U Srbiji je vakcinacija svinja protiv bolesti klasične svinjske kuge ukinuta 15. decembra 2019. godine. Posle toga se smanjio stočni fond pa trenutno u oborima imamo samo 2.349.176 svinja;

·   Ukoliko uvezemo tih milion doza vakcina i ponovo krenemo u vakcinaciju, to će biti kraj svinjarstva na  prostorima Srbije!

·   Svinja nemamo dovoljno ni za sopstvenu potrošnju, pa moramo da uvozimo više od 40 odsto  potreba ovog mesa, za ishranu naroda u Srbiji;

·   Uglavnom zbog nedostatka svinjskog mesa, Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet. On treba da se vrati kroz primenu nove, buduće Strategije razvoja poljoprivrede od 2025. godine pa do 2034. godine;

·   Uprava za veterinu raspisala je javnu nabavku za kupovinu milion doza vakcine protiv  klasične kuge svinja, u vrednosti od oko 61 milion dinara, odnosno nešto više od pola miliona evra. Konkurs je otvoren do 18. novembra 2025.godine!

·   U Srbiji postoji 3.257.100 hektara njiva rasparčanih u 19 miliona parcela. Srbiju danas čini i 4.720 sela, od kojih je 1.200 njih sa manje od po 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2052 godine sa mape će nestati njih 3.000!

Branislav GULAN

Povratak vakcine protiv klasične kuge svinja!j

Kada je reč kupovini vakcina, protiv klasične kuge svinja, prema dokumentaciji, dobavljač je dužan da vakcine isporuči Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, a ukoliko Direkcija u tom trenutku ne može da ih preuzme, vakcine će privremeno biti uskladištene kod dobavljača. Rok za podnošenje ponuda je 18. novembar 2025. godine. 

Uprava za veterinu raspisala je javnu nabavku za kupovinu milion doza vakcina protiv klasične kuge svinja, u vrednosti od oko 61 milion dinara, odnosno nešto više od pola miliona evra. Prema dokumentaciji, dobavljač je dužan da vakcine isporuči Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, a ukoliko Direkcija u tom trenutku ne može da ih preuzme, vakcine će privremeneo biti uskladištene kod dobavljača.Rok za podnošenje ponuda je 18 novembar 2025. godine.

·   Klasična kuga svinja sprečava se sprovođenjem biosigurnosnih mera i dobre farmerske prakse, avakcinacija se u Srbiji ne sprovodi preventinjo, već samo u slučaju pojave bolesti ili nepeovoljne epizuontološke situacije, navode iz Uprave za veterinu;

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede saopštila je da razmatra postepeno ukidanje preventivne vakcinacije protiv klasične kuge svinja, jer je to jedan od preduslova koji Srbija treba da ispuni kako bi dobila sertifikat za izvoz svinja i svinjskog mesa u EU. Trenutno Srbija ne može da izvozi svinjetinu u EU ali izvozi proizvode koji su prošli termičku obradu, iznad 72 stepena.

Iako je bivši ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio da bi ukidanje prventivne vakcinacije svinja moglo da počne tokom 2019, u Upravi za veterinu nisu mogli da preciziraju kada bi to moglo da se desi, ali su agenciji Beta rekli da su u izradi strategija i akcioni plan, koji će se primenjivati nakon prestanka vakcinacije protiv klasične kuge svinja.

 Istaknuto je da sticanje statusa zemlje slobodne od klasične kuge, bez vakcinacije, zahteva potpunu primenu mera kojima se potvrđuje da virus klasične kuge svinja ne cirkuliše u populaciji svinja u zemlji, ni kod domaćih, ni kod divljih svinja.

 Kako je precizirano, iskorenjivanje klasične kuge svinja je dugotrajan posao u okviru koga je neophodno poštovati i dosledno sprovoditi niz biosigurnosnih mera, kao i kampanju podizanja nivoa svesti farmera, bez čije saradnje nije moguće sprovesti te mere.

Vakcina će ubrzati gašenje svinjarstva u Srbiji!

Svetski ekspert za svine u prof dr Vitomir Vidović iz Novog Sada, kaže, ako dođe do vakcinacije svinja u Srbiji to će onda samo ubrzati postupak za njegovo potpuno gašenje. Jer, da nemislimo da vakcinišemo svinje ne bi kupovali million doza vakcina! To će biti pogubno za svinjrstvo u Srbiji koje je sad na nivou na kome je bilo i 1947. godine!

Sa tim brojem vakcina može da se vakciniše polovina našeg svinjskog stočnog fonda! Jer, sad u oborima imamo svinja kao što ih je bilo posle Drugog svetskot rata. Nekadašnja zemlja svinja je izgubila prehrambeni suverenitet jer svoje stanovništvo može da snabdeva samo sa 60 odsto svinjskog mesa iz sopstvene proizvodnje. Ostalo mora sve da uvozi! 

Inače, vakcinacija protiv klasične svinjske kuge u Srbiji ukinuta je 15. decembra 2019. godine. Posle ukdanja vakcinacije trebalo je da prođe od četiri do sedam godina da nestane i poslednja svinja iz tog vremena vakcinacije, kako bi mogli da konkurišemo u svetu sa izvizom ovog mesa. Međutim, vakcinacija je ukinuta ali nije i klasična kuga svinja u Srbiji. Umesto da se poveća borj svinja i proizvodnja mesa, sve je smanjeno i svedeno na minimum!

·   I sad posle nepnih šest godina pripremamo se opet da uvedneo vakcinaciju. Jer, što bi kupoivali milion doza vakcina da nemislimo to da radimo!j Povratak vakcinacije znači i uništavanje ovo malog broja svinja što imamo u Srbiji. Pre ukidanja vakcinacije, 15.decembra 2019. godine. Ona je trajala u Srbiji više od četiri decenije;

·   Posle toga, tek kada ponovo prođe pola veka, pa vakcinaciju budemo eventualno ponovo ukidali, opet će trebati da prođe najmanje pola decenije da bi mogli da nudimo svinjsko meso za izvoz. Naravno, ako bi ga i tada imali! Jer, sad nema izvoza u EU… Nije dozvoljen ni transport ovog mesa preko zemaja EU… Prodaje se, ako ga ima viška u Srbiji,  jedino u zemljama koje nisu članice EU iz našeg okruženja. Ako svinje budu vakcinisane ni oni neće više u Srbiji kupovati ovo meso, ako ga budemo imali;

Kada je 15. decemba 2019. godine ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge  u Srbiji, verovalo se da će na ovim prostorima nestati klasične kuge… Verovalo se i da će doći do ozdravljenja ove grane stočarstva, da ćemo napuniti obore, imati ovog mesa za sebe i izvoz. Međutim, oni koji vode agroekonomsku politiku Srbije očito je da su drugačije mislili, odlučili i radili! Mi sad imamo dovoljno svinjskog mesa zahvaljujući uvozu!

·   Dakle, ako se ostvari vakcinacija, a po ovoj odluci Vlade, posle ove prve kupovine,  biće vakcina za svaku drugu svinju. Ya sada to’e biti samo preventivno! To će samo ubrzati gašenje farmi svinja u Srbiji. A, rešenje za dobro snabdevanje Srbije biće da se udvostruči sadašnji uvoz svinja. A, da smo uništili taj vid stočarstva, podatak je da svinja ima na nivou koliko ih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata! Pre samoo jedne decenije, u oborima  smo imali i 1,1 miliona krmača praščara. Još tada smo smo možda mogli da oporavimo ovaj stočni fond. Sad sa sadašnjih 100.000 krmača nema mu oporavka!

Preduslovi za odluku o prestanku vakcinacije svinja, 2019. godine, bila je kontrola protiv te bolesti, prometa svinja, poštovanje propisa, blagovremena prijava svih sumnjivih slučajeva nadležnoj veterinarskoj službi, kao i praćenje zdravstvenog statusa populacije divljih svinja koje mogu biti značajan prenosilac virusa klasične kuge svinja, naveli su u Upravi za veterinu.

·   Prema podacima ministarstva, u 2018. godini je u Srbiji bilo vakcinisano oko 2,8 miliona svinja, a u zavisnosti od strategije, deo populacije ili celokupna populacija svinja bi bila izuzeta od vakcinacije kada ta odluka bude bila doneta!

Kada će Srbija dobiti mogućnost da izvozi svinjsko meso u EU nakon sticanja statusa zemlje slobodne od klasične kuge svinja, zavisilo je od ispunjavanja svih potrebnih uslova koji ne podrazumevaju samo prestanak vakcinacije, već i od niza dijagnostičkih i drugih metoda ispitivanja koje se moraju sprovesti kako bi se sa sigurnošću moglo potvrditi da virusa klasične kuge svinja nema u cirkulaciji. Do danas ta odlukaniej dobijen, ali je doneta da se preipremim o za ponovnu, eventualnu, vakcinacijui svinja, čim se kupuje million doza vakcina! Za to jepotenoodmah da se plati 61 milion dinara!

 · Srbija od 1991. godine ne može da izvozi svinjsko meso u EU, ali zato može da izvozi proizvode od svinjskog mesa na tržište zemalja EU koji su prošli termičku obradu iznad 72 stepena. Nemogu svinje ni sveže svinjsko meso ni da se transportuju preko zemalja EU;

·   To su i razlozi zašto nisu izgrađene četiri farme TENIS-a koji je planirao izvoz od četiri miliona svinja godišnje iz Srbije u Rusiju. Jer, kada je shvatio da nemože svinje transportovati iz Srbije do Rusij preko zemalja EU, TENIS je odustao od gradnje četiri Farme u Vojvodini!

Vakcinacija svinja protiv klasične kuge je počela pre više od četiri decenije!

Iz Uprave za veterinu su ponovili da divlje svinje mogu biti nosioci i virusa klasične kuge svinja, te će odluka o odstrelu divljih svinja zbog bojazni od pojave i afričke kuge svinja i u Srbiji, doprineti da se smanji rizik od pojave te bolesti, zabeleženo 26. februara 2019. godine.

 Ukidanje tadašnje vakcinacije svinja državi je tada bilo uštedelo godišnju oko 25 miliona evra koliko se godišnje trošilo za kupovinu vakcina. Međutim, prošlo je više od pet godina, pa su vakcine poskupele. Pa sad za milionjh dza trebgal više od milion evra! Ranije je država plaćala uvoz, dok vlasnici svinja nisu plaćali vakcine kada su svinje bile vakcinisane. Trošak su bile samo usluge veterinara.

·   U Srbiji je stočarstvo, zbog loše agroekonomske politike dovedeno na rub propasti. Zbog nedostatka svinjskog mesa Srbija je izgubila i prehrambeni suverenitet koji treba da se vrati posle donošenja nove Strategije o razvoju poljoprivrede od 2025. do 2034. godine. U Srbiji se se sad nalazi samo 2.349.176 svinja. To je tek malo više nego što ih je bilo posle Drugog svetskog rata 1947. godine;

·   Kada je reč o vakcinaciji svnja protiov klasične svinsjke kuge, ona je u Srbiji, bila ukinuta posle višedecenijske vakcinacije, 15. decembra 2019. godine. Ali, bolest se javljala s vremena na vreme po Srbiji!

Tada je ministar poljoprvirede bio Banislav Nedimović. Kada je, posle ukidanja vakcinacije iyašao u javnost sa tom revolucionarnom vešću, istakao je da će Srbija, odmah krenuti u svet sa izvozom svinjskog mesa. Mada ga već ni tada nismo imali nivinja ni mesa za izvoz. A, reeksport je uvek dozvoljen dok vas neuhvate! Izvoz iz Srbihje ni tada niej moga da krene, i da je bilo svinja, jer je moralo od četiri do sedam godina da prođe od poslednje vakacinacije. Minsitar to tada ili nije znao ili nije hteo da saopšti!

·   On je bio zaboravio tog trenutka, da posle prestanka vakcinacije, i da bi svinjsko meso moglo da se izvozi, moralo je da prođe najmanje četiri pa do sedam godina, od poslednje vakcinacije u zemlji! Dakle, Srbija ni tada pa ni danas ne izvozi svinjsko meso u Evropsku uniju. Jer, Evropska unija ni danas neće da njeni stanovnici jedu meso iz zemlje gde su vakcinisane svinje. I ne da neće da kupuje te svinje ni njihovo meso, nego je za njih i to meso, zabranjen i transport, osim avionski, preko zemalja Eropske unije. A, to se neisplati ili da je meso prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena. A, i da ima tog mesa u Srbiji ona bi mogla da ga prodaje u EU jer ona i uvek ima višak od 50 miliona tovljenika;

U oborima Srbije sad se nalazi samo 2.349.176 svinja! Toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata!

·   Inače, poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU i SAD bio je sad već daleke 1991. godine. Tada je poslednji put iz Srbije u ove delove sveta bilo izvezeno tog mesa za 762 miliona dolara. Tada je meso iz Jugoslavije, prodavano i u SAD za njihovu vojsku. Inače, kada se govori o proizvodnji svinja u Srbiji, treba reći da je ona nekada bila zemlja svinja. Tako je, recimo 1863. godine u Srbiji na 1.000 stanovnika bilo čak 1.300 svinja. Istovremeno, tada je Srbija bila razvijenija od SAD koje su na 1.000 stanovnika imale samo po 800 do 900 svinja!

Srbija nema dovoljno svinjskog mesa za ishranu svojih stanovnika, a ima ih blizu 6,6 miliona, pa mora da ga uvozi. Samo prošle 2024. godine za njegov uvoz prema podacima Privredne komore Srbije bilo je potrošeno oko 650 miliona evra. Prema nezvaničnim infomacijama, za prvih osam meseci 2025. godine svinjsko meso se i dalje uvozi, jer nemamo dovoljno iz domaće proizvodnje, i za njega je ukupno potrošeno oko 800 miliona evra! Analitičari ističu da je pad potrošnje svinjskog, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, odnosno siromaštva. Prema rema podaciam RZS, PKS i drugih institucija, Srbija se po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi. Jer, zbogf nedsotatka svinsjklogo mjesa za sopstvne potee izgubila je i prehrambeni suverenitet!

·   Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima šest miliona stanovnika, a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz „bebi bifa“ –  1991 godine, izvoz je bio oko 34.000 tona, a sada je 300 do 400 tona godišnje. S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve svinje eutanazirali i krenuli sa novim tovom, odnosno konceptom poljoprivrede i stočarstva!

 Uvozne svinje jeftinije 40 odsto!

U Vladi Srbije ističu da zbog prinudnog uvoza ove vrste mesa jedemo i GMO hranu. Jer, svinjsko meso u proizvodeno u Španiji, koje se uvozi u Srbiju, prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, jeftinije je u proizvodnji za 40 odsto nego u Srbiji. Jer, svinje se tamo se hrane sa GMO proizvodima. Ali, svinje se više ni u Srbiji ne hrane se kao ranije,  odnosno sada je i kvalitet soje, koju Srbija  uvozi, značajno lošiji. A, uvozna soja je i GMO! Tako se troši meso GMO iako je njegova proizvodnja i upotreba u Srbiji zvanično zabranjena!

„Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih mi uzgajamo, zbog toga što su prema podacima  onih koji obavljaju te poslove u Vladi Srbije, hranjene s proizvodima, odnosno uvoznom sojom koja je GMO. U je 2024. godini uvezeno i 474.000 prasića. Ali to nije uticalo na povećanje stočnog fonda.. Jer, stočni fond u BDP-u poljoprivrede Srbije u 2022. godini učestvovao je samo sa 28,1 odsto, što je tada bilo na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Svi koji imaju to ispod 70 odsto stočarstva su nerazvijene zemlje!

·   Bićemo, nekad svinjarska zemlja, koja je sad zavisna od uvoza tog mesa!

Srbija meso uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju. Jer Evropa na pola godine prazni robne rezerve. „EU svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju i za simboličnu cenu. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, za ljudsku isrhanu, ali ga žitelji EU ne jedu, jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Posle tog uvoza, ali i pokolja stoke u Srbiji, mesare budu pune, pa je tako i u 2025. godini.

·   Dakle, hrane u Srbiji će biti dovoljno, ali i iz uvoza. Ali neće biti obnove domaćeg stočnog fonda, pa nam sleduje narednih godina još veći uvoz i kriza!

·   Bitno da se zna da je proizvodnja svinjskog mesa, prema zvaničnim podacima, nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede, u Španiji jeftinija za 40 odsto od tova u Srbiji. Ali je i lošijeg kvaliteta od onog mesa koje se proizvodi u Srbiji. Jer, svinje čije meso uvozimo hranjene su sa GMO. A, u Srbiji je to zabranjeno, ali jedemo to meso iz uvoza jer, svog nemamo dovoljno!

·   U Srbiji se danas stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava.

Prema zvaničnim podacima RZS posle popisa, sad postoji:

698,605 grla goveda; 2.349.176 grla svinja; 1.702.682 grla ovaca; 149.558 grla koza; 22.000.439

grla živine; 1.261.323 košnica pčela;

TREBALO BI SAD DA IMAMO

BAR 1,6 MILIONA GOVEDA; OKO 6,5 MILIONA SVINJA; TRI MILIONA OVACA;

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo tri i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Poslednji veliki izvoz u svet iz Srbije, bio je 1991. godine, kada je izvezeno u EU i za vojsku SAD mesa u konzervama, za ukupno 762 miliona dolara. Da je to samo prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71 milion dolara. Ako, se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavljeno i 2019. godine, pa je za prvih devet meseci 2019. godine, kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovljenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu. Ovaj uvoz je plaćen oko 151 miliona dolara. Prema podacima RZS, do kraja avgusta 2024. godine uvezli smo u Srbiju 302.000 svinja do 50 kilograma težine i za to platili 36,2 milioan evra. U istom vremenu naši trgovci i klaničari kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog svinjskog mesa za 98,4 miliona eva. Pored toga uvezli smo i 19.030 tona goveđeg mesa i čak 8.355 tona pilećeg mesa za 17 milioina evra. U Udruženju za tovno govedarstvo ,,Agroprofit“ izračunali su da, kada je uvezeno svinjsko meso, proizulazi da je to u tom trentuku bila farma od 280.000 tovljenika. U 2024.godini Srbija je za uvoz mesa, mleka potrošila čak 650 milona evra! Godinu dana pre toga, 2023. godine za sličan uvoz potrošenoje je 574 milioan evra…

·   Nije dobro što smo došli u sitauciju da za svinjsko meso iz uvoza u 2024.godini dnevno trošili po 425.185 evra! A, to smo mogli proizvesti u Srbiji!

Ali, posle rekordnog izvoza 1991. godine, stigao je raspad SFRJ, sankcije Srbiji, klasična kuga svinja pa Afrička kuga.

Dakle u Srbiji kada je ovaj posao u pitanju postoje tri vrste kuge!

1. Politička agroekonomska kuga koja je zahvaljujućilošoj politici uništila stočni fond zemlje Srbije!

2. Klasična svinjska kuga koja vlada ovom zemljom skoro pola veka!

3. Afrička kuga koja je stigla 2019. godine, pa joj je osalo samo malo svinja u oborima da ih unište. Jer, kada se ona pojavi odma se eutanairaju bolesne i zdrave svinje u okolini od 30 do 50 kilometara! Za sada je u Srbiji eutanazirano više od 100.000 svinja, a u susednoj Rumuniji više od 350.000 grla kada se pojavila Afrička kuga. Šteta nije samo što se uništi postojeći fond svinja, već i stadokrfamče za naredni period.

To je sad slučaj i sa Srbijom!

Svinje su počele da nestaju zbog loše agroekonomske politike, a to  je bio i najveći podsticaj gašenju više od 60.000 farmi samo od 2018. godine. Kada su se praznili obori, da bi imamli mesa, rešenje je bilo pogrešno – u uvozu. Bilo je i pokolja stoke u Srbiji, a meso je stizalo i iz uvoza, pa nije bilo nestašica.

·   Stočni fond je nestajao u Srbiji, a mi smo se hvalili  kako su nam mesare pune!

Dakle, prestankom vakcinacije protiv klasične kuge svinja, 15. decemba 2019. godine, u Srbiji je odmah godišnje više ostajalo 25 miliona evra, koliko se trošilo za uvoz vakcina.  Ali odmah je trebalo da se krene i u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja tada bio na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo i profesor na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Ali, izostala je podrška države, pa i obnova uništenog stočnog fonda. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku. Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi.

Svinja moravka daje 12 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlji da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlji! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na prvom mestu sad Kina i Rusija. Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Veliki pad tova svinja u Srbiji krenuo je od 1984. godine.

·   Prema istraživanju, spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednost je u 2014. godini bila  je 16,4 miliona evra, koliko smo dobijali i od uvoza meda! Da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za pet poslednjih godina primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo u stvarnosti;

·   Srbija nema mesa, za pet godina uvoz porastao i 500 posto!

U proteklih pet godina uvoz svinjskog mesa je porastao 300-500 posto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje

·   U 2024. godine za uvoy ovog mesa potrošeno je 650 miliona evra, a za osam meseci 2025. godine, nezvanično oko 800 miliona evra!

Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okupljaju najozbiljnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena.

·   Domaće proizuvošače guši prevelik uvoz mesa iz sveta!

Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije.

Zahteva se da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovljenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da „nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji“ je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.

Meso iz uvoza jeftinije jer se koristi GMO sačma!

Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju i uvoz svinjskog mesa, poreklom iz EU u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti. Zemlje iz kojih se uvozi svinjsko meso, imaju proizvodnju jeftiniju za 40 odsto nego što je ona u Srbiji, navode nadležni iz Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalje prisutne ASK (afričke svinjske kuge). EU neće da kupuje takve svinej u Srbiji. Transport mesa od tih svinja je zabfranjen preko zemalja EU, ukoliko nije prerađeno najmanje na 72 stepena! „Takve okolnosti idu na ruku „klaničarima“ i ostalim prerađivačima koji formiraju cene koristeći mogućnost izbora – da li će meso uvesti ili sirovine za proizvodnju nabaviti od domaćih odgajivača. Na ovaj način naše farmere potiskuju sa tržišta, uvozeći ogromne količine zamrznutog i svežeg vakumiranog mesa sa rokom trajanja i do tri nedelje. Nabavna cena mesa iz uvoza je niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma. Na ovaj način zaobilaze se domaći propisi koji zabranjuju promet GMO soje za ishranu životinja i srpski proizvođači čine nekonkurentnim“, naglašava se u saopštenju tovljača svinej u Srbiji.

Situaciju, navode odgajivači svinja, dodatno komplikuje širenje zarazne bolesti ASK (afrička svinjska kuga) koja je izuzetno opasna za populaciju svinja jer izaziva smrtnost životinja u preko 90 odsto slučajeva, a nakon prodora virusa na farmu, nad svim životinjama mora se izvršiti eutanazija, ističe prof dr Dejan Krnjaić, stručnjak za ovu oblast. Treba istaći da je virus potpuno neškodljiv za ljude, što dodatno motiviše trgovce koji kupuju životinje iz zaraženih područija bez ikakve veterinarske dokumentacije. Da bi se stalo na put širenju bolesti i sprečila ilegalna trgovina, neophodno je sprovesti popis i kategorizaciju svih objekata u kojima se drže svinje i dozvoliti naseljavanje novih životinja uz strogu primenu biosigurnosnih mera, ali se to ne sprovodi! Paradoks je da danas uvozimo meso za 60-70 osto svojih potreba a izvozimo žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava poljoprivreda koji je strateški važna za svaku državu.

·   Ali, do danas poljoproivreda još nije proglašena zvanično za stratešku privrednu granu!

Od velesile do praznih obora

Nekadašnji ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, da bi samo obradovao stočare, posle obustave vakcinacije 15. decembra 2019. godine, rekao je da ostaje još jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, da bi se masovno kenulpo u izvozovog mesa u svet. Nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobre i izdaje dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlje EU. Ali to je bila obmana I to se niej dogodilo. A, za to  nismo bili ni konkurentni, jer EU, i danas u svakom trenutku imaju višak od 50 mililiona tovljenika!

·   Dešava se to da se posle nepunih šest godina, nakon obusavljanaj vakcinacije protiv klasičnje svinjske kuge, ponovo donosi odluka navodno za preventivni uvoz milion doza vakcina za šta se toš više od pola miliona evra! A, ta vakcinacija će da potraje. Može da bude i najveća smetnja za ulazak Srbije u EU 2030 godine. Uzroci u lošeg stanja poljorpoivrede je njena zapostavljenost od vrhuški koje vode zemlju. Jer, poljoprivreda u

Srbiji, gde je stočarstvo najugroženije, je da ona nije strateška privredna grana!

Propast poljosprivrede, najveća u poslednjih 100 godianj u Srbiji, dešava se od usvajanja Srategije agroekonomskog razvoja  Srbije, od 2014. pa do 2024. godine. Jer, vlasti od tad pa do danas, 240 naših domaćih eksperata tada su napisali Strategiju razvoja poljoprviredena 145 strana, u kojoj su napisali da će se ona godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto,a ukoliko su loše godinee da to bude 6,1 odsto. Za glasanje i usvajanje takvog  dokumenta, koje je doneo  gubiak prehrfaambengo suvereniteta Srbiji, oni su sebe častili podleomj 8,2 milioan evra namenskih doanciaj izu tri evropske zemlje u to vreme! Posledice takve odluike osećaju se sad, alićče narod trpeti još nekoliko decenija. Jedna od njih je gubitak prehrambene sigurnosti, manja, proizvodnja koja je ispod onih od pre pola veka.

·   Zatim sada se ponvoo vraćamo na 2019. godine ukinutu vakcinaciju svinja, protiv klasične svinjske kuge! Samo kupovina preventivngo broja od milion vakcina sad će nas koštati više od pola miliona evra!

Ta štetna strategija, doneta je krajem jula 2014. godine, trajala je sve do početka 2025. godine. Sad je u toku izrada nove strategije koja bi trebala da izleči bolesnu poljoprivredu i da traje od 2025. do 2034. godine. Bivšu strategiju 2014. godine usvojila je tada Vlada Srbije. Tada je njen premijer bio današnji predsednik Srbije. Kada je usvojena ta strategija, koja nije bila na javnoj raspravi, rečeno je da će taj Ustav za poljoprivredu, koji je u 2014. godini usvojila Vlada Srbije, biti upućen u Skupštinu Srbije, prvo na raspravu, a potom i na usvajanje u Parlamentu. To se nikada nije dogodilo!

·   Autori dokumenta na 145 strana, njih 240, su predivdeli da će se poljoprivreda Srbije od 2014. pa do 2024. godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi 6,1 odsto. Umesto razvoja ta strategija je imala više padova nego uzleta.

·   Za celu deceniju njen razvoj je bio smao 1,7 odsto ili godišnje tek 0,17 odsto. Za takav promašaj i štetu nanetu državi niko do sada nije odgovarao!

Sad. posle isteka te promašene stgrategije, odnosno agrarnog Ustava, vidi se da je ukupan rast poljoprivrfede u protekloj deceniji bio samo oko 1,7 odsto! Ili godišnje manje od 0,17 odsto! Za rad takve loše strategije pada, a ne rasta, oni su sebe častili sa 8,2 miliona evra stranih donacija, pristiglih iz tri zemlje EU, namenjenih za ovaj loše urađeni posao! Jer, njena primena dovela je Srbiju do toga da nema dovoljno mesa i mleka za ishranu sopstvnih 6,6 miliona stanovnika. A, to je manje za 500.000 stanovnika nego li pre jednu deceniju. Pored toga svaki dan je i oko 800.000 žitelja Srbije na ivici siromaštva! U Privrednoj komori Sribije je zaključeno da će se hrane sve manje proizvoditi, trošitii da če biti sve skuplja! U vreme izrade te strategije pada, nakedašnji savezni ministar za poljoprivedu Dr Koviljklo Lovre, istkao je da je to bio loš dokument, napisan sa netačnim podacima i štetnim po državu. Čak je upozoravao, ako se primeni to će biti dugoročno štetno po državu.

Proizvodnja agrara

Vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra. Nikada do sada ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla brojku od 5,8 milijardi evra! Tu proizvodnju obavlja 508.365 gazdinstava, sa 1,15 milioan zaposlenih. Greška je i u tome što se kapital u Srbiji obrće samo jednom godišnje, au Danskoj, recimo, čak 52 puta godišnje. Jer, u godini dana ima i toliko nedelja.Tamo proizvođači hrane za svoj trud i rad na kraju svake nedelje imaju svež novac!

·   Srbija raspolaže ukupno sa 4.073.703 hektara zemljišta. Prema podaciam RZS postoji 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Od ukupnog broja gazdinstava njih 313.495 bavi se stočarstvom. Do početka 2025. godine govedarstvo ima pad za 17,7 odsto, proizvodnja svinja ima za 30,7 osto. U torovima je manje ovaca za 5,4 odsto, koza je manje za 31,5 odsto, živine je manje za pet odsto. Jedino imamo više košnica za 38 odsto! Ali, sve nisu pune ni meda ni pčela. Broj je povećan kako bi vlasnici dobijali trećinu subvencija za košnice u kojima nema pčela! Ukupno u poljoprivredi Srbije radi 1.150.655 lica. Po gazdinstvu je 2,2 zaposlena. Prosečna sarost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji samo jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela kao i 43 grla živine;

Izvoz sa tri ,,K“

To teško stanje, u kome je već bio uništen stočni fond, samo je pogoršala i pojava afričke kuge 2019. godinje za koju nema leka. Do sada je eutanazirano više od100.000 svinja u Srbiji. Posledice će biti duigoročne jer se eutanaziraju i suprasne krmače pa nestaju i prasad koja su trebala da donose novo potomstvo. Zato će štete biti dugoročne. Izvozna tržišta davno su zabranila uvoz mesa iz Srbije, izuzev termički obrađenog na preko 72 stepena. 

Kada se sad uvede eventualna nova vakcinacija za šta je konkurs u toku i što će koštati više od 500 milina evra, posledice zbog nemogunosti izvoza iz Srbije još pooštriti. Dakle, ne da nema izvoza u EU, nije dozvoljen ni transport preko zemalja, člania EU. Istovremeno u Kini je zbog afričke kuge pobijeno nekoliko stotina miliona svinja, u Rumuniji je to zadesilo više stotina hiljada svinja… 

Da bi se obeštetili vlasnici na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno je 16 miliona dolara. U svemu tome moramo biti realni da oporavak tržišta u Srbiji neće biti ni brz ni lak. Trebamo biti objektivni pa imati u vidu da za Kinu nećemo imati mesa ni za nekoliko ulica u nekoj njihovoj maloj varošici. Ipak, izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja. A, izvoz mora imati i tri ,,K“ količinu, kvalitet i kontinuitet. Inače, pojava afričke kuge u Kini, sad je povukla naglo veliki izvoz iz Evropske unije gde je stalno postao višak od oko 50 miliona tovljenika. Sad se prazne obori u kojima je bio tov svinja u državama gde nema kuge, pa odmah pronalaze kupce u Kini.

Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u našoj zemlji. Ali to je samo za one koji se bave naukom i imaju daleka sećanja kroz čitanje. Zbog nedostatka domaće proizvodnje, moramo da uvozimo svinjsko meso, naročito kada je reč o mesnim prerađevinama, gde su sirovine čak 90 odsto sad iz uvoza. Sada kada ministarstvo treba da uredi nove dozvole, cene se povećavaju da bi opravdali i dobili više uvoznih dozvola. U poslednjih pet godina doneto je mnogo izmena zakona koji uređuju ovu oblast, i mnogo je urađeno, ali samo za uvozne dozvole, i za kvartale, naveo je Ronald Holo.

Moravke se vraćaju

Sve je više zainteresovanih za uzgoj moravke, autohtone rase svinja. Porodica Zimonjić iz dragačevskog sela Rasovac opredelila se za stočarstvo, a dobri podsticaji i stalni kupci doprinose da ostanu na selu. Zimonjići su se pre četiri godine opredelili za staru rasu svinja. Uz isplativost i kvalitet mesa gajenje „moravki“, kažu, ima dosta prednosti. “Nije zahtevna mnogo i dosta u ishrani je jednostavna ishrana. Ne treba mnogo vremena oko nje kada je ovako na slobodnom prostoru nema čišćenja, nema, samo se nahrani. Dovoljno jednom dnevno ili dva puta, sve zavisnosti do vremena“ , objašnjava Darko Zimonjić iz Rasovca. „Ko hrani to više i ko drži veći broj stoke i isplativo je i može samo i od toga da se živi bez dodatnog nekog posla.

Znači li to da za mlade ima ipak budućnosti u agraru Srbijej Pa ima iz godine u godinu izgleda da je sve bolje. Imaju više mogućnosti i da se zaradi na selu sa stokom i sa svim time’, kaže Darko Zimonjić, iz selo Raovac. Posla na imanju Zimonjići imaju dosta, jer broje preko sto grla stoke. Kako je potražnja za autohtonom rasom svinja sve veća, planiraju da prošire krdo. U ishrani svinja ne koriste koncentrat. Samo kukuruz, pšenicu i šta proizvedu u domaćinstvu. Uz obore, u ograđeni hektar i po uvek su po dva tri legla, u kojima ima do 14 prasića. “Celu godinu provode i zimi i leti oni su navikli na takve uslove i dosta su otporne i mogu da izdrže i hladnoću i vrućinu i sve to, idealni su uslovi ima većina dela je šuma tu mali deo ovde ima kao livade otvorenog prostora i to je za njih idealni uslovi za držanje’, dodaje Darko Zimonjić. Planiraju da ostanu na selu i žive od stočarstva. Obrađuju deset hektara zemlje. Hranu za stoku proizvode sami i tako zatvaraju krug.

Šteta od AKS-a

U 2023. godini, afrička svinjska kuga (AKS) pogodila je 14 država i uzrokovala petostruko više slučajeva bolesti u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo su glavni nalazi najnovijeg godišnjeg epidemiološkog izveštaja koji je objavila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). U 2023. godini zabeležen je najveći broj slučajeva afričke svinjske kuge od 2014. godine. Pri tome, u Hrvatskoj i Rumuniji bilo je prijavljeno 96 odsto ukupno zabeleženih slučajeva (1.929).

Vlada Srbije u 2024. godini je usvojila  izmenjeni Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Do nedavno, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine u Mačvi, a zatim u novembru 2024. godine u okolini Čačka, sad i u Mačvi Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Podsetimo, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine, 22. januara, u mačvanskom okrugu. Tada je na farmi V. M. u mestu Banovo Polje, po nalogu veterinarske inspekcije, po hitnom postupku obavljena eutanazija oko 300 grla – suprasnih krmača, nazimica, prasadi i tovljenika koja su angažovanjem mehanizacije i radnika JKP „Bogatić“ transportovana u kafileriju.

Poređenje sa EU

·   Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede oko 38 kilograma mesa, dok je u EU taj prosek 65,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije.  Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa 6,6 miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.

U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je ima oko šest milioan stanovnika, a ima 32 miliona svinja. Analize pokazuju da je Srbija krajem 19. veka imala 1.300 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolji čak od SAD. Jer, je u njimana 1000 sanovniak boilpo samo 800 do 900 svinja. Poznavaoci prilika ističu da se u Srbiji sada troši 64,5 kilograma hleba, sa pecivima,  po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU. Jer, trošimo smao 200 litara sa prerađevinama i nalazimo se na najnižem mestu. Istovrfemeno potrošnaj svinjskgomesa pala je sa 18na 15 kilogama godišnje po jednim stanovniku. Istvore,menjo proas aje potrošnja živinsskgomes asa 15 na 18 kilogama godišnje. I proizvodnja živinskgo mesa je porasla godišnej sa 120.000 na 140.000 tona!

Život u EU i Srbiji

Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na nna 64,5 kilogama po stanovniklu godišnje, kaže direktor novosadske,,Žitonuje“ Zdravko Šajatović. Pored siromaštvi manje potrošnje mesa, to je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Jer, nekada qse išlo na njoivu swa kilogamom hleba i komadom slanine. Danas je sve manje tih teških poslova. Dakle, delom je uzrok siromaštvo i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka.

U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši mane od 200 litara mleka i perađevina. Godišnje jedan žitelj Srbije pojede 64,49 kilograma hleba i peciva, nekoliko litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. Prosečna godišnja meljava pšenice iznosi oko 1.000.000 tona. Od toga se dobija oko 700.000 tona bašna. To znači da je smanjena meljava pšencie za 200.000 tona, kaže direktor novosadske ,,Žitounije“ Zdravko Šajatović. Po njegovim rečima u 2023.godini domaćinstov u Srbiji je imalo u proseku 2,57 članova. Oni su zajedno trošili oko 160,6 kilograma hleba i peciva. Ukupno godišnje smanjenje potrošnje hleba u Srbiji je za 350.000 tona.

U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.

Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu, od tri člana, jelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je ispod četiri kilogama  po stanovniku, za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede oko 18 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, sad to to nij evišeod 15 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.

·   Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku;

·   U Srbiji se godišnje troši 25 kilogamaq manej svoih vrsta mes auproseku nego što je to danas u Evropi. Uz visoke stoep rasta Srbija nemože stići EU ni za pola veka!

·   Pre krize, nekada se u Srbiji, se proizvodilo oko 650.000 tona vih vrsta mesa.  Po glavi stanovnika kod nas trošilo do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih proizuvdonjaj mesa je sad pala na oko 400.000 tona svih vrsta mesa  godišnje i potrošnja po jednom stanovnika je oko 38 kilograma.

U srednje razvijenijim zemljama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma svih vrsta mesa u proseku, i izdvaja se primer Slovenije, gde je BDP po stanovniku 33.000 evra, a u Srbiji je to tek nešto više od 8.500 evra! Treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj.

Politika urušila agrar

Neobična scena u hrvatskom Iloku: automobili srpskih registracija parkirani ispred velike prodavnice, a unutra njihovi vozači kupuju meso. Porodice iz Srbije grupno prelaze granicu da bi u Hrvatskoj, zemlji Evropske unije, s većim platama i generalno višim cenama, jeftinije kupovali svinjetinu. Prizor dovoljno začuđujući da privuče pažnju medija, a zapravo tek poslednji simptom bolesti koja čitavu deceniju iznuruje naše stočarstvo. Prema popisu poljoprivrede, čije su prve brojke objavljene 26.januara 2024. godine, treba reći da je proizvodnja stoke u Srbiji od 2012. naovamo desetkovana, bio bi eufemizam.

Gotovo da nema kategorije koja nije urušena u poslednjih 11 godina. Od toga da danas imamo 182.000 goveda manje, 1,1 milion svinja manje i 4,7 miliona komada živine manje, oštar pad vidi se u svim segmentima, sem u jednom – broju pčelinjih košnica koji je u stalnom porastu. Možda baš zbog toga, te košnice dobijaju iznenađujući deo prostora u medijskim predstavljanjima rezultata popisa, ali pčele ipak ne mogu da pokriju najporazniji nalaz do koga se došlo: samo u poslednjih pet godina broj uslovnih grla stoke, jedinice koja sve životinje koje se koriste u ishrani, od krave do pileta, svodi na uporedivu veličinu, pao je za 20 odsto, prema prezentaciji Republičkog zavoda za statistiku. Plastično govoreći, od 2018. do danas ostali smo bez petine stočarstva.

Uzroci propadanja

Goran Živkov, nekadašnji ministar poljoprivrede u Srbiji, navodi tri osnovna uzroka kontinuirane erozije srpskog stočarstva: kretanje broja stanovnika, politiku subvencija i sam način na koji se stoka proizvodi u Srbiji. Prvi razlog je objektivan, „jer nas je sve manje“, pa i dinamika proizvodnje prati kako veličinu tržišta, tako i ljudske kapacitete koje agrar može da koristi. Do korone tri i po decenije više je umiralo nego što se rađalo 37.000 ljudi. Slično se ponovilo i u 2024. godini.  Samo na osnovu toga za dva veka, što je malo za istoriju, a puno za obične smrtnike, na ovim prostorima živeće neki drugi ljudi.  Taj proces će se i ubrzati ako se tu dodaju onih koji odu sa kartom u jednom pravcu i to svake godine.

Popis 2023/24 godine je, recimo, pokazao da je poljoprivredna radna snaga za pet godina smanjena za 186.000 ljudi, sa 1,33 miliona na 1,15. Poređenja radi, 2012. Godine na gazdinstvima smo imali čak 1,44 miliona ljudi. Međutim, druga dva uzroka direktno padaju „na dušu“ vlastima koje upravljaju Srbijom poslednjih dvanaest godina. „Mi smo do 2012. godini imali suficit u izvozu mesa, mleka, sireva i jogurta a onda, od 2012. godine, imamo deficit“, kaže Živkov. Iako ima razumevanja za veličinu problema sa kojim je vlast morala da se uhvati u koštac („mi smo zatvoreno tržište koje se smanjuje“, „već u startu je bilo teško održati stočarstvo“), nema sumnje oko toga da je upravo loša agrarna politika dovela do ishoda koji imamo danas.

Pogrešno postavljene subvencije tu se pokazuju kao glavni krivac. „Te 2012. uvedene su subvencije po grlu umesto dotadašnjih subvencija po hektaru. To je dolilo ulje na vatru i dovelo do ubrzanja pada stočarstva. Kada se uvede podsticaj po grlu, onda je čoveku važno samo da ima grlo, a produktivnost mu nije bitna. I onda imamo pad“, kaže Živkov, dodajući da zato u Evropskoj uniji tip subvencija koji primenjuje Srbija, skoro da ne postoji. Hrvatska je jedina to isto uradila „i uništila svoje stočarstvo“.

·   Od 2016. do 2018. godine Srbija iz budžeta izdvojila 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, ali uprkos tome, nije došlo do povećanja broja grla, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva. Pored toga odvojeno je još 26 milijrdi dinara za rurlani razovj. Ukupno to je oko 54 milijarde dinara ili 460 miliona evra. Državni revezoj je  u dva ivzepštaja, jedna na 85,m adrugina 125 strana, konstaovao da nema rezultasta, a ni traga gde su pare nenanamenski potrošene. Ali, nema ni odgovornosti za neodgovoan nestanak, odnosno nenamenski trošak novca.

Za takav izbor, krivi su neznanje ljudi koji vode poljoprivredu Srbije. Kako kaže, dotacije po grlu mogu dovesti do toga da firme, odnosno velike farme, povećaju svoju proizvodnju, ali u Srbiji, dominantan poljoprivredni subjekt je porodično gazdinstvo, a ne industrijsko postrojenje. A, domaćin, kad ima 15 krava, kaže: „Što bih ja sad povećavao bilo šta kad već vozim mercedes.“ Zato, dodaje, druge zemlje to ne rade.

Subvencije sa negativnim efektima

Poljoprivrednici, međutim, traže još veće subvencije i to po 300 evra po hektaru. Pominjanje DRI referenca je na izveštaj iz 2019. godine u kom je Državna revizorska institucija konstatovala da je od 2016. do 2018. Srbija iz budžeta izdvojila 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu ali da, uprkos tome, „nije došlo do povećanja broja grla, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva“. Pored toga nema traga ni gde je potoršeno još 26 milijardi evra koje su upućene ali nisu stigle do ruralnih sredina.

Da smo sve te pare koje smo dali za subvencije po grlu, usmerili u investicije za nabavku kvalitetnih grla, dobru higijenu, dobru ishranu, imali bismo i rezultat. „Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti sredstva jer odlučivanje predugo traje, a zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća, već veliki proizvođači imaju prioritet, što za posledicu ima nesigurnost malih proizvođača da će im novac biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus… Obim podrške je često više zavisio od potrebe da se podmire potrebe drugih budžetskih korisnika, nego što je bio odraz realnih potreba poljoprivrede“, navodi se, između ostalog u izveštaju DRI.

·   Revizori su izbrojali i to da je za tri godine Vlada Srbije 15 puta promenila pravila, donoseći tri uredbe i 12 izmena uredbi, kojima su uglavnom menjani iznosi subvencija. Ali, nije se libila ni da promeni uslove samog konkursa, i to tik pred rok za predaju zahteva. Pažnnju privlači o kontrola DRI za potošenih 58 milion evra za navodno izgrađene, ali nepostojeće sisema za navodnjvanje u Vojvodini.

·   Zato i brine što je u 2024. godini u Srbiji u vreme najvećih suša navodnjavano samo 48.668 hektara njiva. A, obrađuje se 3.257.100 hektara!

Fantomske krave teške 3,2 milijade dinara

Da je pogrešna politika dovela do ovakvog stanja, ukazuje i analiza stočarstvo je u kriz I brojkacitirajući brojku iz poslednjeg popisa po kojoj sada imamo 698.605 goveda. „Stručnjaci sumnjaju i u tačnost te brojke“, dodaju analitičari i pesimistički ipodsećaju da je Srbija „u dobrim godinama“ imala preko 900.000 goveda, a, pre oko tri decenij više od 4.000 grla!

Taj pesimizam su ranije isticali i drugi, po raznim osnovama. Recimo, subvencije po grlu dovele su, po svemu sudeći, i do pojave takozvanih fantomskih krava. Naime, kako su upozorili iz Udruženja proizvođača mleka centralne Srbije, količine mleka, od oko 1,4 milijarde litara, koje se godišnje proizvedu ukazuju na to da u našoj zemlji postoji 150.000 muznih krava, a u isto vreme država isplaćuje subvencije za 228.000 krava. To bi značilo da su iz budžeta isplaćena sredstva za nekih 78.000 krava koje u stvarnosti ne postoje. Prevedeno u novac, to je 3,2 milijarde dinara, suštinski ukradenih para.

·   Analitičari navode  da se u Srbiji godišnje proizvodi do 86.000 tona goveđeg mesa, pri čemu se beleži opadajući trend proizvodnje, jer je „pre samo desetak godina proizvodnja iznosila oko 120.000 tona“;

Rešenje je zato u promeni koncepta!

Umesto subvencija po grlu, koje dovode do toga da proizvođači nisu zainteresovani za unapređenje rada, pošto će novac dobiti u svakom slučaju, treba podsticati konkurentnost prema broju životinja koje imaju. „Potrebne su nam moderne štale, da nam leti ne pada proizvodnja mleka 30 odsto kad krenu visoke temperature. Potrebni su nam laktofrizi, hladni lanci. Da smo sve te pare koje smo dali za subvencije po grlu, usmerili u investicije za nabavku kvalitetnih grla, dobru higijenu, dobru ishranu, imali bismo i rezultat“, smatra Goran Živkov, nekadašnji ministar poljoprivrede Jugoslavije. Zato Živkov smatra da država treba da počne da sa 30, 40 odsto kofinansira velike poljoprivredne investicije, kao što to radi Evropska unija, umesto da daje subvencije po grlu, što se tamo ne radi. Za lokalne potrebe mi ćemo moći da proizvedemo dovoljno, ali mali proizvođači će se smanjivati, a velike nemamo. Šansa koju danas imamo je to što Evropska unija zbog zelene tranzicije sama smanjuje svoju poljoprivrednu proizvodnju, što otvara mogućnost da se deo toga prebaci kod nas, jer je jasno da mi nećemo skoro biti primljeni u Evropsku uniju.“

Život sa strategijom

Po svemu ovome izgleda da se ratara i farmera u Srbiji vlast seti samo kad protestuju ili uoči izbora. Tako i ovog puta oni od ružičaste budućnosti i boljeg života u agraru žive sa surovom realnošću. Jer, žive sa Strategijm razvoja poljoprivrede, koju jeVlada usvojila jula 2014. godine u kojj je bilo planirano da će se do 2024. godine agrar Srbije dinamično razvijati, po stopi od 9,1, odnosno u lošijim godinama od po 6,1 odsto godišnje. A, od tada nikavog rasta zapravo nije ni iblo. Odnosno u poslednej tri i po decenije,sve do pojave bolesti Korona 19, agrara je imao stopu rasta od 0,45 odsto godišnje.

·   Uza vreme od 2014. do 2024. godine rast za celu deceniju bioje sakjo 1,7 odsto, a godišnji tek 0,17 odsto!  U Srbiji vredmnsot ukipej agararna proizvodnejniakd aniej stigl avrendsot od šest miliajrdi evra ukupne vrednosti. Ili po hektaru je to samo 1.200 evra. Zato je Srbiji potreban novi koncpet poljoprivrede i novi ljudi koji će to sprovoditi. To znači da u startu vrednost godišnjg prihoda po hektaru bude najmanje 5.000 evra, a da već za nekoliko godina dostigne 15.000 potom i 20.000 evra po hektaru. Samo takva poljoprivreda može da obezbedi dovoljno hrane za domaće tržište i izvoz bez koga nema opstanka;

Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od željenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!

·   Boljitka u poljoprivrdi neče biti sve dok agrar u Sroibji ne postanaStratešak privredna grana!

·   Ali, agraru se to obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići i novo obećanje, ali neće se primeniti u praksi. I to ne u celosti nego samo po granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet samo ,,gašenje požara“. A, samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama može doneti boljitak svima! I vlastima, i proizvođačima, a i narodu;

·   Dok god se sistemski agrar nereši i ne postane strateška grana, a ne samo kada pšroizvodđači izlaze na ulicu. To će biti početak i kraj, do sledećeg izlaska na ulicu;

Politička renta u Srbiji!

Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. „Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Subotici pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar! Prošle 2024. godine u Srbiji ih je bilo oko 4,5 milijardi dolara!

·   U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 milijardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, a samo agrarni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona evra. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac!

 To nikada nije rečeno poljoprivrednicima. Zaštoj To je tabu tema za ovu vlast, za poljoprivrednike, za narod! Sve to, odnosno stanje u agraru, razlog je zašto su oni  sve češće na ulicama i u protestima. To je utvrdila Državna revizorska institucija (DRI) u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param. I gde su nenanmenski završilej Dakle ni sad novi ministar ništa bolje neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para!

Sve što se u agraru radilo do sada činjeno je sa željom da se ugasi požar! On se ponekad i razbuktao. Nikada se problemi pa ni danas nisu rešali sistemski!

Srbija sa ,,blagom“, kako su to nekad naši stari zvali stoku, sad raspolaže sa:

·   SADAŠNJI BROJ SVINJA JE ZA 30,7 ODSTO MANJI NEGO 2018. GODINE! TROŠIMO PO STANOVNIKU  SAMO 15 KILOGRAMA SVINJSKOG MESA. PAD U SRBIJI SA 18, NA 15.

·   Na kraju 2025. godine u stajama je bilo samo 698.605 goveda, najmanje u poslednjih 100 godina!

·   Istvremeno početak 2026.godine je dočekan da je u oborima bilo tek 2.349.176 svinja! To je biolo dovljno za ishranu samo 60 odsto stanovnika u Srbiji. Sve ostalo se uvozilo!

·   BELEŽI SE I RAST POTROŠNJE ŽIVINSKOG MESA NA 18 KILOGRAMA PO STANOVNIKU GODIŠNJE! DO 2025 GODINE PROIZVODNAJ OVOG MES ABIAL JE 120.000,A SAD JE OKO 140.000 TONA GODIŠNJE!

·   TO SVE JE DOKAZ, MA NJEG BROAJ STANOVNIKA ZA 800.000 I RASTA SIROMAŠTVA U SRBIJI!

·   UKUPNO U SRBIJI POSTOJI 508.365 GAZDINSTAVA; u SVAKOMK GAZDISNTUV JE PO 2,2 ZAPOSLENA;

·   OBRAĐUJE SE  3.257.100 HEKTARA;

·   STOČARSTVOM SE BAVI 313.495 GAZDINSTAVA;

·   U SRBIJI SE AGRAROM BAVI 1.150.653 LICA. ZNAČI PO JEDNOM PORODIČNOM GAZDINSTVU JE PO 2,2 ZAPOSLENA!

·   TEK SVAKI 11 NOSILAC JE MLAĐI OD 40 GODINA!

·   UKUPNO TROŠIMO PO STANOVNIKU 38 KILOGRAMA  MESA GODIŠNJE. U EU SE TROŠI VIŠE OD 63 KILOGRAMA SVIH VRSTA MESA.

·   DAKLE, U EU SE TROŠI PO STANOVNIKU  25  KILOGRAMA VIŠE NEGO U SRBIJI!

·   PROSEČNO GAZDINSTVO U SRBIJI JE 6,4 HEKTARA. U NJEMU POSTOJI JEDNA KRAVA, PET SVINJA, TRI OVCE, TRI KOŠNICE I 43 ŽIVINE!

·   IMAMO I OKO 14.000 KONJA;

·   OKO 1.000 MAGARACA;

·   U Srbiji postoji 3.257.100 hektara njiva rasparčanih u 19 miliona parcela. Srbiju danas čini i 4.720 sela, od kojih je 1.200 njih sa manje od po 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2052 godine sa mape će nestati njih 3.000!

Agrar u Evropi

Poljoprivredna proizvdojjua u Evropskj uniji u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je smanjenje od 1,5 odsto u odosu na godinu dana pre toga, objavio je Evrostat. Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da ovaj blagi pad i odnosu na vrednost proizvodnje u 2022. godini, koja je tad iznosila 545,4 milijardi evra, predstavlja prekid uzlaznog trenda započetog još 2010. godine. Iako je obim poljorivredne proizvodnje u EU u 2023. godini bio nešto manji nego godinu dana ranije, u 10 zemalja EU obim je bio veći, a najveće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj I Slovačkoj. U drugim zemljama došlo je do smanjenja, a najveće je je zabeleženo u Grčkoj, od 16 odsto!

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini velikom I mlaom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca.  I u 2025.godini je bio presednkik VIII saveta Festivala na selima i o selima  Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca.

U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo je, peto priznanje –  nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže

·   I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan  penzioner, analitičar i publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprorter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. Godine.  Milan Žegarac i Miroslav Jokić, borac iz Odžaka, nenajavljeni pretrčavali su Hercegovačku ulicu u Vukovaru. Dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogodili.

Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih sluačjno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo na koga se puca. Jer, Žegarac i Jokić bili u maskirnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili! Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvarki uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvi supruige Nade.  I to je istina o njegovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema!

Priče koje su se širile, pronosili su oni koji njisu bili samo. Svako je je stvarao svoju priču. I niko od tih koji su stvarli svoje viđenje tragičnog dogašaja nije bio tamo! Osim mene! Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije.

I istina je samo jedna!

·   Ni tada ona nije interesovala vlast. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova koji je svedok tog nemilog dogaja uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, provg novinara na ratištu Jugoslavije, 1991. godine. Tada je Gulan ikasnim podpoienvim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca predao ostatke njegovim ličnih stvari. i ocu pokjnog Milana Žegarca.

Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“, krajem devedeseti godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deoi akciaj iz priatizacije TADAŠNJEG LSTGIA ,,BORBE“  dobili su zaposleni. Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio ya dve decenije rada u tom listu,  nalazi se kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, privatizacija je poništena.

List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica! Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pet nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.                        

 (Nastaviće se)