Paori sa Žetvenih dana poslali poruku: Ako se ovo ne promeni, hleb će zavisiti od uvoza! To znači da kilogram novog roda pšenice ne bi trebao da bude jeftiniji od 26 dinara za prinose od šest tona po hektaru. Za veće prinose cena bi trebala da bude niža, odnosno novi rod bude skuplji za količine niže od šest tona po hektaru;

Ali, javnost treba da zna da to prinos od 3,6 miliona tona nije rekord! Jer je na tolikoj površini, prema podacima RZS, sad već daleke 1991. godine bilo požnjenveno 3.736.503 tone pšenice. Tada je u Srbiji bilo bilo požnjeveno šest tona po hektaru veoma kvalitetnog zrna pšenice;

·   Problem se lakše rešava kada nimo imali dovoljno nekog proizvoda. Danas imamo kadrove, koji neznaju da prodaju tržne viškove. Primer je milion tona pšenice iz roda od 2024. godine koji je u silosima Srbije dočekao žetvu i 2025. godine. Razlog je nesposobni kadrovi koji nisu znali da to prodaju u svetu! Sad je i problem gde smestiti stari i novi rod jer nema dovoljno skladišnog prostora. Posebno kada se očekuje ubiranje jesenjih useva!

Pošto je prosečan ovogodišnji prinos proizveden pšenice 3,5 miliona tona na blizu 600.000 hektara oko šest tona po hektaru,  onda su troškovi proizvođača po jednomm kilogramu ovakve proizvodnje bili 26,04 dinara. A, njima se u redovnoj trgovini nudi po 19 dinara za proizvedeni kilogram. Troškovi proizvodnje po hetkaru uz prinos od šest tona ukupno iznose 156.235,60!  Autor kalkulacije su stručne službe Zadružnog saveza Vojvodine;

Sve ispod te cene znači da su se sejali i proizvodili gubici;

Iako se u Srbiji očekuje rekordno brza žetva sa prinosom od oko 3,6 miliona tona, kako predviđa RZS, izazovi su brojni – od niske otkupne cene i visokih troškova proizvodnje, do nesigurnog skladištenja i ograničenog izvoza. Država pokušava da reaguje, ali poljoprivrednici ostaju skeptični i zabrinuti za svoju ekonomsku održivost u sezoni koja bi, paradoksalno, mogla doneti više gubitaka nego koristi;

Branislav GULAN

Rod za radost i brigu! U Srbiji se žetva pšenice 2025. godine obavlja na oko 600.000 hektara. Novi rod se se procenjuje na oko 3,5 miliona tona hlebnog zrna. Problem je sa smeštajem jer  na zaliham imamo više od 700.000 do milion tona neprodate pšenice! Za ishranu naroda, robne rezerve od 10 odsto i semenarstvo Srbije treba ukupno manje od 1,3 miliona tona hlebnog zrna! Posle podmirenja sopstvenih potreba na zalihma nam ostaje više od tri miliona tona pšenice za izvoz!

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Naestorov Bizonj kazala je da ovogodišnja proizvodnja pšenice ratare košta 156.235,60 dinara po hektaru i da novo zrno ne bi trebalo da bude ispod troškova proizvodnje! Jer jeftina pšenica slabi ekonomsku moć zemljoradnika, dovodi ih u gubitke i tera ih da pšenicu ne seju. Tako za sedam tona novo zrno trebalo bi da košta 22,3 dinara a za osam tona po hektaru 19,5 dinara. Za 5,5 tona po hektaru pšenica treba da vredi 28,4 dinara – rečeno je na Žetelačkom danu koji svake godine u doba žetve organizuje Zadružni savez Vojvodine. Radost je dboar rod u žetvi 2025. Godien. Briga je štoi je taj rod dočekalo i milion tona staere, neprodate pšenice! Šta sa viškoviam hlebnog zrna, jer kupaca za sada nema!

– Zadružni savez Vojvodine tražiće da se cene pšenice i drugih poljoprivrednih kultura usklade sa troškovima proizvodnje, odnosno da se odredi garantovana cena kako bi zemljoradnici mogli unapred da znaju koštanje svojih proizvoda. Svake godine troškovi proizvodnje biljnih kultura se povećavaju i ti izdaci trebali bi da prate i cenu novog roda – istakla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj.

,,Za Srbiju je veoma bitan i izvoz pšence jer će posle ovogodišnje žetve ona imati značajne viškove ove kulture od nekoliko  miliona tona. Bitno je istaći da troškovi ulaganja u proivoidnju pšenice u Srbiji rastu, dok je cena pšenice sve niža!Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), izvoz pšenice u prvom kvartalu 2025.godine iznosio je 65,1 miliona evra, a to predstavlja pad od 7,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. ,,Posmatrano vrednosno, u prva tri meseca tekuće godine najviše pšenice  izvezeno j u Italiju (46,1 odsto ukupnog izvoza), zatim u Rumuniju 33,7 odsto, a potom slede Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija, sa učešćem u ukupnom izvozu ove kulture od 11,9 odsto, četiri i 1,6 odsto“, navodi se u publbikaciji Trendovi.

Nadalj bio domaćin žeteocima

Manifestacija Žetelački dan održana je u Nadalju, na području opštine Srbobran, u čijoj organizaciji su učestvovali Zemljoradnička zadruga Nadalj, Privredna komora Vojvodine, Ministarstvo za poljoprivredu i Kompanija, uvoznik traktora Kite, sa traktorima marke Džon Dir.

Žetelački dan otvorila je specijalna savetnica ministra poljoprivrede Milica Janković. Po njeninim rečima specijalne savetnice ministra poljoprivrede, novi rod pšenice dočekujemo sa oko milion tona viška pšenice. Očekuje se da u žetvi dobijemo iznad tri miliona tona novog hlebnog zrna, što će biti dovoljno za domaće potrebe, za koje nam treba oko 1,5 miliona tona pšenice, pa se ostatak pšenice može prodati na strana tržišta.

U nameri da se stvore što stabilniji uslovi za poljoprivrednike, Ministarstvo poljoprivrede, kazala je Milica Janković, nastavlja sa direktnom pomoći zemljoradnicima od 18.000 dinara po hektaru, davanjima 17.000 dinara po hektaru za upotrebu sertifikovanog semena i fiksnom cenom za gorivo od 179 dinara i refakcijom akcize od 50 dinara po litru goriva.

– Ministarstvo poljoprivrede je u dogovoru sa Republičkom direkcijom za robne rezevre pokrenulo inicijativu za otkup nove pšenice od oko 23 dinara plus PDV. Na taj način šaljemo poruku tržištu, ali i podržavamo poljoprivrednike koji su nosioci domaće proizvodnje i prehrambene bezbednosti.Svesni smo da cena ne može uvek da zadovolji sve, ali je dužnost države da obezbedi mimimum stabilnosit, sigurnosti i predvidivosti u vremenima globalnih previranja. Zato će Ministarstvo nastaviti da bude partner poljoprivrednicima i na dalje – kazala je specijalna savetnica ministra poljoprivrede Milica Janković. Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KITE, kaže da Srbija poseduje oko 481.000 traktora i oko 25.000 kombajna. U žetvi se najviše ističu mašine Džon Dir, koje se nude  na prdoaju bez kamatei  da kvalitetno uz najmanji gubitak roda,  obavljaju veoam brzo posao žitnim poljima. 

O proizvodnji pšenice na poljima koje je organizovala ZZ ,,Nadalj“ u Nadalju, govorila je Jelena Gogić, koja  je ukazala  da su prosečni  prinolsi u ovom delu Vojvodine iznad šest tona po hektaru. To je rados ya proizvođače je im od pšenice im stiže i prvi novac za plaćanje obavaza, ali se treba pripremiti i za novu jesenju setvu svih kultura u tom vremenu.

EVO ZAŠTO KILOGRAM PŠENICE NE SME DA PADNE ISPOD 26 DINARA!

Ratari očekivali su  dobar rod pšenice i 25 dinara po kilogtamu. Ali, očekivanja za boljitak postoje već decenijama, a to su samo želje i očekivanja ljudi koji proizvode hleb za narod Srbije i dobrim delom okolnih zemalja.

Troškovi dinara po hektaru:

01. Prevoz NPK đubriva 1,172.00

02. Rasturanje NPK đubriva 2,203.00

03. Oranje do 25 cm 11,824.00

04. Tanjiranje 6,861.00

05. Setvo spremiranje 3,389.00

06. Prevoz semena za setvu 1,172.00

07. Setva 2,995.00

08.Valjanje kembridž valjkom 2,173.00

09. Prevoz azotnih đubriva 1,172.00

10. Rastur. azotnih đubriva 2,203.00

11. Prskanje herbicidom 4,253.00

12. Prskanje fungicidom + insekticidom 4,253.00

13. Prskanje fungicidom 4,253.00

14. Kombajniranje sa sitnjenjem slame 16,928.00

15.Prevoz pšenice 2,345.00

16.Troškovi mašinskih operacija 67,196.00

17. Seme (230 kg/ha) 14,950.00

18 NPK-16:16:16 (300 kg/ha) 17,700.00

19. UREA (200 kg/ha) 10,600.00

20. Herbicid Sekator (150 ml l/ha) 1,800.00

21. Fungicid Falcon Forte (1,2 l/ha) 10,291.20

22. Insekticid Fastac (120 ml/ha) 698.40

23.Troškovi repromaterijala 56,039.60

24. Doprinosi naknade za odvodnjavanje i osiguranje 33,000

25. Ostali troškovi 33,000.00

·   TROŠKOVI PROIZVODNJE PO HEKTARU UZ PRINOS OD ŠEST TONA SU UKUPNO 156.235,60!  (Autor kalkulacije su stručne službe Zadružnog saveza Vojvodine)

·   Procenjeni prinos 6.000 kilograma po hektaru

·   Proizvodna cena koštanja 26,04 dinara po kilogamu bez PDV

Pre početka žetve pšenice završena je žetva ječma. Poljoprivrednici, iako uglavnom zadovoljni izgledom useva, pre svega, prinosom, izražavaju zabrinutost zbog otkupne cene hlebnog zrna, koja, kako navode, ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. Zbog toga su zadrugari odredili cenu pšenice po visini prinosa. Pošto je ukupan ovogodišnji prinos  proizvedee pšenice 3,5 miliona tona na blizu 600.000 hektara, to je oko šest tona po hektaru, onda su troškovi proizvođača po jednom kilogramu ovakve proizvodnje bili 26,04 dinara. A, njima se u redovnoj trgovini nudi po 19 dinara za proizvedeni kilogram.

·   Znači da su sejali i proizvodili gubitke!

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavljuju da će Direkcija za robne rezerve otkupiti deo ovogodišnjeg roda, pšenice po stimulativnijim cenama, po 24 dinara bez PDV, kako bi se ublažio pritisak na tržište. Imajući u vidu da će kupiti  minimalne količine koje će biti otkupljene samo, po tradiciji, samo od odabranih pojedinaca, i da je to obično veoma mala količina otkupa u odnosu na ukupnu proizvodnju s obzirom na rod od 3,5 miliona tona, zaključak proizvođača, je da to neće usticati na smirivanje stanja na tržištu pšenice.

Kada je reč o trenutnoj situaciji na tržištu i otkupu pšenice Nedeljko Savić, predsednik Udruženja u ,,Stigu“ u Požarevcu, navodi da je na sasankiu sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, najmanje razgovora bilo o robnim rezervama i da je akcenat, pre svega,  bio na načinu subfencionisanja za sledeću godinu. Kada je reč o trenutnoj sitauciji na tržištu o otkupu pšenice Savić kaže da je 19,50 dinara maksimum koji mogu da ponufr izvoznici. ,,Svake godine se dešava da repromaterijal ide gore, a ono što mi proizvdoimo dole! Očigledno je da su neki pariteti, pre svega, kada je reč o ratarskim kulturama, negde izgubljeni. Ako uzmemo u obzir da je pšenica sastavni deo hleba i da je nekada hleb koštao 20 dinara, a pšenica 17, a da je danas hleb 59, a pšenica 19 dinara, jasno je“, rekao je Savic za javnost. On je potom dodao da se pšenicom, krajem aprila 2025. godine, trgovalo i po 23 dinara,a najviša cena od prošle godine je iznosila 24,50 dinara plus PDV.

,,Sada imamo trgovanje sa prošlogodišnjom pšenicom sa 12 odsto proteina, koja nije ekstra kvaliteta već standardnog. Poslednje informacije pokazuju da se njime trgovalo po ceni od 22 dinara bez PDV-a. Tačno je da je sada najveći udar na berzu, najviše robe se nudi i definitivno je da tu razlika od oko tri dinara jer se novi rod plaća 19,50 dinara po kilogramu. Jasno je da tu postoji i prostor da se cena još malo podigne“, rekaoje Savić za javnost.

Prinosi dobri, zarada upitna

Banatski ratari navode u razgovoru za javnost da su ulaganja u pšenicu ove godine dostigla oko 920 evra po hektaru. Međutim, trenutna tržišna cena, koja se kreće od 21,2 do 22 dinara po kilogramu bez PDV-a, ne donosi dobit.

– -Pšenica bez 2425 dinara ne donosi nikakvu akumulaciju, samo pokriva troškove – kaže Milorad Klincov iz Srpske Crnje, dodajući da će polovinu roda morati da proda zbog dugovanja. Proizvođači ističu da je ovo prvi  prinos u agraru u ovoj godini, a da dolaze obaveze, porezi, pripreme za jesenju setvu…

Skladištenje zrna takođe predstavlja izazov. Jer,u zalihama imamo blizu million tona starog zrna, a stigao je idobar novi rod. Gde da ga smestimo jer nemamo skladišnpog prostora? Koliko znamo imamo mesta ukupno samo za 3,5 milion tona zrna, kaže Miloš Virdžina iz Sutjeske, koji podseća da su ga prethodne propasti otkupnih firmi koštale milionskih gubitaka, zbog čega više ne veruje u bezbedno čuvanje pšenice.

Nova kod prodaje pšenice je prvi prihod koji dolazi nakon jesenje i prolećne setve, zbog čega će mnogi moratt da prodaju bar deo prooizvodnje. Prinosi i stanje na poljima su različliti, ali raduje to što ima polja gde se dobijaju prinosi i do osam tona po hektaru. Ali, cena hlebnog zrna ne pokriva troškove po hektru. Proizvođač Stevica Gajić, iz Bačke Palanke kaže da su ulaganja u pšenicu bila velika, a pšencia je neisplativa. Posebno prodaja ispod 25 dinara po kilogamu, bez PDV. Takva cena nedonosi baš nikakvu zaradu. Ipak se seje zbog plodoreda. On ima oko 100 hektara pšenice, ima i dobar prinos, za razliku od mnogih proizvođača poseduje i sopstveno skladište gde da smesti pšenicu, pa će čekati i bolju cenu.

Sličnog je mišlejnja Zoran Mišić, ratar iz Mladenova, koji navodi da bez obzira na solidan rod, svaki poljoprivredni proizvođač je na čistom gubitku u uslovima kada joj je cena 19 dinara po kilogramu!

Budućnost poljoprivrede u prinosima od pre četiri decenije!

Procenjeni ukupan rod pšenice od 2025. godine od 3,5 miliona tona pšenice je veoma dobar prinos po visini roda tekuće godine, ali se još ne zna kvalitet. Kreatori agroekonomske politike obavestili su javnost da je posle ubiranja većine roda sa oko 600.000 hektara prosečan prinos veoma dobar, a to je oko šest tona po hektaru. Inače, Srbija za sopstvene potrebe, a to je ishrana, treba oko 700.000 tona pšenice za meljavu, zatim robne rezerve pšenice od 10 odsto potreba za mirnodopsko vreme, kao i potrebe za semenarstvo, mogu da se obezbede na 300.000 hektara. To je ukupno najviše 1,3 miliona tona pšenice. Sve ostalo što se zaseje, može da se izvozi, kao sirovina ili proizvodi iz viših faza prerade. Što bi bilo bolje i za izvoznike i za zemlju u celini. Tržišta u svetu postoje, ali Srbija nema kadrova koji to sa svojim znanjem mogu da obave i unovče. Bara za sada! Zašto, verovatno zbog pogrešne kadrovfske politike. Jer, nedostaju joj firme kao što je bio nekadašnji Geneks, Progres, Graneksport… I kadrovi koje su te firme nekada posedovale, a Srbija ih danas nema!

·   Ali, javnost treba da zna da ni da dobar rod pšenice u 2025. godini, nije bio rekord! Jer, na tolikoj površini, od blizu 600.000 hektara, prema podacima RZS, sad već daleke 1991. godine bilo je požnjeveno čak 3.736.503 tona. I tada, sad već davno, u Srbiji  je bilo požnjeveno šest tona po hektru vema kvalitetnog zrna pšenice. To i posle četiri decenije su rekordi koje smo imali u prošlosti, pa se u njima nalazi i budućnost poljoprivrede. Naravno ukoliko ih postignemo! Pa tek onda da govorimo današnjim novim rekordima! Zato treba da se zapitamo i gde je naša nauka proteklih četiri – pet decenija, koj se hvali sa visokim rezutltima, kada je sve stalo pre pola veka! To pokazuju našui prinsoii visina proizvodnje svih kultura!

Ovogodišnju žetvu, kao retko kad Srbija je dočekala sa prelaznim zalihama starog roda od najmanje 700.000 do miliona tona, što je dodatni pritisak na cenu. Inače, Srbiji sa 6,6 miliona stanovnika potrebno je sve manje pšenice za ishranu. Jer, je i sve manje  potrošača hleba u odnosu na prethodnu deceniju za 500.000, a i smanjila se potrošnja hleba po jednom stanovniku. Nekada je to bilo i 100 kilograma godišnje, a sad je RZS samo 64 kilograma godišnje! Zaboravili smo i na nekadašnje običaje. Kada se na njivu išlo sa komadom slanine i veknom hleba. Žetva je tada trajala dugo, a danas se ona na svakoj njivi obavi u toku dana, ker imamo novih brzih kombajna i traktora.

I Saša Atanacković iz Srbobrana je izjavio da i u ovoj žetvi zemljoradnike muče cene pšenice. Jer, više nema zemljoradnika koji nije zadužen, pa ćemo morati prodati nove pšenice samo onoliko koliko treba da pokrijemo troškove repromaterijala. Prema njegovoj računici novi rod bi proizvođačima zajedno sa PDV morao odmah da se plati bar 27 dinara po kilogramu!

Predsednik Saveza udruženja proizvođača Banat Dragan Kleut ističe, da tržište gde je cena pšenice od 19 do 20 dinara po kilogamu organizuju monopolisti. On je istakao da će većina poljoprivrednjikai morati da proda ovu žitaricu da bi platili rate kredtia za kupljene mašine, a da se po ceni robnih rezezrvi i ne isplati i čuvanje pšenice u očekivanju poskupljenja.,,Skladište pšenice oni koji nemaju sopstveno skladište I plaća se jedan odsto vrednosti pšenice, a posle mesec i po dana moramo da platimo i zaprašivanje što je 1,5 odsto vrednsti. Na nisku cenu to su dodatni troškovi“, kaže Kleut.

·   Inače, postojeće zalihe neprodate pšenice, koje iznose od 700.000 do milion tona i očekivani prinosi stvoriće snažan pritisak na domaće tržište i dovesti do daljeg pada cena, kaže za javnost prof dr Vitomir Vidović, iz Novog Sada.

Globalno tržište i konkurencija

U svetu se takođe očekuje rekordna proizvodnja pšenice 2025. godine. Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa 808,5 miliona tona, dok FAO i Svetski savet za žitarice daju nešto niže procene. Cene na međunarodnim berzama variraju – u crnomorskom regionu su oko 230 dolara po toni, dok su u EU i SAD nešto više.

Robne rezerve i reakcije proizvođača

Resorno ministarstvo najavljuje da će, u skladu s budžetskim mogućnostima, Robne rezerve otkupiti deo roda po višim cenama. Međutim, ratari sumnjaju da će to doneti konkretne koristi proizvođačima. Jer, su to male količine koje će biti otkupljene i ne mogu uticati na tržište. Uziam se ot povlašćenih proizvođača bliskih vlastima. Ove godine je određecan cena od po 24 dinara po kilogramu pšenice. Kako i koliko će to biti ove godine, čuće se veoma brzo!

Minsitar poljoprivrede Dragan Glamočić kada je izjavio da će b iti intervencio otkup pšenice po 23.000 dinara potonji, je koš između ostalog istakao za javnost da je prošle 2024. godine bilo otkupljebno 30.000 tona (po 24  dianra po kilogramu, beyPDV). Za 2023. godinu ta količina je bilaq 50.000 tona (po ceni od 25 dinara po kilogamu bneyPDV), a z a 2022. godinu ta količina je 131.000 tona (poceni od 40 dinara po kilogamu sa PDV! Zbog ovakvih otkupnihcena novog roda već je bilo najava i ponekih blokada puteva nezadovoljnih proizvođača.

Kako je za javnost rekao ministar Glamočić, iznos otkupa je bez poreza na dodatu vrednost. On je nakon sastanka sa poljoprivrdnicima u Požarevcu koji je iniciralo udruženje poljoprivrednika ,,Stig“, između ostalog naveo da je ta cena ,,maksimum u ovom trenutku“, a da sa  njom se proizvođačima šalje poruku da ,,država stoji iza svojih poljoprivrednika“, kao i da će se tako obezbediti podrška proizvođačima u uslovima nestabilnog tržišta i smanjene tražnje.

– Nikada nisam uspeo da prodam pšenicu preko Robnih rez ervi. Ne znam ko to o kako uspeva, ali obični paori ne – kaže Virdžina, dok Nebojša Petkanić iz Elemira ističe da su količine koje se otkupljuju male i da su uslovi složeni.

Spoljnotrgovinski faktori i konkurentnost

Cene u severnoj Italiji i luci Konstanca igraju ključnu ulogu za Srbiju kao izvoznika. Iako je EU ukinula povlastice za uvoz iz Ukrajine, što može ići u prilog domaćim proizvođačima, i dalje ne postoje značajni izgledi za porast cena tokom žetve zbog velike globalne ponude.

Najviše pšenice Srbija izvozi u Italiju i Rumuniju, dok je konkurencija na drugim tržištima oštra, posebno iz Rusije i Ukrajine. Stručnjaci naglašavaju da bi prioritet domaće poljoprivrede trebalo da bude prerada i proizvodnja s dodatom vrednošću, čime bi se povećala isplativost proizvodnje.

Izazovi u sezoni obilja

Iako se u Srbiji  očekuje rekordno brza žetva sa prinosom od oko 3,5 miliona tona, izazovi su brojni – od niske otkupne cene i visokih troškova proizvodnje, do nesigurnog skladištenja i ograničenog izvoza. Država pokušava da reaguje, ali poljoprivrednici ostaju skeptični i zabrinuti za svoju ekonomsku održivost u sezoni koja bi, paradoksalno, mogla doneti više gubitaka nego koristi.

Manji kvalitet pšenice u Ukrajini ovoga leta!

Manji kvalitet pšenice u Ukrajini že biti i ovog za njih  ratnog  leta. Pad cena poljoproizvoda će biti i u SAD – u. I Bugarska očekuje bogatu žetvu pšenice. Kina smanjuje uvoz pšenice, naročito iz SAD.

Evropsko tržište

Kada je bilo 15 – tak dana, pred žetvu pšenice u Evropi, nije boilo dobrih vesti za ratare. Cena pšenice je bila ispod 200 evra za tonu, uz naznaku da će to potrajati do novembra  2025. godine. Takva analiz urađena je na osnovu kretanja cena do sada.

BUGARSKA – Vremenske prilike su pogodovale razvoju pšenice. Očekivala  se bogata žetva od sedam miliona tona. Tokom sezone 2024/25.godine izvoz pšenice je dostigao 5,4 miliona tona (od toga 80 odsto van granica EU)! Cene na tržištu su u periodu januar – april 2025. godine bile oko 205 evra za tonu.

Najava dobre žetve pšenice u Rumuniji i Srbiji nama donosi veće brige u njenom izvozu (kod nas prva ponuda otkupa pšenice bila 18,50 – 19 dinara za kilogram).

Svetski najznačajniji proizvođači palminog ulja, Indonezija i Maalezija, povećavaju njegovo korištenje u mešoviniagoriva. Indonezija povećava učešće palminog ulja u gorivu sa 10 na 20 odsto, u Maleziji je već učešće 40 odsto, plan je 50 odsto do 2030. godine. Ova odluka za godinu dana znači 1,6 miliona tona palminog ulja manje na svetskom tržištu – to može doneti više cene na berzama. U Ukrajini se ovog let beleži manji rod i lošiji kvalitet hlebngo žita!

AMERIČKI KONTINENTI

Dobre vesti sa njiva, povoljne klimatske prilike donose optimizam za očekivane prinose, ali to donosi i niže cene na berzama. Očekivanja od čak 400 miliona tona kukuruza u jesen je donelo niže cene, ali daleko je jesen – treba biti oprezniji. Kompanija „Džon Deere“ je u prvoj polovini 2025. godine zaradila 2,673 milijarde dolara, a to je pad od 35  odsto u odnosu na prethodnu godinu. Razlog je što farmeri trenutno kupuju manje skupe traktore i kombajne. Tu su i više kamate na kredite kao i povećanje troškova u proizvodnji. Odluka predsednika SAD Donalda Trampa o carinskim tarifama na čelik i aluminijum samo doprinose slabijoj prodaji.

KINA – Pregovori traju sa SAD, zato je trgovanje smanjeno. Uvoz pšenice je drastično smanjen, kineski trgovci kupuju tvrdu pšenicu kada su cene niske, inače ne. Umesto iz SAD pšenica se uvozi iz Australije i Rusije. Tokom 2024. godine uvoz pšenice iz SAD je bio 1,9 miliona tona (599 miliona  dolara). Ukupan uvoz pšenice u Kinu tokom 2024. godine je 11 miliona tona, ove se očekuje uvoz 6,5 miliona tona.

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA  –  Velika je pažnja posvećena izvozu pšenicu, ali to znači izvoz kvalitetne pšenice – manje kvalitetna ostaje na domaćem tržištu. Tokom 2020. godine kvalitet zrna za mlinsku industriju je činio 57 odsto žetve, tokom 2024. godine taj procenat je samo 27 odsto. Stanovnici tako dobijaju manje kvalitetan hleb i testenine, uz više cene na tržištu.

Država će otkupiti pšenicu po ceni od 23.000 din/t bez PDV-a

preko republičke Direkcije za robne rezerve Srbije država će ponuditi intervencioni otkup pšenice. Javni poziv za prijavu količina biće objavljen u narednim danima. Preko republičke Direkcije za robne rezerve država će ponuditi intervencioni otkup pšenice. Javni poziv za prijavu količina biće objavljen u narednim danima!

Otkup pšenice za robne rezerve

O aktuelnoj situaciji na tržištu žitarica i o merama države u vezi sa ovogodišnjom žetvom pšenice razgovarali su nedavno u Požarevcu predstavnici Udruženja poljoprivrednika „Stig“ i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, a na inicijativu udruženja. Ministarstvo je ponovilo svoj jasan stav da ostaje pouzdan partner poljoprivrednicima i da će uvek biti na njihovoj strani, uz poruku da se ozbiljno pristupa rešavanju sistemskih izazova u srpskom agraru. „Država će preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi intervencioni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni bez PDV-a. To je maksimum u ovom trenutku i na taj način želimo da pošaljemo jasnu poruku da država stoji iza svojih poljoprivrednika“, izjavio je ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamočić. Dodao je da se na taj način želi obezbediti podrška proizvođađima u uslovima nestabilnog tržišta i smanjene tražnje. Predstavnici udruženja su ocenili da je najavljena intervencija važan signal poljoprivrednicima i korak ka stabilizaciji tržišta. Takođe je istaknuta važnost nastavka dijaloga i uvažavanja predloga sa terena, što Ministarstvo prepoznaje kao ključ za unapređenje agrarne politike.

 Rod pšenice ove godine će biti oko 3,5 miliona tona. To je dobro. Istovremeno stvara i brigu. Jer je novu žetvu dočekalo blizu million starog roda! Šta sa tolikm viškoviamk pšenice. Jer, u Sroibjoi nema kadrova koji to znaju I umju da prodaju. Nekada u bivšoj SFRJ to se nije dešavalo jer su postajale firme sa umnkim ljudi, kao što je bio ,,Geneks“, ,,Progres“,  ,,Graneksport“ i mnoge druge farme sa kadrovima koje prodaju! Ovi sad ne umeju ništa od toga da urade! Najbolj priemr je da nisu uspoeli da prodaju taj višak pšenkic eo milion tona, koji sa sadašnnjim rodo od 3,6 miliaon tona, stvara aveliek probgvleme. Dakle, radost je za dobar rod, a problem šta sa njim. Još veći nego kad nemamo. Jer, nekada se lakpše rešavao prfpoblem kada nešto nemamo nego dnas , kada imako viškove. Kada mnešto nismo imali, jednsotavno rešenej je bilo  uvešđemo! Sad je problem kada imamo, jer neznamo da izvezemo!

Stižu subvencionisani krediti!

Ministar Dragan Glamočić u raygovporu sa proizvođačima je najavio  da će već u septembru 2025. godine biti objavljen predlog kako će izgledati subvencionisanje proizvodnje naredne godine i koji računi će biti prihvatljivi, kako bi poljoprivrednici mogli na vreme da planiraju svoje aktivnosti. Posebno je istakao da će subvencionisani krediti biti dostupni već na početkom nove godine, znatno pre setve, što će proizvođačima omogućiti bolju pripremu i finansijsku stabilnost. Pored toga, i sve druge mere podrške – od investicionih podsticaja do podrške za osiguranje i nabavku mehanizacije – biće objavljene unapred i biće svima istovremeno obelodanjene.Javni poziv za prijavu količina biće objavljen uskoro, a Ministarstvo će obezbediti da čitav proces bude pravovremeno sproveden. U narednom periodu biće nastavljeni razgovori sa predstavnicima udruženja i proizvođača u cilju kreiranja dugoročnih i stabilnih rešenja, saopštilo je ministarstvo. Ministar, koji je 17 na ovom mestu posle 2000. godine u Srbiji (on ima privilegiju da je to drugi put) je poručio da je  ministarstvo na strani poljoprivrednika, svesno je izazova i da nije i neće biti nemi posmatrač problema.

Posledice suše trpe svi usevi!

Kukuruz u kritičnoj fazi!

U Srbiji je od 2000. godine do danas bilo osam suša. Ovo je devetlja. U timsušama štete u poljoprivredi subile oko 9,5 milijarfdi evra!  Nijednom suša nije proglašena za elementarnu nepogodu. Profesori sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna predlažu da se u ovoj godini, ukoliko se ovako nastavi, jer 4. jula je prošlo već 40 dana kako nema kapi kiše, da se  suša proglasi za elementarnu nepogodu. To znači da se i novčano gubitak nadoknadi poljoprivredi! Rekordna proizvodnja kukuruza u Sribji bila je sad daleke 1986. godi. Tada je ubrano 8.062.20 tona kukuruza. Taj rekord nikad više nije postignut. Zato je budućnost agrara Srbi da se po prinosiam zemlja prvo vrati u prošlost! Pa tek odna da se krene u naoredak! Ovako kada se svaka godinaprogklasi za rekod,što jeprevgara, njienj dobro!

Poljoprivrednici u Srbiji upozoravaju da će – ukoliko u narednih deset dana ne padne kiša – pšenica verovatno biti poslednji usev koji će moći da se požanje ove godine. Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije kaže da kukuruz i soja već ozbiljno trpe posledice suše, a da ni suncokret više ne može dugo da izdrži bez padavina.

U Srbiji je od 2000. godine do danas bilo osam suša. Ovo je devetlja. U timsušama štete u poljoprivredi subile oko 9,5 milijarfdi evra!  Nijednom suša nije proglašena za elementarnu nepogodu. Profesori sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna predlažu da se u ovoj godini, ukoliko se ovako nastavi, jer 4. jula je prošlo već 40 dana kako nema kapi kiše, da se  suša proglasi za elementarnu nepogodu. To znači da se i novčano gubitak nadoknadi poljoprivredi!

Zbog nedostatka vlage u zemljištu, koje je potpuno isušeno čak i na dubinama od tri metra, preti potpuni gubitak letine. Pšenica je zasad jedini usev sa solidnim prinosima – oko šest tona po hektaru, ali otkupna cena od 20 do 21 dinara je neisplativa.

Agroanalitičar Branislav Gulan ukazuje na drastičan pad poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u odnosu na rekorde iz prošlih decenija, što dodatno osvetljava težinu današnje agrarne krize.

„Najveći prinos pšenice zabeležen je 1991. godine – 3,7 miliona tona, dok je ove godine proizvedeno oko 3,5 miliona tona, i to uz čak milion tona prošlogodišnje pšenice koja je ostala neprodata. Zanimljivo je da bi Srbiji bilo dovoljno da seje pšenicu na samo 300.000 hektara (trenutno je to oko 600.000 hektara) da podmiri sopstvene potrebe – što otvara pitanje racionalnijeg planiranja setve“, navodi Gulan. Kukuruz je trenutno u najkritičnijoj fazi – već 40 dana nije bilo padavina, a naredni dani su ključni za njegov opstanak. Ako kiša ne padne do 16. jula, neće ga biti ni za branje.

„Prošle godine je prinos bio 5,2 miliona tona, dok se ove godine, zbog smanjenog stočnog fonda, procenjuje da je potrebno samo oko 3,5 miliona. U prošlosti su potrebe bile veće – čak 4,5 miliona tona. Inače, rekordna proizvodnja kukuruza bila je 1986. godine, kada je ubrano   8.062.020 tona“, kaže naš sagovornik. I rtada smo bikli meĆu deset iyvuoyniak kukuruya u svetu, jer nije bilo dovoljnh ostoke da qga jedne pa smo iamloi vkiŠkove koejsmoiyviyili. Ali, od kukuiruya može da se dobije 5.000 raznuih proizvoda pa kada bi se oni izvozili prihod bi bio  bi bio, mnogo, mnogo neog što se izvozi kao sirovina za hranu.

Gulan je za sajt Biznis novinarki Ljiljani Begović je naglašava da bi domaća poljoprivreda trebalo prvo da dostigne rezultate iz perioda pre 40-50 godina, pa tek onda da se govori o napretku. On poručuje da „budućnost poljoprivrede leži u povratku u prošlost“, kada su prinosi bili daleko veći i stabilniji.

Cena pšenice neodrživa

Poljoprivrednici i predstavnici zadruga u Srbiji upozorili su sa manifestacije „Žetveni dani“ da je trenutna otkupna cena pšenice neodrživa. Inače, pšenica je u 2024. godini je bila zasejana na na 607.075 hektara. Pošto je Srboiji potrenbo za isrhanu, rezerve I semenarstvo samooko 1,3 miliona tona pšenice, to žito može da se obezbedi setvom na 300.000 hektara. Prema tome ne treba se plašiti da nećemo ima dovoljno pšenice za ishranu 6,6 miliona stanovnika. Jer, sad godišnje trošimo samo 64 kilograma hleba po stanovniku. To je mnogo manje  nego što je bilo pre jedne decenije kada se potrošnja bila priblližila na 100 klograma. Potoršnaj je manja jer Sribja iama manej sanovnhka za 500.000 nego lipre jedne decenie, zatim nekada se kad ase išlo na njviu nosial vekna helba I koamd slaniej I sve sepojelo. Sad je tumehanazcija, pa je radnika na njivi, brže se obavi posao. Izvšni direktolr kompoanjuej Kite Đorđe Mišković kaže da je moderna mehanizaciaj kompanije Džon dir tu da se žetva obavi za desetak dana, uz minimani gubitak roda na njivama.

Inače, Srbija raspolaže sa 481.000 traktora I 25.000 kombajna, što je I previše za polj aod 3.257.000, koliko se obrađuije u Srbiji. Trećina mehanizacije je stara oko tri decenije, što značli da su traktori stariji i od svojih vlasnika. Zato je potrebna ubrzama obnova te mehanizacije.

Sejali i proizveli gubitke na pšenici!

Cena kilograma novog roda pšenice, s obzirom na prosečan prinos od šest tona po hektaru, ne bi smela da bude niža od 26 dinara, jer su proizvodni troškovi toliki. Međutim, prerađivači nude tek oko 19 dinara, što znači da su poljoprivrednici na gubitku.

Iako se ovogodišnja žetva procenjuje na oko 3,5 miliona tona, prinosi nisu neuobičajeni, ali su troškovi znatno porasli, dok je otkupna cena ostala niska. Prema kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine, ukupni troškovi proizvodnje po hektaru iznose oko 156.000 dinara, a cena po kilogramu koja pokriva troškove kreće se između 19,5 i 28,4 dinara – u zavisnosti od ostvarenog prinosa.

Problem je višestruk: niska cena, visoki troškovi, ograničene mogućnosti skladištenja i neizvestan izvoz. Iako država pokušava da reaguje, poljoprivrednici ostaju skeptični i upozoravaju da ih ovakvo stanje vodi u dugove i sve manje interesovanje da i dalje seju pšenicu.Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj upozorila je da jeftina pšenica direktno slabi ekonomsku održivost ratara, i pozvala na uvođenje garantovane cene koja bi bila usklađena sa troškovima proizvodnje.

Posebno je naglašeno da Srbija ima potencijal da proizvodi višak pšenice, ali da to može imati smisla samo ako se otkupna cena prilagodi ulaznim troškovima. Ove godine će ostati višak pšenice od nekoliko miliona tona, ali je pitanje koliko će se toga moći prodati. U prvom kvartalu 2025. izvoz pšenice doneo je 65,1 milion evra, što je pad od gotovo osam odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najviše pšenice izvezeno je u Italiju (46,1 procenat), Rumuniju (33,7 odsto), zatim Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Albaniju.

Javlja Vlada Srbije

Očekuje se 3,6 miliona tona pšenice, za 24,3 odsto više nego lane!

Na osnovu stanja useva na dan procene 23. maja očekuje se da se ove godine u Srbiji proizvede 3,60 miliona tona pšenice, što je za 24,3 odsto više nego što je proizvedeno 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 12,2 odsto, a kod višanja za 42,3 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, dakle 23. maja, u prolećnoj ovogodišnjoj setvi zasejano je manje kukuruza za 2,7 odsto, šećerne repe za 26,6 odsto, suncokreta za 2,5 odsto i soje za 5,8 odsto.U odnosu na desetogodišnji prosek, 2015 – 2024, proizvodnja pšenice je veća za 25,0 odsto, dok je kod zasejanih površina Vlada Srbije utvrdila Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu.

Vlada Republike Srbije utvrdila je, na današnjoj sednici, Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu, kojim se uređuje proizvodnja i promet semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kako se navodi, novim zakonom Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objedinjuje i unapređuje propise u ovoj oblasti, što će rezultirati kvalitetnijom proizvodnjom, jasnijim pravilima i većom kontrolom na tržištu.

Ključna novina odnosi se na preciznije uređenje celokupnog procesa – od proizvodnje, kontrole, kvaliteta i dorade, pa sve do pakovanja, obeležavanja, stavljanja na tržište i uvoza određenih grupa i vrsta semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja. Uvodi se jedinstveni registar semena i sadnog materijala, kao i obavezna sertifikacija, što znači da sve što se nađe na tržištu mora ispunjavati jasno propisane i stroge uslove kvaliteta. Na taj način obezbeđuje se veća sigurnost za poljoprivredne proizvođače, ali i za krajnje korisnike.

Umesto tri postojeća zakona, kojima je ova oblast trenutno uređena, a koji su delimično zastareli jer su doneti pre više godina, sada se donosi jedan sveobuhvatan zakon koji prati potrebe savremene poljoprivrede, tehnološki razvoj i propise međunarodnog tržišta. Ovim zakonom kategorije semena i sadnog materijala u potpunosti su usklađene sa marketing direktivama Evropske unije, a njegovo donošenje doprineće ispunjavanju Merila 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, koje predstavlja deo Reformske agende pripremljene na osnovu Plana rasta za Zapadni Balkan. Donošenje novog zakona istovremeno će doprineti ispunjavanju uslova za otvaranje Klastera 5 Resursi, poljoprivreda i kohezija.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede napominje da se privrednim subjektima ostavlja rok od tri godine da usklade svoje poslovanje sa ovim zakonom.

PROIZVODNJA AGRARA SRBIJE U LETO 2025. GODINI

KADA DOBRO RODI VOĆE U SRBIJI UKUPAN ROD BUDE 1,5 MILIONA TONA.SAD ĆE TO BITI OKO 1,1 MILIONA TONA. ŠTETE O D VREMENSKIH NEPRILIAK, MRAZEVEA, GADA I SAD SUŠE SUOGROMNE.  IZVOZ  BIO DO MILIJARDU DOLARA, SAD JE TO MNOGO MANJE…

Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazani su prema stanju na dan 23. maja 2025. godine.

Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od 3.605.000 tona, što je za 24 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

Dobro, ali je rekord je bio 1991. godine 3.736.503 tone!

KUKURUZ

REKORD od 8.062.020 TONA BILO 1986. GODINE!

Kod proizvodnje malina očekuje se značajno smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, prva procena za 12,2 odsto, a kod višanja za 42,3 odsto.

MALINE REKORD 2020 – 128.000 TONA ZLATNO DOBA MALINA BILO 1984. OKO 15.000 HEKTARA PRINOSI DO 100.000 TONA!

Cvetanje u mnogim malinjcima bil je nedavno u završnoj faz. Stigao je i novi rod. Nema radnika da je beru i pored dnevnica od 5.000 do 6.000 dinara. Probolemi su jer nema dogovora hladnjača i proizvođača. Jedni druge ucenjuju! Ceh plaćaju proizvođači malina. A, od proivuodnje i malina u Srbiji živi oko 100.000 ljudi. Ima oko 100 hladnjača u Srbiji. Vlasnici hladnjača koje solventno poslujhu, smataju da je povlačenje bankarskog sektora i kreditiranja malinarstva uticalo na krah mnogih hladnjača. Većina je saglasna da će ovo biti nanjnezivesnija sezona. Zlatna sezona malnarstva u Srbiji bila je pre dve – tri decenije. Tada su bilei površine pod malinama podignute na 21.000 hektara. Sad je dosta malinjaka povađeno,. Stari su zasadi, smanjili su se prinosi. Bilo je i uvoza nekih loših sadnica. Prilike su uticale nepovoljno, pa proizvođači malina strahuju da će rod u mnogim malinjacima biti manji i za 50 odsto! Mnogima se neće isplatiti da traže radnike da im plaćaju dnevnicu od 5.000,00 ili 6.000,00 dirna, plus hrana i spavanje, a nema zarade!

Često se piše, bez argumenta, bez analiza, da je svaki bolji rod koji imamo rekordan. Decenkiajma već se beleži uRZS kada se obavi proiuvodnja svihkuktura koliki je rod bio. Analitčiar  uizmu i uporede recimo, danasšnji rd sa svim, prethjdonim i lako je utvditi, po visjni prinosa, koliki je kad  rod bio ikad aje bio rekpord. An analitićari o rade isključivo na osnovu podataka RZS, amoće da se radi i na osnoviu sosptvenih podataka, ali su onbi nakjčešče identičnhi sa ponim državnim, kojima se veruje. Zato vam dajemo i ovde pdoatke RZS o rekpordnji,m prozuvpodnakj u poslednjim pčola veka, pojedinih kultura. 

·   VIŠNJE REKORD  2020. godine – 165.738 TONA;

·   TREŠNJE REKORD  2004. -30.823 TON;

·   KAJSIJE REKORD 2022 – 44.386, SAD, 2025. g. rod je  OKO 15.000 TONA;

·   BRESKVE REKORD BIO 2011. GODINE 91.366 TONA;

·   DUNJE REKORD 2013. – 15.754 TONE, Bili smo i prvak EU po proiyvodnji!

·   ŠLJIVE REKORD 1969. GODINE – 886.540 TONA, SAD UPOLA MANJE;

·   GROŽĐE REKORD 1969. 748.530 TONA. SAD MANJE OD 200.000 TONA. U 2023. GODINI ROD BIO 131.526 TONA;

KROMPIR

·   1.148.660 TONA BILO 1974. GODINE;

PARADAJZ

·   24.960 TONA BILO 1977;

PASULJ

·   REKORD BIO 1955. GODINE OD 101.030 TONA;

ŠEĆERNA REPA

·   REKORD BIO 1989. GODINE OD 4.920.020 TONA;

ŠARGARAEPA

·   REKORD 2010. BILO JE 101.180 TONA;

BELI LUK

·   REKORD 34.890 TONA 1984. GODINE;

CRNI LUK

·   REKORD BIO 202.860 TONA ALI 1981. GODINE;

U poređenju sa prethodnom 2924. godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2025. godine zasejano je manje kukuruza (za 2,7 odsto), šećerne repe (za 26,6  odsto), suncokreta (za 2,5 odsto) i soje (za 5,8 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024), proizvodnja pšenice je veća za 25,0 odsto, dok je kod zasejanih površina više suncokreta (za 9,3 odsto), a manje kukuruza (za 1,6 odsto), šećerne repe (za 21,1 odto) i soje (za 3,2odsto);

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. I 2025. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova čevrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo još jednu, petu nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulanu.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom  iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže: I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA ,,POVERLjIVE ČINjENICE“, I KAD TI NA TACNI DONOSE  ,,EKSKLUZIVE“, I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On  radu  o iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, Gulan između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine.  Posle toga, kratko vrdeme, ya vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio u Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan  penzioner, analaitičari publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprdoter kuće ,,Borba“. Izveštavao je  sa ratišta u Vukovaru i okolini. Bio je na lciu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivpe Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji doisnik NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali naneprijatelje. Milan Žegarac i Miroslav Jokić, borac iz Odžaka, nenajavljeni pretrčavali su Hercegovačku ulicu. Dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice,pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno  smrtno pogodili. Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih sluačjno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije.A, pucnji su bikli usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo nakoga se puca. Jer, Žegarac i Jokić bili u maskirnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni  za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni!  Slučajno su njih pogodili! Obazloženje je bilo da se i i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvarki uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca. I to je istina o njegovoj pogiciji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Priče koje su điriklionikoje nisu bili tamo – nsiu bile nki tačne!

Branislav Gulan  je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“ , krajem devedeseti godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIAZUCIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada matgični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim, privatizacija je poništena. List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama  na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!  Posle njega na to mesto bio je postavljen pok Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar… Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“,  njih oko  127, uhljeblje je našlo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine, pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pete nagrade za životno delo u novinarstvu Branislav Gulan.

(Nastaviće se)