Branislav Gulan (6. mart 1953.) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito“ u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Bransilav Gulan je 7. januara 2024. godine od ,,Štajerskih novica“ u Mariboru (Slovenija) dobio priznanje, ,,Zlatno pero“, nagradu, koja je četvrto njegovo priznanje za životno delo! Dakle, dobitnik je tri međunarodna i jednog domaćeg priznanja – Društva novinara Vojvodine u 2019. godini za životno delo! U izdanju novosadskog ,,Prometeja“, objavljena je i knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Katastrofalni događaji u svetu

Poplave, suše, oluje, štetočine, zdravstvene krize, ratovi – katastrofalni događaji su doveli do gubitka širom sveta  od oko 3.800 milijardi dolara u usevima i stočarskoj proizvodnji u poslednjih 30 godina. To se navodi u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).  Sve do ove 2024. godine, šteta je bila oko 123 milijarde dolara godišnje ili pet odsto prihoda koje su poljoprivrednici proizveli između 1991. i 2021. godine, navodi se u dokumentu. Ova šteta može da se pretvori u gubitak od 147 kalorija dnevno po osobi, što su godišnje prehrambene potrebe 400 miliona muškaraca ili 500 miliona žena. ,,FAO prvi put je pravio ovakvu procenu 2023. godine, jer međunarodna zajednica postaje svesna značajnog povećanja broja katastrofa, kojih je četiri puta više od 1970-ih“, rekao je zamenik direktora odeljenja za statistiku pri FAO Pjero Konforti u saopštenju za javnost. Povećan broj katastrofa uglavnom je posledica klimatskih promena – ekstremne temperature, suše, poplave i oluje koje izazivaju najveću štetu. Kako se navodi, štetu izazivaju i pandemije poput kovida, epidemije afričke i klasične svinjske kuge i oružani sukobi, navodi se u izveštaju FAO.

Glad u svetu

U svetu gladuje 811 miliona ljudi jer nema hrane! Broj ljudi koji umiru od gladi povećao se šest puta u protekloj 2023.godini i nadmašio smrtne slučajeve uzrokovane korona virusom, prema novom izveštaju Oxfama. Prema izveštaju te međunarodne organizacije, svakog minuta u svetu od gladi umre 11 osoba! Zbog poređenja, od posledica zaraze korona virusom u minuti umre sedam osoba. Izveštaj koji je objavljen, naslovljen je kao „Virus gladi se umnožava“. Predsednica Oxfama Abby Maxman je rekla za javnost da je statistika zastrašujuća, da se mora uzeti u obzir da su to osobe koje pate te da je i jedan čovek koji umre od gladi previše, javlja AP. Globalne cene hrane također su porasle za 40 odsto, što je najveći rast cena hrane u više od deset godina, navodi se u izveštaju.

Klimatske promene: Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima! Ukoliko se ne smanji zagađenje, veliki broj populacije živeće u predelima u kojima je prosečna temperatura oko 29 stepeni Celzijusa. Više od tri milijarde ljudi živeće u mestima u kojima je temperatura „blizu nepodnošljive“ do 2070. godine, navodi se u novom istraživanju. Poređenja radi, prosečna godišnja temperatura u Srbiji je oko 14 stepeni na Celzijusovoj skali. Veruje se da je to više od klimatske „granice“ u kojoj su ljudi živeli tokom poslednjih 6.000 godina. „Nadamo se da će studija pokazati kako će klimatske promene uticati na živote ljudi“, rekao je za BBC koautor studije Tim Lenton.

Istraživači su koristili podatke i projekcije broja stanovnika Ujedinjenih nacija i scenario o tri stepena Celzijusa, koji je zasnovan na očekivanom globalnom porastu temperature. U izveštaju UN stoji da čak i ukoliko neke države nastave da se pridržavaju Pariskog klimatskog sporazuma, svet je na putu ka porastu temperature od tri stepena Celzijusa. Prema studiji, ljudska populacija živi u uskim klimatskim pojasevima, a većina naseljava područja u kojima je prosečna temperatura od 11 do 15 stepeni Celzijusa.

Najgora suša!

Američki Zapad preživljava najgoru i najdužu sušu od 800. godine nove ere, otprilike od vremena kada je vladao Karlo Veliki, objavljeno je u časopisu „Nature Climate Change.“ Poslednja višedecenisjka suša u Americi dogodila tokom 1500-ih godina, ali nije bila ovako pogubna. Suša koja je u toku na zapadnom delu severnoameričkog kontinenta dovela je do pada nivoa jezera, rezervoara i reka u Kaliforniji na rekordno niske nivoe, što je prouzrokovalo veći broj šumskih požara, tvrde naučnici. Studija objavljena u časopisu Nature Climate Change oslanjala se na podatke dobijene preko prstenova na drveću i drvenih greda sačuvanih na arheološkim nalazištima Indijanaca. Slike presušenih jezera, pejsaža pogođenih šumskim požarima, praćenih snegom i zajednicama bez vode razotkrivaju posledice istorijske suše.

Zapadna strana Sjedinjenih Država iskusila je sušu veći deo protekle dve decenije, prema podacima američkog monitora za sušu. Prošle 2023. godine došlo je do nestašice vode na reci Kolorado, jednom od najvećih izvora života na zapadu SAD-a, što je pogodilo oko 40 miliona Amerikanaca. Svet se već zagrejao za oko 1,2 stepeni celzijusa otkako je počela industrijska era, a temperatura će nastaviti da raste osim ako vlade širom sveta ne porade na drastičnom smanjenju emisija, komentariše BBC.

Arizona traži spas u kišnici

U jeku kampanje Breda Lankastera, stručnjaka iz oblasti sakupljanja kišnice i vodoprivrede u Tuson, Arizona, je doneo nekoliko mera kako bi u potpunosti iskoristio kišnicu kao vrstu resursa. Godine 2008. doneta je uredba da novi komercijalni objekti navodnjavaju polovinu zemljišta korišćenjem sakupljene kišnice. Godine 2013. usvojena je „Politika zelenih ulica“ kojom se nalaže svim javno finansiranim projektima puteva da zahvate prvih pola inča (1,3 cm) kiše tokom padavina. A, sa novijom inicijativom, „Infrastruktura zelenih kišnica“ 2020. godine, Tuson je počeo da naplaćuje malu sumu od stanovnika za račune za vodu kako bi se prikupljanjem oko tri miliona dolara godišnje pružila podrška javnim projektima za prikupljanje kišnice, kao što je gradska „Iniicijativa za milion stabala“. Lankaster, koji danas vodi konsultantsku firmu za permakulturu koja savetuje Tuson i klijente širom sveta, smatra da u tipičnoj godini mnogo više kiše padne na Tuson nego što svi njegovi građani troše u domaćinstvu u komunalnoj vodi. „Suludo je što još uvek trošimo toliko novca da donesemo vodu nižeg kvaliteta sa udaljenosti od 480 kilometara, kada imamo ovu ogromnu količinu vode koja dolazi besplatno sa neba i koju možemo da koristimo kao primarni izvor,“ prenosi BBC. Rendolf iz Babit centra za politiku zemljišta i vode Linkoln instituta za politiku zemljišta, ne veruje da samo skupljanje kišnice može da obezbedi vodu u meri kao što to čini sistem rezervoara. Ona kaže da to nije opcija da svaki grad doživljava nestašicu vode. Ali, kako klima postaje toplija i potražnja vode raste, pa ses smatra da će „žetva“ kiše biti češća.

„Kamen gladi“ u Evropi

Kako prenosi N1, zbog najveće suše u Evropi u poslednjih pet vekova, rečna korita su sve praznija, a brodski transport otežan. Ovako drastičan stogodišnji minimum vodostaja reka doneo je velike štete. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da prokopavanje korita Dunava kao rešenje zvuči neverovatno, ali da ćemo u budućnosti morati da se okrenemo alternativnim vidovima transporta, poput prevoza kamionom ili železnicom. Koridor Rajna-Dunav sa svojim kapilarnim putevima je stožer transporta u Evropi, a on trenutno ne funkcioniše. Problema ima i na donjem toku Dunava, pa su se tako, objašnjava Galetin, barže koje su prevozile srpsku robu ka rumunskoj luci Konstanca, čak i sa manjim tovarom zaglavile negde u Bugarskoj. Katastrofalna hidrološka situacija utiče na energetiku, pa srpske hidroelektrane tako danas proizvode za trećinu manje struje nego uobičajeno. U poslednjih deset godina, čak su sedam bile sušne, i svaki put se pokreće tema navodnjavanja, dok rezultati izostaju.

A, u Srbiji se 2023. godine prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara obradivih površina ili tek 1,4 odsto. U svetu se prosečno navodnjava oko 17 odsto  obradivih površina! Navodnjavanje je ozbiljan problem, treba mu prići stručno i ozbiljno. Nije to baš tako jednostavno, kada se svi vodni resursi balansiraju, ne možete pored svake njive zabosti štap i da vam voda curi“, kaže Galetin i istitče, da Srbija ima problem isuviše malih površina pod zalivnim sistemima. Kako je „Vreme“ avgusta 2024. godine pisalo u tekstu Kamen gladi, gnev i jara, u koritu reke Elbe izronila je vekovima stara poruka upozorenja iz 1616. godine, uklesana u kamen poznat kao „Hungersteine“ ili „kamen gladi“, koja glasi: „Ako me vidiš, plači“. „Kamenje gladi“ je, zapravo „hidrološki orijentir“, koji izviri samo kada je nivo vode veoma nizak, uz kratak zapis o posledicama velike suše: loša žetva, je glad siromašnih ljudi.

Najava visokih temperatura

Svetska meteorološka organizacija u saradnji sa službom za klimatske promene Kopernikus, objavila je izveštaj koji pruža detaljan uvid u stanje klime u Evropi za 2023. godinu pod nazivom ESOTC 2023. Tu je i data najava ovih visokih temperatura koj sad preživljavamo. Najnoviji podaci otkrivaju da je 2023. godina najtoplija bila, druga najtoplija godina od dosadašnjih sakupljanja podataka. Videćmo šta će se prikazati za ovu, 2024. godinu sa vrelim letom.

Jer, temperatura u Evropi već sad je 2,3 stepena celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, dok je na globalnom nivou temperatura veća za 1,3 stepena što ukazuje na to da se Evropski kontinent zagreva najbrže na svetu! Iako leto 2023. godine nije bilo najtoplije zabeleženo u Evropi, pamti se po ekstremnim uslovima, kao što su toplotni talasi, šumski požari, suše i poplave. Izveštaj ukazuje i na veću smrtnost od toplote, koja je u poslednje dve decenije porasla za 30 odsto. Prošle 2023. godine izmerena je najviša prosečna temperatura površine mora u Evropi ikada! Tokom 2023. godine u Evropi je palo oko sedam odsto više padavina od proseka. Prema procenama Međunarodne baze podataka o katastrofama, poplave su 2023. godine pogodile oko 1,6 miliona ljudi u Evropi i izazvale 81 odsto godišnjih ekonomskih gubitaka.

Najveća suša koja je pogodila Evropu u poslednjih nekoliko decenija ostavlja posledice na domaćinstva, poljoprivrednike, fabrike i transport širom kontinenta, a stručnjaci upozoravaju da suše, zime i toplija leta, izazvana zagrevanjem planete, znače da će nestašice vode ubrzo postati i nova normalnost!

Država sporo reaguje

Od početka XXI veka Srbija se suočila sa jakim epizodama suša i ekstremnih padavina koje su izazvale velike ekonomske gubitke – procenjuje se da do ove, 2024. godine premašuju i 6,5 milijardi evra u poslednjoj deceniji, a više od 70 odsto tih gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama, što je preko četiri milijarde evra. Učestalija pojava suša, što pokazuje i ova 2024. godina, je jedna od najočiglednijih manifestacija klimatskih promena, a uskoro će postati i regularna prirodna pojava usled promena klimatskih uslova. Jer, porast globalne temperature, izazvan zbog klimatskih promena, dovodi do povećanja isparavanja vode iz zemlje i biljaka, što direktno doprinosi povećanju sušnih uslova. Isto tako, u mnogim regionima kišne sezone postaju kraće i intenzivnije, dok sušni periodi postaju duži. ,,Iako ukupna količina padavina možda opada značajno, njihova raspodela tokom godine postaje nepravilna, povećavajući rizik od suša, te tako regije koje su nekada bile podložne redovnim padavinama sada doživljaaju duže sušne periode“, navodi profesor Fizičkog fakuleta Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević.

Takođe, svedoci smo ranog dolaska ,,paklenih temperatura kod nas i u svetu – u čemu klimatske promene opet imaju udela. Sa povećanjem broja intenziteta toplih talasa dodatno se ,,pojačava“ suša i dolazi do smanjenja dostupnosti vode u poljoprivredi, za piće i industriju. Ove promene imaju značajne posledice po poljoprivredu, vodosnabdevanje i ljudsko zdravlje. Jer, suše dovode do smanjenja prinosa useva, nestašice vode, povećanja rizika od šumskih požara i degradacije zemljišta.

,,Ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim  i vremenskim uslovima u periodu od 2000 – 2020. godine u Srbiji iznosi 6,8 milijardi evra. Više od 70 odsto šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima“, ističe se u dokumentu Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Srbije usvojila krajem 2023. godine. Iako su gubici povezani sa dosadašnjim sušama bili značajni, odgovori Vlade su uglavnom bili reaktivni i ad hoc, nakon završetka sušnih perioda, navodi se u Nacionalnom izveštaju za sušu iz 2020. godine.

U Srbiji je nakon velikih poplava iz 2014. godine došlo do pozitivnih pomaka u upravljanju prirodnim nepogodama, počevši od poboljšanja pravnog okvira do razvoja programa oporavka i sprovođenja mera za ublažavanje. Mnogi ovi pomaci bili su prvenstveno vezani za poplave – dok za posledicu, Srbija još uvek nema nacionalni strateški dokument posvećen suši, iako su ekonomski gubici povezani sa sušama u nekim godinama približno isti kao i gubici od poplava 2014. godine. Ističe se, da sa druge stane, Srbija nema prave elemente kako da odgovori na sušu, ali oni često nisu u potpunosti razvijeni i nisu u stanju da funckionišu zajedno. Odgovor profesora dr Vladimria Đurđevića na sušu u zemlji je uglavnom reaktivan, fokusirajući se na akciju nakon početka ili završetka suše.

Drastični efekti suše na kukuruz!

Kao jedna od glavnih poljoprivrednih kultura, ističe se kukuruz, koji predstavlja jednu od bitnijih komponenti u srpskom izvozu, na koga suša ima drastične efekte. Upravo zato, padovi u prinosima i proizvodnji tokom sušnih godina kao što su 2003, 2007, 2012. i 2021. godina, jasno i pokazuju potrebu za adaptivnim strategijama. Bez odgovarajućih zaštitnih mera, suše će nastaviti da predstavljaju ozbiljnu pretnju poljoprivredi u Srbiji, što će zahtevati inovativne pristupe i podršku kako bi se ublažili negativni efekti klimatskih promena i osigurala stabilnost poljoprivrednog sektora,  navodi   u svom radu Đurđević. Vidimo da je i vlaga u zemljištu sve manja, posebno u južnim krajevima zemlje, što znači da su naši vodni resursi i rezervoari podzemnih voda u riziku od nestajanja.

Evropa se suši, a Stari kontinent je poslednji put bila zadesila ovolika suša pre 500 godina, pisao je nemački ,,Špigl“ krajem jula 2023. godine. Da li to znači da ne možemo govoriti o klimatskim promenama kao i o uticaju čoveka na Zemlju, već o cikličnim promenama kojima smo sporadično izloženi? Kriza sa vodenim resursima  i  hranom prisutna je već četvrtu godinu za redom. ,,Špigl“ i dalje upozorava da se zemlja isušuje zbog visokih temperatura od 40 stepeni i hroničnog manjka padavina. Suša je lane, 2023. godine, bila prisutna od juga Portugala i Španije, do centralne i severne Francuske, Holandije, Nemačke, Poljske, baltičkih država, pa čak i do skandinavskih zemalja. Gotovo da je slična situacija i u ovoj 2024. godini. UN upozoravaju da se evropski kontinent zagreva dvostruko brže od sveta u celini. Na poljima se usevi suše, a vode za piće sve ja manje. Poljoprivreda čini do 70 odsto potrošnje slatke vode širom sveta i u centru je krize. Milioni ljudi traže spas od ekstremnih temperatura. Episkopi se mole za kišu, piše nemački list.

Andrea Toreti iz Kriznog Centra evropske opservatorije za sušu napominje za javnost da smo leta 2022. godine imali najgoru sušu u poslednja 500 godina ,,Samo jednom je bilo dramatičnije, 1540. godine, kada su prema nalazima, reke Rajna, Elba i Sena, mogle da se pređu peške. I sada skoro polovinu Evrope muči suša. Zato, rešavanje problema, nestašica vode mora da bude naš prioritet. Ako ne uspemo da pobedimo, ovaj problem, onda nemamo šanse ni u borbi protiv klimatskih promena na drugim frontovima“, navodi Toreti za javnost.

Klimatolog Fizičkog fakulteeta u Beogradu  prof dr Vladimir Đurđević za sajt RT Balkan je izjavio da se ne radi ni o kakvim sličnim ponavljanjima. ,,Ovo što se trenutno dešava u svetu i Evropi, pa i kod nas, je direktna posledica klimatskih promena usled emitovanja većih količina gasova sa efektima staklene bašte u poslednjih vek i po, jer su osnovni  izvori za proizvodnju energije ugalj, nafta i gas, koji  kad sagorevaju, emituje se velika količina ugljen dioksida. Tako da smo i u tom periodu povećava. Ali njegovu koncentraciju za 50 odsto u atmosferi, i on doprinosi za 25 odsto efektu koncentracije staklene bašte. Kada ne bi bilo ugljen – dioksida u atmosferi, prosečna temperatura bi bila niža za oko 10 stepeni“. 

Do sada smo promenili klimu i zagrejali planetu za jedan stepen! To ne izgleda strašno, ali vreme i klima su postali ekstremniji, suše su češće, duže traju i intenzivnije su. To je najavljeno još 1960/1970. godina, čak tada smo znali da će mediteranska obala biti zahvaćena sušama. Mi danas živimo nešto što su prognozirali od pre 30 – 40 godina, primećuju klimatolozi. Kažu da je situacija sa sušom od pre 500 godina bila lokalna anomalija. To su sad posledice oscilacija u prirodnom sistemu. Međutim, ovo što se dešava je direktna  posledica ljudskih postupaka. Te promene se odigravaju brže. Promene klime danas su 100 puta brže u proseku nego u dalekoj prošlosti. Tada je trajalo hiljadama godina, a sada imamo promene koj se dešavaju u razmaku od decenije, a svaka sledeća će biti sve ekstremnija, poručuje Đurđević.

Traži se elementarna nepogoda!

Kada je Srbija u pitanju, postoji naizmenični trend suša i poplava. Jer, kada se posmatraju meteorološki podaci za Beograd, koji postoje od 1880. godine, vidi se učestalija pojava suša, što posebno zabrinjava, pre svega, jer su sve veće površine zahvaćene sušom i brže ulazimo u sušni period. l takođe vidimo da je vlaga u zemljištu sve manja, posebno u južnim krajevima zemlje, što znači da su naši vodni resursi i rezervoari podzemnih voda u riziku nestajanja! Radi se o ozbiljnoj pretnji, a epicentar sušenja Evrope je mediteranska oblast, a mi smo njen obod. Tako da smo pod velikim rizikom budući da tokom leta gubimo padavine, što se vidi i ove 2024. godine, a nadoknađujemo ih tokom veoma kratkog perioda, kada se suočavamo sa poplavama.

Toplija atmosfera i topliji klimatski uslovi dovode do bržeg isparavanja vode iz zemljišta. Tada, iako ima iste količine padavina, one brže ispare i ostave poljoprivredne površine bez vode, odnosno dolazi do pojave poljoprivredne suše. Klimatski ekstremi se sve češće smenjuju i zahvataju sve veće površine, pa ne treba da nas  čudi što imamo požare, poplave od Amerike do Azije. Ceo svet se bori sa klimatskom krizom, to je globalni fenomen i slika koja se ponavlja iz godine u godinu i tako će biti sve dok ne napustimo fosilna goriva i implementiramo Pariski sporazum po kome bi se porast temperature ograničio na dva stepena, naglašava Đurđević, i dodaje da ćemo zauvek nastaviti da živimo u tim narušenim klimatskim uslovima. Najnepovoljniji scenario bio bi da se do kraja veka zagrejemo i za dodatna četiri stepena! U svetu bi problemi sa pristupom vodi i hrani bili veliki, kao i veći ekonomski gubici, a procesi proizvodnje skupi i problematični. Imali bismo klimatske izbeglice.

Poremećena ravnoteža

Nebojša Veljković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine rekao je za portal RT BALKAN da za razliku od Evrope, mi na poljoprivredu ne trošimo 70 odsto slatke vode. Znači, mi trošimo i vodu za javno vodosnabdevanje, dok na poljoprivedu odlazi nekih 40 odsto vode. Tako da nećemo brzo osetiti nedostatak vode za piće, ali u trenutku kada poželimo da razvijamo agrar, koji sada nije strateška grana u Srbiji, to će se osetiti sigurno. Takođe smo poslednji  u ovom delu Evrope po prečišćavanju otpadnih voda, a morali bismo da sakupljamo određene količine padavina kako bismo se pripremili za ekstremne suše. I Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za zaštitu životne sredine za RT BALKAN je takođe izjavio da ne sumnja da smo kao civilizacija dali veliki negativan doprinos klimatskim promenama i povećanju globalnog zagrevanja. Ona se manifestuju ne samo u vrućim talasima, nego i u ekstremnim hladnoćama. Ravnoteža je poremećena, to su procesi koji se dešavaju i zbog zakonitosti prirode na koje nemamo uticaj, ali to ne znači da kao vrsta i civilizacija treba da ignorišemo promene i potrebu da na njih utičemo. Ima načina, tu je koncept brige o sopstvenom okruženju, šta bacamo, gde I kako koristimo, a to su i pitanja energetike,saobraćaja, racionalne potrošnje vode…

Pomoćnik direktora Republičkog hdirometeorološkog zavoda (RHMZ) Goran Pejanović u izjavi za javnost kaže da su zagrevanja i pojava suše karakteristični za letnje mesece u Srbiji, napomenuvši da je poslednjih dve i po decenije bilo osam velikih suša koje su nanele veću štetu, poput suše  2021. godine. On je u izjavi za Tanjug rekao da  mnoga leta u Srbiji mogu biti topla, ali i sa viškom vodene pare i viškom padavina, u kojma dolazi do izlivanja reka. ,,Prošle 2023. godine u junu u preko 50 opština zabeleženo je izlivanje reka, znači i bujične poplave su isto tako karakteristične za letnje periode. Što se tiče Mediterana, to je uobičajeno visoka temperatura sa dosta šumskih i drugih požara. Po njegovim rečima, pokrenuta je promena klime odnosno globalno zagrevanje pre 200 godina, kada je počeo masovno da se koristi ugalj za dobijanje energije u transportne svrhe. Kada je počela da se povećava koncentracija ugljen – dioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, zbog čega je dolazilo i do povećanja temperature. ,,Za 100 godina temperatura atmosfere u donjem delu povećala se za jedan stepen, temperatura okeana za oko 0,8 stepeni, tako da možemo da kažemo da se nalazimo u dobu kad nam se dešava globalno zagrevanje. To globalno zagrevanje zavisi direktno od emisije ugljen – dioksida u vazduhu. Svetska zajednica pokušava da smanji tu emisiju, kako bi se smanjio i rast temperature i vodene pare u atmosferi, koji izaziva ekstremne vremenske događaje poput superćelijske oluje i poplava.“, objašnjava Pejanović. 

Suša će ove 2024. godine poljoprivrednicima u Srbiji napraviti ekstremno visoke gubitke, jer početak žetve, čak i suncokreta, koji podnosi visoke temperature, pokazuje da su prinosi manji nego što se moglo proceniti  „golim“ okom, rekli su  poljoprivrednici Stiga i severne Bačke. Pad poljoprivredne proizvodnje vlast će izneti u dvostrukoj brojci. Najbolje bi bilo da se proglasi elementarna nepogoda! „Rod suncokreta u 2024. godini je od dve do 2,5 tona po hektaru, a prošle 2023. godine na istim parcelama bio je 3,2 tone po hektaru. Gubitak po hektaru će biti od 450 do 600 evra. Shvatio sam da sam ove godine džabe radio“, rekao je za javnost poljoprivrednik i predsednik udruženja „Stig“ Nedeljko Savić. Dodao je da će sličan prinos biti i kod kukuruza, koji mora da se bere mesec dana ranije, odmah po završetku žetve suncokreta, jer mu se vlaga spušta ispod dozvoljenog procenta. Savić još naglašava da država nije ispunila obećanja, data posle protesta 2023. godine, a najurgentniji zahtev je da se upišu parcele u katastar „po drugom osnovu“, kako bi mogle da se ostvare subvencije po hektaru od 18.000 dinara i za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru. Oko 80 odsto parcela zbog komasacije nije upisano u katastar, a taj proces traje više od deset godina.

Suše beru rod u Evropi pa i u Srbiji!

 Po sadašnjim procenama najgore će proći kukuruz. U Srbiji se očekuje rod od oko šest miliona tona, ali niko sad ne sme ni da procenjuje koliko će biti umanjen. Stručnjak za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo dr Goran Bekavac, koji je tvorac  mnogih visokorodnih hibrida, još ne prognozira ukupan  ovogodišnji rod, ali predlaže državi da razmisli da ovu godinu proglasi da je imala elementarnu nepogodu u agraru.Po njegovim rečima ova godina je pokazala još jednu specifičnost, čak i kod samih ratara koji su navodnjavali kukuruz. Jer, ukoliko to nisu činili kako treba, napravili su trošak, a efekti će biti prilično skromni. Jer, neprimereno je da se koristi voda neodgovarajućeg kvaliteta, u po bela dana, kada se kukuruz šokira hladnom vodom. Tako tečnost koja ostaje u rukavcima lista ,,kuva“ biljno tkivo. Visoki sistemi za navodnjavanje mehanički istresaju polen, koje je ove godine bilo znatno manje nego obično. Nije bilo ni vetrova koji bi uskomešali polen, izjavio je Bekavac za javnost. Znači, tropski vazduh sa severa Afrike, zaustavio je nad Balkanom neuobičajeno dugotrajnu toplotnu kupolu sa temperaturama čak i oko 40 stepeni, koja nije dozvoljavala prodor hladnog i vlažnog vazduha sa Atlantika. U Italiji  je on nazvan ,,Luciferom“. On je na njivama u Srbiji, već početkom avgusta 2024. godine počeo da topi rod prolećnih useva. Videlo se to po prvim efektima kombajniranja suncokreta i ranih hibrida kukuruza na velikim imanjima.

Suša obrala deo, od 30 pa do 40 odsto prinosa. Očekivao se prinos kukuruza od šest do sedam miliona tona. Ali, biće ga znatno manje. Ipak za naše potrebe, dovoljno! Jer su prazne staje i obori za svinje. Nema stoke da ga troši. A, i na zatim na zalihama od 2023. godine ima ga oko 400.000 tona. Pošto je smanjen stočni fond očekuje se da će ga i sad, posle žetve, biti viška oko 1,3 miliona tona. Znači i pored loše godine, biće ga i za izvoz!? Inače u Srbiji je najveći rod kukuruza bio sad već daleke 1986. godine kada je bilo ubrano 8.062.000 tona. Prinosi se posle toga do sad stalno smanjuju pa je 2019. godine ubrano 7.344.541 tona, a godinu dana kasnije 7.872.607 tona. U 2023. godini ubrano je bilo tek oko 6,6 miliona tona. Stočni fond u Srbiji je desetkovan, tako da joj je godišnje dovoljno oko četiri miliona tona kukuruza. Sve više od toga, poslednjih godina, uvek se izvozilo, pa su se kreatori agroekonomske politike hvalili sa izvozom! Ističući kako je Srbija među deset izvoznika ,,žutog zlata“ na svetu. To nije za pohvalu jer se izvoze sirovine, a da se preradi moglo bi nekoliko puta više da se zaradi. Jer, od kukuruza u višim fazama prerade može da se dobije oko 5.000 različitih proizvoda. Tada bi bila mnogo, mnogo, veća zarada, nego od izvoza sirovina.

Vlada Srbije je prošle jeseni, 2023. godine, obećala da će dozvoliti upis spornih  parcela kako bi poljoprivredni proizvođači ostvarili subvencije i smanjili gubitke, ali to do sada nije učinjeno“, navodi Savić. Istakao je da se u slučaju neispunjenja tog i drugih zahteva „skuplja snaga za jesen“, nakon okončanja žetve. Mislio je na proteste gde će seljačka pravda, opet, morati  da se traži na ulici! Poljoprivrednik i predsednik udruženja proizvođača ratarskih kultura sa severa Bačke Miroslav Matković ističe da je suša već treću godinu za redom napravila „katastrofu“. Obratili smo se lokalnoj samoupravi da ih pitamo da li su išta uradili za poslednje tri godine trajanja suše da nam priteknu u pomoć i učine neke olakšice u plaćanju poreza ili na drugi način. Ako ne budu uveli takve mere, obratićemo se i Ministarstvu poljoprivrede i spremni smo i na radikalnije mere“, rekao je Matković. Istakao je da poljoprivrednici tog kraja neće sedeti „skrštenih ruku“. On je napomenuo da će poljoprivrednici na suncokretu imati gubitak od oko 40.000 dinara po hektaru, zavisno od toga koliko su uložili. Gubici na kukuruzu će takođe biti oko 45.000 dinara po hektaru, a cena mu je samo oko 20 dinara po kilogramu. Dodao je da je u toku žetva i da svi poljoprivrednici još nisu sabrali gubitke u proizvodnji ratarskih proizvoda, a kada se ona završi i saberu rezultati i uzmu u obzir niske cene i neispunjena obećanja države, nezadovoljstvo će eskalirati, javila je Agencija Beta.

Srbija mora da se menja

Srbija u novom, klimatskom periodu – mora da se menja kao i način na koji se proizvodi hrana u njoj. Jer posledice klimatskih promena sve više se osećaju u njoj. Klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu dr Ana Vuković Vimić u izjavi za RTS i javnost kaže da smo nekada imali jednu sušu svakih deset godina, a sad čak pet, i da ih možemo očekivati čak i više. Srbija je izašla iz kontinentalne klime kakvu smo poznavali do pre dve decenije. U proseku, sad nan suša preti svake druge godine. Znači u 100 godina bar 52 će biti sušne! U okviru tih godina sve učestalije biće i superćelijske oluje. Veličina zrna grada se povećava, baš kao i šteta u poljoprivredi. Rešenje za očuvanje proizvodnje hrane stručnjaci vide u sistemskom uvođenju zalivnih i protivgradnih sistema, novih sorti i hibrida, kao i u efikasnijem obaveštavanju građana o vremenskoj prognozi.

,,Naredne decenije imaćemo bar dve suše visokog intenziteta kakve pamtimo iz 2003, 2012, 2017. i 2022. godine. Velike probleme praviće i voda, a za veličinu grada kaže da je od zrna lešnika dogurala do teniske loptice. Zbog klimatskih promena biće učestalije i jake oluje, ,,Sve je veća klimatska varijabilnost odnosno smena sušnih perioda i perioda sa sve jačim padavinama. Smanjuju se dani sa malim, i umerenim padavinama, a udeo količine kiše koja padne tokom ekstremnih padavina je već porastao više od 100 odsto. To je nešto što možemo očekivati da će se povećavati zasigurno do sredine XXI veka, a kasnije već zavisi od uspešnosti globalnih politika za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte“, navodi Vuković Vimić.

Klimatske promene pogodile su i vodne resurse, pa moramo praviti veštačke akumulacije kako bi zalivni sistemi bili održivi. Vremenska prognoza biće sve kratkoročnija, a moraćemo da menjamo i način na koji se obaveštavamo o vremenskim prilikama jer postaju sve opasnije, i po zdravlje ljudi, i po imovinu, i po poljoprivredu.  Od sezonskih prognoza do kratkoročnih na nekoliko sati.

,,Imamo čitav taj pristup prognoze od sezonskih prognoza do kratkoročnih na nekoliko sati, što se zove now casting. To postoji u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, samo što nije toliko vidljivo. U okviru programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od 2023. do 2030. godine očekuje se veliki napredak, odnosno ulaganja u osavremenjavanje RHZ i poboljšanje vidljivosti podataka široj javnosti. Nauka smatra da bi te podatke trebalo da poljoprivredne stručne službe prenose na teren, poljoprivrednicima. To znači da program prilagođavanja ukazuje na to da ćemo morati da menjamo načina koji proizvodimo hranu.

Promene mera u načinu proizvodnje!

Što se tiče ratarstva, najpogođenija je proizvodnja kukuruza. Štete se sa procenjuju da će biti najmanje 500 miliona dolara. Izgleda da naši uslovi više nisu pogodni za visoke fao grupe zbog sve sušnijeg leta i sve dužih tih perioda sa ekstremnim padavinama. Akcenat je na promeni načina proizvodnje, uključivanjem najnovijih saznanja, a ne toliko na promeni strukture proizvodnje, jer dosta zavisimo i od tržišta.

Problem je što država još ne tretira sušu kao ektremni klimatski događaj zbog kojeg se proglašava vanredna situacija, pa nemamo tačnih podataka kolike su štete izazvane sušama, poplavama i nevremenom. Nezvanične procene kažu da smo od 2012. godine zbog klimatskih promena izgubili 4,5 milijardi dolara samo na poljoprivrednom izvozu. To bi trebalo da se promeni kada je poljoprivreda izgubila toliki novac. Ili 2017. godine su bile ogromne štete od suša, oko 1,5 milijardi dolara. Ali, država nije imala novca da proglasi elementarnu nepogodu, pa je proglasila pad agrarne proizvodnje za 11 odsto.

Poljoprivreda u Srbiji tone i u ovoj godini!

Poljoprivreda Srbije i u ovoj 2024. Nastavlja da tone. Nema procena koliko će biti pad proizvodnje od suša u agraru. Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Goran Bekavac, još ne procenjuje rod, odnosno, pad proizvodnje kukuruza u ovoj godini. Prošle 2023. godine bio oko 6,6 miliona tona. Srbiji koja je na minimumu stočnog fonda, potrebno je godišnje najviše četiri miliona tona ,,žutog zlata“. 

,,Da agrar tone sve više govori i podatak iznet na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije da je izvoz agrara u prva četiri meseca 2024. godine bio samo 411 miliona evra, a uvoz 414 miliona evra. To je poražavajući rezultat za zemlju sa ogromnim agrarnim potencijalom. Od izvoznika hrane postala je uvoznik. Ovo je po prvi put u poslednjih nekoliko decenija da je uvoz veći od izvoza! Za ova četiri meseca i izvoz mesa bio je samo 24 miliona evra, a uvoz 94 miliona evra, dok je izvoz mlečnih proizvoda bio 64 miliona eva, a uvozu čak 72 miliona evra, pa je zato, za početak, neophodno da poljoprivrednici dobiju podsticaje koji su najmanje na nivou zemalja u okruženju. Uz povećanje podsticaja neophodna je i njihova izvesnost“, kaže Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije.

Ekstremno visoke temperature i suša ove 2024. godine su poljoprivrednicima zadale posebne muke. Oštećeni su prinosi svih poljoprivrednih dobara. Na tezgama pijaca nalazi se sve manje robe, a cene rastu. Prinosi su smanjeni za 30 do 40 odsto. Poljoprivreda u Srbiji beleži velike gubitke zbog učestalih suša i visokih temperatura koje su značajno smanjile prinose svih kultura. Kanali za navodnjavanje u Srbiji su zapušteni. Kada je građen hidrosistem D-T-D iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Sad da bi se kanal doveo u funkciju potrebno je iz njega očistiti oko 15 miliona kubika mulja!  Gubici od suše su sedam milijardi dolara u poslednjih 10 godina! Na skupovima poljoprivrednika sve češće se pominje da će se podneti zahtev Vladi Srbije da se ova godina proglasi za elementarnu nepogodu. A, na državi je da to prihvati ili odbaci. Poslednji put zahtev da se proglasi elementarna nepogoda  bio je podnet posle suše na kraju 2017. godine. On je odbačen jer nije bilo novca da se nadoknadi šteta od te nepogode.

Smatra se da je tome doprinela. Kako je rečeno u Skupštini Vojvodine „mega prevara režima, kada je 2014. država od Razvojnog fonda Abu Dabija uzela kredit od 97 miliona dolara za navodnjavanje i to tada promovisala kao epohalni projekat za poljoprivredu“. „Međutim ni do danas se ne zna šta je tačno tim novcem izgrađeno od irigacionog sistema, niti kada će se videti efekti projekta koji je trebalo da se završi 2019. godine. Istovremeno, pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu ove 2024. godine je dodelio samo 370 miliona dinara za nabavku opreme za navodnjavanje, a od 644 prijave, odobreno je tek 294, jer je budžet za ovu namenu sramno je mali, očito zbog toga što tu nema puno prostora za korupciju i kombinacije za izvlačenje para iz budžeta“, kako je prenela SSP.

Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je u 2023. godini bilo navodnjavano samo 47.529 hektara oranica! Navodnjavane površine opadaju iz godine u godinu. A, kada je 1977. godine u Novom Bečeju, tadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc otvarao hidrosistem i branu na Tisi, rekao je da će se zahvaljujući gradnji sistema navodnjavati 510.000 hektara i odvoditi suvišne vode sa milion hektara. Navodnjavanje nikada nije funkcionisalo u tom obimu. Odvođenje suvišnih voda je do 2005. godine radilo. Ali, tada nisu mogle da se prime suvišne vode, pa su bile velike poplave u Vojvodini. Da bi se kanal doveo nameni za turizam i privredu, sad je potrebno očistiti najmanje 15 miliona kubika mulja koji se nalazi u njemu. Inače, kada je građen hidrosistem, iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews da očekuje da će manjkovi zbog pada proizvodnje u agraru, od suše, u 2024. godini, biti dvocifreni. Kako navodi, sa smanjenjem prinosa kukuruza, soje, suncokreta i voća, cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda, gubici će značajno da porastu. Posebno su pogođeni malinari koji već sada predviđaju probleme ne samo ove, već i naredne sezone. Jovan Majstorović iz Brezovice kod Čačka ističe da je ova godina zbog suše izuzetno teška.

Povrtari najviše ispaštaju

Pre povrtara suša je obrala polovinu roda paradajza, a ono što je ostalo opalo je pre zrenja. Kako za javnost  za rekla Ljiljana Damljanović iz Čačka, u paradajzu nema vode, više je zelen nego crven i niskog je rasta. „Ne može biljka da rodi kolika je suša bila, potpalio se pasulj, kukuruz, sve izgorelo. Vidi krompir, to je izgorelo kao da si sipao vrelu vodu“, rekao je Slobodan Damljanović iz sela Godovik u opštini Požega. Da je znatno lošija situacija u vojvođanskoj ravnici potvrđuje i Bora Šumljanac iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, za koga je berba kukuruza završena pre vremena. „Kukuruz je sav izgoreo, to će biti sigurno tri puta manji prinos, zbog naglog sazrevanja sam kvalitet je isto upitan, a ovde se vidi da je zrno šturo i slabo, tako da, na nekim parcelama, očekujemo umanjen prinos i do 50 odsto“, rekao je za Bora Šumljanac. Nedostatak padavina i visoke temperature uslovile su znatno niže prinose skoro svih povrtarskih kultura, kao i žitarica. Ove godine se očekivao i rekordan rod pšenice, ali je rodilo oko 2,9 miliona tona. Za čiju ishranu, robne rezerve i semenarstvo je dovoljno oko 1,55 miliona tona. Prema podacima RZS, rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji zabeležena je 1991. godine kada je bilo ukupno požnjeveno 3.736.503 tone hlebnog zrna.

Ima nade za šećernu repu

Uoči početka prerade šećerne repe, fabrike šećera su najavile da će krečne peći u šećeranama u Crvenki, Vrbasu, Kovačici i Pećincima upaliti krajem meseca i od septembra krenuti u preradu industrijske biljke. Međutim, koren industrijske biljke zbog suve klime na nekim njivama ne dostiže ni pola kilograma, premda bi u ovo doba trebalo da teži bar 2,5 kilograma. Zato bi kiša, smatraju poljoprivrednici, pomogla da repa bude krupnija. Šećernu repu u Srbiji prerađuju dve komapnije u četiri šećerane. „Helenik šugar“ industrijsku biljku prerađuje u Crvenki,  a „Sunoko“ slatki koren u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pećincima. Obe kompanije ratarima finansijski pomažu u proizvodnji industrijske biljke i unapred kažu po kojoj će ceni otkupljivati novi rod. „Sunoko“ će, recimo, repu ove sezone plaćati 47 evra po toni za digestiju od 16 procenata. Poljoprivrednicima je obezbedio po 600 evra avansa po hektaru za početak proizvodnje, bonuse od dva evra po toni za seme i, takođe, dva evra po toni za natprosečni sadržaj šećera.

,,Sunoko“ će ove godine proizvesti 275.000 tona šećera!  

Kompanija ,,Sunoko“, članica MK Group, već je započela kampanju prerade šećerne repe. Ove godine biće prerađeno više od 1,9 miliona tona ,,slatkog korena“ u sva tri prerađivačka centra ,,Sunoka“, što će rezultirati proizvodnjom oko 275.000 tona šećera. Peći u šećeranama u Pećincima i Kovačici upaljene su nedavno, dok se paljenje peći u Vrbasu narednih dana, piše u saopštenju oe kompanije. „Uprkos rekorodno visokim temperaturama i dugotrajnoj suši, ,,Sunoko“ i ove godine planira proizvodnju blizu 275.000 tona šećera. Ova količina podmiruje potrebe domaćeg tržišta za šećerom, a omogućava nam i izvoz. Naši strateški planovi ostaju usmereni na povećanje plasmana na CEFTA i EU tržišta, ali za jačanje pozicije neto izvonika šećera neophodni su visoki prinosi i kvalitet u proizvodnji šećerne repe, što se dovodi u pitanje u sušnim godinama kao što je ova. U odnosu na druge ratarske kulture, kod šećerne repe očekujemo najmanje smanjenje prinosa, ali je ulaganje u sisteme za navodnjavanje definitivno prioritet i pravi veliku razliku kad je u pitanju prihod po hektaru koji poljoprivredni proizvođači mogu da postignu. Navodnjavanje je strateška tema za razvoj agrara Srbije, posebno imajući u vidu posledice klimatskih promena“, izjavio je Slobodan Košutić, generalni direktor ,,Sunoka“.

Šećerna repa je ove godine u Srbiji posejana na oko 47.500 hektara, a ,,Sunokove“šećerane će sirovinu prerađivati sa oko 33.400 hektara. Poljoprivredni proizvođači šećerne repe ove godine susreli su se sa brojim izazovima, prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova, koji su posebno pogodovali bolestima lista. Ovogodišnja kampanja prerade šećerne repe počela je ranije nego prethodnih godina i to zbog dugih sušnih perioda, što je za posledicu imalo značajno odbacivanje lista i sušenje korena šećerne repe. ,,Sunoko“ i njegov Istraživačko razvojni centar kontinuirano pružaju stručnu pomoć i podršku svojim partnerima, kako bi se što veća količina šećerne repe preradila i sačuvala od propadanja. Podsećanja radi, ,,Sunoko“ pruža najbolje uslove ugovaranja proizvodnje šećerne repe svojim kooperantima, a u septembru će biti poznati i uslovi ugovaranja za 2025. godinu.

Zahtevi poljoprivrednika na čekanju

Procenjuje se da je ove godine prinos u agrara, ponajviše zbog suša, biti manji za 30 do 40 odsto. Posao poljoprivrednika sve je manje isplativ, a dogovori sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom nikako da se okončaju. Poljoprivrednici su tražili hitan sastanak sa predstavnicima Vlade i da na njemu, pored ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića, budu prisutni i premijer Miloš Vučević i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. Glavna obećanja, data posle protesta 2023. godine, nisu ispunjena! Najurgentniji zahtev bio je da se upišu parcele u katastar „po drugom osnovu“, kako bi mogle da se ostvare subvencije po hektaru od 18.000 dinara i za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru. Time bi poljoprivredni proizvođači ostvarili subvencije i smanjili gubitke, ali to do sada nije učinjeno   Suša je ove godine desetkovala rod nekih kultura, proizvođači ne mogu da pokriju troškove. Suša i ekstremno visoke temperature ove godine desetkovale su rod kukuruza i uljarica. Žetva tih kultura krenula je ranije, a prinosi se razlikuju od njive do njive. Pravo stanje će se znati tek kada se skine sav usev, ali prema procenama stručnjaka, samo na kukuruzu šteta će biti od 400 do 500 miliona dolara, a na suncokretu i soji po 50 miliona dolara. Ipak, prinos će biti dovoljan da zadovolji domaće potrebe, ali proizvođači neće moći da pokriju troškove proizvodnje.

– U ovom trenutku nijedna kiša, niti pad temperature ne može pomoći ovim kulturama, s obzirom na to da je suša odnosno nedostatak padavina došla u osetljivoj fazi formiranja ploda i nalivanja zrna – objašnjava analitičar Žarko Galetin iz Novog Sada. – Značajan je podbačaj, pogotovo kod kukuruza i soje. Prošle godine, prinos kukuruza je bio 7,7 tona po hektaru, a ako ove godine padne na 4,5 do pet tona po hektaru, to bi bio gubitak preko dva miliona tona. Prema aktuelnim cenama šteta je od 400 do 500 miliona dolara samo na kukuruzu. Ovo su procene, a tek kada se skine usev znaće se kakav je pravi rezultat. Poljoprivrednici kažu da je kukuruz skoro suv, a klipovi mali, te da takav može da se koristi kao hrana za krupnu stoku. Kako ukazuju suša je ove godine nanela nezapamćenu štetu, koja je na nekim njivama potuna ili do 50 odsto. Zato se može očekivati da u narednom periodu stočna hrana bude skupa. Agronomi ističu da je soja u lošem stanju, ima mahuna, ali nema zrna i svakim danom zbog visokih temperatura je sve suvlja. Ove godine, kako dodaje, kukuruz je zasejan na 960.000 hektara, a soja na 220.000 hektara.

– Soja se uveliko žanje, i ne može se očekivati prinos veći od od 2,2 do 2,5 tone po hektaru – kaže Galetin. – Prošle godine je bio od 2,9 do tri tone. Znači gubitak je oko 100.000 tona, a prema trenutnim cenama to je šteta od oko 50 miliona dolara

Direktor Instituta za ratarstvo u Novom Sadu dr Dragana Latković navodi da je suncokret lane 2023. godine imao dobar prinos od 700.000 tona, a sada se procenjuje da će biti između 500.000 i 600.000 tona. Procenjuje se da će gubitak biti oko 120.000 tona, a prema sadašnjim cenama tu je šteta oko 50 miliona dolara. Imaćemo dovoljno kukuruza i uljarica za domaće potrebe, sa malim izvoznim potencijalom koji se više formira na bazi zaliha iz prošle godine. Ovo je loša godina za proizvođače ovih kultura i neće moći da pokriju troškove proizvodnje. Banaćani nisu zadovoljni stanjem suncokreta, jer su ekstremni vremenski uslovi spržili zrno, koje je pre vremena sazrelo. Procenjuju da će prinos ove kulture biti ispod proseka, i da će je biti manje za čak 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Bez obzira na podbačaj cene uljarica, kukuruza, kao i pšenice su sada niske – kaže Žarko Galetin. – U pitanju je berzanska roba i cene se usaglašavaju sa svetskim berzama. U vreme same žetve može da padne, ali očekujem da će u perspektivi rasti u kontekstu geopolitičkih okolnosti, ali neće ići ekstremno gore kao u martu 2022. godine nakon početka sukoba u Ukrajini.

Upozorenje seljaka!

Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije (NAPS) na njen zahtev razgovaraće ovih dana sa predstavnicima Vlade Srbije o problemima u toj grani privrede, delom prouzrokovanim sušom i prepolovljenim rodom ratarskih kultura. U slučaju da se ne ispune zahtevi za pomoć, spremni su da nezadovoljstvo iskažu na protestima, rekao je predsednik tog udruženja Jovica Jakšić. Datum razgovora se još utvrđuje, a poljoprivrednici su pre nekoliko dana u Upravnom odboru Asocijacije zaključili da je „veliki broj na ivici opstanka“. Član tog udruženja Miloš Radisavljević iz Kragujevca koji se bavi voćarstvom i ratarstvom, rekao je za javnost  da je i prošle godine bila suša i da su svi „u minusu“ i zaduženi i da im ni krediti, što je apsurdno, ne bi pomogli jer ne znaju kako bi ih vratili. „Bez pomoći države teško ćemo nastaviti proizvodnju. Imam pet hektara voća, višanja i šljiva, cena višanja nije  bila loša, ali je prinos prepolovljen kao i kod šljiva koje su bile oštećene gradom, pa su prodate po cenama od 18 do 22 dinara po kilogramu“, rekao je Radisavljević. Dodao je da rod suncokreta oko 50 odsto manji od proseka, a kukuruz u njivama na brdima poljoprivrednici neće brati, jer nema šta, dok je u ravničarskom delu prinos od 2,5 do četiri tone, a prošle godine je bio od šest do deset tona. Poljoprivrednici, po njegovim rečima, ne mogu da vrate dugove od reprometerijala na kredit, pa ga ne mogu dobiti ponovo za jesenju setvu.

Član NAPS-a Velizar Milosavljević iz Malog Crnića rekao je za javnost da je u poljoprivredi „katastrofa“. „Obrađujem 160 hektara zemlje i proizvodim kukuruz, pšenicu, suncokret, uljanu repicu i od toga živi osam članova domaćinstva, a ove godine je zbog suše gora katastrofa nego prošle godine. Kupujemo najskuplji repromaterijal, a naši proizvodi su najjeftiniji. Uz to je i rod prepolovljen, pa su gubici najmanje 40 odsto po hektaru“, rekao je Milosavljević. Naveo je da su poljoprivrednici prevareni u decembru prošle, 2023. godine obećanjima tadašnje premijerke Ane Brnabić da će dobiti subvencije od 35.000 dinara po hektaru – prvi deo do aprila ove godine, a drugi za sertifikovano seme, do septembra. To je bilo samo obećanje za ,,gašenje požara“. Na pregovorima, posle protesta u decembru 2023. obećano je, kako je naveo, da će parcele koje su uzeli u zakup da obrađuju i čiji su vlasnici u inostranstvu, moći da registruju uz izjavu da bi dobili subvencije. Sada se, kako je rekao, ništa pouzdano ne zna o subvencijama za sertifikovano seme od 18.000 dinara po hektaru, a na registraciji parcela ništa nije urađeno, pa neće biti ni subvencija za tu zemlju. Na prepolovljenim prinosima i cenama ratarskih kultura, kako je ocenio, poljoprivrednik ne može da opstane. A, pšenica je, recimo, na 60 odsto požnjevenih površina umesto sertifikovanog semena bila zasejana sa semenom ,,tavanka“. Naveo je da od jedne ugledne firme za koju je prošle godine proizvodio semensku pšenicu potražuje dva miliona dinara. Dodao je da je ta firma otišla u stečaj, a direktor, po nezvaničnim informacijama, pobegao u Ameriku i da ga savetuju da je tuži i uz sve troškove još plaća i advokata.

„Ljudi su ogorčeni. Sve je popucalo, niko za nas ne snosi odgovornost. Upropastio sam sebe, baveći se poljoprivredom, pa i sinove i zašto da upropastim i unuke, neka uzmu pasoš i idu u inostranstvo“, rekao je Milosavljević. Dodao je da je poslednji trenutak da država sada, kada je suša elementrana nepogoda, pomogne da poljoprivreda opstane. NAPS će od Ministarstva poljoprivrede na razgovorima tražiti, kako je dogovoreno na Upravnom odboru, da se hitno isplate neisplaćene subvencije i vrati deo akcize za kupljeno gorivo. Na listi zahteva je i ograničavanje marži i oslobađenje poreza na dodatu vrednost za repromaterijal, obezbeđenje subvencionisanih kredita, uređenje izdavanja kartica kojima se kupuje gorivo, obezbeđenje otkupa poljoprivrednih proizvoda za robne rezerve i sprečavanje monopolskog ponašanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Tražićemo da i ova godina bude proglašena za elementarnu nepogodu! „Članovi NAPS-a su ogorčeni i ako država ne ispuni zahteve, spremni su da nezadovoljstvo pokažu i na protestima“,  jedan je od zaključaka NAPS-a.

Priča o psu i kući

Suša ili poplava se prisestimo tek kada one nastupe. Zbog nestajanja velikih sistema mi više ne možemo organizovati navodnjavanje na velikim površinama. Jer, imamo 19 miliona mini parcela. Ako uzmemo da u Vojvodini ima 22.000 kilometara kanala, kada bi se navodnjavalo samo po 100 metara s obe strane imali bi 44.000 hektara. Gašenjem Instituta za istraživanja u poljoprivredi Srbije, nestali su i projekti o navodnjavanju. Nekadašnji ministar poljoprivrede Srbije dr Stojan Jevtić pre tri i po decenije upozorio je na današnje suše i tada dao predloge za rešavanje ovog gorućeg problema, Jer, od 100 godina čak 52 će biti sušne!

Od početka XXI veka Srbija se suočila sa jakim epizodama suša i ekstremnih padavina koje su izazvale velike ekonomske  gubitke. Procenjuje se da do ove, 2024. godine premašuju i 6,5 milijardi evra, a više od 70 odsto tih gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama, što je preko četiri milijarde evra. Učestalija pojava suša, što pokazuje i ova 2024. godina, je jedna od najočiglednijih manifestacija klimatskih promena, a uskoro će postati i regularna prirodna pojava usled promena klimatskih uslova. Jer, porast globalne temperature, izazvan zbog klimatskih promena, dovodi do povećanja isparavanja vode iz zemlje i biljaka, što direktno doprinosi povećanju sušnih uslova. Isto tako, u mnogim regionima kišne sezone postaju kraće i intenzivnije, dok sušni periodi postaju duži. ,,Iako ukupna količina padavina možda opada značajno, njihova raspodela tokom godine postaje nepravilna, povećavajući rizik od suša, te tako regije koje su nekada bile podložne redovnim padavinama sada doživljavaju duže sušne periode.

Priča o suši često me podseća na priču o psu i kući. Suše se setimo onda kada ona već nastupi posle toga smo sve zaboravljali i da podsetim, ekstremne suše smo imali 2003. Zatim  2012, 2017…, priča bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Stojan Jevtić. ,,Da podsetim ekstremnu sušu smo imali 2003. godine. Istina, na ovim prostorima ni poplave, ni erozija, ni bujice nisu retka pojava. Svetska meteorološka organizacija je nedavno objavila da je od 1880. godine, od kada se mere meteorološki podaci, ovo bila najekstremnija godina, sve do nedavno. Jer, na jednom kraju planete su  izuzetne suše, a na drugom kraju su poplave. Naša poljoprivreda se ovim problem počela baviti tek pre četvrt veka. Stručnjaci su prognozirali rast temeperatura pa je ona u Beogradu, sad već davno bila dosegla 45 stepeni. Nauka se tek tada ozbiljno pozabavila pitanjem suše i biljne proizvodnje jer podaci i analize iz tog vremena su pokazivale da sve što je istočno od Tise, Dunava, i Južne Morave zahvatiće aridni pojas i taj prostor bi ispao iz kukuruznog pojasa Evrope. Evo to nam se sad dešava“, kaže Jevtić.

Po njegovim rečima, ozbiljni naučnici su još tada bili zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovo stočarstva koje nam sad nestaje i govorili su da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša predupredila. I tada i danas posezalo se za jednim jedinim argumentom da moramo da napunimo staje junadima i da krenemo u navodnjavanje. Jer, Srbija ima najmanje površine pod sistemima za navodnjavanje u Evropi i nalazi se među poslednjima u svetu gde se u proseku navodnjava 17 odsto obradivih površina. Međutim, nije tačno da Srbija koristi samo malo vodu, kako prikazujemo, jer sigurno ne bi bilo paprike u leskvovačkom kraju, da se ne zalivaju staklenici i plastenici, ne bi bilo ni povrća u Gospođincima u Vojvodini, da se ne zaliva. Pa i malinari poslednjih godina ozbiljno rade na primeni sistema ,,kap po kap“. I drugi povrtari to rade, jer taj sistem najviše odgovara voćarskoj proizvodnji. Sve su veće površine pod staklenicima i plastenicima koji koriste ,,kap po kap“.

Propuštena šansa

Moramo da priznamo da smo šansu koju smo imali sa sisemom D-T-D propustili i on je nedovoljno iskorišćen. Tu ima 22.000 kilometara kanalske mreže, naglašava Jevtić. Nažalost, dobar deo toga je neuređen, voda ne može da dopre do onih parcela gde je namenjeno. Tako vode nema tamo gde je potrebna, ali ima viška gde ne treba. Mi u Srbiji imamo čak 19 milina parcela, one su rasparčane prilikom pljačkaške privatizacije u Srbiji posle 2000. godine koja je obavljena uz pomoć države. Posle toga su parcele usitnjene. Tako da nije moguće više organizovati navodnjavanje na velikim površina kakve smo nekad imali.

Postavlja se pitanje, da li smo mogli vodotokove, jezera, podzemne vode i vode kanala bolje da iskoristimo, pita se Jevtić. Mogli smo, a možemo i danas ako obezbedimo jeftina sredstva pa čak i beskamatna, našim proizvođačima. A, imamo 508.365 gazdinstava. Treba onima koji žele da grade sisteme za navodnjavanje obezbediti novac za nabavku sistema za navodnjavanje, odnosno i male agregate, pumpe, kišna krila i slične sisteme, pa bi obezbedili navodnjavanje na većim sistemima ističe Jevtić. Po njegovim rečima velike komplekse neće više imati prilike da organizujemo, uglavnom će parcele ostati onakve kakve su.  Sad je prosečno  gazdinstvo veličine 6,4 hektara. Ali, pošto se radi o privatnim posedima, određene mogućnosti postoje da se komasacijom određene površine ukrupne. A, pošto neće biti mogućnosti da se na jednoj teritoriji organizuje samo jedna biljna kultura pa će tako biti jedino i moguće nabavljati male sisteme, a ostaće onakva struktura proizvodnje kakvu vlasnici smatraju najboljom. Dakle, ističe on, ako uzmemo da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom, mrežom, mi možemo, primera radi, 44.000 hektara da navodnjavamo, ako sa jedne i druge strane kanala obuvhatimo po 100 metara. 

Što se tiče novih krupnih zemljovlasnika oni i onako dugoročno posmatrano su zemlju kupili da bi je, kada dođe vreme, što bolje prodali, a navodnjavanje njih puno ni ne interesuje. Prava je šteta što u Negotinskoj krajini, koja spada u najaridnije krajeve Srbije, posle severa Banata, ili su skoro u istoj ravni nedovoljno se koristi kanal koji je prokopan radi odvodnjvanja, ističe Jevtić. Na kraju kanala do Dunava postavljena je crpna stanica koja prepumpava vodu, kada je u višku. Negotinska krajina je inače ispod nivoa Đerdapskog jezera, a grad Negotin se nalazi 12 metara ispod nivoa Đerdapa. Ako bi se radilo da ta crpna stanica bude reverzibilna mi bismo rešili nekoliko pitanja. Dakle, mogli bismo kada je voda u višku da prepumpavamo u Dunav, a kada je u manjku da je vraćamo u kanal. Naravno, tu bi morali podređeni zahvati da se prave vezano i za nivelacije, pregrade, jer je sad pad vode okrenut ka Dunavu. Evo u čemu je još problem, kada je u pitanju Negotinska krajina, pa Jevtić ističe. ,,Poznato je da je ona na tresetištu i u letnjim mesecima, kada se ta voda ocedi prema Dunavu, pa postoji velika opasnost, a to se već događalo, da se treset zapali. To donosi velike štete, jer dolazi do degradacije i erozije zemljišta. I ono propada na tom mestu. Vraćanjem vode u kanal treset bi se ponovo napio vode i on je odličan, jer zadržava vodu i može obezbediti velike količine vlage biljkama. Dakle, jedno područje bi moglo da bude veoma atraktivno za poljoprivrednu proizvodnju, a prolaz toga kanal bi poslužio takođe proizvođačima da svoje površine zalivaju malim agregatima“. Da se vratimo i nauci koja je 90 godina prošlog veka vapila da se ozbiljnije krene u istraživanje kako bi predupredili sušu i rešili problem, ili ga barem ublažili, ako nas zadesi suša, kao što se sad veoma često dešava i prognozira da će od narednih 100 godina 52 biti sušne. Bio je čak urađen i projekat koji je vodio Institut za istraživanje u poljoprivredi Srbije iz Beograda. Nažalost, taj Institut danas ne postoji jer je nekome smetao pa ga je rasturio. Istraživanja su bila usmerena u nekoliko pravaca.

·  Da se stvore takve sorte i hibridi, koji će se ranije sejati i dospevati pa će i zahtevati manje vode za istu količinu suve materije ploda. Bila je angažovana sva naša tadašnja naučna pamet, ali i eksperti iz inostranstva. Tako je bio pozvan i gospodin Stefan Kvori iz Instituta iz Noriča, i on je na tom projektu veoma pomno radio kao vodeći fiziolog. On je posle postao i građanin Srbije, ali nije bio iskorišćen u toj oblasti. Mi smo bili na putu da stvorimo takve sorte, naročito hibride kukuruza, otporne na sušu, kao i još nekih kultura. Bila je uspostavljena i dobra saradnja s međunarodnmm bankom ICARDA (Alepo – Sirija) koja ima ogromnu kolekciju gajenih biljaka iz polupustinjskog pojasa od Maroka do Kazahstana. Cilj je bio ukrštanje naših sorti sa sortama otpornim na sušu. Nažalost sa gašenjem Instituta, Srbija, taj projekat nije realizovan. Bolje rečeno, ministarstvo poljoprivrede je već 1999/2000. godine ukinulo takav projekat, što je pokazivalo kratkovkidost politike koja je vođena u nauci;

·  Pored stvaranja novih sorti oplemenjivanjem biljaka, unošenjem osobina, koje imaju biljke gajene u polupustinjskim uslovima, istraživanje je bilo usmereno i na agro tehniku, način obrade zemljišta, konzervaciju vlage, organizovanje plodoreda, sa ciljem da se precizno utvrdi koje biljne vrste treba da budu predusev, koje mogu da budu podusev, međuusev, koje su za postrnu setvu;

·  Poseban deo istraživanja se odnosio na načine navodnjavanja, kako bi se utvrdile optimalne norme zalivanja i koji sistemi najviše odgovaraju različitim tipovima zemljišta, vrstama biljaka i drugim uslovima. Paralelno su istraživani veliki sistemi, tifoni, kišna krila, sistemi kap po kap, kao i klasični sistemi zalivanja – natapanjem. Ovde treba imati u vidu da za neke od navedenih sistema trebaju i velike pare. Imajući u vidu da u dobrom delu Srbije ne može da se obezbedi voda, kao što su Šumadija, neki delovi Timočke krajine, delovi zapadne Srbije, dakle, od istraživanja koja  su se odnosila na oplemenjivanje i stvaranje novih sorti očekivali su se rezultati koji su trebali da značajno umanje negativne efekte suše i obezbede dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje;

·  Danas se treba hitno vratiti takvom projektu, jer još uvek imamo domaće naučne pameti!

Avioni da izazivaju kišu!

Treba iskoristiti još jedno rešenje koje je rezultat naše domaće nauke, to je izazivanje kiše pomoću aviona, ističe Stojan Jevtić! Činili su se pokušaji pre dve i po decenije da se na području Kikinde, Novog Kneževca, Čoke, jednog vrlo aridnog područja, proveri jedan takav model, a da drugo eksperimentalno polje bude kod Kokinog broda, jer bi se na taj način pokazalo da se na ovaj način mogu rešavati i problemi energetike, odnosno i akumulacija za naše hidro elektrane. Čitav sistem je bio već zaokružen. Naša privredna avijacija može da se uključi na tom polju i naša nauka. Hidrometeorološki zavod koji je već ima spremljen projekat. Nekada se radilo o malim parama koje je trebalo da se obezbede da bi se eksperiment  izveo. Ali, propušteno je nekoliko sušnih godina za to da se sve pokaže i potvrdi. To bi moglo da pomogne i u današnjim situacijama. Kada je u pitanju istraživanje koje nauka može da organizuje, a struka da proveri, veoma je važno da se počne sa sa razmišljanjem i o alternativnim biljnim vrstama koje mogu da zamene sadašnje kulture. Primera radi, kukuruz može da supstituiše tritikale. Jer, tritikale je međuvrsni hibrid između pšenice i raži. Ima kvalitet raži, a prinos pšenice. Može da radi i deset tona po hektaru i ima vrlo visok sadržaj proteina.

Da ne bude zablude, Jevtić kaže, kada budemo imali i 600 mililitara vodenog taloga, uvek ćemo biti u opasnosti da pripeke koje se javljaju krajem juna i početkom jula, a koje uvek mogu da prepolove prinose pšenice, ukoliko se jave u periodu mlečne zrelosti, pa čak i voštane zrelosti, jer može doći do toplotnog udara. Tada velike štete mogu biti nanete i kukuruzu, ali povrtarskim i voćarskim kulturama. Dakle, agrarna struka ima ozbiljan zadatak – da radi na unošenju domaćih sorti ali i u unošenju stranih sorti koje mogu da imaju kraću vegetaciju i mogu da izbegnu pripeke.

,,Mi u našoj filozofiji proizvodnje moramo da razmišljamo kako da naviku da sejemo kasne hibride kukuruza, zbog navodno visokog prinosa, promenimo. Zato što zbog  kasnog ubiranja kukuruza trpimo štetu zbog nedozrevanja i pšenicu ne možemo zasejati u optimalnom roku. Dakle, mi i kod pšenice dolazimo u situaciju da zbog kasnije setve imamo niže prinose i nešto kasnije pristizanje. I naravno sve one troškove zbog kišnog perioda u koje ulazi kukuruz, pa onda imamo povećane troškove berbe i kvarenja strukture zemljišta. Zato moramo čitavu filozofiju ratarske, ali delom i voćarske proizvodnje da polako menjamo. To nije jednostavan posao i zato nauka i stručne službe moraju da odigraju značajnu ulogu. Država, ako ne shvati da joj u ovom trenutku može doći od nauke i dobro dobro organizovane stručne službe, neće rešiti problem, tim pre što velikih para za ulaganja nema. Suša je jedna od glavnih posledica klimatskih promena, koja negativno utiče na rast i razvoj biljaka, što u krajnjoj liniji dovodi do redukcije prinosa. Rezultati istraživanja za period od 1980. do 2015.godine su pokazali da je stres suše doveo do opadanja prinosa kod kukuruza za 40 odsto. 

Ako je država u ovom trenutku siromašna to ne znači da u svojoj strategiji razvoja rešavanje problema suše, putem navodnjavanja kao i rešavanje pitanje vodosnabdevanja, koje sušom postaje sve akutnije treba zanemariti. Naprotiv, mora se dugoročno planirati izgradnja većih akumulacija sa kombinovanim namenama, vodosnabdevanje i navodnjavanje, kao i manjih za navodnjavanje. Možda je vreme da se vizionarski projekat sa početka druge polovine XIX veka o izgradnji plovnog puta Dunav – Vardar – Jegejsko more, ponovo iznese na videlo. Time bi Srbija pored međunarodnog plovnog puta rešila i problem poplava Pomoravlja i njegovog sliva, a takođe i u značajnoj meri problem voda i navodnjavanje. Možda će nas i nužda naterati da počnemo da razmišljamo o obezbeđenju vode za snabdevanje i vodosnabdevanje Šumadije izgradnjom kanala Sava – Velika Morava ili Zapadna Morava i drugih delova Srbije.

Obećanja ministara

Posle demokratskih promena  od 2000. godine do danas, Srbija je imala ukupno 15 ministara poljoprivrede. Svaki je  od njih je obećavao gradnju novih sistema za navodnjavanje i po dve ma možda i tri žetve  godišnje. Neki od ministara je obaćavao gradnju na milion hektara, a poslednje veće obećanje dala je donedavna ministarka, na 103.000 hektara. Sve su to ostala samo obećanja. Jedino validno je da je 9. januara 2024. godine, Republički zavod za statistiku saopštio da je u Republici Srbiji u 2023. godini bilo navodnjavano samo 47.529 hektara plodnih polja. Međutim, da je svaki od njih izgradio sisteme samo na po 10.000 hektara, Srbija bi danas imala novih sistema čak na 150.000 hektara! Samim tim su davali i obećanja i da će se povećavati agrarna proizvodnja u Srbiji. Sve je ostalo samo na obećenjima. Agrar nikada, pa ni danas nije strateška privredna grana u Srbiji. Pored toga agrarna vrednost proizvodnje po hektaru je u Srbiji je samo 1.200 dolara. Ukupna agrarna proizvodnja sad se obavlja na 3.25 miliona hektara. Vrednost te proizvodnje nikada nije bila veća od od 5,6 milijardi evra.

(Nastaviće se)