Šta, kako, gde i kuda dalje?

·   Uskoro u arhivu odlazi psolednja Strategija poljoprivrede Srbije, koja je važila od 2014. pa do 2024. godine. Sve loše u poljopriviredi donela je baš ona. Nju je bilo napisalo 240 domaćih stručnjaka. Oni su narodu i vlastima obećali godišnji rast agrara u narednoj deceniji od 9,1 odstgo, ili u lošijim godinama od 6,1 odsto. Njen osnovni okvir razvoja srpske poljoprivrede, bio je socijalnog karaktera. Ona je bila obećala narodu, med i mleko. Ništa od toga se nije ostvarilo. Sve loše što postoji u agraru ove zemlje donela je ta promašena strategija. Za izradu te štetne strategije autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija pristiglih iz tri evropske zemlje. U vremenu od 2014. do kraja 2024. godine razvoj agrara je bio za celu deceniju samo 1,7 odsto, a dok je to godišnje bilo tek 0,17 odsto!

·   Za vreme njene primene izgubljen je prehrambeni suverenitet Srbije!

·   Novi ekspertski   strategije poljoprivrede Srbije, koja će važiti od 2026. do 2034. godine kako se najavljuje, uskoro će da uvoji Vlada Srbije. On predviđa novine kao što su su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrola cena hrane, kao i veća izdvajanja za ruralni ravoj. Narod traži da tu bude  i ombdusman za hranu!

·   Vođa tima izrade buduće strategije, dr Tatjana Brankov, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici, ističe da se u poljoprivredi Srbije u narednom periodu može očekivati jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Napominje da će Srbija raditi na obnavljanju prehrambenog suvereniteta i podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanog usklađivanja sa evropskim agrarnim propisima. Možemo očekivati i promenu načina na koji se do sada subvencionisala poljoprivreda Srbije.

·   Prethodna strategija je imala socijalni, a ova će biti razvojnog karaktera!

·   Rešavanje problema izlaskom na ulicu proizvođača mleka ,,rešen“ je sa uredbom. Takvo rešavanje problema nikada nikome na svetu nije ništa dugoročno dobro donela… Pa neće ni ovaj put!

Branislav Gulan

Uskoro u arhivu odlazi poslednja Strategija poljoprivrede Srbije, koja je važila od 2014. pa do 2024. godine. Sve što loše poostji u poljopriviredi Srbije danas donale je baš ona! Nju je na 145 bilo kreiralo oko 240 domaćih stručnjaka. Njen osnovni okvir razvoja srpske poljoprivrede, bio je socijalnog karaktera. Ona je bila obećala narodu godišnji razvoj agrara od 9,1 ili u lošijim godinama da će to biti najmanje 6,1 odsto. Strategija je bila postavila smernice za političke i institucionalne reforme, kao i za osnovne podsticaje u agraru i ruralnim područjima u protekloj deceniji. Kako se najavljuje, nova strategija će biti razvojnog karaktera!?

„I strateški dokument od 2014. do 2024. odine sadržao je nekoliko važnih ciljeva, od kojih su svakako najznačajniji bili rast ukupne poljoprivredne proizvodnje (od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama 6,1odsto), stabilnost dohotka poljoprivrednika, kao i tehničko-tehnološko unapređenje poljoprivrednog sektora u celini“, rekla je tada ministarska poljoprivrede iz onog vremena prof dr Snežana Bogosavljević Bošković. Ova izjava je doneta, treba istaći, na izvornoj promociji tada ovog krovnog dokumenta. U nastavku te izjave, Bogosavljević Bošković je dodala će se, sa ostvarenjem ovih ciljeva, istovremeno stvarati uslovi za ravnomeran razvoj ruralnih područja i zaustavljanje višedecenijskog procesa nestajanja sela u Srbiji.

·   U vreme sprovođenja te strategije, od 2014. do 2024. godine, Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet!

Postavlja se pitanje gde je ta strategija sada? Jer, ona je bila socijalnog karaktera, uglavnom zasnovana na ideji održivog razvoja, sa fokusom na osiguravanju dugoročnih i stabilnih prihoda i izvora finansiranja za poljoprivrednike. To je bi bilo samo u obećanjima i uključivalo je postepeno usvajanje evropskog modela poljoprivrede, uz istovremeno poštovanje nacionalnih specifičnosti i prioriteta u sektoru agrara. Sad već bivša strategija je bila socijalna, po obećanju. Za vreme njene primene poljoprivreda Srbije je doživela finansijski bankrot! Jer, danas smo daleko od tih postavljenih ciljeva. Zemlja je izgubla prehrambeni suverenitet kada je u pitanju svinjsko meso. To sad treba da vrati nova Strategija koja će se primenjivati od 2026. do 2034. godine.

·   Rezultat te poljoporivrede karakteriše obrada 3.257.100 hektar. Vrednost agrarne proizvodnje na tim površinama je od 1.000 do 1.200 evra po jednom hektaru! U ovoj 2026. godini se procenjuje da će to biti oko 1.800 evra. Ukupna vrednost te proizvodnje nikada do sada nije prešla šest milijardi evra! U 2024. godini, prema podacima RZS navodnjavalo se samo 48.668 hektara, a u 2025. godini to je bilo 47.524 hektara. Sa takvom poljoprivredom, Srbija nije bila konkurentna u svetu! Za uvoz mesa, mleka i prerađevina u 2024. godini potrošeno je 650 miliona evra. Procena je da je to u 2025.godini bilo oko jedne milijarde evra!

Agroekonomista Milan Prostran kaže još sa potpisivanjem SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije u EU) poljoprivredu smo kao stratešku privrednu granu potpuno nespremno izložili liberalnom kapitalizmu. Kako on navodi, to je bila krucijalna greška. Po njegovom stručnom mišljenju, to je u najvećoj meri i doprinelo da je uništena „kraljica poljoprivrede“, odnosno stočarska proizvodnja. Drugim rečima, Srbija je od nekadašnjeg izvoznika sve više konvertovala sebe u zemlju koja mora da uvozi meso, smatra Prostran.

„Govedarstvo smo smanjili za milion i po grla, pa sad, 26. marta 2026. godine, u stajama Srbije ima samo 698.871 grlo goveda. Svinjarstvo je smanjeno za dva i po miliona, pa se sad u tovu nalazi tek 2.403.991 grlo svinja. Ovčarstvo je smanjeno za milion grla pa se sad u torovima oko 1.684.013 ovaca. Agrarnio budžet Srbije na početku 2026. godine iznosio je 147,5 milijardi dinara. Visok budžet, ali, ipak, nedovljan za bolestan agrar Srbije. On je decenijama uništavan, pa sad mora toliko vremena i da se leči. Jer, je do sada uvek dobijao samo pogrešnu terapiju i propadao sve više i više!

Agrarni budžet u EU je 33 odsto ukupnog budžeta, dok je kod nas bilo neznatno iznad pet odsto, a trebalo bi da bude najmanje deset odsto, što bi bilo jednako tadašnjem udelu koji je poljoprivreda imala u to vreme u bruto društvenom proizvodu. To je sve sad prošlost. U njoj agrar umesto tadašnjih 460 miliona evra na raspolaganju, morao je da ima najmanje milijardu evra, dodao je Milan Prostran, koji se decenijama nalazio na dužnostima pomoćnika ministra za poljoporivredu u nekadašnjoj Jugoslaviji!

O budućnosti agrara

Prostran naglašava važnost uključivanja različitih aktera u izradu buduće strategije poljoprivrede, koja je u završnoj fazi, uključuje i poljoprivrednike, njihova udruženja, vladu, naučne i obrazovne institucije, prerađivače, izvoznike i druge relevantne subjekte. On ističe da je potrebu da se strategija fokusira na ostvarenje prehrambene nezavisnosti koliko god je to moguće, imajući u vidu nedavne događaje poput pandemije i aktuelnog rata u Ukrajini, koji su pokazali da nema univerzalnog modela za dugoročno osiguranje prehrambene sigurnosti. Jer, baš primenom te sad već bivše strategije izgubljena je prehrambena sigurnost zemlje! Ona sad treba da se vrati primenom nove strategije od 2026. do 2034. godine.

„Kada naiđu krizni periodi, a njih je kao što vidimo sve više, svako snabdevanje stanovništva hranom rešava se u skladu sa svojim uslovima i potrebama,“ dodao je Prostran. Stočarstvo je veoma bitno, a za njegovu obnovu potrebno je isto onoliko godina koliko i za njegovo urušavanje. Dakle,potrebno je najmanje 15 do 25 godina kako bi se stanje dovelo u normalu i popravilo. Stimulativne subvencije u stočarstvu preko su potrebne, država na tome sada insistira, što je svakako dobro, ali potrebno je vreme da se proizvodnja stabilizuje.

Gde smo sada?

Profesor poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr. Miladin Ševarlić naglašava da su sve dosadašnje poljoprivredne strategije u Srbiji, uključujući i ovu poslednju koja se primenjivala od 2014. do kraja 2024. godihne, ostale bez dejstva u praksi. Od 1960. do 2020. godine, tvrdi on, bez obuhvatanja podataka za Kosovo i Metohiju, zabeležen je gubitak od milion i po hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je urbanizacijom pretvoreno u građevinsko. Kada se ovo podeli sa pet, to znači da je svake godine izgubljena prehrambena sigurnost za 6,6 miliona stanovnika, naglašava Ševarlić.

·   Sad je za obnovu jednog santimetra humusa potrebno oko 100 godihna!

Njega je nekad bilo u zemji oko pet odsto, a sad u proseku ima samo 2,5 odsto! „U ovoj bivšoj  Strategiji bilo je jasno naznačeno da se zemlja kao osnovni resurs mora (o)čuvati, ali se na to niko nije obazirao, počevši od nadležnih državnih organa pa do svakojakih novopečenih biznismena. Svedoci smo kako brojne lokalne samouprave, pretvaranjem poljoprivrednog u građevinsko zemljište, uz pravdanje nekim opštedruštvenim potrebama i prioritetnim ciljevima, praktično su uništavali budućnost poljoprivredne proizvodnje.

·   Zašto niko od 240 autora te strategije koja je bila napisana na 145 stana nije odgovarao niti se taj retrogradni proces zaustavio, naprotiv!? Jer, ogromne su štete koje je donela ta strategija. A, cehovi na naplatu će dolaziit sigurno još nekolio godina!

Statistika (i šta nam brojke govore)

·   Stručnjaci koji učestvuju u izradi nove strategije poljoprivrede Srbije od 2026. pa do 2034. godine, ističu važnost uzimanja u obzir rezultata najnovijeg popisa poljoprivrede 2023/24. godine koji jasno prikazuje aktuelno stanje u agraru Srbije;

·   Jer, sa mnoštvom negativnih trendova, popis otkriva da prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara zemlje, uzgoji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela!

Prosečna starost osoba koje se bave poljoprivredom iznosi 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. Registrovano je 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što predstavlja značajan pad u poređenju sa podacima iz 2018. godine. U svakom od njih ima po 2,2 stalno zaposlena lica. To predstavlja smanjenje za 14 odsto u odnosu na prethodnih šest godina. U isto vreme nestalo je, odnosno ugašeno oko 62.000 farmi, dok je osnovano samo oko 7.000 novih! Ukupno, u sektoru poljoprivrede sad radi 1.150.653 osobe, što predstavlja smanjenje od 14 odsto u odnosu na vreme od 2018. godine.

Svi ovi podaci bili su ozbiljan alarm upozorenja za hitno donošenje nove dugoročne strategije, čiji nacrt je upravo završen. Ona je napisana na 192 strane – veli agroanalitičar Žarko Galetin. U njoj su predviđene mere koje treba da zaustave dalji pad vrednosti poljoprivrede Srbije. Jer, treba nam ozbiljna agrarna politika, koja će biti dugoročno primenjiva. A, to se prema ovom budućem dokumentu od 2026. do 2034. godine, tek sad se nazire.

·   Cilj svake strategije treba da bude održiva poljoprivreda kako ne bi došli u situaciju da izgubimo prehrambeni suverenitet, koji je veoma bitan za državu u celini;

Tehnički napredak koji treba uzeti u obzir

U protekloj deceniji, poljoprivredni sektor je doživeo nekoliko promena koje su ključne za razmatranje prilikom kreiranja nove strategije poljoprivrede. Jedna od tih promena je naglašena digitalizacija i tehnološki napredak. Poljoprivrednici sve više koriste tehnološka rešenja poput pametnih uređaja, softverskih alata i GPS tehnologije. Njima generalno treba sve više unapređeuja za efikasnost u povećavaju prinose.

·   Jer, budućnost Srbije, kada je agrar u pitanju nalazi se u povratku u prošlost. Jer, prinosi većine poljoprivendih kultura, prema podacima RZS, bili su veći pre dve, tri, četiri ili pet decenjia nego što su sad! Ovo uključuje primenu preciznog navodnjavanja, pametnih mašina, aplikacija za upravljanje usevima i druge tehnološke inovacije;

S druge strane, poljoprivreda se suočava sa sve većim izazovima. Tu spadaju klimatske promene, suše, poplave i ekstremne vremenske pojave. A, sve to može značajno uticati na prinose i stabilnost tržišta hrane. Ipak, postoje napori u prilagođavanju ovim izazovima putem novih praksi uzgoja i tehnoloških rešenja. Zato, se, recimo uvek postavlja pitanje, možemo li pobediti sušu! Prognoze su da će u narednih 100 godinja 52 biti sušne!

·   Srbija je od 2000. godine, dakle  za poslednjih 25 godina imala devet sušnih leta! U svakoj toj godini prosečna šteta bila je oko 1,5 milijardi evra. Znači direktne štete u agraru su bile oko 10,5 milijardi evra. Siromašna država nije imala novca da proglasi štete od elementarnih nepogoda. Nađeno je rešenje da se u takvim godinama proglasi smanjenje proizvodnje sa dvocifrenim brojkama!

Takođe, sad je sve veći fokus u svetu na održivim poljoprivrednim metodama!

Dotične uključuju:

·   smanjenje upotrebe pesticide;

·   podršku organskoj proizvodnji;

·   korišćenje obnovljivih izvora energije;

·   očuvanje zemljišta za dugoročnu produktivnost;

Posebno važna tema za budućnost nove strategije je promena u načinu ishrane stanovništva. Potrošači sve više traže transparentnost u proizvodnji hrane, insistirajući na informacijama o poreklu, bezbednosti i održivosti proizvoda. Ovo je dovelo do porasta popularnosti lokalnih proizvoda, organske hrane i proizvoda sa ekološkim oznakama. Ona se obavlja na oko 24.000 hektara i u oko 7.000 gazdinstava.

Svi ovi trendovi će zasigurno oblikovati naš poljoprivredni sektor u narednoj deceniji, postavljajući nove izazove i zadatke pred nadležne institucije. Stoga je izuzetno važno da nova strategija poljoprivrede bude prilagođena ovim promenama i da bude efikasna u praksi.

Šta donosi nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja?

·   Novu ekspertsku Strategiju poljoprivrede Srbije, od 2026. do 2034. godine, uskoro će usvojiti Vlada Srbije. On predviđa novine kao što su su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrola cena hrane, kao i veća izdvajanja za ruralni ravoj. Narod traži da tu bude i ombdusman za hranu! Vođa tima izrade buduće strategije, dr Tatjana Brankov, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici, ističe da se u poljoprivredi Srbije u narednom periodu može očekivati jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Napomenula je da će Srbija raditi na obnavljanju prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanog usklađivanja sa evropskim agrarnim propisima. Možemo očekivati i promenu načina na koji se do sada subvencionisala poljoprivreda.

Povećanje izdvajanja za ruralni razvoj!

·   Glavni cilj nove, desetogodišnje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja koja će važiti do 2034. godine je obnova prehrambenog suvereniteta, kaže autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede Srbije dr Tatjana Brankov. Trenutno, rekla je ona, za direktna plaćanja izdvajamo 88 odsto agrarnog budžeta, a u investicije za rurali razvoj ulažemo svega nekoliko procenata;

„Strategija preporučuje povećanje izdvajanja za mere ruralnog razvoja. Budžet za 2025. godinu bio je već određen i tu ne može biti izmena, ali pošto smo u 2023. godini tek 3,6 odsto sredstava izdvojili za mere ruralnog razvoja, racionalno je očekivati da udeo tih mera dostigne 15 procenata u naredne tri godine“, kaže Brankov, dodajući da bi bilo idealno da do isteka ovog strateškog perioda mere ruralnog razvoja budu oko 30 procenata, kako je to i preporuka Evropske unije.

·   Napominje da strategija posebnu pažnju posvećuje mladima. Osmišljen je program za unapređenje prehrambenih navika dece i omladine kao i uvođenje zelenih stipendija;

Stabilizacija cena i zaštita domaće proizvodnje!

„Šema školskih užina je afirmativna mera kojom se poboljšavaju prehrambene navike kod školske dece i omladine putem plasiranja svežeg voća i povrća, mleka i mesa isključivo sa domaćih farmi u škole. Time će se smanjivati domaći viškovi hrane na tržištu.“ Što se tiče zelenih stipendija, dodaje, ideja grupe eksperata koja je radila strategiju je da se očuva kontinuitet delatnosti na poljoprivrednom gazdinstvu. „Da država kofinansira stipendiranje dece registrovanih poljoprivrednih proizvođača isključivo u oblastima veterine, agronomije, agroekologije i tome slično“, kaže profesorka Brankov.

Institucija ombudsmana za hranu

Jedna od novina koje predviđa strategija je i institucija ombudsmana za hranu. „Mi smo to predložili, videćemo da li će biti usvojeno posle komentara javnosti, ali ja sam veoma optimistična“, kaže Brankov, navodeći primer susedne Hrvatske koja je primenila izraelski model kontrole cena. „To znači da su marketi dužni da svakodnevno obaveštavaju građane o cenama i da istovremeno na etiketama iznose dopunske cene. Mađarska se isto tako bori, deo PDV-a vraća penzionerima koji su najugroženija grupa kada govorimo o cenama hrane. A ugroženi smo svi u Srbiji i tu definitivno treba da se uspostavi određena vrsta reda“, ističe Brankov.

Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri bude oslanjala na sve veći uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva, zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvreniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika. Strategija jasno povezuje obnovu stočarstva sa ciljevima klimatske politike, kroz unapređenje genetike, ishrane, upravljanja stajnjakom, primene precizne, regenerativne poljoprivrede, povećanja površina pod navodnjavanjem, ali osavlja otvoreno pitanje brzine i obima finansijske podrške potrebne za starni preokret za terenu.

·   Kreatori su sveni da je potebna nagli zaokret u reformi i da bi Srbija sad trebala da ima oko 1,6 miliona goveda, oko 6,5 milioan svinja, oko 3,5 miliona ovaca, 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilja!

·   Kada je agrar u pitanju Srbija je u 2024.godini ostvarila izvoz od 5,1 milijardu evra, a uvoz proizvoda – sa preko 180 na ispod 140 odsto u desetogodišnjem periodu. Iako Srbija i dalje ostvaruje suficit kada je hrana u pitanju, on se sistematski smanjuje, dok izvoz i dalje dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatnom vrednošću! To nas upozorava na loš rad tog posla!

U Srbiji su mala gazdinstva veoam važna ali susve slabija. Jer, ona čine dve trećine ukupnog broja poljoprivednih gadinstava u Srbiji, njihov udeo se u ukupnoij proizvodnji u svemu smanjuje. I ova strategija priznaje njihovu ključnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica, lokalnih tržišta i prehrambene sigurnosti, ali istovremeno konstatuje da su administrativne procedure, spora isplata podsticaja i oganičen pristup investicijama ozbiljno ugrozili njihovu održivost.

·   Strategija je snažno oslonjena na evropski okvir – zeleni dogovor, odnosno strategiju ,,Od njive do trpeze“, reform Zajedničke poljoprivredne politike i Plan rasta za Zapadni Balkan, Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta;

Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jesta priznanje da su dosadašnji sistemi podsticdaja imali pretežmno socijaln karakter. Nova strategija pokušava da napravi ka srednjim tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskim ciljem.

·   To znači da će ova strategija imati razvojni karakter. Prošla je imala socijalni!

·   Posebno zabrinjava priznanje u samom Nacrtu strategije o drastičnom padu učešća domaćih institute na tržištu semena kukuruza sa 23,6 na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija. Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju  prehrambenog suvereniteta! Jer, ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva, zaštitinih sredstaa, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održim u paksi naročito u uslovima globalnih kriza, poremnećaja tržišta i geopolitčkih rizika.

·   Treba reći da ova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2026 – 2034. godine donosi realističniju dijagnozu stanja nego prethodni dokument i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara. Ambiciozni ciljevi od obnove stočarstva i zaštite zemljišta do veće dodate vrednosti i klmaske otpornosti, postavljeni su u skladu sa evpskim trendovima i interesima.

Napominje i da očekuje da će uskoro početi da radi laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka kao i da je novi kabinet sa ministrom Draganom Glamočićem na čelu ušao u proces ograničavanja uvoza, pre svega pooštravanjem propisa iz oblasti bezbednosti hrane.

·   Moramo da napravimo kraktoročne i dugoročne mere. Kratkoročno tim ljudima treba pomoći. Legitimna mera je da se razdvoji socijalna od ekonomske politike,tj, preraspodela dohotka da se vidi koji su proizvođači najugroženiji!

·   Po običaju,Vlada problema na ulici rešava kroz uredbe. A, uredba je samo gašenje požara, ili ga ponekad i razbuka. Tako je bilo i ovog ptua. Ministar poljoprivede je rekao da su razgovori završeni kao i da je postignut dogovor. Proizvođači su rekli da su to bili nazovi dogovori, ali bez konačnih dogovora. Jer, njih je već čekao posao, a to je početak prolećne setve u Srbiji na oko dva miliona hektara;

Evo te uredbe. Donete na kaju razgovora i nazovi – dogovora!

Vlada Srbije: Stupila na snagu uredba o podršci proizvođačima mleka u prahu!

·   Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima mleka u prahu za isporuku mleka u prahu proizvođačima konditorskih proizvoda odnosno sladoleda je stupila na snagu, 7. marta 2026. godine;

Kako je objavljeno u Službenom glasniku, vanredna interventna mera utvrđuje se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih događajima i okolnostima koji su doveli, odnosno prete da dovedu do poremećaja na tržištu.

Pravo na odobravanje podrške u skladu sa ovom uredbom, ostvaruje proizvođač mleka u prahu:

·   Da bi ostvario ovo pravo proizvođač mleka u prahu u Agenciji za privredne registre ne sme biti registrovan da mu je izrečena pravnosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti, da je osuđivan zbog privrednog prestupa, u poslednje tri godine koje prethode danu podnošenja zahteva, ili postupak likvidacije ili stečaja, niti je prestao da postoji usled sudske ili odluke drugog organa sa obavezujućom snagom;

·   Podrška se odobrava i proizvođaču koji ima važeću ponudu za isporuku mleka u prahu proizvedenog od mleka domaćeg porekla izdatu nakon 1. januara 2026, proizvođaču konditorskih proizvoda registrovanog za obavljanje delatnosti proizvodnje dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolača, kakaoa, čokolade i konditorskih proizvoda, odnosno proizvođaču sladoleda za obavljanje delatnosti proizvodnje sladoleda sa izjavom o prihvatanju te ponude;

Postupak za odobravanje prava na podršku pokreće se podnošenjem zahteva za odobravanje prava na podršku na osnovu javnog poziva koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja.

·   U Uredbi je navedeno da su sredstva za sprovođenje ove uredbe obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godine u iznosu od 800.000.000 dinara;

Poljoprivreda, bolestan organizam lečen pogrešnim lekovima!

Nekadašnji ministar poljoprivrede Srbije Goran Živkov, koji se nalazi među 17 ministara poljoprivrede od 2000. godine kaže da je problem u ovoj oblasti u lošoj agrarnoj politici! Posebno se to prikazalo na delu u vremenu od 2014. do kraja 2024. godine. On je za govoreći o aktuelnim protestima poljoprivrdnika, i postavljajući pitanja, odmah i odgovorio, kako je moguće da poreski obveznici, građani daju milijardu dolara za poljoprivredu koje nema efekta?

Napomenuo je, da litar mleka u prodavnici košta kao pet litara kod proizvođača. Po njegovim rečima protest poljoprivrednika koji su nezadovoljni sa njim u poljoprivedi, počeo je 11. februara blokadom Ibarske magkistrale u Mrčajevcima kod Čačka, a 24. februara 2026. godine ,,radikalizovali su“ proteste i bloakde tražeći da se ispune njihovi zahtevi. Aktuelni problemi tiču se stanja na tržištu mleka. Kako tvrde poljoprivrednici, zbog velikog uvoza mleka niko ne kupuje domaće proizvode, pa ako moraju da mleko bacaju, poklanjaju i prosipaju! Protest je kod većine poljoprivednika tajao tri nedelje. To nije bio kraj, ali su istakli, da moraju da se vrate, jer ih čeka prolećna setva u Srbiji na više od dva miliona hektara!

·   Živkov ističe da je problem u lošoj agrarnoj politici koju Srbija vodi. Ministar poljoprivrede najavio je sastanke sa Evropskom komisije o ovom problemu;

Odgovor kakv god da bude, neće nama rešiti probleme. Jer , mi smo zaista povećali uvoz, ali krov svih problema zbog kojih se ovo dešava će ostati. Problem nastaje zbog loše agrarne politike kaj se vodila u zemlji. Vrednost naše proizvodnje pre 2013. godine bila je samo 2,4 milijarde dolara, a sada, vam to posle 12 godina samo varira… Ništa nismo novo stvorili, zato poljoprivreda pada u bruto nacionalnom dohotku. Ne samo zato što drugi sektori rastu, već poljoprivreda ne raste. U stočarskom uvozu 2012. godine imali smo 90 miliona suficita, sad imamo oko 220 miliona dolara deficita! Dali je to razeutleat te straegije i njene primene? Kad gledamo samo mleko, tada smo mali  izvoz koji je bio 30 miliona dolara suficita, sada je to 30 miliona dolara deficita!

·   Dokaz loše politike je da smo od ivoznika postali  uvoznici soje i da postoji mnogo parametara koje treba pratiti u agrarnoj politici;

Jer, agrarna politika je komplikovana jednačina o kojoj se mi brinemo samo o jednoj stvari – subvencijama. Ne samo zašto to poljoprivrednici traže, nego i zato što Ministarstvo samo na to odgovara… U EU svaki građanin izdvoji jedan evro dnevno za poljoprivedu, a kod nas svaki građanin, uključujuči novorođenu bebu, izdvoiji pola evra za poljoprivedu. Kod njih je tri četiri puta veća plata. Oni mogu to sebi da priušte.

Nije poenta u subvenciji, veću sistemu!

·   Mi pravimo veliki napredak, da se poljoprivreda subvencioniše. A, onda se postavlja pitanje kako to da nema efekta? Nije poenta u subvenciji, već u sistemu. Mi moramo da imamo sistem, dodao je Živkov, ističući da građani daju milijardu dolara kroz porez, a vrednost je samo oko 2,4 milijarde dolara. Navode se i primeri zemalja koje regulišu svoje agrarne polititike;

·   ,,Mi imamo u agraru bolestan organizam koji smo lečili pogrešnim lekovima. Moramo da menjamo te lekove. Jer, lekovi, su u ovom konkretnom slučaju, u mađarskoj ispred svakog marketa imate mlekomate. Ne samo mlekomate, naći ćete i proizvođače koji u kombijima i kamionima prodaju mleko. Ako je u prodavnici 120, a ispred možete da ga nađete za 90 dinara, pa naravno da u prodavnici neće više biti 120! U Crnoj Gori država pomaže proizvođačima, daje im opemu da oni sami proizvode sir i mleko. Dva puta godišnje je obavezna kontrola. Mi ne rešavamo problem,“, ističe Živkov.

Nekadašnji ministar Živkov je pojasnio i koji bi mogli da budu kratkoročni efekti pomoći mlekarima koji su tri nedelje bili na ulicama da bi se čuo njihov glas, pa tek onda da se počne problem rešavati. Ali, sistemski nije rešen. Pitanje je zašto to vlada nije rešila pre njihvog izlaska na ulicu? Da ide u susret problemima i da se rešavaju, a ne kada se već pojave na ulici, pa da budu proizvođači krivi!? A, oni su uraidli svoje! Sa smanjenim brojem krava mlekulja su proizveli 1,34 milijardi litara mleka. To je približno koliko se proizvodilo kada je bilo, mnogo, mnogo, mnogo, više grla u stajama! Dakle, oni su svoje uradii. Sa mnogomanej grla, proizvode približne količine mleka. Netraže da im držvava kupuje i prodaje mleko. Ali, traže da im država pomogne i ukaže na put za rešavanje problema. Jer, ministarstvo postoji zbog njih! Zato država treba da im pomogne, ali krivicu da ne svaljuje na njih! Jer, zna se zbog koga postoji ministarstvo zbog njih, ili oni zbog njega!?

·   Moramo da napravimo kraktoročne i dugoročne mere. Kratkoročno tim ljudima treba pomoći. Legitimna mera je da se razdvoji socijala od ekonomske politike, tj, preraspodela dohotka da se vidi koji su proizvođači najugroženiji, ukazuje je Goran Živkov.

·   Po običaju,Vlada probleme sa ulice rešava kroz uredbe. A, uredba je samo gašenje požara, ili ga ponekad i razbukta! Tako je bilo i ovog puta. Ministar poljoprivrede je rekao da su i razgovori završeni kao i da je postignut dogovor? Ministar je to potvrdio sa donetom uredbom.A, uredba doneta posle protesta na ulicama nikada nikome ništa dugoročno dobro nije donela. Proizvođači su rekli da su to bili nazovi razgovori, ali bez dogovora!? Otišli su da bi išli ovih dana na njive i počeli proćnu setvu na dva miliona hektara. Jr, oni su takvi, i pored velikih problema, nikad njive neće ostaviti nezasejane, pa koliko god da rodi!

Evo i te uredbe i šta u njoj piše:

Za nepoštovanje uredbe predviđene su i novčane kazne u iznosu od 50.000 do dva miliona dinara;

Ovu uredbu kojom se utvrđuje vanredna interventna mera podrške proizvođačima mleka u prahu za isporuku mleka u prahu proizvođačima konditorskih proizvoda, odnosno sladoleda, način njenog sprovođenja, kao i finansijska sredstva za njeno sprovođenje, usvojila je Vlada Srbije 5. marta 2026. godine.

·   Planovi za poljoprivredu: Potrebna je jasna strategija za upotrebu veštačke inteligencije u poljoprivredi!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 7. marta 2026. godine, na predstavljanju nacionalne strategije „Srbija 2030“, da bi poljoprivrednicima trebalo ponuditi najpovoljnije kredite, kao i da je agraru neophodna jasna strategija za upotrebu veštačke inteligencije.

„Mi danas trošimo pet puta više novca nego 2012. godine, a nismo uradili gotovo ništa na navodnjavanju, a svake godine dođete da kukate, rešavajte probleme na politički način, jer nam je suša. Ne toliko mali procenat imamo zemlje koju navodnjavamo da je to sramota. Zato moraju da se ponude najpovoljniji krediti i na tome mora da se insistira svakog dana i da se ukazuje koliko će svaki poljoprivredni proizvođač da ima koristi od toga. Onaj ko hoće, hoće. Onaj ko neće, ne mora“, rekao je Vučić.

·   On je naveo da je udeo poljoprivrede u BDP-u nekada bio 10, 11 ili 12 odsto, a da je danas ispod pet odsto. Nedavno je ministar rekao da je to 3,6 odsto i da je to rezultat, razvoja drugih delatnosti;

„Srbija se razvija u nekim drugim smerovima, ali Srbija nikad ne sme da zaboravi i da zapostavi poljoprivredu. Srbija mora da razvija hranu i industriju hrane. Srbija mora da obezbedi dovoljno vode i dovoljno hrane. I da ne potcenjujemo to što nam raste IT sektor i što će veštačka inteligencija da ima mnogo veći značaj, moramo da povedemo računa, pa vas molim, da izađete sa ozbiljnom vizijom kako da se ti problemi rešavaju, ne da se dodvoravamo nekome“, rekao je Vučić u Palati Srbija.

On je dodao da ga ne interesuju svađe oko agrarnih uprava, kako je rekao, na koji način će biti isplaćen novac.

„Pare koje dajemo su ogromne. I to nije naša dužnost, već naša dobra volja. Ali napravite sistem po kojem ljudi mogu da znaju šta da planiraju, da naprave računicu isplati mi se, ili neisplati mi se… Toliko možemo, ali hoću da znam šta je to što mi radimo“, rekao je Vučić.

·   Kazao je da hoće da vidi kako su predvideli sisteme za navodnjavanje, kako će da se bore protiv poplava, protiv toga što ne može da se izađe na kraj sa subvencijama iz Evrope „a ne možemo da ukidamo uvoze“;

„I ako me pitat, programe koje ste vi poslali, na koje imam lično najveće primedbe su u prosveti i obrazovanju i visokog školstva i poljoprivrede te vas molim da to dorađujete i da u narednih mesec dana možemo mnogo toga novog da pokažemo građanima Srbije“, rekao je Vučić.

·   Govoreći o protestu poljoprivrednika, Vučić je kazao da se oni neretko pojavljuju i kao grupe za pritisak;

„I prošlog februara, tad nema poljoprivrednih radova, i pretprošlog, kao i pre tri godine, uvek u isto vreme ćemo da imamo demonstracije. I u maju ćemo da imamo demonstracije za otkupnu cenu maline ili ako nije malina, onda je višnja, i uvek će tako da bude. I nikada se to neće promeniti“, rekao je Vučić.

·   Dodao je da ono što njega brine, što nema jasne strategije i vizije za upotrebu veštačke inteligencije u poljoprivredi;

„Ono što mene brine, uvaženi gospodine ministre i poštovani predsedniče vlade je to što nema jasne strategije i vizije za upotrebu veštačke inteligencije u poljoprivredi, jer mi danas trošimo pet puta više novca nego 2012. godine, a nismo uradili gotovo ništa na navodnjavanju, a svake godine dođete da kukate, rešavajte probleme na politički način, jer nam je suša“, naveo je Vučić.

·   Istakao je da mora da se napravi sistem po kojem ljudi mogu da znaju šta da planiraju, da naprave računicu i vide da li im se isplati ili ne da nešto rade.

O autoru

UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE 2025. godine: Branislavu Gulan nagrada za životno delo!

·   Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan je dobitnik Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije (UNS) u 2025. godini;

·   Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i seljaka Srbije;

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU u Srbiji, novinar, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, tada najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

U obrazloženju žirija, prilikom uručenja ovog priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

·   „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja ovog visokog priznanja! 

·   Po priči B.GULANA, uz POSLEDNJE PRIZNANJE UNS – NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO, JEDNA OD NAJDAŽIH MU JE I POVELJA SAVEZA NOVINARA SRBIJE I CRNE GORE, KOJA MU JE DOLJENA, 29. oktobra 2016. godine. U OBAZLOŽENJU, IZMEĐU OSTALOG PIŠE: ,,… ZA ŽIVOTNO DELO, BRANISLAVU GULANU, U ZNAK TRAJNOG PRIZNANJA ZA RAD I DOPRINOS UNAPREĐENJU NOVINARSTVA SRBIJE I CRNE GORE…“. To je tada potpisao predsednik Saveza novinara Crne Gore Savo Gregović;

·   Evo i najnovijih istraživanja  B.GULANA u oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i do sada sa ovim poslednjim priznanjem šest puta prikao priznanja za kao  dobitnik nagrada za životno delo! Tri međunarodne i tri domaće nagrade!

·   U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca;

·   Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada;

·   Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, pa je posle toga  imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024., 2025., 2026. godine…

·   Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije;

·   Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara;

·   Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mji je na na doražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji

·   U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

I u 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio presednik VIII saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održao u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo UNS, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine, u MeĆunarodnom PRESS CENTRU U BEOGADU, između ostalog kaže:

·   I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999.godine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, zatim oeptu NIGRO ,,BORBI“, njenom izdanju EKONOMSKOJ POLITICI, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ova institucija, nestala kao i Jugoslavija, rad je nastavio u Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u medijima eks Jugoslavije!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprorter kuće NIGRO ,,BORBA“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije 7. oktobra 1991. godine Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođeni hicima ispaljenih sa druge strane ulice, od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna!

Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji,sa druge neproijateljske strane u Vukvoaru, pronosili su oni koji nisu ni bili samo! Svako, posebno oni koji nisu tada billi na ratištu, stvarali su i širili svoje priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog dogašaja nije bio tamo! Osim mene!

Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

Istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali, povodom  tog događaja, jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije! Prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, tog 7. oktobra 1991. godine, u Vukvovaru.  Tada je  i Branislav Gulan u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, u Odžacima, predao ostatke njegovim ličnih stvari! Tašnu, blok olovku…

Dakle, Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao i za tog tadašnjeg biznismena. Ime je poznato  autoru ovih redova, ali i novinarima iz tog vremena!  Delo i akcija iz prve privatizacije medija u Jugoslaviji, a to je bila LISTA ,,BORBE“, akcije su  ,,dobili“ – kupili su zaposleni, koje su plaćali nekoliko odbijanjem rata od svojih lilnjuh dohodaka, odnosno plata.  Jedan broj akcija (oko 24)  kao muzejska vrednost, koje je dobio za dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, privatizacija je poništena…

·   U vreme priatiyacije lista ,,BORBA“, čiji je idejni tvorac takve koncepcije isadržava bio pok Stanislav Staša Marinković. Njegovo delo je nasledio i dogradio Manojlo Manjo Vukotić. Ali,  novo rukvodostvo, ipotencjjaklnji vlsnci  imanaj kuće ,,BORBA“ je smenilo i tadašnjeg glavnog  odgovornog urednika tog lista Manojla ManjuVukotića. Obazložemje je bilo samo u jednoj, jedinoj rečenici da je ,,Prekoračio ovlašćenja glavnog i odgovornog urednika“…!

·   Posle njega na to mesto, glavnog i odgovornog urednika tadašnje ,,BORBE“ bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, nakon samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene!

·   Nasledila ga je tada Gordana Logar…

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,BORBE“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle kratko vreme imao u vlasništvu list ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljebljenje našlo prvo je našlo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su, posle i njenog gašenja,  uglavnom preostali novinari, nakon toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

·   Posle neuspešne privatizacije, List ,,BORBA“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo… Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog, magičnog lista ,,BORBA“. ! Ali, nema više ni te jugoslovenske BORBEna danađnejm trži meidaj u Srbiji. Njihov današnji ukuoan tiraž je veoma sirokašan. Iznosi samo jedne četvrtinu danas svih tiraža dnevnih novina, nekadašnjih ,,Večernjih Novosti“, iz sedamdesetih godina prošlog veka!

·   Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada – priznanja za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)