lepo reaguje na nastupe ne samo operskih pevača nego i na umetnost uopšte, kaže Nikolić i dodaje da nikada ne odbija priliku da nastupi u selima Srbije. Karađorđevo kod Bačke Palanke bilo je domaćin dečije olimpijade sa skakanjem u džaku i nošenjem jaja u kašikama dok su se u selu Žitorađe kod Vladičinog Hana dame takmičile u držanju krigli punih piva. Takođe, od severa do juga kuvali su se prepoznatljivi gurmanluci. U Sirigojnu se spremao gulaš, u Karađorđevu se osam ekipa takmičilo u kuvanju pasulja, dok se čak 26 timova borilo za najbolje spremljenu mućkalicu u Žitorađi. Miholjski susreti se nastavljaju narednih dana u selima Vrbasa, Kučeva, Inđije, Svilajnca, Vlasotinca…

Zemljoradničke zadruge u u funkciji poljoprivredne proizvodnje!

Udruživanje danas predstavlkja snažnui ekonomskui okosnicu u ekonomiji razvijenih zemaklja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseudju po nekoliko hilajda hektara zemlji i drugi ne mali kapital.

Koliko je udružianej značajan svetski proces i tend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na plaenti Zemlji  udruženo radi i posluje skoro milijarde zadrugara koji suorganizovano u vipe od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko trimilijarde ljudi povezano, na razen načine,sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona posloa širom sva, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

To znači da savremeni svest danas se ne može zamisliliti bez zadrfuga i zadrugarstva. Jer,vleiki su na berzama, trguju iuvećavaju svoj kapotial, a mali moraju da se udružuju,kako bi se smanjili troškovi proizvodnje, postigli veći stepene konkurentnkisti u prodajoi svojih proizvdoa i  usluga i uvećali zaradu. U drštveno ekonomskim usloviamposlvoanja velikih trgovinskih sistema i njihovih lanaca, danas je lakše prodati njihovih 5.000 kaltgitnuizh proizvoda, nego 50kilogama na pijaci.

Savremeni svedok istorije udruđivanja je i veliki banakrski sisem ,,Rajfajzen“. Svoju poslvonu gesmnezu ta banaknalazi u Društvima za pomoić siromašnima, koji su u drugoj polovimni XIX vdeka u Nemačkoj ossniana na inicijativu Fridriha Vilijama Rajfajzena, da bizatim ta društva perasla u prve kreditme zemljoradničke zadruge.

Značaj zadrugžnog organizovanja, naročito suprepoznale države EU, koiej su razvojem zuadruga rešile brojne probleme, pre svega, socijalne i ekonmske prirode. Za druge su prepoznate kaonajbolji oblik brzoj zapaošljvanja i razvoj manje privrvlaćčnihj privrednih oblasti,a iskustva kao dbore regualtive i prakse zemalja – člancia EU korišćenja su i prilikom pripeke važećeg Zakona o zadrugama u Srbiji, donetog 2015. godine. Jer, zadruge imaju veliki otencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji. Imajuči u vidu međunarfdna iskusta, jasnoi je da zadruge imaju razlilite privredne, ekonmske i društvene prdnsoti u odnosu na druge oblike poslovanja. Zadruge imaju veliki potencijal za stvaranaj sigurnijih i održivih poslova,, one funkcionišut kroz demorkqatski model uprfave, gde članvoi zadruge jednako učestvuju u upavljanju i imaju jednaka prava.. Kroz zadruge se omogućava ponuda uslgau boljeg kvaliteta. Odnosno usluga koje su potrebne zajednici, koje inače  privatni korporativni sektor ne pruža zbog malog profila. Takođe predstavljau potencijal za oživljvanje poljoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj, posebno uspotavljanjem neposredne veze između poljoprivrednih proizvođala i tržita koje može da ostari veću dodatbnu vrednost osnovnim proizvođačima, uveća prihode i poveća sigurnost poljoporivrednika, što sve vodi kao većem ulaganju u poljoprivredu i smanjenju migracija.

·   U Srbiji se vodi bitka za opstanak i ostanak sela. Sad nestaje njih 1.200 koja imaju manje od po 100 staovnika. Republički zavoda za statisiku predviđa da već 2052. godini na današnjoj mapi Srbije neće se nalaziti čak 3.000 sela!?

Zadruge mogu pospešiti stanogradnju i rešavanje nerešenih stambenih problema velikog broja stanvnika, mogu akumulirati društveni (društveni socijalni kapital i podići nivo solidarnosti, društvenu reintegraciju ugroženih grupa, promociju socijalne pravde i ravnopavnosti u lokalnoj zajednici i društvu). Zadruge doprinose podsticanju zdrave konkurencije u privrednim granama u kojima su tradicionalno zastupljeni dominantni položali velikih privrednih društava. U sklopu prednosti zadruga, posebno treb istaći veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnost zadruga na udarce globalne ekonomske politike, ali i finansijske krize.

Sve ovo ukazuje da bez zadruge ne može više biti ni sela. A, bez sela ni države! Opstanak zadrugarstva i sela, znači i opstanak  države. A, sumorna je slika danas sela i zadruga u Srbiji. Nakjon sedma decenija,posle Drugog svetskgoi rata, prvi ptu je novčano pomognjut oporavka  opstanak zadruga u Srbiji. Jer, posle ulaganja 2,2 milijarde dinara u oporavka 207 zadruga, bio je krenuo oporavak zadruigarstva u Srbiji. Vraćeno je poverenje, ali ne i imovina neopravdano oduzeta posle Drugog svetskog rata. Do kraja 2021. godine je i osnovano 1.100 novih zadruga. Međutim, za sada je to bilo sve što je učinjeno na oporavku zadrugarstv u Srbijoi. Ono je sad opet daleko od zadrugarstva u EU i razvijenom svetu… Jer, za njihov opstanak i osptanak nisu doneta sistemska rešenja. To đšorto je dato bičlo je samo ,,gašenje požara“ za tadašnju njihovu krizu.

Prema podacima Zadužngog saveza Srbije od maja 2017. godine u Srbiji je registrovano 2.600 zadruga, od čega je bilo 1.548 poljoprivrednih. Svoje poslovanje pema Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, uskladilo je oko 2.000 zadruga. Prema tadašnjim podacima u Srbiji postoji oko 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza, predvođenih Zadružnim savezom Srbije i Zadružnim savezom Vojvodine. U zadrugama radi i više od 5.000 zaposlenih, među kojima su i direktori. Zaposleni i direktori nisu zadrugari i nemaju pravo glasa.

Današnje zadrugarstvo u Srbiji nema štedno kreditne službe, a na osnovu njih su, nekada davno, osnivane prve zadruge. Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koje su pre više hiljada godina nastale na krvnom srodstvu i zajedničkoj svojini. Zadruge su, kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX vdeka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvoćači – zanatlije i trgovci.

Trideset prvi konges Međunarodnog zadružnog saveza, odrđana u septembru 1995. godine u Mančesteru, ,,zadrugu je odredio kao, autonomnu asocijaciju dobrovoljno udruženih lica radi ostvarenja njihovih zajedničkih ekonmskih, socojalnih i kulturnih potreba i želja, kroz zajednički posedovano i demokratski kontrolisano preduzeće“.

Prema Zakonu o zadrugama SR Jugoslavije iz 1996. godine (čl.1) ,,zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (u daljem tekstu zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima doborovljnosti i solidarnsoti, demorkatičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obazovanja i međuzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijakne i kulturne interese“.

I danas važećem Zakonu o zadrugama Republike Srbije, koji je usvojen u Narodnoj Skupštinji RS 29. decembra 2015. godine (čl.2), o pojmu zadruge je zapisano: ,,Zadruga je pravno lice, koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica (u daljem tekstu: zadrugara) koji poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koji upravljaju i kontrolišu poslovanje zadruge“.

·   Prvu (savremenu potrošačku) zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom mestu Ročdelu, u Engleskoj. Time je označen početak nove ere  – savremenog udruživanja;

·   Prva zadruga (Gazdovskz spolok) na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (danas je to Bački Petrovac), u Vojvdini 1846. godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu, kao treća zadruga u svetu. Njen osnivač evangelistički kapelan Štefan Homola, okupio je Slovake, koji su imali visoko razvijenu zadružnui svest. Organizovali su se u zadrugu prvenstveno radi pomoći, udruživanjem novčanih sredstava.To je bila zemljoradničlka kreditna zadruga, netipičnog oblika, čiji se rad zasnivao na načelima dobrovoljnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena, političke i religiozne neutralnosti. Imovinu te zadruge činila su sledeća tri dela: osnivački ulozi, nedeljni ulozi i naplaćene kamate na pozajmice koje je zadruga davala članovima. Članovi zadruge morali su da poštuju određena moralna načela, pre svega, princip poštenja, koji se prvenstveno ogledali u izvršavanju finansijskih obaveza prema zadruzi u plaćanju udela štednih uloga i kamata. Zadrugari su neograničeno i solidarno bili jemci za obaveze zadruge celom svojom imovinom;

·   Prva zaduga na teritoriji današnje Vojvodine značajna je i po svojim autonmno i pionirski formulisanim, zadružnim principima, koje je kasnije usvojio i 14 Kongres Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1934. godine kao autentične principe zadružnog rada;

Srbija je u XIX veku bila retko naseljena iizazito seljačka zemlja. Godine 1815. godine u 18 nahija Begolradskog pašaluka živelčo je jedva oko 400.00 duša, da bise taj borj, velikim prirodnim naraštajem i doseljavanjem življa iz Crne Gore, Bosne, Hercegovine i Makedonije 1875. godine povećao na 1.378.378. Znalajnim propširenjem teritorije posle swrpsko – turskog rata 1876 – 1878. godine, odnosno Berlinskog kongresa, Srbija je 1.901.736 stanovnika, da bi se taj broj 1900. godine popoe na 2.529.196 stanovnika. Srpsko sanovništov ke pod Turci,a živelo najčlešće u porodičnim zadrugama!

Na prelasku sa naturalnog na javni robno – novčani način privređivanja, zemljoradnička gazdinstva su bila primorana da se zadužuju, jer država nije uspevala da obezbedi povoljne kredite. Da bi vraćali dugove, seljaci su masovno prodavali svoja imanja. Kako u svojoj studiji Socijalne funkcije zadrugarstva navodi rodonačelnik srpskog zadrugarstva Mihailo Avramović, u 1884 godini je prodato, 3.395, a samo dve godine kasnije, 1886.godine, čak 5.444 seoskih imanja. Da je na sceni bila proleterizacija sela, potvrđuje i podatak da je 1885. godine zbog otplata dugova bez zemlje je osalo, 9,14 odsto seoskih gazdnstava.

·   I u takvim uslovima, krajem marta 1884. godine u Vranovu, pored Smedereva, osnovana je prva kreditna zemoljoradnička za zaruga u Srbiji. Inicijator okpljanja 29 zemljoradnika bio je Mihailo Avramović. A, danas u Srbiji nepoostoji štedno – kreditno zadrugarstvo!

Kriza zadrugarstva i danas!

To je bilo nekad. Ali, ni danas zadrugarstvu nije mnogo bolje u Srbiji. Jer, tada su imali štedno kreditne zadruge. Danas ih nemaju. A, one bi im mnogo značile za njihvo opstanak i ostanak, i danas sredinim 2025. godine!

,,Promene drštveno-ekonomskih odnosa su od presudnog značaja imale i na razvoj zemljoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima tradiciju nešto manju od dva veka. U prvom veku razvoja zadrugarstvo se razvijalo u uslovima privatne svojine i ovaj period čini vreme od osnivanja prvih zadruga do kraja Drugog svetskog rata. U prvoj polovini veka razvijao se nabavljačko-potrošački tip zadruga, a u drugoj polovini specijalizovane žitarske, stočarske, vinarske, voćarske i štedno-kreditne zadruge. Polovinom veka osnovan je Zadružni savez Srbije koji je sa još 10 nacionalnih saveza osnivač Međunarodnog zadružnog saveza. Posle Drugog svetskog rata do privredne reforme bio je period prinudne kolektivizacije u poljoprivredi . To je bilo vreme seljačkih radnih zadruga. Period izuzetno nepovoljnih uslova za zemljoradničko zadrugarstvo sa negativnih posledicama na proizvodnju i ekonomske tokove u ovoj oblasti“, kaže predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

Period posle privredne reforme do kraja devedesetih godina prošlog veka karakteriše period osnivanja i poslovanja zemljoradničkih zadruga u skladu sa zadružnim vrednostima i principima. Međutim, posle 1976. godine i Zakona o obaveznom udruživanju mnoge zemljoradničke zadruge su ušle u sastav agroindustrijskih kombinata. Ovo je posebno bilo karakteristično u AP Vojvodini gde su sve zemljoradničke zadruge bile u kombinatima sa osnovnom delatnošću saradnje sa individualnim poljoprivrednim proizvođačima u proizvodnji, prvenstveno industrijskog bilja, žita i svinja kao sirovine za prehrambenu industriju. U ovom periodu u centralnom delu Republike najveće zadruge su ostale van kombinata.

Uspele su dominantno da organizuju proizvodnju junećeg i jagnjećeg mesa, maline i šljive. Zemljoradničke zadruge i Zadružni savez Srbije formirali su i obezbedili uslove za rad stručnih poljoprivrednih službi, koje preuzimaju poslove od zadruga na unapređivanju razvoja poljoprivrede. Zadružnom imovinom je obezbeđen rad službi koje će biti podržavljene 1991. godine sa podržavljenjem zadružne imovine koje su ove službe koristile.

,,Posle 1991. godine odvijaju se značajne promene koje neposredno opredeljuju i razvoj zemljoradničkih zadruga. Najvažnije promene su rasturanje agroindustrijskih kombinata, privatizacija kapaciteta prehrambene industrije, transformisanje internih banaka u poslove banke, izlazak zemljoradničkih zadruga iz kombinata bez iznošenja imovine, uvođenje sankcija Saveta bezbednosti UN, ukidanje sertifikata za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u EU, odlazak poslova u sivu zonu čime su zemljoradničke zadruge bile posebno oštećene jer su dominantno zadružni proizvodi – stoka, meso, malina najviše skliznule u sivu zonu. Pored navedenog, zemljoradničke zadruge ostaju obveznici vraćanja imovine oduzete tokom pedesetih godina prošlog veka“, dodaje Nikola Mihailovićš, prvi čovek Zadružnog saveza Srbije.

U Srbiji danas ima 4.720 sela. U 1.200 njih ima manje od po 100 stanovnika i sva ta sela su na putu nestanka… Jer, dosta njih već ima samo po jednog stanovnika, a ponajviše takvih je na jugu Srbije!

Zemljoradničke zadruge bez imovine, legalnih poslovnih aktivnosti, bez pristupa tržištu kapitala uz obavezu vraćanja imovine, koje najčešće nije bilo, nemogućnosti servisiranja obaveza prema državi i zaposlenima dolaze u izuzetno težak ekonomski položaj koji vodi ka likvidaciji, podvlači Mihailović. Tako su likvidirane najveće zadruge posebno u centralnom delu Republike, pre svega, u mačvanskom, kolubarskom, raškom, zlatiborskom, rasinskom i nišavskog okrugu. Likvidacijom zadruga smanjuje se drastično stočarska proizvodnja, destabilizuje se proizvodnja maline. Kao posledica je devastacija poljoprivredne prozvodnje na ovim područjima uz najviše neobrađenih poljoprivrednih površina.

(Ne) završen proces vraćanja zadružne imovine?

Proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje preko tri decenije i navodno završen je usvajanjem Zakona o zadrugama 2015. godine. Popisom poljoprivrede u 2023. godine subjekt popisa su bile i zemljoradničke zadruge. Popisane su sve zemljoradničke zadruge koje su imale registrovano poljoprivredno gazdinstvo, kao i zadrugari. Predmet popisa su: korišćene poljoprivredne površine i struktura njihovog korišćenja, kao i raspoloživi stočni fond i mehanizacija.

·   Popisano je ukupno 12.114 registrovanih gazdinstava zemljoradničkih zadruga, što čini 2,4 odsto ukupno popisanih registrovanih  poljoprivrednih gazdinstava;

·   U okviru zemljoradničkih zadruga koristi se od ukupno popisanog poljoprivrednog zemljišta 6,4 osto, a one odgajaju 1,4 odsto goveda, 3,9 odsto svinja. Od ukupnog popisanih voćnjaka zemljoradničke zadruge koriste 3,3 odsto, a vinograda 3,4 odsto. Relativno malim učešćm u popisanim kategorijama u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemljoradničkih zadruga razvoju poljoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realizaciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica;

·   Prosečno raspoloživa poljoprivredna površina po zemljoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija proizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade poljoprivrednih proizvodai stvaranje finalnih proizvoda;

·   Prema podacima Zadružnog saveza Srbije i okružnih zadružnih saveza na ravničarskom području negotinske nizije postoje mogućnosti da kroz organizaciju u okviru zemljoradnih zadruga uz nabavku široko zahvatne mehanizacije organizovati poljoprivrednu proizvodnju na raspoloživim neobrađenim poljoprivrednim površinama;

·   Posebnu pažnju bi trebalo usmeriti i isfinansirati istraživanje da li zadružni sistem organizovanja može da bude u funkciji neobrađenih poljoprivrednih površina u brdskim i priplaninskim područjima kroz namenske programe, kao što su tovno govedarstvo, autohtone sorte šljiva i autohtone rase ovaca;

I dok se zadrugarstvo u svetu razvija, ono je u Srbiji posle kratke pomoći države, nakon 2021. godine opet u krizi. Nalazi seu fazi borbe za opstanak i ostanak. U Srbiji danas zadrugarstvo radi po novom principu u odnosu na nekadašnje. Jer, posle svega što se dešavalo na kome je posle Drugog svetskgo rata bilo izgubljeno poverenej u njega. Sad je vraćeno poverenje, ali nije imovina. Jer, država nema para za takav potez. A, današnje zadrugrastvo razlikuje se u odnosu na ono od pre  nekoliko decenija. Opsanak i ostanak zadrugarstva vidi se u – udruživanju. Ukoliko se ljudi ne budu udruživali u zaderge, poješće ih velike multinacionalne kompanije. I nestaće… A, zadruge danas posluju tako od od zadrugara i kooperanata uzimaju da bi porodavli njihov proizvod i da bi ga isplatili onima koji su to proizveli.

Posle Drugog svetskog rata, oni koji su ulazili u zadrugu, oni su u nju unosili svu voju imovinu, koja im je posle bila oduzeta i nikada ni do danas nije vraćena, a to je vrednost od oko najmanje  dve pa i do pet milijardi evra. Da im je sve to vraćeno, oni ne bi izlazili na ulice da traže pravdu. Već bi bili na svojim njivama, oborima i stajama. U takvom odnosu i gašenju zadruga nalaze si i uzroci zašto je  Srbija izgubila prehrambeni suverenitet, kada je stočarstvo u pitanju. Posle Drugog svetskog rata mnogi nazovi interlektualci su se zalagali godišnje da se ugasi po 100 zadruga u Srbiji, a bili su i protiv obnove života u selima i njihovog opstanka. Da, kada su u poznoj starosti, evoluirala im je pamet. Pa sad opet podržavaju osnvianje zadruga i obnovu sela!

Rezultata takvog rada zadruga i odnosa prema njima je i da u stajama, sredinom 2025. godine,  ima samo 698.605 goveda, koliko ih je bilo pre jednog veka! Ili u oborima je danas samo 2.349.176 svinja. Toliko ih je u Srbiji bilo posle Drugog svetskog rata! Ovaca ima tek 1.759.424 grla, a živine 14.773.571. grlo. Procene su da u Srbiji sad ima i oko 14.000 grla konja i oko 1.000 magaraca… 

Gde su nestale stočarske i seoske subvencije!

Stočari u Srbiji još nisu dobili odgovor, gde je posle 2016. godine nenamenski potrošeno 28 milijardi dinara koje su im upućene iz od strane Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije. Jer, da su pare stigle kod njih staje bi danas bile pune.Gde je novac nenamenski potrošen, što se nekada strogo kažnjavalo, do danas nije utvrđeno! Posle toga 2018. godine, Ministarstvo poljoprivrede je selima za ruralni razvoj poslalo 26 milijardi dinara. Ni taj novac nije stigao u sela koja danas nestaju. Jer, za jednu deceneiju će nestati njih oko 1.200, koja imaju manje pod po 100 stanovnika. A, po rezultatima popisa 2023/24. godine u Srbiji ima oko 4.720 sela, odnosno kako u Ustavu piše naseljenih mesta. Procena je Republičkog zavoda za statistiku da će do 2052. godine nestati oko 3.000 sela. To će znatno da izmeni mapu Srbije koja danas ima 6,6 miliona stanovnika. Prema rezultatima popisa, 2052. godine Srbija će tada imati oko 5,2 miliona žitelja.

Duboka je kriza danas u stočarstvu Srbije. Mesare su pune jer stiže meso iz uvoza, a u toku je i pokolj stoke u selima. Pa nam ostaju prazne staje i obori. Najbolji podatak te činjenice su podaci da se danas u Srbiji proizvede oko 400.000 tona svih vrsta mesa. Potrošnja po jednom stanovniku je oko 40 kilograma godišnje. Ta prozvodnja je za 250.000 tona manja nego 1991. godine. Danas Srbija troši 25 kilograma manje od jednog stanovnika Evrope. Uz razvoj kakav Srbija danas ima, to se može stići tek za četvrt veka! To su rezultati lošeg vođenja agropolitike u Sribji. I posebno poslednje strategije razvoja poljoprivrede od 2014. do kraja 2024. godine. Jer, umesto obećanog razvoja agrara od 9,1 odsto, odnosno u sušnim godinama 6,1 odsto, on je u protekloj deceniji imao rast od samo samo 1,7 odsto u celoj deceniji ili 0,17 odsto godišnje. Za poslednjuih deset godina u Srbiji je ugašeno oko 60.000 farmi!

·   Takvu, pogrešnu, lošu i štetnu po državu i narod, strategiju skrojilo je 240 autora. Napisali su 145 strana lošeg dokumenta, odnosno poljoprivrednog Ustava. Zahvaljujući takvom radu, Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet, kada je sad svinjsko meso u pitanju. Ali, za tu štetu koju su naneli državi sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih subvenckija koje su stigle iz tri evroposke zemlje. Za tako loše urađen posao, niko nije odgovarao! A, naneli su ogromnu štetu drđžavi Sribji, narodu Srbije. Jr, oni suhteli njoij da pomognu sa lažnim, netačnim pogešnjim i štetanjuimpdaocima…Ali, dogodilo se suprotno na šta je upozorovao tadašnji recenzent  te promašene Stragegije prof dr Koviljko Lovre. Ali, njegova upozorenja niko nije hteo da tada da čuje i uvaži! Ali, mnogi ih se danas sećaju!

·   Jer, umdesto obećanog meda i mleka, odnosnjo rasta od od 9,1 odsto, ili ušijim godinama od 6,1 odsto, Srbija je dobila gubitak suverentieta, obavezan uvoz svinjskog mesa mleka prerađevina. Umesto ogromnog rasta proizvodnje ta strategija donela je ukupan rast za deset godina od samo 1,7 odsto ili godišnji tek od 0,17 odsto!

Naime, prema Izveštaju o reviziji isvrsishodnosti poslovanja Državne revizorke institucije ,,Efektivnost podsticaja u stočarstvu“ od 17. decembra 2019. godine, Broj: 400 – 1115/2019-04/15, Beograd, 17. decembar 2019. godine, napisanog na oko 85 strana, piše: ,,Iako je u periodu od 216 -2018. godine Republika Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva“. To je prilikom kontrole utvrdila Državna revizorska instituticija. Jer, proizvodnja se u Srbiji suočava sa brojnim problemima koji za posledicu imaju smanjenje broja grla i pad proizvodnje pojednih vrsta mesa.

Analiza je rađena za period od 2015. pa do 2018. godine. Međutim, posle toga stočarstvo je krenulo još ka većem posrtanju pa danas ima  tek nešto višeod 669.000 gla goveda! Te daleke  1991. Godienh iz današnje Srbije u svet je bilo izvezeno 34.000 tona ,,besbi bifa“. Dama nema goveda, nema ni izvora. Prema poslednjim odaciam sad se godišnje izvoizui samo oko 400 tona. toi je 100 puta manje negoi 1991. odine!

Slično je i sa brojem svinja. Jer, dana u oboriam ima samo 3.249.000 grla, koliko je Srbija imala 1947. godine, posle Drugog svetskog rata! Poslednji izvoz svinsjkog mesa u EU I Sad bio je tada zua 762 miliona dolara. Posle su stigli, ratovi, sankcije, klasična ievorpska kuga – zabrfanejn je izvozu u EU kao i transport našeg svinjskog mesa.Izuzetak je aviononm ako je prerađeno na temperaturi od 72 stepena! Razlgo je što su naše svinej bile vakcinisane  protiv klasične kuge, a u EU, gde trentuno imaju višak od 50 miliona tovljenika, neće to meso da daju da jede njihov narod. Vakcinacija je u Srbiji ukinuta 15. decembga 2019. godine, čime je država uštedela  oko 25 miliona evra godišnje koje su se trošile za uvoiz vakcina. Vakcinaciaj je ukinua, ali ne i kuga. Te godine stigla je i afrička kuga. Posle nje je eutanazirano blizu 100.000 tovljenika, a među njima su i suprasne krmače.

Tako da sad u  Srbiji nema ni 100.000 krmača prasilja, a pre jedne decenije bilo ih je 1,1 miliona grla! Sa uvozom, koji sad imamo nema obnove stočnog fonda u Srbiji! Samo u 2024. godini bilo je uvezeno oko 50.000 tona svinjskog mesa blizu 500.000 prasića kao i više desetina hiljada tona konzumnog mleka, zatim oko 12.000 tona sireva i blizu 10.000 tona mleka u prahu. Da se u Srbiji vodila valjana agropolitika, toliko bi se sad izvozilo!

Ministarstvo poljoprivrede svojim upravljanjem nije obezbedilo stabilnu ipredvidivu politiku u sistemu podsticaja u stoarstvu, konstatovala jr prilikom kontrle trošenaqj para Državna revizorska institucija, preilikom redovnekontorle. Prilikom planiranja nije se polazilo od potreba poljoprivrednika, već se prilagođavalo dobijenim sredstvima kroz česte izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnm razvoju i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede je vršilo samo delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja.

Uprava za agrarna plaćanja ne uspeva da obradi sve zahteve korisnika za podsticaje u stočarstvu, pa iz godine u godinu, neizmirene obaveze iz prethodnih godina čine oko 35 odsto, planiranih sredstava u tekućoj godini. Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podstoicajna swredstva i kada podnesu uredne zahteve, jer odlučivanje po zahtevima predugo traje! Zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća što stvara nesigurnost kod korisnika podsticaja da će im podsticajna sredstva biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus. Uprava nema propisane interne procedure u postupku dodele podsticajnih sredstava pa postoji rzik da poslovni propisi, između ostalog, i zbog toga dugo traju, piše u izvesštaju o kontroli DRI.

I pored pogodnih prirordnih resursa za razvoj stočarstva, mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značlajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja. Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu. Međutim, navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u revidiranom periodu ostvario stratešlke ciljeve, navodi se u dokumentu DRI.

·   Ali, brojke sve govore! Da je stočarstvo u vazi nestanka po broju grla! Zato je Srbija od zemlje izvoznika postala zemlja uvoza svinja i prerađevina! Oni koji su zemlju dovlei u tu fazqu sebe sučastili sa 8,2 milioan evra namenskog novca iz tri evropske zemlje! A, niko niej odgovarao niti je objasnipo kako je to 240 jendkimišljenika odredilo rats proizvodnje od 9,1, odnoisno eventualno od 6,1 odsto!? Autoru ovih redova neki od njih su se hvalili, kako nisu odgovorni za to, a pokušali su da mu objasne kako je odgovoran za to Bog, koji je od 2000. godine do 2025. umesto letnjih kiša slao je visoke temperature. Umesto obećanog berićeta nanele štetu agraru u visini od 9,5 milijardi evra. Tu još nije uračunata šteta u kojoj će suša obrati useve do kraja 2025. godine!

·   Zadatak nauke u Srbikji je da se prilagođava klimatskim uslovima da stvara nove hibride i sorte, za ove klimatske  uslove, koji će se prilagoditi u novim vremenima kako bi donosile visoke prinose, kakva je Srbija imala pre pola veka! O visokim prinosima u Sribji, skoro dvostgruoklo većim nego ovim donsa postoje podacima i kod autora ovih redova. To znači, da vrati prehrambeni suverenitet, pa posle toga da ponovo postane zemlja izvoznica, a ne uvoznica hrane! Jer, za sve to ima uslovee, samo nauka da se prilagodi klimi! Jer, Srboijaq ima 1.150.000 vrednih i pametnih ljudi u poljoprivreid, koji su sposobni sve što im se ponudi da oni proizvedu!

Na osnovu ovakvog izveštaja, na 85 strana, kao i zaključka, ekipa DRI je dala i sledeće preporuke da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da:

·   Obezbedi planska dokumenta kojima će se na kratkoročnom nivou, po godinama utvrditi ostvarenej ciljeva, očekivani razultat, kao i oblik, vrsta, namena i obim podsticaja;

·   Obezbediti neophodne uslove da se podsticajna sredstva realizuju u razumnim rokovima da bi se obezbedila sigurnost poljoprivrednih proizvođača;

·   Utvrdi razloge zašto mere podsticaja u stočrstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja i predloži rešenja za dalji razvoj stočarske proizvodnje;

Uprava za agrarna plaćanja treba da:

·   Sačini pisane preporuke kojima se definiše način na koji zaposleni i Uprava za agrarna plaćanja postupaju u svom radu i dokumentuju poslovne procese i obezbediti da naknadne kontrole sačinjenih akata obavljaju lica kojima to nalazi u opisu poslova!

·   U skladu sa mogućnostima organizuje edukaciju za novozaposlene u cilju njihove potpune pripremeljenosti za vrstu i obim poslova koje moraju da obave u propisu kontrole za podsticaje!

Ovo je bila preporuKa šta  posle kontrole DRI treba da se radi. Brojevi ukazuju da se stanje sa brojem grla značajno pogoršalo, do sredine 2025. godine.  To znači da se smanjio broj grla. Jer, tih 28 milijardi dinara upućenih seljacima nisu došle do njuh! Da, su one bi  značajno poboljšale, položaj stočara, saje napunile sa govedima, obore svinjama, torove ovcama… Ne bi bili na ulicama da traže pravdu, već bi bili na njivama u stajama, oborima, na svojim gazdinsvima.

·   Ialzak na ulciu eje samo rekacija na loš ra dvlasti. Jer, da je ona sve ruadila kako treba onjine bi reagovali I izlazili na lice. To se odnosi i na dogadjaje u u Srbiji na studentske demoinstracije. One su samo reakckiaj ki posleddeica na loš rade vlasti. Jer, da je oamn sve uradila kako treba – onji ne bi izlazili na ulice, ulice nego bi se bavili svojimispitam. A, greh vlasti je takav da oni neće sa njima ni da razgovaraju! Odnosno. greške su takve da ne mogu da se ispravljaju kroz razgovor. Da je moglo, to bi se uradilo ranije!!!

Nauka, je tada konstatovala da bi Srbija trebala da ima:

·   Bar 1,6 miliona goveda;

·   Oko 6,5 miliona svinja;

·   Oko tri miliona ovaca;

·   Bar 94 miliona pilića i osam miliona koka nosilja!

·   Srbija je danas , mnogo, mnogo, mnogo, daleko od toga da ima ovoliko blago u svojoj, zemlji,  kako se stoka nekada zvala u njoj! Ovo je  sadašnaju želja vlasti i nauike. A, nekada je to bila realnost normalne proizvodnje u Srbiiji. Zato je njena budućnost u agraru, prvo da se vrfati u  prošlost!

Nestale i pare za sela!

Slično se dogodilo i sa ruralnim razvojem. Jer na osnovu Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja ,,Podsticaji merama ruralnog razvoja“, od 14. decembra 2020. godine, Broj:400 – 738/2020-04/38, Beograd, 14. decembar 2020. godine, napisanog na oko 125 strana. Prilikom kontrole DRI između ostalog je utvrđeno: ,,Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticjae  merama ruralnog razvoja, nije mogućee oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera“, piše u izdeštaju DRI.

Srbija kao ruralna zemlja:

·   Prema klasifikaciji OECD-a ruralne oblasti su one  koje imaju manje od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru;

·   Od 85 odsto teritorije Republike Srbije su okarakterisane kao ruralne sredine;

·   U ruralnim oblastima živi oko 55 odsto ukupnog stanovništva Srbije;

Jer, ruralne oblasti u Republici Srbiji se susreću sa brojnim problemima, kao što su staračka gazdinstva, zastarela poljoprivredna mehanizacija i drugo. Poslednjih godina uvojen je veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, a ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće. Jer, u 2018. godini prosečna starost nosioca gazdinstva bila je 61 godina, navodi DRI, citirajući kao izvor RZS. Slično je i sa mehanizacijim, jer prema sadašnjim podacuna u Srbiji postoji oko 481.000 traktora i 46.000 kombajna.

·   Više od jedne trećine tih mašina su starije od svojih vlasnika!

Analizirajući, acionalni program ruralnog razvoja, jedan od ključnih dokumenata za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja,DRI je utvrdila da on nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanih rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja jedinica lokalne samouprave vlasti usklađeni sa nacionalnm programom. Preko 74 odsto jedinica lolakne samouprave, uključujući i opštinu Mali Zvornik, nije tada podnelo strategiju ruralnog razvoja, konstatovala je DRI.

Ministarstvo poljoprivrede, prilikom polaniranja sredstava podsticaja, nije polazilo od smernica predviđenih Straegijom poljoprivrede i ruralnog razvoja, već se proilagođavalo zahtevima za podsticaje kroz izmenu Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u određenoj godini pokazali trend rasta, kako bi zadovoljili sve takve pristigle zahteve, što je opet dovelo do otežanog sprovođenja politike ruralnog razvoja. Pravo na podsticajna sredstva iz budžeta Republike Srbije, ostvareni su svi uredno podneti zahtevi (kao i neki neuredno podneti zahtevi) korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja u određenoj godini.

·   Međutim, Uprava za agrarna plaćanja, jednim korisniciima podsticaje obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, a za druge je bilo neophodno čaki više od 500 dana!

Ministarstvo poljoprivrede ne vodi Registar podsticaja u komke bi trealo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarneih podsticaja po korisniku podsticaja. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika.

Preporuke

Stoga Državna revizorrska institucija, između ostalog je preporučila Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodiprivrede da:

·   Obezbedi planska dokumenta kojima će se po godinama utvrditi mere i druge aktivnosti, kao i očekviane rezultate, oblike i vrste namene i obim, pojedinih mera podsticaja ruralnom razvoju;

·   Prilikom planiranja sredstava polazi se od smernica predviđenih Straegijom poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi politike ruralnog razvoja;

·   Obezbedi javno dostupnu evidenciju o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što smanjuje rizik od netransparentnog trošenja finansijskih sredstava;

Upravi za agrarna plaćanja preporučeno je da obezbedi funkcionalan sistem sprovođenja merama podstiaja ruralnog razvoija kroz objavljivanje javnih poziva konkursa, obradu zaheva u razumnin rokovima i objavljivanje rang lista podnosioca zahteva za ostarivanje prava na posticaje.

·   Danas je sigurno da je u ova dva slučlaja stočarima u Srbiji i za ruralni razvoj sela iz Ministartva poljorpovirede šumarstva i vodoprivrede u ta dva navrata, upućeno ukupno 54 milijarde dinara. Taj novac nikada nije stigao do stočara ni do naseljenih mesta, odnosno sela Srbije. Nema ni informacije gde je završio, odnosn nenamenski potrošen!

·   Kada se pretvori u evra, to je tada bilo, i oko 460 miliona evra, koji su jednostavno nestali! Da su te pare tada stigle do stočara i naseljenih mesta, odnosno sela – Srbija bi danas drugačije izgledala. Imala bi zdravo stočarstvo i uređena sela! Jer, otalo je zabeleženo da je agrarni budžet u to vreme 2021. godine iznosio oko 400 miliona evra! Ovde se radi da je nestalo, odnosno, u julu 2025. godine se ne zna se gde je nenamenski potrošeno čak 460 miliona evra!

·   Dakle, nestalo je više od tadašnjeg agrarnog budžeta!

Za ovo nema odgovosnosti odgovornih! Da je taj novac uložen u posrnulo stočarstvo, ono bi se do sredine 2025. godine,  oporavilo, a naseljena mesta, odnosno, sela ne bi izgledala kao ruine! Kontrolu trošenaj 54 milijarde dinara i sve ovo je utvrdila Državna revizorska institucija Srbije! Dakle, to nije analiza političkih protivnika i opozicije niti nekog analitičara. Već izveštaj DRI.

·   Očito je da za sada nema odgovornih za takve neodgovornne rezultate!

Čak 250 miliona evra od zakupa poljoprivrednog zemljišta nenamenski potrošeno!

·   U Srbiji Vlasti „krpe“ budžete umesto da ulažu u očuvanje zemljišta. A, imamo 3.257.100 hektara korišćenih njia, njiva rascepkanih u 19 miliona parcela. U poslednjih 11 godina, 30 milijardi dinara (252 miliona evra) prihoda od zakupa i promene namene poljoprivrednog zemljišta potrošeno je nenamenski. Iako Zakon o poljoprivrednom zemljištu nalaže namensko trošenje tih sredstava na mere zaštite i očuvanja, -vlasti na svim nivoima od lokalnih do republičkih – koriste ih za druge budžetske potrebe, piše Agrosmart. Više od 250 miliona evra prihoda od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta vlasti su u periodu od 2014. do 2024. godine nenamenski potrošile, uglavnom za budžetske potrebe koje nemaju nikakve veze sa očuvanjem i uređenjem zemljišta. Ova praksa ukazuje na sistemsko zanemarivanje sektora poljoprivrede i dugoročno nosi ozbiljne posledice, pokazalo je istraživanje Ekološkog centra Stanište, a objavljeno na sajtu Agrosmart. net.

·   Od ukupno 24 milijarde dinara prihoda, Republika Srbija je samo šestinu – četiri milijarde – uložila u propisane mere. Ostatak, 20 milijardi (168 miliona evra), nenamenski je preusmeren. Od 2016. godine, kada su zakonske izmene ukinule obavezu namenskog trošenja, planirana i realna ulaganja opadaju iz godine u godinu, navodi se u Agrosmartu!

Iako čak 87-93 odsto prihoda dolazi iz zakupa zemljišta u AP Vojvodini, republički programi se primenjuju isključivo u centralnoj Srbiji. Tako zakupci u Vojvodini faktički finansiraju projekte koji se sprovode van njihove teritorije, a ne dobijaju nazad proporcionalne investicije!

Diskriminacija zakupaca u Vojvodini

Od 2014. do danas, AP Vojvodina je prihodovala 19,1 milijardu dinara, a uložila 18 milijardi. Iako postoje oscilacije, čak pet godina su rashodi bili veći od prihoda. Najviše se troši na navodnjavanje, plastenike i uređenje atarskih puteva, dok su mere zaštite i očuvanja zemljišta u padu.

Gradovi i opštine – 74 miliona evra potrošeno nenamenski!

·   U 40 od 45 opština u Vojvodini rashodi  od zakupa zemljišta su manji od prihoda. Gradovi poput Sombora, Plandišta i Zrenjanina izdvajaju se po milionskim iznosima nenamenskog trošenja. Samo pet opština trošilo je striktno namenski. Najviše sredstava ulaže se u navodnjavanje i atarske puteve, ali bez jasnih podataka o stanju infrastrukture i rezultatima tih ulaganja. Nedostatak javno dostupnih podataka onemogućava transparentno planiranje i kontrolu potrošnje.Preporuke za rešavanje problema:

·   Izmena zakona: Vratiti zakonsku obavezu namenskog trošenja sredstava od zakupa i promene namene zemljišta;

·   Transparentnost: Uvesti obavezno objavljivanje godišnjih izveštaja o realizaciji programa na lokalnom nivou;

·   Racionalna raspodela prihoda: Predložiti promenu odnosa raspodele – 50 odsto prihoda budžetu AP Vojvodine, a 10 odsto Republici;

·   Građanski nadzor: Aktivirati udruženja i medije u kontroli javne potrošnje;

·   Baze podataka: Formirati i redovno ažurirati baze podataka o stanju poljoprivrednog zemljišta i efektima ulaganja;

Iako Zakon o poljoprivrednom zemljištu propisuje namensko korišćenje sredstava, od 2016. godine Zakon o budžetskom sistemu omogućava njihovu prenamenu. Vlasti to koriste kao osnov za sistematsko trošenje novca mimo zakonske namene, uz obrazloženje da sredstva mogu biti korišćena u druge svrhe ako su sve potrebe sektora zadovoljene – što gotovo nikada nije slučaj.

Nenamensko trošenje ekoloških naknada – šira slika istog problema. Ista praksa postoji i kod ekoloških naknada – više od 700 miliona evra nenamenski je potrošeno od 2010. godine. Promene zakona su samo formalno legalizovale već prisutnu praksu, a suštinski se ne ulaže dovoljno u poboljšanje kvaliteta životne sredine, niti u otklanjanje posledica zagađenja, navodi se na sajtu Agrosmart.

Loše predviđanje pre donošenja bivše strategije…

·   Loše ocene pre donošenja sad već bivše strategije, koja je važila od 2014. pa do kraja 2024. godine, dao je njen recenzent, nekadašnji savezni ministar poljoporivrede Juguslavije dr Koviljko Lovre, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Evo šta je on između ostalog napisao i rekao kao upozorenja vladi, pre nego, što je ta strategija doneta. Strategija nije bila na javnoj raspravi. Nju je na 145 strana napisalo čak 240 naših eksperara. Narodu su tada napisali da će im ta strategija domneti med i mleko, jer će njena po njoj godišnja stopa rasta proizvodnje u agraru biti 9,1 odsto, ili u lošijim godinama 6,1 odsto. Tada je recenzuent Koviljko Lovre upozorio da je to nerelno, napisano sa netačnim podacima i štetno po državau ako se ostvari. Nažalost to se i ostvarilo. I ne da se ostvarilo, nego je donela mnogo štete državi i narodu. Jer, umedsto očekivanog razvoj, bio je dstrastičan pad u agraru. Rast bio u protkloj deceniji bio samo 1,7 odsto, odnosno godišnje je to bilo svega 0,17 odsto! Ali, za tu štetu državi oni su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih stranih donacija koje su stigle iz tri evropske zemlje. Tu strategiju tada je usvojila samo Vlada Srbije. Narodu je bilo obećanjo da će biti na raspravi u Skupštini Srbije pa će je onda ona i usvojiti. To se nikada nije dogodilo. Niti je ona stigla u Skupštinu na raspravu niti je Skupština i usvojila.

·   Rezultat te strategije je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet! To znači, da je samo u 2024. godini za uvoz mesa, mleka i prerađevinja potrošila čak 650 miliona evra, a godinu dana ranije, 2023. godine, samo malo manje, oko 574 miliona evra! A, i prethdonih godina je bilo slično trošenje para!

Prevara države i naroda!

A, evo, što je tada narodu, pre  donošenje te strategje, pred njeno donošenje, izmeđi ostalog bilo obećavano u javnosti… ,,Srbija je na pragu da dobije još jednu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja do kraja 2024. godine čiji je cilj, kao uostalom i svakog sličnog dokumenta, da ukaže na ono što želimo s agrarom u narednoj deceniji. Razlog za izradu novog dokumenta bile su promene i izazovi koje nam predstoje, pogotovo na putu približavanja EU. Javna rasprava o nacrtu strategije je u toku (ona nije ni postojala, a u njenoj izradi je učestvovalo čak 240 ljudi, od onih iz nauke do neposrednih proizvođača – primedba autora teksta). U poslednjoj deceniji strategija za razvoj agrara, odnosno pokušaja da se uradi nov dokument, nije nam nedostajalo.

 Svaki ministar poljoprivrede je radio na tome. Jedinu strategiju koju je vlada i formalno usvojila 2005. godine bila napisana je za mandata Ivane Dulić Marković. Sledeću je počeo da „piše“ dr Slobodan Milosavljević, zatim i dr Saša Dragin, pa zatim godine, za mandata Gorana Kneževića, na novoj strategiji, ali bez uspeha, radio je Zaharije Trnavčević u svojstvu predsednika Nacionalnog saveta za poljoprivredu…

·   Štafetu ,,na izradama je preuzeo aktuelni ministar prof dr Dragan Glamočić što znači da se za deset godina strategija pisala, brisala, praktično pet puta“.

Kakva je praktična vrednost tog dokumenta najbolje znaju oni koji žive od poljoprivrede, ali je činjenica da izrada strategije košta, čak i kada vlada na nju nije stavila završni paraf. U Ministarstvu poljoprivrede pokušali smo da saznamo sa koliko novca i iz kojih izvora je stvaran aktuelni predlog, ali nas nisu udostojili odgovora. U javnosti su spominjani milioni evra, ali zvaničnog, preciznog i pouzdanog podatka nema. Kao da građani ove zemlje ne treba da znaju koliko ih košta novi „zeleni plan“, pisao je i govorio pre njenog donošenja Koviljko Lovre.

Pošto javna rasprava i služi da se dođe do što boljih predloga, na račun tada, 2014. godine, nove strategije razvoja agrara stizale su i kritike. Pok dr Danilo Tomić, tadašnji predsednik Upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista Srbije, upozoravao je tada, da pomenutom predlogu nedostaje osnovno, a to je putokaz kuda strategija vodi agrar. Ovaj papir nije, po njemu, bio vodič za akciju i uputstvo za delovanje institucija. Nacrt strategije je 70 odsto monografija i statistika, deset odsto izveštaj kako se na njemu radilo, a na samu strategiju „otpada“ 20 odsto materijala. Nedostaje konstatacija kakvo je stanje u agraru i koji su problemi. To što je na njenoj izradi učestvovalo 240 ljudi nije za hvalu, jer gde je mnogo babica deca su kilava. Strategiju treba da piše pet, šest stručnjaka, upozoravao je tada, Tomić. Po njemu, nacrt je pobrkao ciljeve i prioritete, a nedostaju mu i mere za realizaciju ciljeva. Nedostaje i koji nivoi vlasti – republički, pokrajinski, lokalni, će sprovoditi određene mere. Za razliku od Tomića, Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, smatrao je da je pohvalno što su svi koji nešto znače u poljoprivredi bili pozvani na neku od višednevnih radionica gde su predlagali rešenja.

,,Strategija ne treba da bude savršena, nego da ukaže na ono što pisac strategije namerava da radi, ali i pored toga njen nacrt ne daje odgovore na ključna i strateška pitanja: hoćemo li da prodajemo državno zemljište ili ne, da li ćemo da dozvolimo promet GMO ili ne, da li ćemo finansirati privatnu ili javnu savetodavnu službu, da li ćemo subvencionisati kredite za poljoprivredu… Strategija ne nudi nijedan jedini odgovor, nego tri četvrtine statistike i stotine nekih prioriteta. Od 100 najvažnijih pitanja za poljoprivredu Srbije možda može da se pronađe tek nekoliko odgovora“, smatraje Goran Živkov, nekadašnji ministar poljoprivrede Srbije.

Tadašnji recenzent nacrta strategije, Koviljko Lovre, sa subotičkog Ekonomskog fakulteta, pre njeno donošenja, upozorio je da nema sumnje da je prvi strateški cilj, rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača, adekvatno odabran. Međutim, iz daljeg teksta nacrta proizlazilo da je to bio samo deklarativni cilj. Sklop mera i instrumenata koji su se predlagali nisu obezbeđivali rast proizvodnje. Šta više, predloženi arsenal mera agrarne politike bio je „siromašniji“ nego što je bio u prošlosti, te će i proizvodni i tržišni poremećaji biti izrazitiji u budućnosti. On je tada smatrao da je mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda.

,,Autori Strategije koriste netačne podatke i zato su projekcije i vizija razvoja poljoprivrede potpuno nelogični i besmisleni. Izvedene projekcije su  pokazivale da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još nijedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare. Autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda je do 2023. godine trebala da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od minus 0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebalo bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od minus 1,36 odsto prosečno godišnje.

·   Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati“, upozorio je tada Koviljko Lovre. Sve što je on predvidoe rezultati su pokzalai još lošijim i štetnijim po državau, vlast i narod. Niko nije hteo da čuje njegova upozorenja, kada je vlast u pitanju. Ni tadašnji premijer, ni Vlada Srbije ni druga prateća tela država, a njih je u to vreme bilo 37…

·   Rezultati su bili da je Srbija imala rast za jednu odeceniju od smao 1,7 osto, odnosno godišnje od smao 0,17 posto. Izgubla je prehrambeni suverentieti, samo u 2024. godini za uvoz hrane je dato 650 miliona dolara. Država Srbija, nekadašnji izvoznik svinjskog mesa, to je bila poslednji put za 762 miliionja dolara 1991. godine. Posle je ona postala redovan uvoznik ovog mesa.

·   Rezuptat toga je da jizgubila prehrambeni suverenitet! On sad treba da se vraća kroz donošenje nove strategije koja će važiti od 2025. od kraja 2034. godine! Za donošenje te promašene strategije i štete koej su nastalve od svih 240 potpsinoakna takvoim dokumentu, do sada nije bilo odgovornih!

Prehrambeni suverenitet u fokusu nove strategije poljoprivrede!

Sve ovo što se do sada radilo i grešilo sad treba da ispravlja Ministarstvo poljoprivrede Srbije, koje vodi 17 ministar poljoprivrede od 2000. godine prof dr Dragan Glamočić. Sad se privodi kraju izrada nove Strategije poljoprivrede Srbije, koja treba uskoro da se usvoji i da se primenjuje od 2025 pa do krajqa 2034. godine. Ona treba Srbiji da vrati prehrambeni suverenitet!

Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.

Kako je potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici prof dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. „Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, navodi Brankov.

 Ključni cilj nove strategije poljoporivrede Srbiej koja treba da se primenjuje od 2025. godine pa do kraja 2034. godine je da se vrati prehrambeni suverenitet Republike Srbije!

Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. „Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15  odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe Brankov.

Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje „zelenih stipendija“ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole. „Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka“, kaže Brankov.

Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima. Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. „To je jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručila je Brankov.

Najkritičnija tačka agrara Srbije je svinjarstvo!

 Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić izjavio je da je trenutno najkritičnija tačka agrara Srbije je svinjarstvo, a ocenjujući da taj sektor može da bude sređen u narednih godinu ili dve godine, ministar je naveo da je cena žive vage svinja za tri nedelje koliko je na čelu ministarstva porasla sa 160 dinara po gramu na oko 240 dinara plus PDV.

„To je rezultat uvođenja reda u sistem izdavanja uvoznih dozvola i obaveze da se one dopunjuju podacima neophodnim za praćenje porekla i sledljivosti proizvoda. Naročito je važno u ovom momentu, pošto se u susednoj Mađarskoj pojavila opasna zarazna bolest životinja slinavka i šap“, rekao je Dragan Glamočić za javnost.

Kako je dodao, Srbija je zemlja sa dugom tradicijom u svinjarstvu, a našla se u apsurdnoj poziciji da uvozi svinjsko meso, zbog čega je odmah reagovano kako bi se stabilizovalo tržište i zaustavili se dalji poremećaji. „Promene u izdavanju dozvola nisu restriktivne, već neophodne za uvođenje transparentnosti i zaštitu domaće proizvodnje, kao i zdravlja građana“, naveo je Glamočić.

·   Po njegovim rečima agrar Srbije je u trgovini sasvetomk u 2024. godine imao izvoz od 5,1 milijardu evra, dok je ukupno tad za uvoz potrošeno  3,9 milijardi evra. Dobro je što je Srbkija imala suficiti u trgovini sa svetom od 1,2 milijarde evra! Glamočić je u izjavi za javnost naglasio da Srbija ima najbolju prehrambenu sigurnost u čitavom regionu, naglašavajući da ne zavisi od uvoza!? Izuzev kada je sad reč o svinjskom mesu i mleku, primedba autora B.G.

„Šta god da se desi, Srbija može da ima samodovoljnost u svim namirnicama. Kad imamo stabilnu cenu, ljudi će ulagati u sektor svinjarstva. Zato ćemo pooštriti i povećati broj inspekcijskih kontrola. Jer mora tačno da se zna za šta može da se služi zamrznuto meso, za šta rashlađeno, kako mora da se deklariše. Ne može da bude meso iz uvoza, a da se ne naznači rok trajanja ili kada je uvezeno. Zbog dužine transporta, to meso u prodavnicama ne može da bude mlađe od sedam, a u većini slučajeva je deset dana“, naveo je ministar poljoprivrede.

Ministar agrara je ocenio da u proteklih 30 godina u sektoru mlekarstva nikada nije bilo ovoliko loše, a naglašava da država daje odlične podsticaje i da je podignuta proizvodnja koja je porasla za desetak odsto. „Prošle godine, međutim, desila nam se pojava aflatoksina koji prelazi u mleko i tu smo bili limitirani u izvozu. Ta vancarinska barijera koju je EU nametnula, zbog Amerikanaca, sad košta i nas. Ograničava nam izvoz, a s druge strane imamo enorman uvoz mlečnih proizvoda. Na prvom mestu to je ‘sir’ koji u sebi sadrži palmino ulje i ne može se nazvati sirom, a nama prema nekim proračunima oduzima čak oko 25 odsto našeg otkupa mleka“, kaže Glamočić. Ministar naglašava da je to napravilo zagušenje, tako da je ovih dana u Srbiji prisutno otkazivanje otkupa, te je država bila prinuđena da napravi red u izdavanju uvoznih dozvola, kako bi se stabilizovalo tržište. Istakao je da je potrebna digitalizacija farmi, kako bi mladi ljudi ostali na selu.

Dodao je da je u pripremi uredba, koja je u završnoj fazi, a biće usvojena na Vladi, kojom se onemogućava prodaja proizvoda sa sirom koji je od palminog ulja, a ne od mleka ukoliko to nije naznačeno. „Takav proizvod će moći da se nađe na tržištu, ali moraće da bude jasno označeno. Burek se, na primer, masovno pravi sa sirom od palminog ulja, čak i pavlaka u restoranima brze hrane. Ti proizvodi sa palminim uljem stižu uglavnom iz uvoza sa svih strana, a čak je počela proizvodnja i na našem tržištu. Ništa mi ne zabranjujemo, ali ne možemo da dozvolimo da neko misli da je detetu kupio sir, jer na etiketi krupnim slovima piše mleko dok je ispod sitnim slovima naznačeno palmino ulje sa učešćem većim od 50 odsto“, naglasio je ministar.

Govoreći o žalbama poljoprivrednika, ministar agrara navodi da se one najčešće odnose na kašnjenje u isplati podsticaja, dodajući da je to problem koji se desio kada je otvoren e-agrar jer je sve urađeno izuzetno brzo i ne vodeći računa o prosečnoj starosti srpskog poljoprivrednika. „Čak i mlađim poljoprivrednicima bilo je teško uvesti obavezu da sve završavaju preko e-agrara, ali svakim danom ide to sve bolje“, rekao je Glamočić.

Na pitanje kako komentariše zahteve studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, Glamočić je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nudio već referendum i vanredne parlamentarne izbore koje niko nije hteo da prihvati. „Profesor sam fakulteta i mislim da su u celoj toj priči više uključeni profesori nego studenti. Kod mene na fakultetu se javno objavljuju zapisnici sa plenuma, kada su konkretno glasali ko će biti premijer ekspertske vlade, glasalo je ukupno 16 studenata i profesora. A, na našem fakultetu studira nekoliko hiljada akademaca“, naveo je Glamočić.

Voćari traže moratorijum na kredite i podršku države!

Udruženja voćara Srbije zatražila su Skupštini Srbije da država obezbedi moratorijum na otplatu kredita otkupljivačima, hladnjačarima i izvoznicima, zbog zastoja u isplatama i niskih prinosa izazvanih nepovoljnim vremenskim uslovima. Kako su naveli, voćarska proizvodnja već godinama trpi štete, a dugovanja i pritisci rastu, dok adekvatna pomoć izostaje.

Na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, Milovan Jakovljević iz Udruženja „Zemlja domaćina“ iz Ivanjice predložio je da glavnica kredita miruje, a da se kamate redovno izmiruju, uz uslov da država isplati zaostale subvencije proizvođačima. Takođe, apelovao je na formiranje interventnog fonda za tržišne poremećaje, što je Odbor i prihvatio. Kao dodatnu meru, Jakovljević je predložio otvaranje javnih skladišta za voće, nezavisnih od otkupljivača, gde bi država subvencionisala troškove zamrzavanja i pakovanja. Ideja je da Uprava za agrarna plaćanja raspiše poziv za vlasnike rashladnih kapaciteta koji bi ih ustupili za potrebe javnih skladišta. Četvrti predlog odnosi se na prilagođavanje proizvodnje klimatskim promenama, kroz subvencionisanje uzgoja jagodičastog voća u zaštićenom prostoru.

„Naše strpljenje je došlo do kraja. Ratarima je obećana pomoć od 300 evra po hektaru zbog šteta od mraza i suše, ali niko nije pitao nas voćare. Šta je 300 evra u malinjaku? Šteta na mojih tri hektara iznosi preko 40.000 evra“, poručio je Jakovljević i dodao da voćari ne mogu da organizuju blokade puteva „jer imaju male traktore“, ali da su spremni da protestuju ispred Vlade. Predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović upozorio je da će mnogi voćari zbog gubitaka izgubiti zemlju pod hipotekom. Pozvao je državu da interveniše kroz robne rezerve i pomogne ljudima pred novu sezonu. „Mora se staviti tačka na kredite, a fond za konkretnu pomoć hitno formirati“, naglasio je on.

Narodni poslanik Slobodan Ilić (Mi snaga naroda) pročitao je zaključke deset udruženja poljoprivrednika iz Vojvodine sa sastanka održanog 11. jula, u kojima se od države traži isplata jednokratne pomoći od 300 evra po hektaru za prolećne useve i voćarske zasade. Ukoliko do 1. avgusta 2025. godine ne dođe do ispunjenja zahteva, najavljeni su protesti. Među zahtevima su i isplata svih zaostalih subvencija, donošenje uredbe o pomoći najkasnije do 1. avgusta, izmena zakona do 1. septembra kako bi se omogućila kupovina dizela bez akcize, kao i refinansiranje poljoprivrednih kredita sa kamatom od  jedan odsto!

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM i MALOM DARODAVNICOM od strane Svetionika iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija Svetionika, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo je, peto priznanje –  nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulanu.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom  iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže: I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA ,,POVERLjIVE ČINjENICE“, I KAD TI NA TACNI DONOSE  ,,EKSKLUZIVE“, I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu , iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine.  Posle toga, kratko vrdeme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan  penzioner, analaitičari publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprdoter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Slučajno, metkom koji je došao sa strane boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali naneprijatelje. Milan Žegarac i Miroslav Jokić, borac iz Odžaka, nenajavljeni pretrčavali su Hercegovačku ulicu. Dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice,pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno  smrtno pogodili. Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih sluačjno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije.A, pucnji su bikli usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo nakoga se puca. Jer, Žegarac i Jokić bili u maskirnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni!  Slučajno su njih pogodili! Obazloženje je bilo da se i i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvarki uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca. I to je istina o njegovoj pogiciji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Priče koje su điriklionikoje nisu bili tamo – nsiu bile nki tačne!

Branislav Gulan  je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“ , krajem devedeseti godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim, privatizacija je poništena. List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama  na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!  Posle njega na to mesto bio je postavljen pok Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar…

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine, pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pet nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)