Može li bolje?

·   Od poreskih obveznika za poljoprivredu u Srbiji odlukom Narodne skupštine, a preko budžeta izdvojeno je za 2026. godinu 147,5 milijardi dinara. To je najviše od postojanja finansiranja ove delatnosti budžetskim novcem. Tačan broj stavki trošenja koji se odnosi na poljoprivredu, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva nije sabran, ali se može videti da su sve potrebe poljoprivrednika u agrarnom troškovniku;

·   Javna skladišta nisu „ovlašćena skladišta“ državnih robnih rezervi već su zakonom definisani prostori i odgovornost vlasnika koji preuzima robu na čuvanje. Oslonac ratara je u tome da robu ostavljaju na sigurnom mestu i da dobijaju robni zapis od poslovne banke i novac sa obavezom vraćanja za šest  meseci. Dakle, roba na čuvanju je  garancija da banka u ni jednom slučaju neće biti oštećena;

·   U Srbiji jezaustavljanjem rast cena hrane i dovođenjem inflacije u ciljani okvir, stvoreni uslovi za jače ispoljavanje dvosmernog uticaja donetih mera države na realan životni standard građana. Srbija se razvija u nekim drugim smerovima, ali nikad ne sme da zaboravi i da zapostavi poljoprivredu! Srbija mora da razvija hranu i industriju hrane. da obezbedi dovoljno vode i dovoljno hrane;

Branislav GULAN

Strategija, lek za teško bolesni agrar!

Opredeljenje naroda za podršku poljoprivredi iskazala je Narodna skupština, što od svih institucija nadležnih ministarstava, a pre svega od Vlade, zahteva izuzetan kvalitet u radu, efikasnost i poštovanje iskazanih programa razvoja poljoprivrede i zaštite sela. Vladina briga nije u donošenju uredbi i pravilnika, već u valjanom radu inspekcija nadležnih institucija i službi. Cela nacija je pozvana od Predsednika države Aleksandra Vučića „da radimo više i bolje“. Poziv je iskazan u pravo vreme i svako može da ima svoju deonicu koju može da kvalitetno savlada i popravi.

Na ovom mestu sa iskrenom namerom navodićemo otvorene teme za rešenja, složena pitanja iz agrara uz poziv da iznesete Vaše osvrte i sugestije za uspešniju poljoprivredu u Srbiji i za život sela. Voleli bi da svakodnevno imamo prilog i odgovore – Kako vlada Vlada u poljoprivredi i kako može bolje, novosadski  portal ,,Agroprofit“.

·   DRŽAVA IMA ALATE ZA RUKOVOĐENJE REZULTATIMA PREDSTOJEĆE ŽETVE!?

I pre žetve ili bolje rečeno trgovine pšenicom neke pojedinosti su već poznate. Vozarina od naše granice do Konstance po toni je povećana za 5 eura po toni. U svetu se očekuje obimna žetva i kako trgovci žele, umanjena cena pšenice.  Još se preračunavaju zalihe pšenice u svetu, a Rusija ne krije da od prošlogodišnjeg roda za prodaju ima više od 20 miliona tona.

Šta će nama podariti pšenična polja od 631.000 ha, od toga u AP Vojvodini 367.000 ha, još nije jasno. Uz svu neizvesnost potrebno je dodati oko milion tona sigurnog lagera pred samu žetvu.

Država se u poslednjih pet godina nije proslavila učešćem u rukovođenju rezultatima žetve pšenice. Kada je pre tri godine pšenica imala visoku žetvenu cenu, država je zabranila izvoz, a potom smo brašno prodavali po umanjenoj ceni zrna i izgubili smo odavno osvojena tržišta. Posledice su bile dugoročne. Prošle žetve pritisnuti solidnim rodom, novu žetvu dočekujemo, sasvim je izvesno, sa oko milion tona lagera. Državne robne rezerve nisu finansijski, a ni poslovno sposobne za otkup tržišnih viškova, jer još uvek trpe posledice mnogih prevara vezanih za čuvanje žitarica.

Iako je još daleko, da bi pouzdano predviđali rezultate nove žetve, stručnjaci radije pominju da na poljima, gotovo u celoj zemlji nedostaje kiša! Ugrožena je i uljana repica, ječam, raž… a ako ovako ostane sa podignutom prašinom na oranicama sejaće se kukuruz, suncokret, soja…Svaki ratar iako kao nikad ranije u prodaji svojih roba zavisiće od globalnih prilika i ogromnih lagera u dve zemlje. Ipak, razmišlja o tome kome prodati ili gde uskladištiti novi rod.

Ova pitanja samo sa većom težinom valjalo bi da budu i briga naše Vlade. Rešenja za olakšanu prodaju pšenice postoje, ali ne ubrzano i celog roda. Evo alata: skoro dve decenije imamo zakon o javnim skladištima i garancijskom fondu. Ovo nema nikakve veze sa državnim robnim rezervama na osnovu navedenih propisa moguće je formirati mrežu javnih skladišta i uvesti robne zapise koje su ne tako prihvatile poslovne banke.

·   Javna skladišta nisu „ovlašćena skladišta“ državnih robnih rezervi već su zakonom definisani prostori i odgovornost vlasnika koji preuzima robu na čuvanje. Oslonac ratara je u tome da robu ostavljaju na sigurnom mestu i da dobijaju robni zapis od poslovne banke i novac sa obavezom vraćanja za šest  meseci. Dakle, roba na čuvanju je  garancija da banka u ni jednom slučaju neće biti oštećena.

Izgleda da je mala vajda što ovaj alat postoji kada ga niko ne pominje. Da li je to zbog neznanja ili bojazni – ko to pomene, dobiće obavezu i da sprovede! Nije to daleko od načina špekulisanja državnog aparata što Vlada ne bi trebala da dozvoli. Znamo da je najlakše da država donese zaključak o interventnom otkupu pšenice po ceni za 2 do 5 dinara većoj od trgovačkih i da robne rezerve preko Produktne berze otvore utakmicu  za prijavljivanje 50.000 do 70.000 tona, a moguće je i za manji otkup. Sve ovo je više nego simboličan lager, a izgleda da za veći i nemamo prostora .

·   Iako je žetva daleko, za Vladu je kosa iza peta, ako je osećaju, ističe Čedomir Keco, predsednik udruženja ,,Agroprofit“.

Ministar priznao ilegalan uvoz sireva!?

·   Dva udruženja poljoprivrednika: Tražimo reakciju carine na tvrdnje ministra o ilegalnom uvozu sireva

·   Srbija proizvodi 1,34 milijardi litara kravljeg mleka. Od njega se proizvodi 60.000 tona, 70 vrsta sireva!

·   Kako se navodi, dogovor koji je ministar, kako tvrde, navodno postigao sa njemu bliskim udruženjima predstavlja „još jednu obmanu javnosti“ koja neće doneti ništa dobro proizvođačima mleka niti građanima Srbije, uz ocenu da je jedino pozitivno to što je ministar „konačno priznao ilegalan uvoz sireva“!

Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja i Udruženje poljoprivrednika „Šajkača“ traže u saopštenju od direktora Uprave carine Dragiše Petrovića da odgovori da li su tačne tvrdnje ministra poljoprivrede o postojanju ilegalnog uvoza sireva, kao i da li je Uprava carine nemoćna da spreči takav uvoz bez kontrole Uprave za veterinu!

·   Srbija proizvodi 1,34 milijardi litara kravljeg mleka. Od njega se proizvodi 60.000 tona, 70 vrsta sireva!

·   Jetino se izvozi više od 15.500 tona, a klupo se plaća uvoz više od 12.750 tona sireva;

·   Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja i Udruženje poljoprivrednika „Šajkača“ saopštili su da njihovi predstavnici nisu bili pozvani na sastanak u Vladi Srbije sa ministrom poljoprivrede dr Draganom Glamočićem, niti bilo koje od udruženja koja su učestvovala na protestima od 11. februara;

·   U Srbiji se proizvodi 1,34 milijardi litara kravljeg mleka godišnje. Od njega se proizvodi 60.000 tona, to je 70 vrtsta sireva. Jeftino se izvoze sirevi proizvedeni u Srbiji, godišnje njih oko 15.500,  a skupo plaćaju uvozni, u količini od oko 15.750 tona!

·   Kako se navodi, dogovor koji je ministar, kako tvrde, navodno postigao sa njemu bliskim udruženjima predstavlja „još jednu obmanu javnosti“ koja neće doneti ništa dobro proizvođačima mleka niti građanima Srbije, uz ocenu da je jedino pozitivno to što je ministar „konačno priznao ilegalan uvoz sireva“.

U saopštenju se od direktora Uprave carine Dragiše Petrovića traži da odgovori da li su tačne tvrdnje ministra poljoprivrede o postojanju ilegalnog uvoza sireva, kao i da li je Uprava carine nemoćna da spreči takav uvoz bez kontrole Uprave za veterinu.

Udruženja su zatražila i hitnu reakciju nadležnih institucija zbog, kako navode, uznemirenja javnosti izazvanog izjavom ministra, kao i procesuiranje svih učesnika u lancu ilegalnog uvoza.

Postavljeno je i pitanje da li se, pored sireva, na isti način bez carine i kontrole uvoze i drugi mlečni, mesni i poljoprivredni proizvodi u Srbiju.

Farmeri su podsetili ministra Glamočića da je na poslednjem sastanku obećao da će ih u roku od tri nedelje ponovo pozvati i obavestiti o realizaciji dogovorenog. (B.Gulan)

·   Operativni tim protiv šverca sira: Može li država zaustaviti „mlečni crni talas“?

Dok se evropsko tržište polako oporavlja, srpski mlekari i dalje kaskaju za profitom, pritisnuti nelegalnim uvozom i falsifikatima sa palminim uljem. Ministarstvo poljoprivrede najavljuje oštru ofanzivu, ali poljoprivrednici ostaju oprezni – traži se stabilna cena, a ne samo obećanja. Posle tročasovnog „skeniranja“ stanja u Vladi Srbije, gde su za istim stolom sedeli ministar, mlekari, stočari i uvoznici, postignut je dogovor o hitnoj intervenciji na tržištu mleka. Glavna meta države u narednom periodu biće suzbijanje šverca sira i uvođenje reda u prodaju mlečnih prerađevina koje to zapravo nisu.

Formiranje „specijalaca“ za crno tržište!

Ministar poljoprivrede, prof. dr Dragan Glamočić, najavio je osnivanje operativnog tima koji će, pored resornog ministarstva, uključiti i Upravu carina. Cilj je jasan: preseći ilegalne tokove jeftinih evropskih sireva koji guše domaći kachkavalj. „Količine sira na crnom tržištu nisu zanemarljive. Poruka svima koji se bave ilegalnim uvozom je da prestanu sami, pre intervencije države, jer su kazne ozbiljne“, upozorio je Glamočić.

Obmana potrošača: Pica-sir ili biljna mast?

Jedan od najvećih problema na koji su ukazali domaći proizvođači jeste masovna upotreba biljnih masti (poput palminog ulja) u proizvodima koji se prodaju pod imenom „sir“. Veterinarska i poljoprivredna inspekcija kreću u pojačane kontrole, sa posebnim fokusom na:

*  Pekare i picerije – gde se često koriste surogati bez jasne deklaracije.

*  Ugostiteljske objekte – koji će morati transparentno da prikažu sastav namirnica.

*  Oznaku „100 odsto iz Srbije“ – koja bi trebalo da postane garant domaćeg porekla i   kvaliteta.

Cena mleka: Između preživljavanja i profita!

Iako su vesti iz Evrope o rastu cena ohrabrujuće, situacija na srpskim farmama je šarena. Prema rečima predstavnika udruženja proizvođača, cene po litru se trenutno kreću u širokom rasponu:

*  Centralna Srbija: od 25 do 50 dinara;

*  Mačvanski okrug: od 35 do 55 dinara;

Proizvođači ističu da bi povećanje od samo 5 dinara po litru značilo povratak na nivo sa kraja prošle godine i donelo preko potrebnu stabilnost. Ključni pomak na sastanku napravili su distributeri, koji su obećali da će prioritet pri kupovini imati domaći proizvodi, dok će se uvozu pribegavati tek nakon što se iscrpe domaće zalihe.

Šta dalje?

Sudbina prelevmana (zaštitnih taksi) na uvoz mleka i dalje je u rukama Brisela, a zvaničan stav Evropske komisije očekuje se do kraja nedelje. Nova runda razgovora zakazana je za mesec dana, kada će na sto biti izneti konkretni podaci o zaplenama švercovane robe i efektima inspekcijskog nadzora. Do tada, srpskim mlekarima ostaje da veruju u najavljenu „nultu toleranciju“ prema sivoj ekonomiji. (Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodop.

·   Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje!

Omar Licandro je na Kopaonik biznis forumu 2026. godine, uporedio ekonomiju Srbije i SAD, i pokušao da pokaže da razlika nije toliko velika. Kako su preneli mediji, Omar Licandro, član Upravnog odbora Međunarodne ekonomske asocijacije (International Economic Association) zadužen za finansije, na 33. Kopaonik biznis forumu  2026. godine, ili ti takozvanom „srpskom Davosu“, izjavio je da „građani Srbije sa 100 dinara mogu da kupe više nego Amerikanci za jedan dolar“!?

Dodatno, on je rekao i da ovo poređenje „nije baš pravedno“ jer su cene u Srbiji znatno niže nego u SAD. Kako za 021.rs i javnost objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Goran Vukmirović, koji predaje u Novom Sadu, ovakvo direktno poređenje valuta je veoma problematično, piše Božidar Milovac, na novosadsko,m sajtu 021.rs. „Pokušaj direktnog poređenja na tom nivou je toliko neprecizan i netačan da će se uvek pronaći primer koji ide u korist jedne ili druge strane. Ako neko pronađe argument da se za 100 dinara može kupiti nešto više nego za jedan dolar u Americi, vrlo verovatno će se pronaći i nešto drugo gde je situacija obrnuta“, naglašava profesor Vukmirović.

Na osnovu podataka sa interneta, delimično se mogu i uporediti cene, piše na novosadskom sajtu 021 Božidar Milovac.  Najveća razlika jeste u takozvanoj diskrecionoj potrošnji, odnosno stvarima koje nisu neophodne za život već predstavljaju užitak poput alkohola, cigareta i obroka u restoranima.

·   Po ovom sajtu, vino u Srbiji u proseku košta oko 700 dinara, dok je američki prosek oko 15 dolara, što je u našoj valuti nešto više od 1.500 dinara. Slična, dvostruko veća razlika, primetna je i u domaćem i uvoznom pivu, kao i u cigaretama i restoranima.  Cene su u Americi mnogo veće i za transport i stanovanje, što je isto sasvim očekivano.  Slične cene proizvoda su primetne u stvarima najčešće vezanim za globalne brendove – te tako obroci u Mekdonaldsu, odeća, obuća, bioskop, mobilne usluge i slični servisi imaju uporedive cene u Srbiji i Americi. Zanimljivo je da postoji i nekoliko servisa i proizvoda koji su jeftiniji u Americi!

Sitne razlike u cenama prisutne su recimo kada se uporede cene banana, koje su za tridesetak dinara jeftinije u Americi nego u Srbiji, kao i za mleko gde je razlika takođe oko 30 dinara. Ali ubedljivo najveća razlika u korist Amerike jeste gorivo – ono je više nego upola jeftinije u Americi. U Srbiji je prosek tada bio 185 dinara po litri, dok je američki prosek 0.89 dolara, odnosno oko 90 dinara u domaćoj valuti!

·   I profesor Vukmirović navodi ove primere kao učinkovite, te kaže da su gorivo i južno voće najpoznatiji primeri robe i artikala koji su znatno jeftiniji u Americi nego kod nas.

„Dugo putovanje Srbije u Jevropu“: Ekonomista Jevtović o tome koliko smo daleko od standarda EU!

·   A, zanimljivo je uporediti i prosečne plate. Prema poslednjim podacima dostupnim za Srbiju, prosečna plata je 124.089 dinara, ali treba uzeti da su ovi podaci za decembar 2025. godine, te da je prosek nešto niži, – a važno je reći i da prosečna plata nije onoliko merodavan podatak koliko medijalna plata, koja je u Srbiji još niža. Ipak, za svrhe približnog poređenja, uporedićemo zvanične prosečne plate u Srbiji, sa američkom prosečnom platom od 6.228 dolara, prema najskorijim podacima američkog Biroa za statistiku rada.  Prema ovim podacima, recimo, prosečna plata u Srbiji je dovoljna je za 124 obroka u jeftinom restoranu, a američka za 311 obroka!

 · Amerikanci mogu popiti duplo više kafa, kupiti tri puta više piletine, skoro 300 kilograma više voća, i njihova plata je dovoljna za pokrivanje skoro duplo više troškova stanovanja – uprkos mnogo većim troškovima stanovanja u Americi.

 · A, za gorivo, na naših 670 litara koliko prosečna plata pokriva, Amerikanci mogu nasuti skromnih 7.000 litara goriva.

Šta zapravo znači paritet kupovne moći?

Paritet kupovne moći (PKM) jeste ekonomska metoda kojom se upoređuju životni standardi između država uzimajući u obzir razlike u cenama. Drugim rečima, ova metoda pokušava da odgovori na pitanje koliko robe i usluga ljudi realno mogu da kupe u različitim zemljama, a ne samo koliko novca zarađuju. Zbog toga se često dešava da razlike u životnom standardu između bogatijih i siromašnijih država budu manje kada se posmatraju kroz ovu metodologiju nego kada se upoređuju samo plate ili bruto domaći proizvod po tržišnom kursu, piše autor na sajtu 021.rs.

Po rečima profesora Vukmirovića, poređenje životnog standarda zahteva mnogo pažljiviju metodologiju. „Kada se rade međunarodna poređenja, moraju se koristiti zvanični statistički podaci i isti parametri – na primer ista struktura potrošačke korpe. Ako su korpe različite ili se biraju samo pojedini proizvodi, dobija se iskrivljena slika“, kaže Vukmirović. Međutim, to ne znači da pojedinačne valute imaju veću kupovnu moć u apsolutnom smislu. Činjenica da su neke cene u Srbiji niže nego u SAD ne znači da 100 dinara realno vredi više od jednog dolara, već samo da je nivo cena u Srbiji niži. Ovi podaci o cenama i platama pokazuju da su mnoge stvari u Srbiji zaista jeftinije nego u Americi, ali ne toliko da bi prosečna kupovna moć građana bila veća – naprotiv, prosečni Amerikanci i dalje sa svojim platama mogu da finansiraju znatno više roba i usluga nego čak i „natprosečna“ plata u Srbiji, navodi autor.

·   Profesor Vukmirović građanima savetuje da ne veruju ovakvim izjavama, već naglašava da uvek mogu i treba sami da provere cene i plate u svetu. „Najpametnije je da ljudi sami pogledaju cene i plate u drugim zemljama. Danas je to lako proveriti, bilo preko interneta ili preko ljudi koji tamo žive. Kada se uporede plate i troškovi života, jasno je da građani razvijenijih zemalja ipak imaju znatno veću kupovnu moć“, zaključuje Vukmirović.

Na trpezi svakog žitelja Srbije 25 kilograma mesa manje nego u EU!

Stara izreka kaže „snaga na usta ulazi“ izgleda da više ne važi bar kada je meso u pitanju. Naime, svaki stanovik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilogram mesa, što je 23 kilograma manje nego što je jeo 1991. godine. Pored mesa opala je i potrošnja hleba u Srbiji. Sad se troši i samo 49 kilograma hleba godišnje po jednom stanovniku, a tome moće da se doda i potrošnja po 11 koilogama peciva. Dakle, ukupna potrošnja hleba po jednom stanovniku je oko 59 kilograma godišnje. Pre nepunu deceniju prosečna ptorošnja hleba bila je oko 83 kiklogama, a pre deceniju i po i više od 100 kiklogama po jednom stanovniku godišnje. 

·   Kada se pogleda proizvodnja pšenice, Srbiji je za godišnju potrošnju potrebno do 1,1 miliona tona pšenice za ishranu naroda, zatim oko 150.000 tona za robne rezerve u mirnodopsko vreme i oko 150.000 tona za semensku proizvodnju. Ali, i ona se smanjuje jer se umesto kvalitetnog sortnog semena čak 60 odsto seje pšenica ,,tavanka“. U ovogoduišnjoj žetvi učestov0vaće oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna, koliko ima mehanizacije prema poslednjem popisu u Srbiji!

To je zabeleženo i u jesenjoj setvi pšenice koja je obavljena na  blizu 700.000 hektara. Poslednja žetva u Srbij, koja je obavljena 2025. godine nije bila rekordna! Ali, je bila veoma dobra sa rodom od oko 3,62 miliona tona!

·   Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji zabeležena je daleke 1991. godine i to u visini od 3.736.503 tone pšenice!

U Srbiji je zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici uništen stočni fond. U 2025.godini rod kukuruza u Srbiji bio je samo 4,4 miliona tona. I pored tog niskog roda imali smo viška, jer nema stoke da ga jede. Dovoljno nam je samo 3,5 miliona tona kukuruza za ishranu stoke u Srbiji. Sadašnji stočni fond ima samo 2,4 miliona grla svinja, koliko ih je bilo i 1947. godine posle Drugog svetskog rata u Srbiji. I goveda u Srbiji ima samo 698.871 grlo, a toliko je Srbija imala i pre 100 godina!

·   Treba istaći i da je kukuruz imao rekordnu proizvodnju od 8.062.020 tona daleke 1986. godine. Sad su prazni obori u Srbiji, nema stoke, pa ni kukuruz ko da troši! Mnogo bi se više zaradilo kada bi hranili stoku pa izvozili meso nego kukuruz kao sirovinu;

Dakle, sve ovo šrto radi naša nauka danas i agroekonomska politika je zaostalo u odnosu na tok proizvodnje iz davno prošlih vremena. Dakle, za boljitak prvo se moramo vratiti u dalju prošlost, da bi za postigli prinose iz tih vremena. Tek posle toga nauka treba da ponudi rešenja za budućnost i nove klimatske uslove! To pokazuju i podaci o proizvodnji i potrošnji hrane u Srbiji!

·   Da je šnicla mesa na tanjirima u Srbiji sve tanja pokazuje i podatak da građanin Srbije pojede 25 kilogama mesa manje nego stanovnik Evropske unije, koji u proseku pojede 67,2 kilograma. Da bi stigkli potrošnju u EU, uz visok rast proizvodnje i BDP u Srbiji, treba nam najmanje pola veka!

,,Glavni razlozi za smanjenu protošnju mesa u Srbiji prema sagovornicima su pad stočarske proizvodnje koja je dovela do povećanja cena kvalitetnog mesa, siromaštvo stanovništva, ali i zdravstveni razlozi jer smo sve starija nacija“, kaže Čedomir Keco.

Agroanalitičar Branislav Gulan smatra da je za smanjenu potrošnju mesa ključno siromaštvo stanovništva, ali i nov način života, Jer, više se neidena nkvu sa veknom hleba i komadom slanine. Drugačiaj je ishrana!

– U Srbiji se 2017. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je 4,8 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9. Živinskog mesa, pre svega piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede 17,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku trošilo 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 . On ističe da građani Srbije ne jedu samo manje mesa, već i hleba i mleka. Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova.  Prema podacima novosadske ,,Žitounije“ sad se u Srbiji godišnje po jednom stanovniku troši samo 49 kilograma hleba i 15 kilograma peciva godišnje. Direktor “Žitounije” Zdravko Šajatović, ističe, da je sadašnja potrošnja hleba i peciva po jednom stanovniku od 6,6 miliona žitelja u Srbiji samo 64 kilograma. To je dobrim delom znak siromaštva. Ali, u Srbiji se u proseku troši i manje mleka, kod nas je to oko 155 litara sa prerađevinama po stanovniku, a u EU je tri puta više. U Evropi je, po toj potrošnji, iza Srbije samo Severna Makedonija – ističe Gulan.

·   PROIZVODIMO MANJE OD 500.000 TONA SVIH VRSTA MESA!

– Prema podacima RZS 496.000 tona svih vrsta mesa proizvede se sad godišnje u Srbiji;

– Do 300.000 tona svinjskog mesa se proizvede na godišnjem novou u Srbiji. Sad je to mnogo manje jer se godišnje mora uvoziti poo 100.000 tona! Godišnja potoršnje svinjskog mesa u Srboji po jednom stanovniku sad je tek oko 15 kilograma! Nedostatak svinjskog mesa doveo je Srbiju u situaciju da se izgubi prehrambeni suverenitet. Njega sad treba da vrati nova Strategija razvja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026.do 2024. godine!

– 78.000 tona govedine proizvodi Srbija;

– 141.000 tona živinskog mesa proizvodi se u Srbiji. Proizvodnja i potrošnja živinskog mesa u Srbiji beleže rast. Svaki žitelj Sribje, sad gbodišnje pojede po 18 kilograma piletine, što je više u proseku po tri kilogama neko pre jedne decenije!

– 31.000 tona svinjskog mesa uvezeno je u Srbiju za devet meseci 2022. godine. U 2023. godini je uvezeno oko 30.000 tona tog mesa ponajviše iz Španije. Do sada se prosečno godišnje uvozilo 35.000 tog mesa treće kategorije. Pored rtoga uvezeno je i 500.000 prasića. U 2025. godine uvezeno je u Srbiju oko 100.000 tona svinjskog mesa. Mesa ima prividmo dovoljnao zbog zbog pokolja stoke u Srbiji i uvoza skoro polovine potreba svinjskog mesa!

·   Sve to nemože da popravi stanje u oblasti svinjarstva Srbije jer u oborima se sad nalazi samo 110.000  krmača prasilja. Pre jedne decneije bilo ih je za milion grla više!

·   Srbija je sad za ishranu sopstvenog stanovništva zavisna od uvoza svinjskog mesa. Izgubljen je prehrambeni suverenitet! Smanjio se tov! Sa ovim brojem krmača broj svinja se nemože ni povećati!

Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godin u  vrednosti od 762 miliona dolara. Tada je bilo izvezeno i u SAD za američku vojsku svinjsko meso u konzervama. Proizvođač je bila nvoosadska današnja ,,Neoplanta“. Posle toga stigli su ratovi, raspad Jugoslavije, sankcije, svinjska pa afrička kuga i smanjio se tov svinja u Srbiji. Sad i nema dovoljno ni za ovaj smanjenji broj stanovnika. Jer od 1991. godine njih u Srbiji manje skoro za million!

·   Srbija je nekada, davne 1866. godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. Tada su SAD imale oko 800 svinja na 1.000 žitelja. Posle toga je zabranjen izvoz svinjskog mesa u EU zbog vakcinacije. To traje već nepune četiri decenije. EU nedozvoljava da njihovi žitelji jedu meso od vakcinisanih svinja!  I ne samo da je zabranjena potrošnja i uvoz ovog mesa u EU, već je zabranjen i transport ovog mesa preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena.

·   Iako je 15. decembra 2019. godine u Srbiji ukinuta vakcinacija svinja protiv bolesti klasične svinjske kuge, izvoza mesa u EU još nije dozvoljen. Jer, potrebno je da posle prestanka vakcinacije prođe najmanje sedam godina kako bi nestala i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Tek posle toga može da se pozove nadležna komisija iz EU, pa do utvrdi takvo stanje i da odobri ponovni izvoz. Sadašnje vlasti i tome ni neznaju skoro ništa, niti se trude da Srbija ponovo krene tim stopama!

Uslov je i da se ne pojavi više klasična svinjska kuga. Međutim, vakcinacije više nema, od 15. decembra 2019. godine, ali u pojedniim regionima u Srbiji i danas postoji klasična svinjska kuga. Pored toga stigla je i Afrička kuga koja se s vremena na vreme pojavi u pojedinim delovim Srbije. Dakle, u skorije vreme neće biti izvoza svinjskog mesa u EU. I da nema bolesti i zabrane, izvoza ne bi bilo jer svakog trenutka u EU postoji višak čak od 50 miliona svinja! Meso iz Srbije ne bi bilo konkurentno. Jer, kilogram svinjskog mesa koji se proizvede u Španiji, odakle je Srbija dosta uvozila, jeftiniji je čak za 40 odsto od onog koji se proizvodio u Srbiji. Jer, u Španiji i drugim zemljama stoka se hrani sa GMO proizvodima, a to u Sribji nije dozvoljeno ni da se proizvodi niti da se troši, ako se tvrdi dag a ima. Ne bi smelo ni da se prodaje ni takvo meo iz uvoza, ali ni da se proizvodi u zemlji. Pa ni da se troši. Međutim, to je sve prisutno sad u Srbiji

– 76,8 miliona evra platili smo za uvoz svinjetine za devet meseci 2022. godimne. Neposredno posle toga za uvoz je bilo potoršeno oko 200 milioan dolara, uz stalan godišnji rast!

– U 2025.godini, prema nezvaničnih informacija, jer tačnih nema od vlasti, za uvoz oko 100.000 tona ovog mesa, potrošeno je oko milijardu evra!

– Potrošnja svinjskog mesa u Srbiji pala je sa 18 na 15 kilograma godišnje po stanovniku. Istovremeno je porasla potrošnja živinskog mesa sa 15 na 18 kilograma po stanovniku godišnje;

·   Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izrael, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Analitičlari kažu da nije samo siromaštvo krivo za pad potrošnje mesa!

·   Srbiju je zabrinuo i konkurs objavljen krajem novembra 2025. godine koji je bio raspisan u javnosti da se uvozi u zemlju million vakcinja, protiv klasične svinjske kuge.Vlasti su  istakle da se ta vakcina uvozi, ali da se neće koristiti. Njen eventualhni uvoz treb da košta oko 61 milion evra. Pitanje za vlast je zašto se uvozi ako se neće koristiti.

A, vek trajanja tih vakcina je samo šest meseci!

·   Kome se isplati ulaganje toliko novca da bi se vakcine držale na zalihama?

·   Ukoliko bi došlo do njihove uptrebe, to bi Srbiju vratilo  u svim ekonomskim parametrima pola veka unazad!

Da siromaštvo nije glavni razlog za smanjenje potrošnje mesa po stanovniku u Srbiji smatra i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS:

– Agresivne marketinške kampanje koje traju godinama i koje tvrde da je svinjsko meso štetno zbog masnoće, kao i da je štetno jesti meso sa roštilja učinile su svoje pa sve više potrošača jede manje masna jela. Sve se manje jede svinjetina, a više piletina i riba – kaže Papović. Veliki pad u potrošnji mesa rezultat, je, pre svega, problema u stočarstvu. Jer, ono sad učestvujew u BDP agara samo sa nešto više od 20 odsto. Sve ispod 70 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Inače, kada je reč o broju svinja, Srbija ih sad ima koliko ih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata, 1947. godine! Srednja razvijene zemlje danas treba da imaju svinja koliko i stanovnika! Primer je u Danskoj koja ima 5,6 miliona stanobnika, ali u oborima  ima oko 32 milions svinja godišnje!

·   Stočari u Srbiji obrću novac jednom godišnje. U Danskoj je to običaj 52 puta godišnje. Na početku svake nove radne nedelje njihovi stočari, klaničari, vlasnici mesnjica i perađivači mesa imaju svež novac od svog rada i truda. Tu se nalazi njihova kvačka uspeha i neuspeha rada u takvo proizvodnji u Srbiji.

– Devedeseetih godina prošlog veka smo trošili po 65 ilograma svih vrsta mesa godišnje po jednom stanovniku, a sada je to samo 41,8 kilogra. Stočni fond je naročito uništen u vreme sankcija od 1992. do 1996. godine kada je Srbija izgubila kupce u inostranstvu i otada to traje. Broj grla goveda, svinja i ovaca u proseku godišnje opada od 1,5 do dva odsto i to traje tri i po decenije. Imali smo 1,6 miliona grla goveda 1990. a danas ih ima manje od700.000 – kaže analitičar Milan Prostran.

BROJKE- izmeču tri i četiri kilogama junećeg mesa pojede u proseku svaki građanin Srbije;

– 15 kilograma svinjetine jede se po glavi stanovnika;

– 18 kilograma živinskog mesa pojede svaki u proseku svaki stanovnik;

Analitičari istovremeno objašnjavaju da je i kupovna moć stanovništva istovremeno opadala. Kupovna moć stanovništva je takva da nije mogla da podnese da kupuju kvalitetnije kategorije mesa. Od kvalitetnijeg junećeg i svinjskog mesa išlo se na jeftinije, pre svega, na živinsko, kojeg takođe ima manje, ali je cenovno prihvatljivije za narod. Tu su i potrošačke i psihološke navike, pa ako ljudi ne mogu da kupe belo meso oni kupe batak i karabatak, a ako im je skupo i to pazare krilca. Sve nam je i stanovništvo starije pa i zbog zdravstvenih razloga se potrošnja mesa smanjuje. Suprotno logici da Srbija koja je među 10 najvećih proizvođača kukuruza neka bila u svetu, a  sad uvozi meso, umesto da ga sama proizvodi. U Srbiji je prošle 2025. godine godine bilo proizvedeno na 950.000 hektara samo oko 4,4 miliona tona kukuruza! Pošto su prazni obori za stoku njih, više od 3.330.000, kukuruz nema ko da je jede! On se kao i pšenica povremeno izvozi, kada se pronađu kupci. Pa se on izvozi, ali sve ređe! 

U Srbiji je nekada za ishranu stoke bilo potreno oko 4,5 milona tona kukuruza, a sad pošto nema stoke, dovoljno je oko 3,5 miliona tona ove žitarice, navodi direktor ,,ŽitaSrbije“ Sunčica Savović.

·   Rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je 1986. godine kada je u koševe bilo smešteno 8.06.+2.020 tona ,,žutog zlata“. Od tada se više nikada to nije ponovilo!

Inflacija više pogađa siromašnija domaćinstva

Inflacija nema iste efekte na sve grupe stanovništva, a razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima. To su pokazali rezultati analize u kojoj su ispitivani redistributivni efekti inflacije na različite grupe domaćinstava, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

U rubrici „Korisno je da znate“ na temu efekata inflacije na domaćinstva sa različitom strukturom potrošačke korpe, objavljenoj na sajtu NBS, istaknuto je da je tokom najizraženijih inflatornih pritisaka, posebno 2022. i prve polovine 2023. godine, inflacija relativno više pogađala domaćinstva sa nižom potrošnje i da je ona bila veća za ovu grupu domaćinstava od inflacije kod domaćinstava koja su više trošila, javlja Tanjug.

Istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku Konstantin Sorak pojasnio je da su u analizi korišćeni podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava, koja su podeljena u pet jednakih grupa prema visini potrošnje, tzv. kvintila. „Prvi kvintil obuhvata 20 odsto domaćinstava s najnižom potrošnjom, a peti kvintil 20 odsto domaćinstava s najvišim nivoom potrošnje“, rekao je on i dodao da je analiza rađena za period od 2020. godine zaključno sa prošlom godinom, koji je karakterisala povećana globalna neizvesnost i veći broj šokova koji su pogodili globalnu ekonomiju i prenosili se i na Srbiju. Po njegovim rečima, osnovni razlog za to što je inflacija više pogađala domaćinstva sa manjom potrošnjom jeste struktura izdataka ove grupe domaćinstava. „Hrana i komunalne usluge čine veći deo budžeta domaćinstava iz prvog kvintila, a upravo su cene u tim kategorijama najviše rasle. To je bila posledica globalnih poremećaja na tržištima energenata i hrane, oporavka tražnje nakon pandemije i eskalacije geopolitičkih tenzija“, naveo je on.

·   Profesor Arandarenko: Jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji je sve veći, a država tome doprinosi!

Dodao je da su sa druge strane, rasle i cene transporta, ugostiteljstva i rekreacija, koje imaju veći udeo u potrošnji domaćinstava sa višom potrošnjom, što je delovalo u smeru ublažavanja jaza između mere inflacije za one koji troše najmanje i onih sa najvećom potrošnjom. Sorak je naveo da je najveći jaz između inflacije prvog i petog kvintila zabeležen sredinom 2023. godine i iznosio je oko 2,6 procentna poena, što znači da je za toliko bila veća inflacija za kategorije stanovništva sa nižim nivoom dohotka i potrošnje.

·   U analizi se ističe da je od početka 2024. godine inflacija počela da usporava, čemu su, kako se navodi, doprineli zaoštravanje monetarne politike i efekat visoke baze. „Kako se usporavanje u znatnoj meri odnosilo na stabilizaciju cena hrane, međugodišnja inflacija je, relativno posmatrano, brže usporavala kod domaćinstava sa nižom potrošnjom. Takva dinamika kretanja inflacije nastavljena je i tokom najvećeg dela 2025. godine, čemu je u poslednjem tromesečju doprinelo uvođenje uredbe o ograničenju marži, koja se odrazila na pad cena hrane“, rekao je on.

Kao izuzetak je naveo period od maja do avgusta 2025. godine, kada su, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, cene hrane, pre svega, voća i povrća, prilično rasle. Poseban deo analize odnosio se na procenu uticaja inflacije na realni rast zarada domaćinstava, pa je uočeno da su 2022. godine skoro sve grupe zabeležile realnu stagnaciju ili pad zarada, pri čemu je pad bio najizraženiji kod domaćinstava sa najnižim dohotkom! Tokom 2023. godine ova grupa je zabeležila stagnaciju, a ostale su ostvarile umeren realni rast zarada, dok je 2024. i 2025. godine zabeležena povoljnija dinamika kod domaćinstva sa nižim dohotkom, čemu su doprineli usporavanje inflacije i rast minimalne zarade.“Dodatni uvid pruža indikator pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Nakon blagog pada u 2022. godini i stagnacije tokom 2023, u 2024. godine i tokom osam meseci 2025. godine dolazi do poboljšanja, pri čemu, pokrivenost dostiže približno 95 odsto“, naveo je Sorak. Dodao je da su zaustavljanjem rasta cena hrane i dovođenjem inflacije u ciljani okvir, stvoreni uslovi za jače ispoljavanje dvosmernog uticaja donetih mera države na realan životni standard građana. „Sinhronizovani efekat na poboljšanje životnog standarda, naročito stanovništva s nižim nivoom dohotka, potiče od rasta minimalne zarade i od nižih cena hrane, na koje se odrazila primena Uredbe o ograničenju trgovačkih marži. To je rezultiralo i punom pokrivenošću prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i gotovo pune pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom“, poručio je on.

Plan „Srbija 2030″: Agraru potrebna jasna strategija za upotrebu veštačke inteleigenciju

·   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na zavinsnost na predstavljanju nacionalne strategije „Srbija 2030″, da bi poljoprivrednicima trebalo ponuditi najpovoljnije kredite, kao i da je agraru neophodna jasna strategija za upotrebu veštačke inteligencije;

„Danas trošimo pet puta više novca nego 2012. godine, a nismo uradili gotovo ništa na navodnjavanju, a svake godine dođete da kukate, rešavajte probleme na politički način, jer nam je suša. Ne toliko mali procenat imamo zemlje koju navodnjavamo da je to sramota. Zato moraju da se ponude najpovoljniji krediti i na tome mora da se insistira svakog dana i da se ukazuje koliko će svaki poljoprivredni proizvođač da ima koristi od toga. Onaj ko hoće, hoće. Onaj ko neće, ne mora“, rekao je Vučić.

·   On je naveo da je udeo poljoprivrede u BDP-u nekada bio 10, 11 ili 12 odsto, a da je danas ispod pet odsto;  

„Srbija se razvija u nekim drugim smerovima, ali nikad ne sme da zaboravi i da zapostavi poljoprivredu. Srbija mora da razvija hranu i industriju hrane. da obezbedi dovoljno vode i dovoljno hrane. I da ne potcenjujemo to što nam raste IT sektor i što će veštačka inteligencija da ima mnogo veći značaj, moramo da povedemo računa, vas molim, da izađete sa ozbiljnom vizijom kako da se ti problemi rešavaju, ne da se dodvoravamo nekome“, rekao je Vučić

On je dodao da ga ne interesuju svađe oko agrarnih uprava, kako je rekao, na koji način će biti isplaćen novac.

„Pare koje dajemo su ogromne. I to nije naša dužnost, već naša dobra volja. Ali napravite sistem po kojem ljudi mogu da znaju šta da planiraju, da naprave računicu isplati mi se, isplatili im se ili ne.. Toliko možemo, ali hoću da znam šta je to što mi radimo“, rekao je Vučić.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan  je i dobitnik šest  nagrada – priznanja,  za životno delo. Među njima je i poslednja, Udruženja novinara Srbije (UNS) 2025. godine!;

U obrazloženju žirija prilikom uručenja ovog priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

·   „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja priznanaj za životno delo UNS, 2025. godine!

·   Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

·   Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, pa je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

·   Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

·   Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na odražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji; Te godien Srbiekj je bila zemlja partner Sajma ,,Agra“ u Sloveniji!

·   U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

·   U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio predsednik VIII I IX saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca;

·   Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine između ostalog kaže:

I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

·   Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonomskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u emidijima eks Jugoslavije!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprorter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođena, hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina, kako su mediji tada pisali, I deuinformisali javnsolt  da su hrabro stradali od ustaških metaka! Već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa straneodakle su pucali boric  iy Srbije! Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji, ponajviŠe od onihkoji nisu bili tamo, pronosili su oni koji nisu ni bili tamo, ve’oanniadka,a a ni tih dana! Dobar deo onih koji nisu bili na ratištu,  stvarali su i širili svoje, izmišljitone i priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog događaja nije bio tamo!

Osim mene!

·   Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti Srbije! A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovih ličnih stvari!

Dakle, Branislav Gulan, kao komentator ,,BORBE“,  je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deo akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“  dobili su zaposleni. Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio ya dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, ta prva privatizacija medija u Sribji je poništena…

·   List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

·   Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan. 

(Nastaviće se)