·   Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude ključ za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost je produžena do kraja godine, ali bez javne rasprave, što ostavlja mnogo prostora za kritike;

·   Ova prošla Strategija poljoporivrede Srbije, kada je doneta 31. jula 2024. godine proizvođačima hrane narodu je obećavala med i mleko A, to je bio godišnji rast proizvodnje od 9,1 odsto,  ili u lošijim godinama 6,1 odsto! Ništa od toga se nije ostvairlo Sribja ima samo štete od nje: Jer, rast agrara u toj deceniji  bio je samo 1,7 odsto ili godišnje je to bilo tek 0,17 odsto!

·   Srbija je među retkim zemaljama uis vetu koaj je godinhju dana prov lea bez strategiej agara,. A, to značii da nije imala ni taj Agrarni ustav! Sad se vidi svetklo na kraju tunela;

·   Ambiciozni ciljevi buduće strategije – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima;

·   Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije. Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama;

·   Novinar, analitičar i publicista Branislav GULAN, dobitnik je i šeste nagrade za životno delo, ovog puta od Udruženja novinara Srbije (UNS). Visoko priznanje mu je uručeno 21. decembra 2025. godine na Dan UNS-a u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu;

Branislav GULAN

Fijasko desetogodišnje strategije poljoprivrede!

Strategija o razvoja poljoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude ključ za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost je produžena do kraja 2024. godine, ali i tada bez javne rasprave, što ostavlja mnogo prostora za kritike. Važila je do 31. decembra 2024. godine. Od tada pa danas, evo pred kraj 2025. godine Srbija, je možda I verovatno jedina zemlja u svetu svetu bez ovog strateškog dokumenta!

Recenzija ovog bivšeg dokumenta, koji je izradilo 240 stručnjaka, predstavljena je još krajem jula 2014. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Vlada Srbije je strategiju usvojila 31. jula 2014. godine. Međutim, obećanja o javnoj raspravi u Skupštini Srbije nikada nisu ispunjena. Ta strategija pada nikada niej bila u javnoj raspravi. Kada je završena strategija je usvojena na kraju jula 2014. godine u Vladi Srbije. Pa je tada bila i najavljena javna rasprava, a narodu je bilo obećano da će je posle toga usvojiti Parlament i biće obavezujuća za sve naredne Vlade. Nažalost, strategiju je  usvojila samo Vlada a u Skupštinu nikada nije ni upućena. Jer, se možda i verovalo u to šta je napisano pa da neće biti usvojena!?Jer, se već tada verovalo da se ona neće ostvariti. Iako je ovaj sad već bivši dokument, doneo sve što se loše što se dešava u poljorpoviredi Srbije pa čak i da se izgubi Prehrambeni suverenitet Srbije, kada je svinjsko meso u pitanju o njenim rezultatima se nikada i nigde nije raspravljalo. Čak nema ni odgovornosti odgovornih autora za tako loš rad i nanošenje štete Srbiji. Samo u 2023. godini za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina potrošeno je oko 574 milona evra. U 2024. godini da bi Srbija imala mesa u mesarama za uvoz je potrošeno čak 650 miliona evra. 

Tada je i konstatovano da je izgubljen prehrambeni suverenitiet Srbije, kada je ova oblast u pitanju! A, u 2025. godini do pred kraj godine taj uvoz je koštao oko milijardu evra! I prinosi u agraru Srbije su sad mnogo niži nego li recimo pre tri ili četori pa nekihy proizvoda i pet decenija. O tome postoje analize u Republičkom zavodu za statistiku. Pa se tvdi da je budućnsot polojoprivrede Srbije prvo da se ona vrati u prošlost, da se postignju ti prinosi pa tek onda da se nauka bavi pronalaženjem novih sorti i hibrida otpornih na suše i klimatske poremećaje!

Danas pred kraj 2025. godine Srbija nema prehrambeni suverenitet. I pored toga u 2024. godini imala je trgovinski suficit u sa svetomm, kada hrana u pitanju u trgovina sa svetom. U 2024. godini od izvoza hrane je prihodovano 5,1 milijardi evra, dok je za uvoz hrane potoršeno 3,9 milijardi evra. Imali smo trgovinski suficit kada je hrana u pitanju od 1,2 milijardi evra. To je dobro, ali gledajući šta sve Srbija može i koje koloičije hane da proizvdede – i nije. Svi imamo štete, kreatori agroekonomske politike su izgubili ugled, poljoprivrednici, narod i zemlja u celini imaju mateijalne štete. Jer, Srbija mora da uvozi hanu, koju bi trebala da proizvodi za izvoz. A, oni koji su usvojili pisali i usvojili štetnu strategiju nisu ni odgovarali za taj loše napisanj dokument, niti se bilo od njih izvinuoza taj pogrešan rad.

·   Prema ovom ambicioznom dokumentu, koji je donela Vlada Srbije krajem jula 2014. godine, bio je planiran godišnji rast poljoprivrede da iznosi 9,1 odsto u dobrim godinama, odnosno 6,1 odsto u lošim;

·   Realnost je, međutim, pokazala surovu sliku – rast je u celoj toj deceniji od 2014. pa do 2024. godinje bio samo 1,7 odsto, ili godišnje u proseku je to bilo svega 0,17 odsto!

·   Strategija je bila napisana na 145 strana, a namenski je finansirana je sa 8,2 miliona evra iz fondova tri evropske zemlje!

Glavni recenzent te sad prošle strategije bio je prof. dr Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljoprivrede i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici,  je pre recenzije možda i očekivao da će dokument biti ključan za razvoj sektora, ali rezultati govore drugačije. Jer, njegove primedbve na netačnost, štetnost i nerealnost tog dokumenta nisu prihvatili kreatori, ali ni tadašnje vlasti prilikom usvajanja tog dokumenta u Vladi Srbije, krajem jula 2024. godine.

·   Autori strategije su, suprotno onomk na ša ih je upozoravao Lovre, izgradili svoju viziju na neosnovanim pretpostavkama. Ključna projekcija bila je da će udeo poljoprivrede u BDP-u porasti na 15-20 odsto do 2024. godine, što je već tada delovalo kao fantazija! Prema dokumentu, da bi se to ostvarilo poljoprivreda bi morala rasti po godišnjoj stopi od  9,19 odsto, a kada bi se desila loša godina rats je trebao da bude, prema kreatorima, 6,1 odsto! Lovre je tada upozorio na te manjkavosti, pa je naglašavao da takvi rezultati nisu zabeleženi ni u jednoj zemlji sveta, a čak i da se ostvare bili bi pogubni za ekonomiju!

·   Odlukom đirija UNS-a aurtor ovih tekstova Branislav Gulan je dobitnik nagrade za životno delo. Prizuanje mu je uručeno 21. Decembra na dan UNS-a u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu.

Strategija pada od 2014. do 2024 godine!

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da je projekcija rasta bruto investicija u poljoprivredu od 10-15 odsto godišnje, takođe, kritikovana i nerealna.

„Podaci ukazuju da je udeo poljoprivrede u ukupnim stranim investicijama btada bio između 0,7 i 1,6 odsto, što pokazuje slab interes investitora. U takvom okruženju rast investicija potreban za proširenje navodnjavanih površina za 210.000 hektara je gotovo nemoguć“, kaže Gulan. U 2024. godini prema podacimaj RZS u Srbiji se navodnjavalo samo 48.668 hektara. U 2025. godini Državni revizor je kontrolisao trošenje ogormkngo novca eva za navodnvanje u javnim preduzećima Vojvodine, ii utvdio da nema reztuata u potorpšehnim parfa,a đšto unamčpi das u njive i dalje žedne. Prvi rezultati te strategije, već tada su najavljivali u manju proizvodnju hrane, a prema analizama prinosi su manji nego pe nekoliko decenija ili čak i pola veka!

Dokument je pretpostavljao da Srbija raspolaže obiljem agrarnih resursa, iako statistika to demantuje. Prosečna dostupnost poljoprivrednog zemljišta po stanovniku je ispod evropskog i svetskog proseka. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, 2023/24 godine u Srbiji postoji samo 3.257.100 hektara korišćenih oranica. Popis je pokazao da Srbija ima samo 508.365 gazdinstava. Stočarstvom se bavi samo 313.495 gazdinstava. U Srbiji sad postoji samo 698.605 grla stoke, zatim 2.349.176 grla svinja, 1,7 grla ovaca, oko 150.000 gla koza, više od 22 miliona grla živine i 1,26 miliona košnica za pčele.

·   Popis poljoprivrede je pokazao da se ovom granom, ukupno bavi 1.150.653 lica. Ili prosečan broj članova i stalno zaposlenih na svakom porodičnom gazdinstvu je po 2,2 lica. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina, a tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina! Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji tek po jedna krava, pet svinja tri ovce i po tri košnice pčela;

·   U Srbiji postoji 4.720 sela. Čak u 600 sela danas više nema ni jedne krave! Popis je pokazao da u 1.200 sela ima manje od po 100 stanovnika i da če nestati za 10 do 15. Godina. Prema proceni RZS do 2052. godije sa mape Srbije nestaće ukupno 3.000 sela!

·   Prosečan prihod po jednom hektaru njiva u Srbiji je od 1.000 d0 1.200 evra!

Takođe, predviđanja o razvoju trgovine putem Produktne berze u Novom Sadu, sa godišnjim rastom od 11,4 odsto, smatrala su se preterano optimističnim jer ova institucija tada nije ni funkcionisala kao prava berza.

Iako je strategija formalno postavila adekvatne ciljeve, poput rasta proizvodnje i stabilizacije prihoda proizvođača, predložene mere nisu garantovale njihovo ispunjenje. Uloga Direkcije za robne rezerve, koja je trebalo da postane efikasan tržišni mehanizam, ocenjena je kao neodrživa u kontekstu postojećeg zakonodavstva i dotadašnjih iskustava.

Prva godina sprovođenja Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja umesto očekivanog rasta od 6,1 donela je pad proizvodnje od čak osam procenata. I tako redom, bilo je više godina sa padom nego sa rastom proizvodnje!

„Srbija je, ironično, beležila nižu proizvodnju nego tokom 2014. godine kada su katastrofalne poplave smanjile rod. Sve što se sad loše dešavalo u agraru Srbije posledica je te loše Strategije za koju je glasalo svih 240 autora i garantoalo razvoj od 9,1 odsto ili 6,1 odsto godišnje u ulošim godinama. Ništa se od toga nije ostvarilo ostim toga je su Sribju sa takvimk ocenama doveli do toga da je izgubil aprehrambeni suvereniet kada je meso u pitanju. Mesare su pune jer se uvoze ogromne količine mesa, ali je i poklan i ogroman stočni fond u zemji, p su mesare sam prividno pune“, zaključuje Branislav Gulan.

Stranci pisali prvu okvirnu Strategiju!

Još alarmantnija situacija je bila je krajem 2024. godine sa izradom prvog novog nacrta strategije, koja je bila predmet oštrih kritika. Ministarstvo poljoprivrede Srbije tada je odbilo da Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije dostavi okvirni nacrt buduće strategije na 100 strana, izrađene u drugoj polovini 2024. godine. Na tom dokumentu radili su timovi iz Sarajeva, Ljubljane i Srbije. U tom timu bilo je 10 stručnjaka iz Sarajeva, 10 iz Ljubljane i četiri konsultanta iz Srbije.

Kada je taj okvirni Nacrt strategije odbijen u Odboru za poljoprivredu, pronađeno je novo rešenje da se krene u izradu novog dokuemtnha, tek krajem 2024. godine. Dokument je počet da se radi aprila 2025. godine, kada je formirana nova Vlada Srbije, Ministar poljoirovirede, 17 po redu od 2000. godine postao je prof dr Dragan Glamočić, koji je po drugi put seo u tu fotelju. Tada se krenulo sa reformom poljoprivrede u Srbiji i to će još dugo potrajati… Svaki dosadašnji ministar u proseku je u toj fotelji proveo samo po 14 meseci!

·   Za specijalnog savetnika je izabrana prof dr Tatjana Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja je dobila zadatak da radi novi na Nacrt strategije poljoprivrede Srbije. Rečeno je da će njen zadatak biti prvo da se vrati prehrambeni suverenitet Srbije. Nacrt tog dokumenta je urađen i on se naklazi na javnoj raspravi do kraja 2025. godine. Posle usvajanja treba da važi do 2034. godine. On trega da izleči bolesnu poljoprivedu Srbije! Ali, za to će biti podrška I zemlje Srbije! Jer, neće biti dovoljno samo ono što je napisanjo ako ne bude podrške i od  onih koji treba to da sprovode u život, ali i onih koji treba to da finansiraju! 

Šta donosi predloženi najnoviji nacrt Nove strategije?

Evo šta se predlaže u Nacrtu novog dokumenta, koji do 2034. godine treba da reši nagomilan probleme u agraru Srbije. Šta sve i koji problemi treba da se reše u ovom budućem agrarnom dokumentu, odnosno agrarnom ustavu počitajte na sledećim stranama gde je predtstavljen taj document! Nacrt strategija, koja treba da izleči poljoprivredu Srbije, napisan je na 192 strane! Za sada će je usvojiti samo Vlada Srbije, a važiće od 2025. pa do 2034. godine!

Srbija ima dovoljno strateških proizvoda poput pšenice i kukuruza!

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio 6. jula 2025. godine da Srbija ima dovoljno strateških proizvoda poput pšenice i kukuruza za svoje potrebe i da ne treba očekivati velike skokove cena tih proizvoda.

„Cene će rasti, ali ne treba strahovati da će cene ići u ekstreme nekih namirnica. Ekstremno se desilo sa trešnjama, ali to nije nešto bez čega se ne može. Verovatno mnogi ne znaju – cena maline u ovom momentu je dostigla i preko 600 dinara. To je tržište, ali kad je reč o strateškim proizvodima – pšenici, kukuruzu, brašnu – i ako bude skokova cena, to će biti minimalni skokovi. Imamo dovoljno za svoje potrebe“, rekao je Glamočić za RTS, prenosi Politika.

On je istakao da nema mesta za brigu, jer je Srbija zemlja izvoznica i, bez obzira na sve teškoće, najjača je u regionu.

Ministar poljoprivrede ocenio je da bi bilo dobro da kiša padne u narednih deset do 15 dana, ali je napomenuo da biljke imaju svoj mehanizam za zaštitu. „Negde će pasti kiša, negde će biti nevreme, ali Srbija raspolaže dovoljnim zemljišnim površinama i ima uvek viškove hrane“, naveo je Glamočić. Po njegovim rečima, nije racionalno navodnjavati sve kulture, jer ni najbogatije zemlje to ne rade. „U ovih nekoliko godina, preko 100.000 hektara je dobilo sisteme za navodnjavanje. Do kraja godine biće pušteno još 20.000, ali treba da se shvati da bogate zemlje ne navodnjavaju sve kulture. Nije racionalno, nije opravdano. Vi možete navodnjavati povrtarsku proizvodnju, voćarsku proizvodnju i, uglavnom, u 90 odsto slučajeva ta proizvodnja u Srbiji je pokrivena navodnjavanjem“, zaključio je Glamočić.

·   Ministar je u pravu kada govori o psenici i kukuruzu, jer to svi znajau da imamo dovoljno za 6,5 miliona stanovnika pa čak još i za izvoz. Ali , iako se zna da je Srbija izgubila Prehrambenki suverenitet zbog toga što mora da uvozii 40 do 50 odsto potreba za svinjskim mesom. I da je broj svinja danas, a to je 2.349.176 grla na nivou 1947.godine. Uz to i broj goveda od 698.605 grla je na vekovnom minimumu! To znači da je, pre svega, zbog loše agroekonomske politike, tov smanjen za polovinu, za samo za nekoliko godina, a uvoz porastao za nekoliko stotina puta! Uz to potrošnja svinjskog mesa po jednom stanovniku, prema zvaničnim državnim podacima pala je sa 18 na 15 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Zaboravio je da kaže da su mesare pune, pre svega, zahvaljujući uvozu mesa, za šta će ove 2025. godine biti potrošenono oko milijardu evra. Pored toga poklana je domaća stoka pa su staje i obori prazni! To sve zaboravlja da kaže da su to razlozi zasto je prvui zadatak u novoj, budućoj strategiji, kako u njoj i piše, da se Srbiji kroz njenu primenu vrati i izgubljeni Prehrambeni suverenitet!

Nacrt strategije do 2034. na javnoj raspravi: Između ambicioznih ciljeva i starih strukturnih problema

·   Nacrt strategije postavlja ambiciozan cilj: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, „zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem)!

·   Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije. Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama!

·   Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

·   Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima.

·   Ipak, ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan.

Dokumenat, realnost ili samo deklaracija!?

Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, sman jenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proiz vodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne os tati na nivou preporuka. Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak;

·   Ministarstvo poziva sve zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima Nacrta Strategije poljoprivrede i rural nog razvoja i svoje komentare dostave najkasnije do 31. decembra 2025. godine!

Nacrt Strategije poljoprivrede i rural nog razvoja Republike Srbije za pe riod 2025-2034 postavlja ambiciozan cilj: obnovu prehrambenog suvereni teta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, „zelenim“ i digitalnim mode lima proizvodnje. Za razliku od pre thodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sek tor sa najvećim potencijalom za opor avak. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta.

Međutim, sam nacrt priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između ciljeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi doku ment obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali ključni test biće izrada nacionalnih programa za poljoprivre du i ruralni razvoj, koji će ovu strate giju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku. Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni kara kter.

Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinst vima, što je u skladu sa evropskom praksom. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u rural nim sredinama. Iako Strategija forsira digitalizaciju poljoprivrede, kroz e- Agrar, preciznu poljoprivredu i pri menu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pris tup realan za prosečno poljoprivred no domaćinstvo u Srbiji. Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, sman jenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proiz vodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne os tati na nivou preporuka. Ministarstvo poziva sve zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima Nacrta Strategije poljoprivrede i rural nog razvoja i svoje komentare dostave najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

·   Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025-2034. godine predstavlja najvažniji planski dokument agrarne politike u narednoj deceniji i dolazi u trenutku kada se domaća poljoprivreda suočava sa višeslojnim izazovima – od klimatskih promena i degradacije zemljišta, preko pada stočarske proizvodnje, do nepovoljnih demografskih trendova i rastuće zavisnosti od uvoza hrane!

Ministarstvo poziva predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privredne subjekte, stručnu i akademsku javnost, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima i aktivno učestvuju u oblikovanju buduće agrarne politike.

Šta nudi novi Nacrt?

Nacrt strategije postavlja ambiciozan cilj: Obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, „zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem).

·   Jedan od najznačajnijih nalaza Strategije jeste podatak da se udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije u poslednjih deset godina smanjio sa 6,1odsto na svega 3,8 odsto, dok je zaposlenost u sektoru pala sa gotovo 20% na oko 13% ukupne zaposlenosti a strategija_poljoprivrede. Ovi trendovi ukazuju ne samo na relativni rast drugih sektora, već i na strukturnu stagnaciju agrara, nedovoljna ulaganja i snažan uticaj klimatskih ekstrema

·   Posebno zabrinjava pad pokrivenosti uvoza izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda – sa preko 180 odsto na ispod 140 odsto u desetogodišnjem periodu. Iako Srbija i dalje ostvaruje suficit u razmeni hrane, on se sistematski smanjuje, dok izvoz i dalje dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću.

Stočarstvo prepoznato kao „najslabija karika“

Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi nacrt izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Smanjenje broja grla, naročito kod malih i srednjih gazdinstava, direktno je povezano sa padom sadržaja organske materije u zemljištu, većom zavisnošću od mineralnih đubriva i smanjenom otpornošću proizvodnje na klimatske promene.

Strategija jasno povezuje obnovu stočarstva sa ciljevima klimatske politike – kroz unapređenje genetike, ishrane, upravljanja stajnjakom i primenu precizne poljoprivrede – ali ostavlja otvoreno pitanje brzine i obima finansijske podrške potrebne za stvarni preokret na terenu.

Mala gazdinstva – važna, ali sve slabija

Iako mala i mikro gazdinstva čine više od dve trećine ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, njihov udeo u ukupnoj proizvodnji i stočarskom fondu se smanjuje. Strategija priznaje njihovu ključnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica, lokalnih tržišta i prehrambene sigurnosti, ali istovremeno konstatuje da su administrativne procedure, spora isplata podsticaja i ograničen pristup investicijama ozbiljno ugrozili njihovu održivost.

U tom smislu, dokument najavljuje jačanje savetodavnih službi, digitalizaciju sistema podrške i bolju integraciju mladih i žena u ruralnim područjima, ali uspeh ovih mera će zavisiti od njihove stvarne primene na lokalnom nivo

EU okvir i zelena tranzicija – neizbežan, ali zahtevan put

·   Strategija je snažno oslonjena na evropski okvir – Zeleni dogovor, strategiju „Od njive do trpeze“, reformu Zajedničke poljoprivredne politike i Plan rasta za Zapadni Balkan. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta;

Međutim, sam nacrt priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između ciljeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali ključni test biće izrada nacionalnih programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku.

Subvencije kao „socijala“ – nepopularna, ali nužna reforma

·   Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter. Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom!

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. Bez pažljivo dizajniranih prelaznih mehanizama, ciljane podrške i jasne komunikacije, promena fokusa može dovesti do dodatne marginalizacije najranjivijih proizvođača.

Visoke tehnologije, niska realnost

Iako Strategija snažno forsira digitalizaciju poljoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu poljoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji. Sa prosečnom veličinom poseda od svega 6,4 hektara i prosečnom starošću traktora većom od 20 godina, značajan deo poljoprivrednika suočava se sa osnovnim infrastrukturnim i finansijskim ograničenjima.U tom kontekstu, postoji rizik da digitalna transformacija, umesto da bude alat za inkluziju, postane filter koji dodatno favorizuje velika i tehnološki opremljena gazdinstva, dok mala i srednja ostaju „ispod radara“ digitalizacije. Bez paralelnih ulaganja u dostupnu mehanizaciju, obuke i prilagođene modele podrške, digitalni jaz mogao bi se dodatno produbiti, suprotno deklarativnim ciljevima Strategije.

Manje površina, lošiji kvalitet!

·   Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemljišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije. Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama.

Strategija naglašava potrebu za održivim praksama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, boljim upravljanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.

Navodnjavanje – večito obećanje u eri klimatskih promena!

·   U kontekstu sve učestalijih suša i klimatskih ekstrema, podatak da se u Srbiji navodnjava svega 8,3 odsto obradivog zemljišta predstavlja jedan od najalarmantnijih pokazatelja stanja u agraru. Ali, na osnovu poslednjih analiza Državnog revizora i taj procenat je u velikom pitnaju, jer nisu pušteni u pogon predviđeni projekti, a pare su potrošene. Zemlja je i dalje suva i žedna! Jer, prema analizi Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se od obradivih 3.357.100 hektara navodnjavalo samo 48.668 hektara. To je mnogo manje od ovog procenta!

Iako Strategija predviđa značajna ulaganja u sisteme za navodnjavanje i bolje upravljanje vodnim resursima, dosadašnja spora dinamika realizacije sličnih projekata opravdano izaziva skepsu. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će se do 2034. godine zaista dostići nivo navodnjavanja koji garantuje stabilnost prinosa i otpornost proizvodnje, ili će i ovaj ciklus strateškog planiranja ostati na nivou infrastrukturnih obećanja bez sistemskog učinka.

Gubitak semenskog suvereniteta – tiha erozija prehrambene nezavisnosti!

·   Posebno zabrinjava priznanje u samom Nacrtu o drastičnom padu učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 odsto na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija. Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju „prehrambenog suvereniteta“.

·   Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

Realističnija dijagnoza, ali ključ je u primeni!

Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2025-2034 donosi realističniju dijagnozu stanja nego prethodni dokumenti i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara. Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima. Ipak, ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan.   

Kakav Zakon o stočarstvu treba Srbiji – balans između regulative, proizvodnje i tržišta?

·   U Srbiji je u toku javna rasprava o novom predlogu Zakona o stočarstvu koji bi, prema najavama nadležnih, trebalo da omogući održiviji razvoj sektora i povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača. Takođe, očekuje se da će obezbediti veći stepen zaštite biološke raznovrsnosti i genetskih rezervi.

Novi propisi i standardi biće usklađeni sa evropskim, kažu u resornom ministarstvu. Naglašavaju da je od početka meseca pristigao značajan broj sugestija i da je stručna javnost i te kako zainteresovana za uređenje ove oblasti.

Važeći Zakon o stočarstvu donet je još 2009, a poslednji put menjan je pre skoro deceniju. Mnoge njegove odredbe su zastarele i nisu usaglašene sa evropskim zakonodavstvom, zbog čega je potrebno usvojiti novi akt.

„Novim zakonskim rešenjem uvodi se model organizovanja subjekata u stočarstvu kroz formiranje odgajivačkih društava, propisuje se način vođenja registra odgajivačkih društava, njihova prava i obaveze, kao i osnovni uslovi koje treba da ispuni glavni odgajivački program. Na taj način će biti obezbeđena bolja kontrola produktivnosti domaćih životinja i sprovođenja odgajivačkih programa“, navode u resornom ministarstvu.

Srbija bi što pre trebalo da uvede genomsku analizu!

Genomska analiza je u razvijenim zemljama standard, a kod nas se sprovodi tek na po nekoj farmi, tvrdi Nikola Todorović. „Mi imamo stare metode selekcije, jer naše organizacije nisu spremne da prihvate novitete. Genomska analiza znači da ne čekamo da se tele razvije u junicu i kravu da vidimo koje ona ima potencijale, već se uzima deo tkiva, obično iz uha, i za nekoliko dana dobijamo rezultate kakvu će ta krava imati mlečnost, koliku mlečnu mast, proteine, kakve je plodnosti… Zašto da hranimo neku životinju koja nema potencijala? Škart odmah treba da odbacimo“, ističe Todorović.

·   Poseban značaj dat je očuvanju genetskih rezervi domaćih životinja i biološke raznovrsnosti u stočarstvu. Primenom odredbi evropske Uredbe o odgoju životinja koje se odnose na priplodne domaće životinje i njihove reproduktivne materijale, stvoriće se uslovi za jednak tretman domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu. „Za Srbiju je bitno da ispuni uslove propisane Uredbom o odgoju životinja, kako bi proizvođači mogli da izvoze priplodni materijal u zemlje članice EU, kao i druge zemlje koje poštuju EU pravila. To se može ispuniti nakon kontrole sprovedene od strane Komisije. Novim zakonom se povećava uticaj odgajivača na sprovođenje odgajivačkih programa i donošenje odluka u kom pravcu će se razvijati proizvodnja, pre svega, u odnosu na potrebe domaćeg i stranih tržišta“, ističu;

Sirovine moraju da se prerade

·   Stručnjaci kažu da je ključno pitanje kako povećati produktivnost po jedinici površine. Trenutno je godišnji prihod po hektaru u Srbiji u proseku oko 1.000 evra, dok razvijene zemlje poput Belgije, Danske i Austrije imaju prihod od preko 35.000 evra. Potencijal domaće poljoprivrede je prihod od oko 100 milijardi dolara, što nikada nije ostvareno.

·   „Krug mora da se zatvori. Ako proizvođači imaju sušnu godinu, ne rode im pšenica i kukuruz, oni će, ipak, ostvariti profit jer drže piliće, svinje, tove bikove, imaju svoju klanicu. To što im je rodilo prerade i plasiraju kao gotov proizvod“, objašnjava prof. dr Vitomir Vidović sa Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Odnos cena gotovih proizvoda i sirovina

·   Danas se dešava da se gase farme, jer se kapital iz prerađivačke industrije i trgovine ne vraća primarnom proizvođaču, upozorava prof. dr Vitomir Vidović. „Proizvođač prodaje mleko po 80 dinara. Od tog mleka se prave još i kajmak, sir, surutka, jogurt i tu je zarada od najmanje četiri puta. Kiflu sam u jednoj pekari pre dva dana platio 80 dinara. To je četiri kilograma pšenice. Od kilograma brašna može da se napravi 30 kifli. 30 kifli po 80 dinara je 2.400 dinara, a proizvođač za kilogram pšenice dobija 20 dinara. U to su mu uračunati svi troškovi – pesticidi, herbicidi, đubrivo, obrada zemlje, seme“, navodi Vidović. Paritet između biljne i stočarske proizvodnje uvek je, kaže, bio najmanje jedan prema četiri.“Ako obrađujete jedan hektar, posejete ječam, imate pet do šest tona. Skinete ječam i postrno posejete kukuruz. Imate na tom istom hektaru četiri do osam tona silaže. Utovite sedam bikova, koji koštaju po 3.000 evra to je 21.000 evra. A ako imate i svoju preradu i prodavnicu onda je prihod 35.000-37.000 evra, ako ne i više. Da bi se svinjarstvo i govedarstvo razvijalo, država mora da obaveže ljude koji drže zemlju da drže stoku“, navodi Vidović.

Takođe, mlekarska industrija bi obavezno morala da ima svoje farme, a trebalo bi zabraniti slobodan uvoz mleka i mleka u prahu!

Farmeri moraju da donesu odgajivački program!

Proizvođači mleka kažu da bi po njima ovaj predlog trebalo da bude povučen iz javne rasprave, jer na nacrtu zakona nisu konsultovani farmeri. Trenutno se u Srbiji donose petogodišnji odgajivački programi.

„Apsurd je da se svakih pet godina piše jedno isto. Moramo da imamo kontinuirani odgajivački program. Njega treba da kreiraju i kontrolišu farmeri. Udruženje bi prihvatilo i obaveze i odgovornosti, kao i finansiranje toga. To je trenutno u rukama glavne odgajivačke organizacije, a njenim radom niko nije zadovoljan. Velika su davanja iz budžeta, a nema efekata u pogledu rasnog sastava i produktivnosti“, kaže Nikola Todorović iz Udruženja proizvođača mleka Srbije.

Živinarima bi pomogle subvencije u iznosu od pet do 10 dinara po predatom piletu!

Živinari smatraju da bi zakonom trebalo uvesti subvencije po utovljenom piletu. „Povećani su troškovi radne snage, energenata, struje. Mi svi radimo uslužno i svedeni smo na malu zaradu, a obavezni smo prema farmi 24 sata dnevno. Nama bi trebale subvencije po piletu, kao u Republici Srpskoj što postoje, i to u iznosu od pet do 10 dinara po predatom piletu državi“, kaže Radoslav Lukić, živinar iz Žablja.

·   Ova graa je povećala godišnju proizvodnju sa 118.000 na 141.000 tona mesa godišnje. Potrošnja živinskog mesa po jednom stanovniku Srbiji je povećana sa 15 na 18 kilograma godišnje!

Proizvođači ribe kažu da treba uvesti uslovna grla i podsticaje!

Proizvođači ribe traže jednak tretman sa ostalim stočarima. Za početak da se ustanovi uslovno grlo, kako bi mogli da konkurišu za zakup državnog zemljišta. „Mi smo veliki potrošači električne energije, pa su nam tu potrebni benefiti. Veliki smo potrošači dizela, jer svake godine radimo rekultivaciju ribnjaka. To je skoro pa ratarska radnja, a oni imaju regresirano gorivo, mi nemamo. Takođe, već nekoliko godina nema javnog poziva za subvencije za nas. Naš predlog je da to bude po kilogramu proizvedene i prodate ribe na bazi PDV-a koji je trenutno između 40 i 50 dinara“, kaže Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo u PKS.

Srbija nema Upravu za stočarstvo!

Stručnjaci kažu da je ključno formiranje Uprave za stočarstvo, koja bi sarađivala sa Upravom za veterinu. „Uprava za stočarstvo bi davala podatke i govorila da ne mogu da se daju dozvole za uvoz životinja kada mi imamo dovoljno životinja u državi. Imali smo slučaj da uvoznik dobije dozvolu za uvoz 100000 tovljenika bez roka kada to mora da uradi. I onda on uvozi svinje kada se poveća cena tovljenika, što odmah izazove poremećaj na tržištu. Da imamo Upravu za stočarstvo, morali bi da se zapitaju šta se to radi“, objašnjava Čedomir Keco iz Udruženja „Agroprofit“.

Inspekcija mora da kontroliše robu na rafovima!

Istovremeno, treba unaprediti i inspekcijske kontrole. „Rad inspekcije i kontrola prometa hrane mora drugačije da se reši. Ne treba da bude vest da je inspekcija išla u fabriku. Pa normalno je da će da idu u fabriku. Suština je da ode u prodavnicu, da vidi šta je iz fabrike, iz prerade, otišlo u prodavnicu. Inspekcija mora da ima svoj fond za uzorkovanje i kontrolu svih proizvoda iz trgovina“, zaključuje Keco.

Donošenje ovog zakona predstavlja važan korak u ispunjavanju obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, konkretno u okviru Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i Klastera 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija. Očekuje se da bude usvojen u prvoj polovini naredne godine.

Uvoz jabuka i krušaka obara cene domaćih proizvođača!

U Srbiji je pod voćnjacima i vinogradima 214.330 hektara zemljišta, a što se voćnjaka tiče najviše je površina pod šljivama, pokazuju podaci u brošuri Popis poljoprivrede 2023, koju je objavio Republički zavod za statistiku.

Na drugom mestu su jabuke koje zauzimaju 13,2 odsto površina zasađenih voćem, na trećem mestu su maline sa 9,5 odsto, a kruške imaju 3,1 odsto udela.

Gajenjem jabučastog i koštičavog voća kod nas se bavi 258 registrovanih preduzeća koja su, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2024. godini poslovala negativno. Konkretno, ostvarila su ukupan gubitak u iznosu od 678.693.000 dinara, a od ukupnog broja firmi u ovoj delatnosti njih 85 poslovalo je u minusu.

Godinu dana ranije situacija je bila bolja, jer je sektor poslovanje završio sa ukupnim dobitkom od 171.589.000 dinara.

Očigledno je i neočekivani mraz uticao na lošije rezultate, a niske temperature kada im vreme nije (april, maj), opomena su za poljoprivrednike, odnosno sve one koji se bave proizvodnjom voća.

Sofija Petković, pomoćnica direktora preduzeća Frueko iz Novog Sada, kaže da je i njih mraz iznenadio, te uticao na poslovne rezultate.

„Osiguravajuće kuće u osnovnom paketu više ne pokrivaju taj deo, pa smo reagovali drugačije i uspeli da se izborimo sa mrazom. Godina je svakako bila izazovna i po pitanju radne snage. Sezonski upošljavamo 200 radnika, uglavnom iz Srbije, ali cena rada je porasla, što je bio izazov u smislu viših troškova. Ipak, uspeli smo da rešimo sve probleme“, kaže naša sagovornica.

Rakija je deo naše tradicije – važno je konzumirati je pametno i biti siguran u njen kvalitet!

U prostorijama Turističko-informativnog centra Vojvodine, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević, uručio je sertifikate korisnicima, nakon završenog projekta „Sertifikacija proizvođača jakih alkoholnih pića u cilju izvoza proizvoda i nadzora proizvođača jakih alkoholnih pića u AP Vojvodini“.

·   Rakija je deo naše tradicije, pa i turističke ponude. Osim što je važno konzumirati je pametno, važno je i biti siguran u njen kvalitet. Sertifikati upravo to garantuju. „Ono što mi moramo da imamo to su standardi u proizvodnji, standardizacija, to ovi sertifikati pokazuju na neki način, da bi mi mogli na tržište da izađemo i da se takmičimo sa najkvalitetnijim konjacima ili viskijim ili drugim proizvodima“, rekao je Dragan Kričković, Akademska rakija;

Ovo je druga godina da se ovaj projekat sprovodi, uz podršku Pokrajine.“Upravo ova akcija ima za cilj da srpsku rakiju koja je vezana za naše običaje našeg naroda standardizuje i da svako ko dođe u Vojvodinu i Srbiju kada kupi neku rakiju, kada pije neku rakiju u restoranu, kod kuće zna da su te rakije sertifikovane, standardizovane i da ispunjavaju najviše standarde. Isto tako kada ih budemo izvozili da možemo bez problema na bilo kojem trđžištu da nastupimo i kažemo ovo su najkvalitetnija pića sa teritorije AP Vojvodine“, saopštio je pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Nenad Ivanišević.

Budući da na teritoriji Vojvodine imamo izuzetno kvalitetne proizvođače rakije, želja je da se javnost što bolje upozna sa njima, naglasio je Pokrajinski sekretar za privredu i turizam, najavivši da će prilika za to biti veliki sajam rakije koji će se, kako se planira, održati u aprilu, pred Poljoprivredni sajam, u Novom Sadu.

,,Frueko“ proizvodi jabuke i kruške na oko 200 hektara voćnjaka, a trenutno se u njima odvija rezidba. Posluju na domaćem, ali i stranim tržištima, poput Italije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske. Izvoze i u zemlje regiona. „Voće koje dolazi iz uvoza obara cene kod nas. Hrvatska je, na primer, uvela propis po kome ne mogu da se uvezu jabuke i kruške iz inostranstva dok se prodaju domaće i to bi trebalo uraditi i kod nas. Država bi to trebalo da reši“, ističe Petković. Ona dodaje da ,,Frueko“poseduje savremenu hladnjaču kapaciteta 6.500 tona, gde svoje voće može da skladište na duži period, a poseduje najsavremeniju opremu za sortiranje i kalibriranje voća kapaciteta devet tona na sat koja omogućava pranje i sortiranje voća po veličini, težini i boji.

Na vrhu liste najuspešnijih preduzeća u ovom sektoru nalazi se HB Rudnap d.o.o. iz Brestovika. Dobit ove firme u 2024. godini iznosila je nešto više od 115 miliona dinara (115.012.000), a ukupni prihodi 478 miliona dinara (478.030.000). Godinu dana ranije dobit je bila niža i iznosila je skoro 60 miliona dinara (59.917.000). Interesantno je da je ovo preduzeće u 2023. zapošljavalo 33 radnika, a prošle godine taj broj je pao na samo petoro zaposlenih.

Odmah iz njih nalazi se firma ,,Modesty Fruits“ d.o.o. iz Nove Pazove, koja je u 2024. godini ostvarila dobit od 44,2 miliona dinara (44.299.000), dok su prihodi bili na nivou od 127,4 miliona dinara (127.409.000). Dobit ovog preduzeća sa troje zaposlenih u 2023. godini bila je viša i iznosila je 63,6 miliona dinara (63.662.000).

,,Atos Fructum“ d.o.o. iz Male Remete zauzeo je treće mesto, sa ostvarenom dobiti od 40,7 miliona dinara (40.732.000) u 2024. godini, što je bolji rezultat u odnosu na godinu dana pre kada je ovajparametar iznosio 30,5 miliona dinara (30.513.000). Ova kompanija je u prošloj godini imala 70 zaposlenih.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan i novinar i predsednik ANEM-a Veran Matić su ovogodišnji (2025.g) dobitnici Nagrada za životno delo Udruženja novinara Srbije (UNS);

U obrazloženju žirija prilikom uručenja ovog priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

·   „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domet! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mji je na na doražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji;

U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio presednkik VIII saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine između ostalog kaže:

I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonoimskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u emidijima eks Jugoslavije!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprorter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. Godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogođeno od hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji,sa druige neproiajteljske strane u Vukvoaru, pronosili su oni koji nisu ni bili samo! Svako, posebno oni koji nisu bikli na ratištu, stvarali su i širili svoje priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarli svoje viđenje tragičnog dogašaja nije bio tamo! Osim mene!

Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovim ličnih stvari!

Dakle, Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deoi akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“  dobili su zaposleni. Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio ya dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci  kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, privatizacija je poništena…

·   List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

·   Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.                        

(Nastaviće se)