·   Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine.  Gradnja laboratorije završena je pre skoro jedne decenije. Mnogoi funkcioneri su se slikali pored nje i hvalili se kako to njihovo delo! Ali, ona nikad nije proradila.Svaka vlast koja je dolazila samo je to obećavala!

·   Ovogodišnja proizvodnja kukuruza u Srbiji biće znatno niža nego pre thodnih godina, pokazuju najnoviji podaci novembarske analize tržišta. Žetvene površine iznosile su 961.215 hektara, dok se ukupna proizvodnja procenjuje na oko 4,4 miliona tona, uz prosečan prinos od 4,6 tona po hekta ru. U poređenju sa prošlom godinom, očekivana proizvodnja manja je za 12,9 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024) beleži se još dublji pad – čak 27,2 odsto.

·   Kriza u stočarstvu traje već pola veka. Skoro svake godine proizvodnja opada dva do tri odsto. Problem nije nastao preko noći, pa će skoro pola veka trebati da se problemi reše!

·   U Srbiji se ukupno proizvodi 60.000 tona i 70 vrsta svih sireva. Od toga se  oko 15.000 tona sireva  proda jeftino u izvozu, dok se istovremeno i oko 12.500 tona uveze, ali mnogo više plati nego što se novca  dobije u izvozu;

·   Sad u Srbiji u 600 sela više nema nijedne krave!

·   Mesare u Srbiji su pune mesa, ali to je rezultat uvoza i pokolja stoke u Srbiji; 

·   Nacionalni konvent o Evropskoj uniji ocenjuje da lokalni izbori, održani 30. novembra 2025. godine u Negotinu, Mionici i Sečnju, ne mogu biti smatrani ni slobodnim ni fer, jer su bezbednost učešća građana i sloboda njihovog opredeljenja u izbornom procesu bili ozbiljno ugroženi

Branislav GULAN

Borba za prehrambenu sigurnost!

Evropska unija u kojoj će Srbija možda jednog dana biti i deo nje, a što je naš plan  cilj za boljitak, preduzima odrešene mere koje bi mogle da se primenjuju i kod nas, ali u svakom slučaju proizvođači hrane kod nas, su u izuzetno teškom položaju.  Sve dok ne postanemo zvaničan deo EU, nismo u obavezi da mere primenjujemo jer su oen samo peporuka. Ali, ukoliko ne prihvatamo i ne primenjujemo u reformama te preporuke, svoje članstvo u EU, ostavljamo na sve dužem štapu!

Jer, u državi pored bužeta za agarrni sketor, koiji sad iznosi odsto odsto ukupnog budžeta, trebha da se formiraju i posebnoi budžeti, kako bi se ekstremne sušne godine na neki način amortizovale kroz pomoć poljoprivrednicima. To zali da je spasavanje stoarčstva, znači i opstanak zemlje Srbije.

·   Jer, bez hrane, vode i vazduha nema ni života! Odnosno, hrana, voda i vazduh su ono što Srbija za sada još uvek ima,ali ona sve to mora da sačuva,treba da naguje, da bude agrarna zemlja, i da se zbog toga ne stidi!

 Ako je Francuska najagrarniaj zemlja u EU sa učešćem od 18 odsto BDP poljoprivrede u EU i ona se ponosi time, pitanje je odna što bi se mi stideli da nam je učešče poljoprivrede veće i da je u BDP zemnje 17 ili 15 odsto. Sad se hvalimko kako smo razvijenija zemlja jer nam BDP agrara iznosi oko 3,7 odsto u BDP zemlje. To znači da Srbija ne sme da postane zemlja uvoznica, već izvoznica, agrarnih proizvoda, budući da za to ima resurse, koje nekoristi. U vremenu koje nam dolazi svaka druga ili treća godina će nam biti sušna! To se mora rešavati na drugačiji način, sa mnogo manje nervoze, ali naravno i da se odreši kesa. U svakom slučaju, to znači da se mora rešavati problem navodnjavanja. Jer, u 2024. godini od 3.357.100 hektara u Srbiji se navodnjavalo samo 48.668 hektara. Ali, ako bi se njive navodnjavale, a kada ne bi bilo prirodnog gnojiva zemlja bi se isposnila. Znači, istovremeno se moraju napuniti staje sa govedima. Samo tako može da se propravi kvalitet zemljišta. Jer, nekada je u njemu bilo oko pet odsto humusa, a sad ima oko tek oko 2,5 odsto.

·   A, kada nestane samo jedan santimetar humusa da bi se on vratio potrebno je najmanje 100 godina! A, ako se nereši problemk zemljišta Srbija će postati pustinja!

U svemu tome mora se voditi računa da su naši vodotokovi sve manji u odnosu na ranije godine i da više nemamo domaćih reka, jer ni Sava ni Drina nisu više domaće reke. Mi imamo međudržavne sporazume o korišćenju tih voda, tako da možemo koristiti ono koliko je sporazumom predviđeno. Mi moramo pod hitno graditi velike vodozahvatne sisteme, znači velike depoe hrane, pre svega, za snabdevanje stanovništva, za snabdevanje stoke vodom i sisteme za navpodnjavanje koji će biti u funkciji.

·   Jer, nedavno je kontrolom Državn revizorska institucija utvrdila da je samo u Vojvodini u  državnim javnim preduzećima u vodosistema utrošeno  58 miliona evra, ali da je zemlja i dalje suva, jer nema vidljivih rezultata u njihovoj izgradnji i navodnjavanju, a da su pare utrošene!

·   U najtežoj situaciji, za poslednjih 100 godina, nalazi se stočarstvo Srbije. Ono već decenijama ima godišnji pad od dva do tri odsto. Posledica loših strategija je da je broj grla doveden na stogodišnji minimum. Mesare u Srbiji su pune mesa, ali to je rezultat uvoza  mesa i pokolja stoke u Srbiji!

·   Jer , broj svinja je na nivou od 1947. godine, dakle posle Drugog svegskog rata! A, rezullat je gubitak prehrambene sigurnosti Republike Srbije. Ona treba da se vrati sad posle izrade nove agrarne Strategije od 2025.do 2034. godine!

Evo i podataka od stanju stočarstva Srbije prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema podacima RZS iz 1. decemba 2024.godine manji je ukupan broj goveda na stanje od 1. decemba 2023. godine za 3,7 odsto, dok je bio veći ukupan broj svinja za 9,7 odsto, ovaca za 2,5 odsto i živine za 3,5 odsto. Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i tamo ih ima 45,5 odsto u odnosu na broj goveda na teritoriji Srbije, a svinje u Vojvodini gde ih ima 43,7 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023) ukupan broj goveda manji je za 10,5 odsto, svinja za 18,4 odsto, a živine za sedam odsto. Jedino je veći broj ovaca za tri odsto!

Spasavanje stočarstva, za opstanak zemlje!

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine. Gradnja laboratorije završena je pre skoro jedne decenije, ali ona niikada nija do sada počela da radi za proizvođače mleka;

·   Mnogi funkconeri tada su se slikali pored nje i hvalili se kako je to njihovo, čedo i delo! Ali, ona nikad nije proradila!

·   Svaka vlast koja je dolazila, obećavala je njen početak rada. Proizvođači mleka to do sada nisu dobili.Uvek se pred izbore narodu obeobećavao skori početak njenog rada. Mnogi su otišli sa ovog sveta, a izvršenje tog obećanja nisu dočekali!

·   U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijardi litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima. Ostalo je u sivoj emisiji. Po jednom stanovniku troši se oko 200 litara mleka i prerađevina godišnje;

·   Uvoz mesa i pokolj stoke u Srbiji napunili mesare!

Ko je krivac opadanja proizvodnje kukuruzašj

Srbija ove godine beleži drastičan pad proizvodnje kukuruza, kako u odnosu na prethodnu  2024. godinu, tako i u odnosu na višegodišnji prosek. Prema RZS-u, proizvodnja kukuruza u 2025. godini iznosi oko 4,44 miliona tona, što je za 12,9  odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Kada su staje u Srbiji bile pune goveda i obori svinja, tada je trebalo za ishranu stoke do pet miliona tona kukuruza. Ostatak smo izvozili i hvalili se sa tim. Imali smo viškove kukuruza (koji se sejao na blizu milion hektara) i hvalili se da smo među deset izvoznika u svetu. Ni to nije bilo za pohvalu jer, smo izvozili sirovinu za druge proizvode. Da smo ga prerađivali u 2000 do 5000 različitih artikala, što je moguće u višim fazama prerade, imali bi pet puta veći prihod od izvoza! Ovako ne. Sad nema stoke da ga jede pa je dovoljno samo 3,5 miliona tona. Pa opet, uz mali prinos, imamo za izvoz. Nauka treba da stvori hibride otporne na sušu pa da povećamo proizvodnju. Ali, ne za izvoz, već da ga prerađuje pa da u svetu prodajemo proizvode iz viših faza prerade. Boljie dane poljoprivrde Srbija vidi s u povratku u prošlost. Jer, su bili znatno viši prinosi u vremenu od pre tri četiri, decenije, nego što ih danas ostvarujemo. Dakle, nij suša jedini uzrok manje proizvodnje u poljoprivredi.

·   Rekodna proizvodnja kukuruza u Srbiji na oko milion hektara bila je 1986. godine i tada je dobijen rod težak  8.062.020 tona! Posle toga nikada više se nismo ni približili toj brojci!

U poređenju sa desetogodišnjim prosekom (2015-2024), proizvodnja kukuruza je, prema istim podacima, manja za oko 27,2 odsto.

·   Glavni krivci: su loša agroekonomska politika odnosno Strategija agrara od 2014.do kraja 2024. godine, pa tek zatim suše, nedovoljno đubriva i skupi repromaterijal…

Srbiju je poslednjih četvrt veka zahvatilo devet suša. Štete u svakoj su bile po najmanje u proseku 1,5 milijardi evra. To je ukupno 10,5 milijardi evra. Siromašna država nikada nije to prihvatila kako elementarnu nepogodu. Nego je rešenje uvek bilo da se sadvostrukom brojkom objavi pad poljoprivredne proizvodnje. Prvi i najvažniji razlog za ovako slab rod je suša, neujednačene i nedovoljne padavine tokom ključnih faza rasta kukuruza direktno su pogodile klipove i plodnost biljaka. Tamo gde nema navodnjavanja, usevi su bukvalno „stajali na suvom“.

Ali loši vremenski uslovi nisu jedini problem. Godinama unazad opada stočni fond, pa je i upotreba stajskog đubriva, nekada nezaobilaznog dela setvene strukture i đubrilne prakse znatno smanjena. Čim je manje stoke, treba manje i kukuruza za njihovu ishranu. Nedostatak stajskog đubriva dodatno osiromašuje zemljište i umanjuje plodnost, što se sada jasno vidi u nižim prinosima. Da stvar bude dodatno teža, ulaganja u repromaterijal (seme, mineralna đubriva, zaštita od korova štetočina) postaju sve teža: mnogi ratari štede na đubrivu ili primenjuju slabije agrotehničke mere zbog visokih troškova.

·   Ovakav spoj suše, osiromašenog zemljišta i preskupih inputa predstavlja trostruki udar na kukuruznu proizvodnju!

Novi nacrt Zakona o stočarstvu donosi štašj

Pad proizvodnje kukuruza znači da naše domaće potrebe za stočnom hranom postaju sve teže ostvarive. Kukuruz je godinama bio stub stočne hrane i bitan segment u domaćoj poljoprivredi. Smanjenje roda može da pojača zavisnost od uvoza, da podigne cenu hrane za stoku, a samim tim i cenu mesa, mleka i mlečnih proizvoda što na kraju pogađa i potrošače. Na nivou cele poljoprivrede, ovakav trend ugrožava stabilnost: kukuruz, nekada pouzdana kultura sve više postaje rizična. Dok se ne preduzmu ozbiljne mere: ulaganje u navodnjavanje, obnavljanje stočnog fonda i obezbeđenje dostupnog đubriva po pristupačnim cenama, ovako nepovoljna sezona mogla bi da postane norma, a ne izuzetak.Statistički podaci jasno pokazuju da pad proizvodnje kukuruza u Srbiji nije puka anegdota, a njegovi uzroci nisu „loše godine“, već kombinacija prirodnih nepovoljnosti iproblema u poljoprivrednoj praksi. Ako ne reagujemo na vreme, posledice mogu da budu dugoročne i duboke i to ne samo za ratare, već i za celu agro-privredu i domaću prehrambenu sigurnost.

Novi principi ministarstva

U rad ministarstva poljoprivrede dolaskom prof dr Dragana Glamočića uvedeno je niz novina. Među njima je da bi od 2026. godine trebalo da važe i novi principi u službenim kontrolama. Tako, recimo, inspektori bez najave mogu da kucaju na vrata gazdinstava i proizvođača hrane u Srbiji. Prema poslednjem popisu gazdinstava je bilo 508.365. U svakom od njih bilo je zaposoleno po 2,2 lica. Dakle, službene kontrole bez prethodne najave ključna su novina Nacrta Zakona o službenim kontrolama čiju je izradu pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede. Nova  kontrola zakona trenutno je u fazi javnih konsultacija, ali je najavljeno da bi zakon trebalo da bude uvojen i da se primenjuje od Nove godine 1. januara 2026. godine. Ukoliko se utvrde nepravilnosti novčane kazne mogu da budu od 250.000 do tri miliona dinara, za fizička i pravna lica. Novi zakon uvodi i sistem provera u svim fazama proivodnje i prometa hrane, po principu ,,od njive do trpeze“ – od uzgoja i prerade do distribucije i konzumacije. Posebna pažnja biće posvećena kontrolama hrane iz uvoza, čime se dodatno osigurava kvalitet i bezbednost namirnica na domaćem tržištu. U saopštenju Ministarstva navodi se da će službene najave kontrole ubuduće biti sprovođene bez prethodne najave, osim kada je najava neophodna i opravdana radi sam ekontrole.

Na ovaj način, očekuje se veća efikasnost nadzora, kao i realno sagledavanje stanja na terenu, uz bolju detekciju nepravilnosti. Ovakva praksa treba da poveća odgovornost proizvođača i distributera hrane, ali i poverenje potrošača u sistem kontrole. Primena Zakona o službenim kontrolama omogućiće usaglašenost Srbije sa zakonodavstvom Evrospke unije, što je važno za nesmetan izvoz životinja, hrane, hrane za životinje i druge robe. Takođe, naglašava se da se u oblastima na koje se primenjuju službene kontrole neće primenjivati Zakon o inspekcijskom nadzoru, što potvrđuje posebnost i značaj ovog zakona u oblasti bezbednosti hrane. Nacrt zakona predviđa, između ostalog, uvođenje informacionog sistema za službene kontrole i srodne ativnosti, defisane zahteve za životinje i robu, koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu i preciziranje obaveza i prava svih aktera u prehrambenom lancu.

Obećanje da će proraditi laboratorija u Batajnici!šj

Proizvođamima je uvek obećavano da će uzorkovanje mleka biti obavljano u prisustvu proizvođača, a cilj je uvođenje stimulativnog modela otkupa, koji će nagrađivati kvalitet, uz pravedan tretman za sve proizvođače. To je sve obećavano da ćše biit u novoigzađenog laboratoriji u Batajnici. Ali, to obećđšanej niadka niej ostvareno,. Jer, laboratorija iako j eizgrađena nikada nije početla stgarno0 da radi! U razgovoru je rečeno i da će biti razmotren model preraspodele postojećih mera podrške poljoprivrednicima, uključujući pitanje premija za mleko, o čemu, kako je saopšteno, nisu usaglašeni stavovi, pa će na tu temu biti nastavljen dijalog sa proizvođačima.

·   Inače, laboratorija za kontrolu mleka u Batajnici je završena davno, pre skoro jednu decenij! Tada je nedostajalo malo novca pa da se pusti u rad. Menjale su se mnoge vlasti, pa su se i slikale pored tog giganta, laboratorije, prikazujući je kao svoj uspeh i voje čedo! Ali, ona ni do danas nije proradila kao nacionalna laboratorija;

·   Obnova prehrambenog suvereniteta Srbije predstavlja glavni cilj nove, buduće, Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja će važiti do 2034. godine;

Ekspertski nacrt ovog dokumenta uskoro će biti predstavljen javnosti, a predviđa niz mera usmerenih na unapređenje domaće proizvodnje hrane i položaja sela. U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara obradivih agrarnih površina. Do sada je prosečna vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji bila samo 1.200 evra! Ratari, njih 508.365 gazdinstava, a u svakom je uproseku zapsoleno po 2,2 lica, sad očekuju da im konačno stigne boljitak da se ta vredost porizvodnje poveća bar za pet puta! Uz to oni očekuju da više neće mroao svoje pravo da traže i ostvaruju na ulici!

Kako je za javnost izjavila prof. dr Tatjana Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, novine koje će ovaj dokument doneti uključuju uvođenje zelenih stipendija za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrolu cena hrane, kao i značajno veća ulaganja u ruralni razvoj. Ona je navela je da se u narednom periodu očekuje jačanje najslabijih karika srpske poljoprivrede – pre svega, svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.

·   Srbija će, kako ističe, raditi na obnovi prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanim usklađivanjem sa agrarnim propisima Evropske unije.

Jedan od prioriteta nove strategije je i promena načina subvencionisanja. Po rečima atuora strategije, trenutno se čak 88 odsto agrarnog budžeta izdvaja za direktna plaćanja, dok se za mere ruralnog razvoja ulaže svega nekoliko procenata. U 2023. godini, taj udeo je iznosio samo 3,6 odsto.

·   Strategija preporučuje povećanje ovih ulaganja na 15 odsto u naredne tri godine, sa ciljem da do 2034. godine dostignu nivo od 30 odsto, što je u skladu sa preporukama Evropske unije;

Poseban akcenat stavljen je na mlade u selu i podsticaje koji će zadržati mlade generacije u poljoprivredi. Planirano je uvođenje zelenih stipendija za decu registrovanih poljoprivrednih proizvođača, koje će se dodeljivati za školovanje u oblastima poput agronomije, veterine i agroekologije. Cilj je očuvanje kontinuiteta porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Takođe, uvodi se šema školskih užina, kroz koju će se u školama obezbeđivati sveže voće, povrće, mleko i meso isključivo sa domaćih farmi. Ovom merom se, pored unapređenja prehrambenih navika kod dece i omladine, nastoji i da se smanje viškovi hrane na domaćem tržištu. Program će obuhvatiti i edukativne radionice za učenike, kako bi se od najranijeg uzrasta razvijala svest o zdravoj ishrani.

Jedna od značajnih novina koju strategija predviđa je uvođenje institucije ombdudsmana za hranu, koji bi imao ulogu u kontroli cena i zaštiti potrošača. Kako je istakla profesorka Brankov, reč je o modelu inspirisanom pozitivnim iskustvima iz drugih zemalja – poput Izraela, Hrvatske i Mađarske – koje su uvele sistemske mehanizme praćenja i ograničenja cena osnovnih životnih namirnica.

·   Pored toga, očekuje se i početak rada nove laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, kao i jačanje kontrole uvoza putem strožih propisa iz oblasti bezbednosti hrane. Po rečima Tatjane Brankov, novi kabinet na čelu sa ministrom Draganom Glamočićem već je pokrenuo procese usmerene ka ograničavanju uvoza u korist domaćih proizvođača;

Konstatacije instititucija!

·   Već jednu deceniju, na kraju svake godine, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, bilo je konstatovano da nacionalna laboratorija za kontrolu mleka još neradi, uz obećanje da će uskoro  biti na usluzi proizvođačima mleka. Mnogi stočari otišli su sa ovog sveta, a da to nisu dočekali! Jer, do danas se to nije dogodilo!

Sad je novi ministar poljoprivrede, kao i mnogi pre njega (jer je kod 16 njih, pre sadašnjeg, posle 2000. godine, prosečna dužina mandata trajala oko 14 meseci) tek sad se opet obećava skori početak rada. A, kada je prof dr Dragan Glamočić prvi put bio ministar, od 2014. godine, vladanje u toj fotelji mu je trajalo samo sedam meseci, pa nije stigao, mnogo da uradi. Sad želi da to nadoknadi. To se primeti i kroz govore i rad da je budžet u 2025. godini, pre njegovog dolaska u Vladu za ministra, već bio određen, nije bio nizak i nedovoljan, ali da je bi bio drugačije raspoređen, bio bi i korisniji. Zato je ovo godina, koja je na izmaku, u kojoj se priprema nova strategija poljoprivrede i obavljaju priprema za narednu 2026. godinu u kojoj posle dugo, dugo, dugo, čekanja agrar treba da oseti boljitak!

·   Prvo da se vrati prehrambeni suvesrentiet Srbije u onom u čemu je izgubljen,a to je svinjsko meso, koje mora da se uvozi od 40 odsto potreba;

I on je jedan od ministara, čim je seo u fotelju vlasti, obećao početak rada laboratorije za kontrolu mleka.Prič.ao je o koriš’ćšenju sisemza navodanjabnej koji nji ne postoje, a to je uvrdila i DRI, zatim o osnvoianbju pooljoporivredmne komore koja je u Beogadu osnvoana po drfugi put septemjbra 2017. godine… Iako je ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge 19. decembra 2019. godine, pred kraj 2025. godine objavljen je konkurs za izbor firme, koja trebga da vueze milion doza vakcihne  protiv klasične svinjske kuge. Za to je obeszbeđeno oko 61 milion evra! Ako se to ostvari i ponovo popčen vakcihnacija,m mada se o tome ne govori u konkursu, biće to pvoratak Srbije za poal veka nayad. Jer, od 1991. godine nema izvoza svinjskog mesa, baš zbog vakcinacije protiv klasične svinjske kuge, nego zabranjen je  i njegov transprot preko zemalhja člancia EU, Osim ako njiejprerašenona temperaturi  izand 72 stepena.

Osim toga prošlo je dosta vremena, od kada je završena nacionjaklan Laboraotrija zakontrolu kvaliteta mleka u Batajnici. Zgrada, postoji, ali je u njoij nekorišćena oprema sad većšzastarela! Ukoliko vlast odluči da ponovo otvara laboratoriju, ponovo mora da kupi novu opremu! Postavlja se pitanje samo od sebe da li će vlast imati para da ponovo uloži ogroman novac, u novu opremu, potrebnu za sad već staru laboratoriju, koja nikad nije radila! Ona je zvanično otvorena davno, ali nikada nije bilo dovoljno novca da bude u funkciji!

Mleko u sivoj emisiji!

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijardi litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara je u redovnim, legalnim, tokovima. Ostalo je u sivoj emisiji. U Srbiji se po stanovniku troši oko 200 litara mleka i prerađevina godišnje. Po tome se nalazimo na dnu evropskih zemalja. Ostalih oko 600 miliona litara ,,bele reke“ je u sivoj emisiji. Od tog i uvoznoh mleka u Srbiji se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Od toga se  oko 15.000 tona sireva proda jeftino u izvozu, dok se istovremeno i oko 12.500 tona uveze, ali mnogo više plati nego što se novca dobije u izvozu.

·   Eto, i ovakav kakav je agrar u Srbiji koji ima ukupan godišnji prihod manji od šest milijardi evra, ili po jednom hektaru oko 1.200 evra, je u 2024. godini od izvoza u zemlju doneo oko d 5,1 milijardu evra, a za uvoz je potrošeno 3,9 milijardi evra. Rezultat je da je agrar i pored loših rezultata prošle agrarne strategije u 2024. godini deceniji, ipak imao trgovinski suficit u trgovini sa svetom u 2024. godini od 1,2 milijarde evra! Za poslednjih četvrt veka u Srbiji je ovo sad 17 minsitar poljoprivrede. Prosečno vreme trajanje mandata ministara agrara od 2000. godine do dans im je bio bio po 14 meseci. Većina ministara kada je sedala u fotelju obećavala je da će proraditi davno izgrađena, nekad nova, a sad već zastarela laboratorija za merenje kvaliteta mleka koja se nalazi u Batajnici. Mnogi njih su dolazili i razgledali je, slikali se pored nje i hvalili se da je to njihovo čedo! Ali, iz niz razloga ona do danas i pored mnogih obećanja nije proradila! Ovako za tih poslednjih četvrt veka imala je devet suša i štete od oko 10,5 mlijardi evra! I uz to uvek ima suve i žedne njive na kojima su niži prinosi nego li pre pola veka!

Objavljen poziv za podsticaje za kvalitetna priplodna grla u 2025. godini Za kvalitetna priplodna grla (mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe) državaobezbedila više od osamnaest milijardi dinara. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i… Za kvalitetna priplodna grla (mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe) država obezbedila više od osamnaest milijardi dinara. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije – Uprava za agrarna plaćanja, objavilo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla za 2025. godinu. Poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na ove vrste podsticaja. Rok za podnošenje zahteva bio je od 5. juna do 4. jula 2025. godine. Proizvođači su biloi uslovljeni da se mogu prijaviti isključivo elektronskim putem preko informacionog sistema eAgrar, što omogućava transparentnost, brzinu i efikasnost u obradi zahteva. Pravo na ove podsticaje imala su registrovana pravna lica, preduzetnici i nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji su u skladu sa zakonom izvršili obnovu registracije za tekuću godinu. Ali, se zaboravčlja na to da je prosčenja starost vlasnikla gazdinstava 60 godina, da oni nisu vični radu na kompjutgeru, nitimajukompjutere svi…

·   Podsticaji se dodeljuju za različite vrste kvalitetnih priplodnih grla: mlečne i tovne krave,ovce, koze, krmače, živinu i ribe. Podsticaji za kvalitetna priplodna grla su  zadovoljavajući, ali ukoliko se na vreme ispalte. Ali i sad ima

dugovanja iz prethodnih godina, što je utvrdila i DRI.

Ova mera predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata podrške stočarstvu, čiji je cilj da se unapređuje genetski potencijal stočnih fondova, obezbedi stabilna i konkurentna proizvodnja, poveća kvalitet i bezbednost hrane domaćeg porekla i doprinese ukupnom razvoju poljoprivrede i ruralnih područja Srbije.

·   Sadašnji 17. ministar agrara od 2000. odine prof dr Dragan Glamočić bio je najavio da će od 1. decembra 2025. godine sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu nova granica aflatoksina biti spuštena na 0,05 mikrograma i to za sirovo, termički obrađeno i  mleko za proizvodnju prerađevina i proizvoda na bazi mleka. Ali to se  nije dogodilo, već je odloženo za još godinu dana, do kraja 2026. godine! Nove granične vrednosti propisane su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je nedavno objavljen u Službenom glasniku.

Problem aflatoksina u mleku u Srbiji je prisutan 15 godina, a najozbiljniji je zabeležen 2014. godine kada je zbog zaraženog kukuruza i sušne godine aflatoksin dospeo u mleko, pa je pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnosno na deset puta veću graničnu vrednost od dozvoljene u EU. Iako je tada, prema tvrdnjama struke, ta granica proglašena bezbednom po zdravlje, ona je ostala na snazi godinama, da bi tek kasnije bila smanjena na 0,25. Kada je bio ministar dr Aleksandar Martinović, on je sa seljacima – stočarima bio dogovorio da ostane tadašnji nivo do kraja ove 2025. godine.

·   I sadašnji ministar sad je to produžio za još godinu dana do krja 2026. godine. Analitičari i poznavaoci prilika ocenjuju da je do podizanja graničnih vrednosti moralo da dođe jer bi u suprotnom samo deset odsto mleka u Srbiji bilo usklađeno sa standardima EU, a stočari i proizvođači mleka našli bi se u ozbiljnom problemu i njihov opstanak tada bi bio ugrožen. Sad se situacija sa aflatoksinom pogoršala i u EU! Možda će to olaškati situaciju i tretman prema Srbiji u tih 27 zemalja!šj

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof  dr Dragan Glamočić u svojoj prvoj izjavi za javnost na početku mandata 2025. Godine rekao je da će napraviti ozbiljne rezove u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za veterinu, a pogotovo u pogledu kvaliteta mleka i podsticaja koji će se davati prema kvalitetu koji će kontrolisati nezavisna referentna nacionalna laboratorija. Ogroman problem je što smo mi čak ušli u IPARD pretpristupne fondove čiji je preduslov bio da neki standardi moraju da se poštuju ako hoćete da aplicirate u određenom sektoru za bespovratna sredstva. Srbija je sa osam godina zakašnjenja ušla u primenu ovih programa

·   PROBLEM OSTAJE, JER, OD 1. DECEMBRA 2026. GODINE U SRBIJI ĆE VAŽITI NOVA GRANICA ZA DOZVOLjENI NIVO AFLATOKSINA U MLEKU!šj

Stočarstvo i mlekarstvo, u Srbiji proizvodi godišnje oko 1,4 milijardi liltara mleka. Od toga je oko 800 miliona litara  u redovnim tokovimna, a ostalo u sivoj emisiji. Inače, velikim delom stočarstvoj eu Srbiji je ekstenzivno, da ima mnogo srednjih i malih gazdinstava koji imaju od 20 do 50 muznih grla i da je reč o relativno malim farmama koje nemaju tehnološke kapacitete da proizvedu mleko po standardima EU. Ali, ima i mnogo onih malih koji u stajama imaju manje od deset muznih grla. Pa čak i manje od pet grla. Jer, u prosečnom gazdinstvu, veličine od po 6,4 hektara ima samo po jedna krava! Čak u 600 sela danas više nema nijedne krave! Oni ističu da se ova grana, koja već više od tri decenije opada godišnje po stopi od tri do četiri odsto, ne može se podizati ako Srbija ne sinhronizuje svoje propise sa EU i to ne samo zbog propisa, već i zbog zdravstvene ispravnosti hrane koja se plasira na domaćem tržištu. To je posebno važno da sad kada hoće u izvoz, pre svega, na tržište EU.

Četiri decenije Radišići proizvode ,,Čuružano“!

Pravi primer sinhornizhovanog stočarstva je mlekara u Srbiji nalazi se u vlasništvu porodice Radišić u Čurugu, Zrenjanina u opštini Žabalj U toj mlekari stoku krave muze robot! Ova, mlekara proizvodi 17 vrsta sireva. Mleko ne prodaju, već sve prerađuju u više faze, pre svega, sireve i nemaju problema sa prodajom na tržitu, pa najveći deo odlazi sa kućnog praga. Sve je mehanizovano tako da poslove oko krava, obavljaju sami ukućani, a krave muzu roboti.

Mlekara „Farmer“ iz Čuruga primer je kako se tradicionalna proizvodnja može uspešno osloniti na savremene principe održivosti i kvaliteta. Na njihovoj farmi krave se hrane organski uzgojenim biljkama, a dobijeno mleko se koristi za proizvodnju sira po najvišim standardima. Zahvaljujući ovakvom pristupu, potrošačima se nudi ne samo ukus, već i proizvod u čiju se čistoću i poreklo može imati poverenja. Danas je mlekara „Farmer“ mala umetnička radionica sira s tradicionalnim receptima i savremenim pogonom. Cela porodica uključena je u ovu mlečnu magiju i vežbaju i petu generaciju koja će nastaviti tradiciju, ističu. Sto godina tradicije i četvrta generacija farmera Radišića na istom imanju u Čurugu bavi se proizvodnjom sira. Od prabake Kate do Zorice koja sada vodi farmu, prošlo je tačno sto godina i isto toliko znanja, ljubavi i ulaganja.

– Imamo zatvoren proces proizvodnje, praktično od njive do trpeze, bavimo se ratarstvom, stočarstvom i proizvodnjom sira više od jednog veka. Naši sirevi su napravljeni od punomasnog prvoklasnog mleka, nemaju aditiva i konzervansa, pa iako ne nose zvanični organski sertifikat, prave se u skladu sa principima organske proizvodnje. Mislim da smo među retkima zbog tog prvoklasnog mleka, a imamo svež program, sitan sir, krišku, rolovane sireve obične i sa dodatkom začina i proizvodimo polutvrde sireve, koji kod nas u komori odležavaju minimum tri meseca, poput gaude, čedara, ementalera, trapista – kaže Zorica Radišić, koja je 2023. godine od Portala za pravo i privredu dobila nagradu za razvoj ženskog preduzetništva. Inače, za poseban doprinos i održavanje stočarstva dobila je i nagradu Privredne komore Vojvodine za 2024. godinu.

Sad da krene i izvoz

Radimo i s vinarijama, trudimo se da pokrivamo sve gastronomske oblasti. Ostalo nam je još da probamo izvoz – izlaže planove Zorica Radišić. – Imamo sir za ljude koji vole blag, ravničarski sir, baš po naški, da nema nekih jačih ukusa, napravili smo polutvrde sireve koji, opet, imaju svoj karakter. Neke sireve ostavimo odstoje godinu-dve, pa napravimo miks kockice, koje stavljamo u maslinovo ulje i začinsko bilje. Kako kažu, ulje je sa Krita, organsko, a takvo je i bilje. Imamo sedam začinskih trava, pošto sam ja farmaceutski tehničar, pa volim da mešam ukuse i mirise, a te trave odlične su za digestivni trakt.Taman i za gurmane i za one koji vole zdravu hranu.

·   Ipak, Čuružanke ne bi bile Čuružanke da ovim sirevima ne daju lični pečat: sirevi se zovu „ambasador“, „biserni“ i poseban, tvrdi sir „čuružano“;

– Bila nam je zamisao da imamo neki sir poput parmezana. Što da u Parmi imaju parmiđano, a mi da nemamo čuružano – našalila se Zorica, gađajući čuveno „geografsko poreklo“. – Ova farma ima četrdesetak muznih krava na robotskoj muži i to nam daje odličan uviđaj u stanje krava, naročito kada je zdravlje u pitanju. Vrlo je bitno da bude zdrava hrana s kojom se hrane kravice, da bude zdravo stado, da bismo dobili zdravo i bezbedno mleko, da možete da napravite vrhunski proizvod.

·   Mesečno proizvode oko tri tone sira, i prodaju na bazarima i preko društvenih mreža, u malim radnjama specijalizovanim za delikatese, ali možete ih naći i u „Merkatoru“, „Rodi“ i „Ideji“ pod robnom markom „Ukusi moga kraja“, kao i u „Univereksportu“. Na pitanje da li mlekara „Farmer“ ima pomoć države, Zorica Radišić odgovara da bi im to veoma značilo. Prošle godine smo dobili pomoć, ove godine smo aplicirali, ali je nismo dobili – kaže, odmahujući glavom. Hteli bi da kupimo još jednog robota…!

Uvoz mleka zbog konditora

Mi sada imamo slučaj da se velike količine mleka uvoze u Srbiju, pogotovo od strane konditora koji ne moraju da brinu da li će neka farma propasti ili ne, jer ukoliko nisu zadovoljni mlekom oni će ga jednostavno uvesti. Trenutno imamo i viškove emleka u Srbiji pa je ministar zaustavio uvoz. Cilj je da se taj problem sistemski trajno reši! Inače, u Srbiji se troši smao po 200 kilograma mleka godišnje po stanvoniku. To je na samom dnu evropske liste. Jer, retko koja zemlja troši manje od 300 litara po stanovniku, osim Srbije. Samo u prošloj godini je uvezeno oko 69.000 tona mleka. Godišnje se uvozilo i blizu 10.000 tona mleka u prahu… Pored toga Srbija jeftino izvozi i oko 15.000 tona sireva, a istovremeno i uvozi skupo plaćajuću više od 12.500 tona sireva.To, sa druge strane, dovodi do toga da imamo hiperprodukciju domaćih proizvođača, problem sa viškovima, a zatim i otkupljivačima koji ucenjivačkom politikom maksimalno smanjuju cene.

Zbog svega toga se smatra da se svi ovi problemi moraju uporedo rešavati, a da je, pre svega, neophodno podizati kapacitete srednjih i malih gazdinstava i farmi, ne samo u pogledu količina, već, pre svega, u pogledu kvaliteta mleka i konkurentnosti sa evropskim proizvođačima.

·   Mleko i sve ostalo od prerađevina se proizvodi  na malim gazdinstvima, gde je ostalo do pet krava po gazdinstvu. Jer, u Srbiji ima 508.365 gazdinstava. Od toga se 313.495 bavi stočarstvom. Na poslednjem popisu je utvrđeno dau Srbija  sad ima tek nešto više od 669.605 goveda. Stočari kažu da je to mnogo, mnogo, mnogo manje, i da u stajama imamo samo polovinu od tog broja. To je najmanje za poslednjih 100 godina. Kada je reč o malim gazdinstvima njih u Srbiji ima oko 217.623 gazdinstava sa posedima veličine do 2,5 hektara. Inače, u Srbiji se koristi oko 3.257.100 hektara njiva;

·   Nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je prosečne starosti 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Zato je i pitanje bez odgovora, da li će se srednja i mala gazdinstva naći u problemu s obzirom na to da će se nova pravila primenjivati od 1. decembra 2026. godine. Stočari kažu, neka dođe, a ponekad kada je loša godina, pa i loš kvalitet kukururza, onda suprotiv  primenje takvog zakona. S  obzirok da Srbiaj ima njivu od 3.257.100 hektara, koaj je rasparčana u 19 milioanj parcela, pitanje je šta država planira da uradi kako bi pomogla i osposobila male i srednje farmere za usklađivanje sa EU standardima. Inače, prosečno gazdinstvo u Srbiji poseduje 6,4 hektara zemlje.. Na njemu postoji jedna krava, pet svinja, tri ovce 43 živine i tri košnice. Jer, u Srbiji ima više od 216.000 malih farmera sa parcelama njiva površine od oko 2,5 hektara;

·   Inače, u Srbiji ima danas oko 4.720 sela. Od toga 1.200 sela je u fazi nestajanja jer imaju manje od po 100 stanovnika. Prema podacima RZS u Srbiji će do 2052. godine sa mape nestati čak 3.000 sela!

·   Sad je velika briga i to što u 600 sela više nema nijedne krave!

Kada je o ovim malim proizvođačiam reč, koji imaju do pet krava u stajama, oni bi zaista mogli da se nađu u problemu. I narednih godinu dana je relativno kratak rok da se brzo prilagode, ali u krajnjoj liniji negde se mora preseći jer se o usklađivanju i pomeranju ove granice govori već godinama. Jer, dok je laboratorija čekala otvaranje, sva oprema, koja je davno kupljena, a nije korišćena, sad je zastarela i treba krenuti iz početka. Dakle, treba ponovo kupiti novu opremu, zaposliti mlade i školovane kadrove. Jer, sve što je urađeno davno, sad mogu samo zidovi od zgrade da se koriste. A, nekada kada je laboratorija bila izgrađena prolazile su mnoge generacije političara i funkcionera koji su to prikazivali kao svoje genijalno delo. Baš ta laboratorija u Batajnici nije bila završena, pa nije ni radila. Ali, je zato na kraju svake godine u sumiranju rezultata rada u Priuvrednoj komori Srbije, na to ukazivano istpcano da će se  baš sledeće godine otvporiti laboratorija. To je i sad slučaj od sadašnje rukododeće garniture u Vladi Srbije. Javićemo kada se to dogodi!

Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima, u boljim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak oko 920.000 goveda. Pa bilo je i do dva miliona grla… Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćnstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto ukupnog broja grla u Srbiji.

·   Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama.

·   U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji;

·   U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolje se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla;

·   Prema najnovijim podacima potrošnja ovog mesa u Srbiji je do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku! U EU je više od 10 puta veća! U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i četvrtm mestu svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplja, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalje uticati na manju potrošnju ove vrste mesa. Tako je u svim siromašnim zemljama;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavljaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III kategorije. Meso, potslabina (biftek) stavlja se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

·   Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije, sad je dosta skroman – iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene goveđeg mesa;

Razvoj tovnog govedarstva Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je jedini deo rada i proizvodnje koji ima blagi napredak. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljno stoke, a kada je imamo problemi su sa tržišem… Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana. Ono je sad krenulo u obnovu, pa predsednkik Udruženja tovnih goveda ,,Agoprofit“ Čedomir Keco, kaže da se krenulo sa malim stadom, ali da sad imaju već u tovu za izvoz oko 27.000 grla! Što je dosta dobro u odnosu na ono šta je ovu oblast pratilo sve loše u poslednje četiri decenije!

·   Ali, da je stanje još uvek devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.450 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije više od 34.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa“ u količini od 8.875 tona godišnje. Njena važnost je prestala početkom 2025. godine pa se sad očekuju nove mere i konačno da krene boljitak ovoj grani. Recimo, ,,bebi bif“ poslednjih godina iz Srbije se 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Od toga je iz Srbije bilo više od 34.000 tona! Međutim, to je posle išlo silaznim putanjom pa sad godišnji ukupan  izvoz iznosi tek 300 do 400 tona!

Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, a posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je i 200.000 staja za tov goveda i isto toliko i obora za gajenja svinja u Srbiji! Zahvaljujući akciji Minstarstva za brigu selu, deo sela se i obnavlja. Jer, dok ona nestaju onima koji hoće da žive na selu, kojinemaju više od 45 godija, uz pomoć države kupljeno je oko 4.000 kuća. U ta sela je stiglo i viđe od 17.000 stanovnika. Oni koji su došli u ta sela da žive, kuće nemogu prodavati u narednoj deceniji. Od novodošlih stanovnkak u ta sela, čak 30 osto njih je otišlo iz grada. Po prvi put postoje kretanja u dva smera. Iz sela u grad, ali i iz grada u selo.

Rezultati loše agrarne i ruralne politike pokazali su se protekle decenije, dok je važila ambiciozna i neostvariva strategija razvoja poljoprivrede u Srbiji , od 2014. pa do kraja 2024. godine. Nju je kreiralo 240 naši stručnjaka i predvideli su razvoj agrara u toj deceniji od 9,1 odsto, ili u lošoijim godinama od 6,1 odsto godišnje. Međutim, umesto mleka i meda, ona je seljacima donela samo probleme. Pošpto nisu imali drugog rešenja počeli su da ih rešavaju na ulici. To nije dobar način rešavanja problema, ali oni  u ovoj situaciji nisu imali drugih rešenja. Ta strategija donela je sve što sad potoji loše u agraru Srbije. 

·   Izgubljen je i prehrambeni suverenitet jer prema podaciam RZS u oborima ima samo 2.349.700 svinja. Čak 40 odsto potreba za ovim mesom mora da se uvozi! U 2024. godini bilo je uvzeno u Srbiji blizu 500.000 prasića, doj eove godine do 1. septembra za uvoz prasića potrošeno više od 800 miliona evra!

Stočarstvo Srbije skoro četiri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto. Do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 70 odsto je na nivou nerazvijenih zemalja. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa“. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 34.000 tona bilo je iz Srbije. Prema najnovijim podacima agrar sad u BDP zemlje učestvuje sa oko 3,6 odsto. To je pad u odnosu na prethodne decenije vreme kada je to bilo od sedam do deset odsto. Ova brojka je rezultat razvoja drugih privrednih grana u Srbiji. To je uticalo na smanjenje učešća u BDP zemlje. Jer, primera radi agrar u Sloveniji, zemlji članici EU, učestvuje samo sa 1,7 odsto!

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa“ poslednjih godina:

·   U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa“;

·   U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa“;

·   U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa“;

·   U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa“;

·   Od 2018. do 2025. izvoz se kretao između 300 i 400 tona ,,bebi bifa“;

Sad je taj izvoz manji za 100 puta!

Sad kada čitate ovu analizu Srbija bi trebala da ima:

·   Najmanje,bar 1,6 miliona goveda;

·   Oko 6,5 miliona svinja;

·   Najmanje3,5 miliona ovaca;

·   Oko 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilja! 

Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u sitauciju da izlaze na ulicu, protestvuju – i da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele da prežive u ovoj oblasti. Shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješće ih velike multinacionalne kompanije!

·   U razvoju stočarstva, veliku ulogu imaće i novi model korišćenja pašnjaka u Srbiji. Jer, po podacima ,,Agroprofita“ iz Novog Sada u Srbiji ima 185.000 hektara pašnjaka. SA 75.000 hektar aurpoavljaju sela, 51.000 hekrara je izdata u zakup, a 60.000 hektara čeka korisnika;

·   Inače, kao da se na kraju tunela vidi svetlo, pa tako se ističe da Srbije godišnje već sad izvozi oko 40.000 grla žive junadi.!

Najveći napredak beleže stočari gde se gaje tovna junad za prodaju i izvoz. To je doprinelo i zadovoljstvo odgajivačima tovnih rasa goveda sa cenama od oko pet evra po kilogramu žive mere.Tvrdi se da je država puno pomogla u obnovi govedarstva. Bez njene pomoći ne bi bilo napretka u ovom poslu. Stočari sad ističu da su farmeri kalitetom tovnih rasa zadovoljni sa novčanim iznosima svih mera i podsticaja, ali zamerku imaju zbog kašnjenja ispplata, i zaostalog dugovanja iz prethdonog perioda.

Za  poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u 2026. predložen budžet od 136,5 milijardi dinara

·   Agrarnom  budžetu Srbije u 2026 .g odini od 136,5 milijardi dinara treba dodati još oko 11 milijardi  dinara treba da  da se doda iz refakcija od akciza za goriva!

·   Najveći deo budžeta čine rashodi i subvencije u iznosu od 116,5 milijardi, a učešće u ukupnim subvencijama je 54,3 odsto;

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije usvojili su (13. novembra 2025.godine) predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za koje predviđena izdvajanja iznose ukupno 136,5 milijardi dinara, prenosi Radio televizija Vojvodine. Kako se ističe to će biti uvećano još za 11 milirajdi dinara kada pristugnu od refakcija za gorivo.

·   Predstavnica Ministarstva finansija Marija Filipović rekla je na sednici da će se još 11 milijardi vratiti poljoprivrednicima kroz refundaciju akciza za gorivo. Kako je dodala, najveći deo budžeta tog ministarstva čine rashodi i subvencije u iznosu od 116,5 milijardi, a učešće u ukupnim subvencijama je 54,3 odsto;

·   Najveći iznos subvencija namenjen je za direktna plaćanja u iznosu od 89,1 milijarde dinara, kazala je Filipovićeva, predstavljajući predloženi budžet članovima odbora i precizirala da su to subvencije koje se dodeljuju proizvođačima kroz premije za mleko, podsticaje za biljnu i stočarsku proizvodnju i realizaciju regresa. Po njenim rečima budžet Srbije za 2026.godinu usmeren je ka daljem ekonomskom napretku zemlje i životnog standarda građana. Sredstva su, između ostalog, planirana za povećanje plata i penzija, izgradnju najvećih infrastrutkurnjih objekata i ostale rashode i izdatke u skladu sa nadležnostima budžetskih korisnika;

·   U opredeljenom budžetu planirane su i mere ruralnog razvoja u iznosu od 12,8 milijardi dinara, IPARD 6,2 milijarde i kreditna podrška poljoprivredi u iznosu od 1,2 milijarde;

·   Podsetimo, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, za poljoprivredu je bilo opredeljeno 149,5 milijardi dinara. Od ukupnog iznosa, 138,5 milijardi predstavlja budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok je preostalih 11 milijardi dinara predstavljalo refakciju akciza za gorivo;

·   Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i skoro 60 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti;

·   Ministar poljoprivrede , šumarstv ai vodoprivrede Dragan Glamočić, naglašva da će prioritet i razvoj sledeće godine imati voćarstvo koje u Srbiji zauzima oko 200.000 hektara…

Razvoj voćarstva i uvođenje savremene mehanizacije (sad u Srbiji postoji oko 481.000 traktora i 46.000 kombajna). Trećina trkatora je starija od svojih vlasnikla! Zato njihova obnova predstavlja ključne prioritete u unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, uz aktivnu podrškudržave kroz subvencije, edukaciju i modernizaciju tehnologija. Po rečima ministra, od naredne 2025. godine viši nivo podrške dobijaće proizvodnja koja zahteva više ručnog rada – pre svega malina, kupina i povrtarske kulture, kao i stočarstvo. ,,Ova 2025. godina je bila teška zbog suše, ali tamo gde su proizvođači radili po savetima stručnjaka, rezultati su dobri. Prinosi su bili iznad proseka, što pokazuje da se znanjem i tehnologijom mogu postići stabilni rezultati“, navodi ministar.

Državna podrška i inicijative

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić, naglašava da Srbija nastavlja da podržava razvoj voćarstva, sa posebnim akcentom na uvođenje savremene mehanizacije, sistema za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu. U svemu tome veliki značaj ima i savremena mehanizacija.

Zato uvođenje modernih poljoprivrednih mašina u voćarstvo omogućava:

·   Povećanje produktivnosti rada i binarnog kvaliteta radnih operacija; 

·   Preciznu i efikasnu proizvodnju, od setve i obrade zemljišjta do zašjtite i berbe plodova;

·   Očuvanje kvaliteta plodova i zaštitu životne sredine, zahvaljujući pravilnom rukovanju maš-inama i optimizovanom procesu obrade zemljišta; 

·   Savremena mehanizacija obuhvata traktore prilagođene voćnjacima, priključne mašine za obradu zemljišta, sadnju, đubrenje, zaštitu biljaka, rezidbu i berbu. Posebna pažnja se posvećuje dimenzijama traktora, širinama guma i snazi hidraulike, kako bi se smanjilo sabijanje tla i omogućio stabilan rad na brdovitom terenu; 

·   U svemu tome važna je i edukacija poljoprivrednika;

U zaključku, prioritet razvoja voćarstva i uvođenje savremene mehanizacije obuhvataju kombinaciju dršjavne podrške, moderne tehnologije i edukacije poljoprivrednika, što omogućava povećanje prinosa, bolji kvalitet proizvoda i konkurentnost domaćih proizvođača na globalnom tršjišjtu;Subvencije su izuzetno visoke u Srbiji, ali one ipak nisu čarobni šjtapić niti rešjenje koje će oproaviti stočarstvo! Praveći paralelu sa Holandijom koja ima subvencije po grlu i hektaru veće od njih, ali 30 puta su bolji izvozni rezultati od Srbije. Ili primer je proizvodnja svinja. Jer, Danska ima samo šjest miliona stanovnika i  u oborima je 32 miliona svinja! Od toga polovinu čak izvozi u razvijeni svet.

Srbija ima 6,6 miliona stanovnika i u oborima samo 2,34 miliona svinja. Za svoje potrebe Srbija sad mora da uvozi 40 odsto svinjskog mesa! Inače, srednje razvijene zemlje koje trošje svinjsko meso, treba uvek da imaju svinja koliko i stanovnika! Od 2012.do 2018. godine budšjet za poljoprivredu je bio tri puta manji nego šjto je danas, ali je i dalje veći deo tih sredstava odlazio za investicije. I u tom dobu je mnogo višje podigntuo i farmi i voćnjaka, i svega u poljoprivredi. Imali smo padove u stočarskoj proizvodnji od oko dva do tri odsto. Nakon 2018. godine mi smo smanjili sredstva za investicije, pa  da u ovoj 2025. godini one su na nivou ispod devet odsto. Mi smo ih 2019. godine imali preko 22 osto. U Evropskoj uniji je to oko 25 odsto, a plan im je da inveticiono ulaganje u narednom peridou bude oko 35 odsto objašjnjavaju, analitičari u Srbiji. Sve ovo ukazuje na činjenicu da su stočarstvu u Srbiji potrebna invesiciona ulaganja u dušjem vremenskom periodu! 

U Srbiji 2023. godine 10 odsto manje poljoprivrednih gazdinstava nego 2018.

·   U Srbiji je, prema popisu poljoprivrede u 2023. godini, registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine, ali je 24 odsto više pravnih lica, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS);

·   Prema rezultatima popisa koje je sproveo RZS od 1.oktobra do 15.decembra 2023. godine, broj porodičnih gazdinstava iznosio je 506.323, što je 10 odsto manje nego 2018. godine, dok je broj pravnih lica iznosio 2.042 što je više za 24 odsto u odnosu na 2018. godinu;

·   Kada su u pitanju osnovni resursi, u Srbiji je 2023. bilo raspoloživo 4.073.703 hektara zemljišta, što je za 21,3 odsto manje nego 2018, a od toga korišćeno poljoprivredno zemljište je 3.257.100 hektara, što je 6,3 odsto manje nego 2018. godinu;

·   Pod šumom je 504.104 hektara što je 48,2 odsto manje nego 2018. godine;

·   Nekorišćenog zemljišta je 122.257 hektara, što je 57,8 odsto manje nego 2018. odine;

·   U Srbiji se stočarstvom se 203. godine bavilo 313.495 gazdinstava, što znači da se, prema uporednoj jedinici od 10 gazdinstava, stočarstvom bavi šest od njih, dok se 2018. bavilo osam gazdinstava;

·   Prema rezultatima RZS, broj uslovnih grla je 1.495.933, što je 20 odsto manje nego 2018. godine;

·   U stočnom fondu 2023.godine, kada je obavljan popis, bilo je 725.408 goveda, što je 17,7 odsto manje nego 2018. godine;

·   Broj svinja tada je bio 2.263.705 smanjen je u odnosu na 2018. godinu 30,7 odsto;

·   Ovaca je bilo 1.702.682, što je 5,4 odsto manje nego 2018. godine, a broj koza je smanjen 31,5 odsto i bilo ih je 149.558;

·   Smanjen je i broj živine u odnosu na 2018. godinu pet odsto i bilo je 22.022.439. grla;

·   Ukupna poljoprivredna radna snaga je 1.150.653 što je 14 odsto manje nego 2018. godine, dok su nosioci gazdinstava 77,2 odsto muškarci i 22,8 odsto žene;

·   Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je svaki 11. nosilac gazdinstava mladji od 40 godina;

·   Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, ima po jednu kravu, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela;

Najviše jedemo piletinu, suhomesnato i krompir

Prosečni prihodi domaćinstava u Srbiji u 2024. godini iznosili su 95.050 dinara, dok lična potrošnja domaćinstava prelazi prihode i iznosi 98.165 dinara! Domaćinstv au Srbiji i dalje više troše nego što zarađuju.

To pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku u Anketi o potrošnji domaćinstava, koju prenosi Nova ekonomija. Kada su u pitanju prihodi, oni iz redovnog radnog odnosa iznose 52.153 dinara u proseku, van redovnog radnog odnosa 2.249 dinara, prosečne penzije 29.937 dinara, dok su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova u proseku 3.824 dinara.

U toku 2024. godine lična potrošnja u proseku iznosila je 98.165 dinara po domaćinstvu, od čega su na hranu i bezalkoholna pića porodice davale u proseku 35.919 dinara, na alkoholna pića i duvan 4.363 dinara, a na odeću i obuću 4.601 dinar.

Na stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva porodice su u proseku davale 16.027 dinara mesečno, na zdravlje 4.053 dinara, rekreaciju i kulturu 5.104 dinara, a na restorane i hotele 3.199 dinara.

Najveća prosečna primanja imaju domaćinstva u Beogradskom regionu, gde su iznosila 111.728 dinara. Sledi Vojvodina sa 91.310 dinara, pa Šumadija i Zapadna Srbija sa 87.744, potom Južna i Istočna Srbija sa 86.988 dinara.

Kada su u pitanju primanja iz inostranstva, region Beograda i Šumadije i Zapadne Srbije ima najmanja primanja. Region Vojvodine i Južne i Istočne Srbije ima skoro duplo više primanja iz inostranstva. Dijasproa je u 2025 godini poslal zabnto manja paa nego što je to bio slučaj prethodnih godina!

Na šta domaćinstva najviše troše novacšj

U najnovijem statističkom izveštaju RZS-a navodi se i podatak na šta stanovnici različitih regiona Srbije troše najviše novca.

 Tako je zanimljivo da na alkoholna pića i duvan stanovnici Beogradskog regiona troše u proseku na mesečnom nivou 3.722 dinara, dok stanovništvo drugih regiona troši mnogo više.

Stanovništvo Južne i Istočne Srbije u proseku 813 dinara mesečno potroši na pivo, 362 dinara na vino, 283 dinara na žestoka alkoholna pića, a na cigarete i duvan 3.271 dinar.

Stanovnici Zapadne Srbije i Šumadije potroše 4.165 dinara na cigarete i duvan, 533 dinara na pivo, 152 vino i 179 dinara na žestoka alkoholna pića.

Vojvođani mesečno u proseku za cigarete i duvan daju 2.959 dinara, za pivo 560 dinara, za vino 252 dinara i žestoka alkoholna pića 323 dinara.

U Beogradu se na žestoka alkoholna pića da mesečno u proseku 304 dinara, na vino 187 dinara, pivo 298 dinara i cigarete i duvan 2.933 dinara.

U kategoriji restorani i kafei, najviše u proseku troše porodice u Beogradskom regionu 4.402 dinara, dok domaćinstva u drugim regionima troše skoro duplo manje- Vojvodina 2.770 dinara, Zapadna Srbija i Šumadija 2.450 dinara i Južna i Istočna Srbija 2.321 dinar.

Za ostale predmete za ličnu negu (sapun, četkica za zube, šampon) najmanje troše Vojvođani 2.655 dinara u proseku mesečno, dok stanovnici Južne i Istočne Srbije troše najviše 3.578 dinara.

Koliko dajemo za struju, gas i vodušj

Kada su u pitanju troškovi stanovanja, koji podrazumevaju i vodu, struju, gas i ostala goriva, za to mesečno u proseku najviše novca izdvajaju stanovnici Beogradskog regiona 17.4612 dinar. Iza njih su stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije 15.811 dinara, Vojvodine 15.565 dinara i na kraju Istočne i Južne Srbije 14.995 dinara.

Koliko hrane jedemošj

·   Na godišnjem nivou, u proseku se po domaćinstvu u 2024. gidini jelo oko 163 kilograma hleba i peciva, 581 jaje i popilo 83,6 litara mleka, kažu podaci;

Kiselog mleka, jogurta i sličnih proizvoda domaćinstva u Srbiji su u toku 2024. godine popila u proseku 83,6 litara.

U kategoriji povrća 76,3 kilograma krompira je prosečna porodica pojela u toku 2024. godine, kupusa 38,1 kilograma, paradajza 32,6 kilograma, paprike 24 kilograma, pasulja 10,3 kilograma, šargarepe, peršuna, cvekle i celera 22 kilograma, dok su crnog i belog luka i praziluka pojedene količine od 34,3 kilograma.

Prosečna porodica pojela je 28,6 kilograma proizvoda od brašna, testenine i slično, 20,2 kilograma govedine, 47,8 kg svinjetine, 52,8 kg piletine i drugog živinskog mesa, 13,3 kg suvog mesa, 36,4 kg suhomesnatih proizvoda i rperađevina od mesa, 9,3 kg ribe, 20,9 kg šećera i 8,3 kilograma kafe.

·   Od navedenih podataka može se zaključiti da su porodice u Srbiji najviše jele pileće meso, suhomesnate proizvode i prerađevine od mesa a od povrća najviše krompira;

Prema podacimaa popisa i danas su u primenio ovi pdoaci agrara Srbije. Mođda su samo neki podaic simbolično, samo nijansu prpomenjeni, ali na gore. Oni potvrđuju ono što poljoprivrednici i agroanalitičari ukazuju godinama, a to je neophodnost reforme da bi se zaustavio nazadovanje i u stočarstvu.

BROJ GAZDINSTAVA ZA 10 ODSTO MANjI U ODNOSU NA 2018. GODINU!

Prvi rezultati popisa poljoprivrede 2023/24. godine ukazivali su na neophodnost agrarne reforme! Jer, popis poljoprivrede sproveden krajem prošle 2023/24 godine pokazao je da u Srbiji postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom, navodi se u biznisu.rs. Sad je u toku izrada nove Strategije razvoja poljoprivrede Srbije koja treba da se primenjuje od 2025. do 2034. godine. Ona treba da donese velike promene u odnosu na današnje stanje. Jer, Srbija je pred kraj 2025. godine bila jedna od retkih zemalja u svetu koja nije posedovala  agrarnu strategiju! Zbog pada stočarstva, pre svega, broja svinja, nekadašnja zemlja svinja, zbog uvoza ovog mesa, izgubila je prehrambeni suverenitet! Da bi prehranila sopstveno stanovništvo, koje sad troši po jednom žitelju samo 15 kilograma svinjskog mesa godišnje, mora da uvozi čak 40 dsto potreba ovog mesa! 

·   A, nekada davne 1863. godine tadašnja Srbije je na 1.000 stanovnika u oborima imala čak 1.300 svinja. Poređenja radi tadašnje SAD su  na 1.000 stanovnika, u oborima imale samo između 800 i 900 svinja! Dakle, Srbija je gledajući ovu brojku bila razvijenija od njih!

·   Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara zemlje, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Rezultati popisa pokazali su da je poljoprivrednih gazdinstava 10 odsto manje nego 2018. godine, ali i da je broj pravnih lica u poljoprivredi povećan na 2.042;

Ove podatke izneo je pok. direktor RZS Miladin Kovačević i dodao da je u istom periodu smanjeno i raspoloživo obradivo zemljište za 23 odsto. Ukupno korišćene površine tada su zauzimale su 3.257.100 hektara!

·   Neke parcele su u međuvremenu pretvorene u građevinske, a druge otuđene. Smanjio se i procenat šuma, i to za 48,2 odsto;

·   Takođe, prvi rezultati popisa poljoprivrede 2023/24.godine pokazali su da jedno poljoprivredno gazdinstvo prosečno broji 2,2 člana, a da je starost nosilaca u proseku 60 godina. Tek svaki 11. vlasnik gazdinstva mlađi je od 40;

·   Podaci pokazuju da se u Srbiji stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. Kada je reč o uzgoju, pad je zabeležen u svakom sektoru osim u broju košnica. Najveći pad je u broju koza za čak 31,5 odsto, zatim sledi broj svinja koji je manji za 30,7 odsto, i broj goveda za 17,7 odsto;

·   Podaci popisa samo potvrđuju ono na šta su poljoprivrednici i agroanalitičari ukazivali godinama, a to je – neophodnost reforme da bi se zaustavilo nazadovanje u stočarstvu!

Agrar već decenijam u staganciji i opadanju!

Vrednost proizvodnje po hektaru i danas je samo 1.200 dolara godišnje! Agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje samo na oko 1.200 dolara godišnje, a vrednost ukupne proizvodnje kreće se tek oko pet milijardi dolara.

·   Stopa rasta agrara u poslednje tri i po decenije, do pojave Korone 19 iznosila je oko 0,45 odsto godišnje. Strategija razvoja agrara doneta krajem jula 2014. godine, koja je važila do 2024. godine, obećavala je rast proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To se nije ostvarilo! Plan je bio previše ambiciozan, a šteta po zemlju ogromna! Čak i da se ostvario plan ucelosti – naneo i štete Srbiji.

·   Nato je tada upozorio recenzent Straegije 2014. – 2024 godine prof. dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Niko nije slušao njegova upozporenja. Strategiju je tada, 2014. godine usvojila samo Vlada Srbije. Na javnu raspravu nije ni išla. Svi su se oglušili na upozorenja recenzenta. Bilo je obećano da će ta sad več prošla strategija, iči na javnu raspravu u Skupštinu Srbije, ali se ni to nikada nije ostvarilo.Sve je bilo samo obećanje, jer, planirani i obećani rast u toj deceniji nije ostvaren!

·   On je  za 10 godina bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto! Rezultat te strastegije je izgubljeni  prehrambeni suverenitet Srbije, uvoz svinjskog mesa, mleka i mleka u prahu u 2024.godin za šta je plaćeno čak 650 miliona evra, a u 2025. godini do 1. Septembra, nezvaničnim informacijama za iste namene je potrošeno još oko 800 milina evra!

·   Pored toga u Srbiji je 15. decembra 2019. godine ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kute. Sad je opet najavljen uvoz oko milion doza vakcina, koje bi navodno bile u rezervi. Za to sad treba platiti oko 61 miliona evra! Ako se vrati ponovo vakcinacija protiv klasične svinjske kuge, Srbija će se u ovoj oblasti vratiti unazad, u vreme od pre skoro četiri decenije. Jer, poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU i SAD, bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara! Posle toga počeo je raspad tadašnje Jugoslavije, stigle su sankcije, pa je protiv Jugoslavije, zatim klasična, pa partijska kuga, i na kraju afrička kuga. Smanjio se tov svinja u Srbiji, pa nekadašnja zemlja svinja sad nema ovog mesa ni za sopstvenje potrebe. Mora 40 odsto potreba da uvozi! A, EU neće uvozi za svoj narod svinjsko meso iz zemalja gde su svinje vakcinisane. Pored toga EU u svakom trenutku ima višak od 50 miliona svinja! Od tada je zabranjen  izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU. Pored toga, čak nije dozvoljen ni transport ovog mesa preko teritorije država članica EU, ukoliko meso nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena…

Potrebno sistemsko rešavanje problema!

Analitičari su tada, pa i danas, ukazivali da je Srbiji hitno potreban novi koncept agrarne proizvodnje, ali i novi ljudi koji će taj program da sprovode u praksi. Sad je u toku izrada nove Strategije razvoja agrara Srbije od 2024. do 2025. godine. Ona treba da ispravi sve loše što je bilo posledica protekle loše strategije koja se sprovodila od 2014. do kraja 2024. godine. Nju je bilo kreiralo oko 240 naših agroekonomista koju su je napisali na 145 strana. U njoj su proizvođačima hrane obećali med i mleko. To znači godišnji razvoj agrara od 9,1 odsto, a ako je loša godina da će to biti 6,1 odsto. Ništa od toga dobrog nije se ostvarilo. Jer, poljoprivreda je u tom periodu od 2014. pa do 2024. godine imala rast u celoj deceniji od samo 1,7 odsto. I godišnji rast je bio tek 0,17 odsto! To je bial nerealna, netačnja,  neostvariva i štetna želja kreatora tadašnje agrarne politike u Srbiji u tom periodu do početka 2025. godine.Urađena jr sa netačnim i štetnim podacima! Njena primena u toj deceniji ništa dobro nij donela ni Srbiji, ni stočarima ni narodu! Dakle, samoštetu celoj drđavo, a korist  kreatorima jer su sebve častili sa 8,2 milionaeva namenskih para prisitlgih za taj štetan rad!

Jer, i popis je prikazao pravo stanje stvari u domaćem agraru i na osnovu dobijenih podataka treba da se izrade studije prema kojima će se voditi dalja dugoročna agrarna politika. Stočarstvo je u daleko lošijem stanju nego 2012. godine kada je urađen prethodni popis, veliki je pad broja stoke, naročito kada je u pitanju mlečno govedarstvo i svinjarstvo. Nažalost, svinjarstvo je dodatno devastirano i pojavom afričke kuge. Ali, tri kuge u Srbi poltičlka koja kreira agroekonomiju,k klasipčhnja kuga svinaj su več sve bile unuiptiel pa je afričkoj kugi svinja ostao najmanji plen!

Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu, bili su prinuđeni na taj potez da bi se čuo njihov glas. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlja samo „gašenje požara“. Ponekad je to i dalje razbuktavanje problema. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put. Ni vladanje uredbama nikada nije nikome donelo dugoročno rešavanje problema. Ni dugoročnu dobit, već samo nekom i to malom borjuljudi, kraktoročnu dobit!

·   Kao veliki problem navodi se to što do proizvođača hrane, stočarima i ruralnm razvoju, odnosno selima, od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 460 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet). Da su te pare koje su bile upućene stočarima i selima, stigle do njih, oni ne bi bili na protestima ni na ulicama, već na svojim imanjima, u stajama, oborima za tov stoke, na njivama… Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Otišao je iz ministarstva za poljoprivredu, stočarima i selima, ali nije stigao do korisnika. Dakle, nenamenski kje potrošen,. I za to niko nije odgovarao! Zašto, u javnsoti nema odgovora. Sve to je konstatovala Državna revizorska institucija prilikom kontrole utrošenih para, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 strana!

·   U poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto. To znači da se pre tri decenije u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 100.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa.

Stanje u Evropskoj uniji

Goveda i svinje u najvećem padu u deceniji!

Broj grla stoke u EU nastavio je da opada tokom 2024. i 2025. godine, pokazuju podaci Evrostata. Na veoma loše stanje u stočnom fondu, pogotovo u govedarstvu, decenijama upozoravjau stručnjaci Evrope, ali i u Srbiji, a sada zabrinjavajući podaci sa aspekta obezbeđivanja hrane dolaze i  iz EU.

·   U saopštenju Evrostata navodi se da je u 2024. godini EU imala 132 miliona svinja, 72 miliona goveda, 57 milinaovaca i 10 miliona koza. Ali , i tajbroj opada i do sada je to već zabečležen dugoročan trend. U poređenju sa prethodnom godinom, brojnost svih kategorija stoke je manja kod svinja za 0,55 odsto,goveda za 2,8 odsto, ovaca za 1,7 odsto.. U poređenju sa 2014. godinom, broj svinja u 2024.godini bio je manji za 8,1 odsto, a broj goveda za 8,7 odsto!

Evropska unija i njenih 27 članica dali su u 2024. godini 31,7 milijardi evra javnih sredsava za podršku zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena, što je bilo više nego godinu dana ranije, kada je to izdvajanje bilo 28,6 milijardi evra. Pored toga, mobilisano je još 11 milijardi evra privatnog kapitala za smanjenje emisija štetnih gasova i prilagođavanje klimatskim uticajima. Oko polovine ukupne pomoći usmereno je na mere prilagođavanja klimatskim promenama, a grantovi čine gotovo 50 odsto ukupnih doprinosa. EU ističe da će nastaviti da jača finansijske mehanizme i da podržav sprovođenje Pariskog sporazuma, za ispunjavanje cilja razvijenih. Njih zemlje da godišnje mobilišu sa 100 milijardi dolara finansiranja za borbu protiv klimatskih promena.

Zemlje u kojima ima više krava nego ljudi!

U četiri zemlje sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju!

·   U Argentini, sa 538 miliona grla stoke i 45,5 miliona ljudi, goveda su simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni proizvod;

·   Brazil ima čak 257,7 miliona grla i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedna od vodećih izvoznika govedine, suočava se i sa kritikama zbog uticaja stočarstva na amazonske šume;

·   U Urugvaju, na svakog sganovnika dolaze gotovo tri grla goveda. Sa 11,9 miliona krava i 3,3 miliona ljudi. Govedina zbog visokog kvaliteta čini petinu izvoza zemlje;

·   Na Novom Zelandu gde ima 10 miliona grla i 5,2 miliona ljudi, stočarstvo je oslonac mlečne industrije;

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mji je na na doražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji;

U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio presednkik VIII saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže

I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonoimskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u emidijima eks Jugoslavije!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprorter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. Godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogođeno od hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna!

Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji,sa druige neproiajteljske strane u Vukvoaru, pronosili su oni koji nisu ni bili samo! Svako, posebno oni koji nisu bikli na ratištu, stvarali su i širili svoje priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarli svoje viđenje tragičnog dogašaja nije bio tamo!

Osim mene!

Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovim ličnih stvari!

Dakle, Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deoi akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“  dobili su zaposleni. Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio ya dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci  kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, privatizacija je poništena…

List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica! Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pet nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.                         

(Nastaviće se)