Evropska unija je 2000. godine imala 257, a prošle, 2020. godine 96 šećerana. Dakle, za 20 godina ugašen je 161 pogon. Pre sedam godina cena šećera po toni iznosila je 700 evra, a prema navodima stručnjaka, ona je ispod 405 evra neodrživa. Danas, tvrde, iznosi 350 evra!;

·   Pre tri decenije bilo je čak 14 šećerana u Srbiji, četiri u Hrvatskoj, dve u BiH i jedna u Sloveniji. Danas ih na ovim prostorima ima ih samo pet – šest!

·   Prosečna proizvodnja šećera na prostorima Jugoslavije bila je oko 400.000 tona od čega je kvota za EU iznosila 181.000 tona, a ostatak je bio namenjen domaćem tržištu. Nakon toga je usledio pad pa je tako u Srbiji 2025. godine pod repom bilo oko 31.000 hektara, a bi’e proizvedeno je oko 200.000 do 300.000 tona šećera;

·   Četiri vodeće ratarske kulture u prolećnoj setvi u Srbiji su kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Najmanje je površina pod šećernom repom. U bolja vremena, kada je radilo 14 šećerana u Srbiji pod šećernom repom imali smo 110.000 hektara, sada je negde prosečno do 40.000 hektara.

·   U ovoj 2025. godini ,,slatki koren“ se vadi sa 31.000 hektara. Kukuruz je na površinama između 900.000 i milion hektara, od 200.000 do 300.000 je pod sunockretom, soja je na oko 200.000 hektara, ali to su ogromne štete vrednosno i tek ćemo sve preciznije znati na jesen.

Branislav GULAN

Vreme gašenja šećerana!

„Šećerna repa je pored suncokreta naša najvažnija industrijska biljka, a šećer je važan proizvod privrede i neophodan artikal ljudske ishrane“, pisalo je u nekadašnjem priručniku Šećerna repa 1979. godine pok prof dr Sredoja Stanaćeva iz novosadskog Poljoprivrednog fakulteta,  koji  je tada isticao  višestruku korist njenog uzgoja – od ishrane stanovništva, razvoja prehrambene industrije, pozitivnog uticaja na ratarsku i stočarsku proizvodnju do razvoja agroindustrije i privrede u celini. Tadašnju industriju šećera Srbiji vodio je i gradio nove šećerane u Srbiji u to vreme tadašnji predsdnik  Izvšrnog  Vojvodine  pok Nikola Kmezić.Vremena se menjaju, a kako je reč o sirovini s kojom se danas globalno trguje, valja njenu proizvodnju i budućnost posmatrati na širem nivou.

·   Od postojanja Srbije do danas rekordna proizvodnja šećerne repe bila je 1989. godine i tada je  iznosila 4.920.600 tona. Sad se ne proizvodi ni polovina od tih količina!;

·   Indija je sad najveći proizvođač šećera na svetu i očekuje rekordnu proizvodnju i povećanje izvoza u narednoj tržišnoj godini. Istovremeno Brazil, takođe jedan od najvećih proizvođača, takođe planira obilnu proiyvodnju, što će globalno tržište šećera dovesti u višak ponude i pritisnuti cene naniže. Indija je ove godine beleži oporavak proizvodnje nakon dve godine sa smanjenom proizvodnjom. Poljoprivrednici su povećali zasade šećerne trske vođeni obilnim monsunskim kišama koje su obezbedile dobre zalihe vode, pa se očekuje rekordna proizvodnja šećera od trske i rast izvoza počev od oktobra 2025. godine;

·   Brazil je i dalje vodeći proizvođač šećerne trske i šećera u svetu. Očekuje se uspešna žetva zahvaljujući povoljnom vremenu i obilnim kišama, što će doprineti velikoj proizvodnji šećera u 2025. godini.

Globalni efekti i tržište

·   Zbog velikog rasta proizvodnje, posebno vraćanjem Indije na globalno tržište sa ukidanjem izvoznih kvota, očekuje se značajan višak šećera u narednoj sezoni, što će dovesti do pada cena šećera na svetskim berzama;

·   Cene šećera su već pale. I u poslednjih nekoliko godina beleži se deflacija cena u većem delu Evrope, uključujući i region Azije, sa padom cena i do 7,5 odsto  u nekim zemljama;

·   Prema analitičarima, viškovi u proizvodnji i očekivanja velike ponude dodatno će pritisnuti cene naniže u 2025. godini;

Potrošnja šećera

Iako najveći proizvođači povećavaju proizvodnju, potrošnja šećera prati trendove tržišta hrane i pića, kao i promene u potrošačkim navikama, ali globalno potrošnja šećera još uvek ostaje na značajnom nivou zbog široke upotrebe u prehrambenoj industriji, što čini šećer ključnim agrarnim proizvodom u svetu.

Zaključak je da Indija i Brazil dominiraju svetskom proizvodnjom šećera, a očekivanja za 2025. godinu su kao da će proizvodnja biti na rekordnim nivoima sa viškovima na tržištu. To će verovatno uticati na pad cena i povećanje izvoza, naročito iz Indije koja se oporavila kao snažan globalni igrač. Ovi trendovi direktno utiču kako na proizvođače, tako i na potrošače širom sveta, uključujući i region Evrope.Ove informacije su zasnovane na najnovijim analizama i izveštajima iz 2024. i 2025. godine. Nakon dve godine, Indija očekuje rekordnu proizvodnju šećera i dalji rast… Evropska unija je vodeći je globalni proizvođač šećera od šećerne repe, ali tek 20 odsto ove namirnice na svetu dolazi od te kulture, dok je ostatak poreklom od glavnog konkurenta, šećerne trske čiji su najveći ambasadori Brazil i Indija. Podaci govore kako se većina repe uzgaja u severnoj Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, ali ona ima itekako bogatu istoriju na našim prostorima.

Sistem EU kvota i domaćih podsticaja menjao se kroz decenije njenog uzgoja, a što je itekako uticalo na poslovanje i naših prerađivača slatkog korena. Nakon deregulacije (ukidanja kvota) i liberalizacije EU uvoza) kada je Srbija imala kvotu izvoza šećera od 181.000 tona) danas na području Evrope na njenu proizvodnju negativno utiče niz faktora: od same povećane proizvodnje u državama članicama, uvoza jeftinijeg trščanog, preko klimatskih promena, do značajnih dizanja ekoloških standarda i sve manje mogućnosti primena određenih pesticida.

·   Tržišni analitičari EU proizvodnju šećera procenjivali su na 20 miliona tona (2017 godine), što za zajedničko tržište, što za izvoz u Izrael, Norvešku, Albaniju i druge zemlje. S druge strane, uvozni dolazi iz brojnih zemalja poput Brazila, Kolumbije, Kube i ostalih egzotičnih karipskih, pacifičkih i afričkih destinacija;

Šećerni divovi

·   Evropska unija je 2000. godine imala 257, a 2020. godine 96 šećerana. Dakle, u 20 godina ugašen je 161 pogon! Pre sedam godina cena šećera po toni iznosila je 700 evra, a prema navodima stručnjaka, ona je sad 2025. godine ispod 405 evra neodrživa. Danas, tvrde, iznosi 350 evra;

Domaći i inostrani uzgajivači i fabrike su pod sve većim pritiskom. Primera radi, samo pre nekoliko godina je 20 odsto nemačkih proizvođača odustalo od uzgoja ove kulture. Cene su tada bile pale na istorijski minimum od oko 312 evra po toni, što otvara brojna pitanja o perspektivi. Sektor je u konstantnoj promeni, čitavom nizu preuzimanja s ciljem optimizacije i opstanka, koja tako odgovara na daleko niže cene rada i sirovina uvezenog šećera.

·   Danas na području Evrope vladaju veliki igrači, konglomerati, poput nemačkih „Südzucker“ i „Nordzucker“, francuskih „Tereos“ i „Cristalco“ ili holandskog „Louis Dreyfus“. Delom „Südzuckera“ jeste i austrijska „Agrana“ koja je preuzela „Magyar Cukor Zrt“ u susednoj Mađarskoj.

U Srbiji sa 14 na tri šećerane u pogonu!

U Srbiji je trend promena u ovom sektoru takođe očigledan. Pre više od dve decenije u njoj je bilo 14 šećerana ukupnog kapaciteta prerade do 700.000 tona šećera na godinu. Nakon međunarodnog tendera Agencije za privatizaciju 2002. godine za prodaju šećerana započeo je proces privatizacije onih u Crvenki, Kovačici, Baču, Žablju i Pećincima i najavljen onih u Senti, Novoj Crnji, Sremskoj Mitrovici i Kovinu.

·   Danas je ta proizvodnja pala na njih tri šećerane!. Onu u Crvenki u vlasništvu grčke kompanije „Hellenic Sugar“ (6.500 tona šećerne repe dnevno) i dve „Sunoko“ u Vrbasu (6.000 t/dan), Pećinicama (8.000 t/dan) ,

·   Ona u Kovačici uskoro se preorijentiše na proizvodnju alkohola (koja je do pre nekoliko  godina preraĆiala 7.000 tona, ali ni ona vise); 

·   Prosečna proizvodnja šećera bila je oko 400.000 tona od čega je za vreme kvota, ona za EU iznosila 181.000 tona, a ostatak je bio namenjen domaćem tržištu. Nakon toga je usledio pad proiyvodnje pa je tako u Srbiji  protekloih godian pod repom bilo između 30.000 do 40.000 hektara površinaa, a proizvedeno je godišnje više od 300.000 tona šećera. Kada je reč o prosečnom „prinosu“ šećera po hektaru, on je između šest i sedam tona.

Hrvatske šećerane

Teška godina i ogromni gubici donose i alarmantan pad proizvodnje šećera u Hrvatskoj Većina hrvatskih ratara koji su  prošle i ove godine godine sejali i šećernu repu doživeli su razočaranje i suočili se s finansijskim gubicima.

Umesto planiranih 110.000 tona u 2024. godini, Hrvatska je proizvela tek oko 50.000 tona šećera. „I bili su sretni“, rekao je predsednik Uprave Hrvatske industrije šećera Željko Zadro na 78. kampanji prerade slatkog korena u Županji. Gotovo svi hrvatski ratari koji su ou 2024. godine godine sejali šećernu repu, nadajući se da će im kraljica ratarskih kultura poboljšati sezonske prihode, ostali su razočarani i završili s finansijskim gubicima, pojasnili su za Osječku televiziju!

Nezapamćeni gubici u Hrvarskoj

S velikim gubicima tada se suočila porodica Brlošić u Hrvaskoj, koja je na 15 hektara šećerne repe imalas štetu koja je iznosila čak 80 odsto. „Ulozi su bili jako veliki, do 2.000 evra po hektaru i veliki je upitnik bio je što će se to zapravo dogoditi“, rekao je za javnost Tomislav Brlošić iz Piškorevaca u Hrvatskoj. Šećerna repa u 2024. godini podbacila je do 80 posto, trununula je  u zemlji, tko i proizvpođači su pretrpeli ogormnu šetu. Ali, deo njih ove godien nije sejao repu…“ Božidar Stupin iz Antunovca objasnio je da su u srpnju bili procijenili prinos na oko 10-11 vagona po hektaru, no stvarni prinos pao je na samo 4,7 vagona. Unatoč preporukama tehnologa koje su poštovali, suočili su se tada s visokim postotkom nečistoća i trule repe. Tada je bilo predloženo što je i pruivhaćeno da se spusti granica za prihvatljiv sadržaj šećera s 13 odsto na 11 odsto, čime se deo ipak mogao koristiti za proizvodnju šećera. „Ja to očekujem to ui ove godine i to bi bilo najkorektnije ako smo partneri“, rekao je.

Prilagođavanje klimatskim promjenama

Ipak, bilo je i iznimki. Josip Bešlić iz Đurđenovca uspeo je spasiti svoje useve zahvaljujući sistemkima za navodnjavanja, s prinosom od oko 60 tona po hektaru, što mu je omogućilo pokrivanje troškova, pa čak i nešto zarade.  I ovo je sad teška godinja pa se očekuje da će biti toliki prinos u Hrvatskoj.“Bez navodnjavanja se više nećemo moći baviti poljoprivredom. Promjena klime je na djelu. A, evo mi imamo vode. Slavonija je bogata vodom“, ističe dodajući da se planira nastaviti baviti s ovim zahtevnim uzgojem, iako preporučuje raniju setvu. Ali, u 2024. godini čak ni navodnjavanje nije spasilo rod Miluške Besek iz Vrbanje. „Bez obzira što smo navodnjavali, na našem području su bile visoke temperature i dugotrajna suša, pa su uzrokovale trulež i nisku digestiju, ispod 12  odsto, što činilo je vađenje neisplativim“, objasnila je.  Ove godihne su opet sejali repu, ali ističe zato što se moralo zbog plodoreda. 

Podrška proizvođačima

Ministar poljoprivrede, šumarstva i ribarstva,  tada Josip Dabro, naglasio je da je ministarstvo tada bilo osiguralo  devet  miliona evra nacionalnih sredstava, uz 1,3 miliona evra redovne potpore za šećernu repu, kako bi se ublažila nastala šteta. Također su su tada bili  doneli odluku o ukidanju referentnog prinosa kako bi proizvođači „donekle izbalansirali troškove“. Nadalje, ministar je obećao i dalju podršku proizvođačima i potvrdio da će se isplata dela sredstava ostvariti do kraja godine. Za 2025. godinu paralelno se traže dodatna finansijska sredstva iz krizne rezerve EU i starog programa ruralnog razvoja. „Hrvatska država treba vas u proizvodnji šećerne repe“, poručio je tada je proizvođačima.“Klima se definitivno mijenja. Mi moramo promijeniti načine proizvodnje, prilagoditi ih tim promjenama i preuzeti rizike rane setve, mraza na industriju šećera“, istakai je tada i predsednik Uprave HIŠ-a.

Evropa gasi šećerane!

Na području Evrope unazad tridesetak godina ugašen je velik broj šećerana, a poslednja u tom nizu je „Tvornica šećera Osijek“ čiji je dnevni kapacitet prerade bio 7.500 tona. Dve nedelje pre nje proizvodnju je ugasila virovitička šećerana ,,Viroćć s kapacitetom prerade od 4.000 tona repe dnevno. Tako je u Hrvatskoj ostala još samo ona u Županji, kapaciteta prerade od 6.000 tona na dan?

Sve tri su do privatizacije ’90-ih bile u sastavu nekadašnjih industrijsko-poljoprivrednih kombinata (IPK), kasnije osječka u vlasništvu Žito Grupe Marka Pipunića, a druge dve pod kapom Viro grupacije Željka Zadre. Iste su se pod teretom otežanih uslova poslovanja 2019. udružile u jedinstvenu Hrvatsku industriju šećera. Treba istaći i nekadašnju baranjsku Tvornicu šećera kod Belog Manastira, koja je do zatvaranja bila u sastavu kombinata PIK Belje.

Bijeljinska se prodaje skoro deceniju!?

Ne možemo, a da ne spomenemo Fabriku šećera Bijeljina, koja se smatrala najvećom prehrambenom fabrikom u čitavoj Bosni i Hercegovini, privatizovanu 2010. godine. U istoj je, pet godina kasnije, bio pokrenut stečajni postupak, a ona se od tada bezuspešno prodaje. Nekada davno  kada je osnovana bila je jedna od novijih modernih šećerana na prostoriam tadašnje Jugoslavije. Slično se može reći i za naekadašnju šećeranu u Baču. Kada je privatizovana i prešla u vlasništvo MK Grupe, veoam brzo je u njoj zaustavljena proizvodnja šećera. Mašine su iz šećerane su iz Bača prenete u sličnu, samo stariju fabroiku u Vrbasu. I danas kod Bača postoje zidine te jedne od najnovijih šećerana u vreme njihoved gradnje u Vojvodini.

Autor ovih redova, i analičar događaja, kada je nekada davno izgrađena ova šećerana, a najveći deo sirovinaje dobijala sa polja tadašnje vojne ustanove Karađorđevo iz istoimenog mesta udaljenog od šećerane samo nekoliko kilometara. I jednog dana došlo je do nesporazuma između direktora tadašnje proizvodnje u Vojnoj ustanovi sa direktorom šećerane. Nesporazum je rešen tako, što je ,,slatki koren“ proizveden u Vojnoj ustanovi umesto u Bač, transporotovan na preradu u šećeranu u Bjeljini! To je bilo mnogo skuplje, ali je tako ostalo sve dok nije ugašena šećerana u Baču. Posle toga menjala su se rukvodstva u obe šećerane,  a odluke i nesporazumi nisu  rešeni, kako je trebalo. Javnost je o tome govorila, mediji su pisali… Ali je ,,jeftinija proizvodnja šećera od repe“ bila kada je ona transportovana u Bjeljinu. Šećer je  bio jeftiniji nego da je repa trasnportoabna samo nekoliko kilometara udaljenoj šećerani u ataru Bača. Posle toga došle su  krize ratovi, raspad Jugsolavije, sankcije, privatizacije, pa se gasila jedna po jedna šećerana na području eks Jugoslavije!

Danas u toj zemlji , članici bivše Jugoslavije,  kada je o šećeru reč, od 2008. godine, posluje posluje rafinerija u Brčkom iz Agran-Studen grupe, u vlasništvu međunarodne korporacije sa sedištem u Beču, dijelom „Südzucker“-a.

·   U Srbiji je od 14 šećčerana oalo da radi njih tri!

Slovenija ostala bez šećerane

·   Tu je i nekadašnja slovenska fabrika šećera iz okoline Ormoža, koja je bila u većinskom vlasništvu holandskog koncerna Consum i italijanske kompanije SFIR. Ona je svoje pogone ugasila još 2006. godine, nakon 27 godina rada. Iako je bilo nastojanja, proizvodnja u njoj kasnije nije vraćena, ali se koriste skladišni i logistički kapaciteti;

Iz krugova proizvođača dolazi informacija kako je Evropska unija kroz mere restrukturiranja uložila značajna sredstva, tačnije, 5,6 milijardi evra, u velike šećerane. Kako se navodi, upravo zato veliki mogu preživeti udare na tržištu. Legitimno je zato zapitati se – da li postoji mogućnost da naše šećerane i naš šećer bez ovakvih ulaganja uopšte budu konkurentni?

,,Sunoko“ sad proizvodi 170.000 tona šećera!

Kompanija „Sunoko“ će ove godine preraditi oko 1,2 miliona tona šećerne repe sa blizu 22.000 hektara, što će rezultirati proizvodnjom od oko 170.000 tona šećera, saopštila je na poe;ltku kampoanje 2025. Godine  MK Group. Kompanija „Sunoko“, članica MK Group, započela je ovogodišnju kampanju prerade šećerne repe u prerađivačkim centrima u Vrbasu i Pećincima, a paljenju peći u šećeranama tradicionalno su prisustvovali zaposleni.

Zbog kišovitog marta 2025. godine setva je počela kasnije nego što je planirano, a čak 12 odsto posejanih površina moralo je da bude presejano zbog šteta od mraza, pokorice i vetra. Kako je istaknuto, od kraja maja do sredine jula poljoprivredni proizvođači suočili su se i sa ekstremnom sušom i tropskim talasima.

Generalni direktor „Sunoka“ danas Slobodan Košutić ističe je da se uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, šećerna repa pokazala otpornijom od drugih ratarskih kultura i opravdala svoju titulu kraljice polja, pa se na većini površina očekuje prinos na nivou petogodišnjeg proseka. „Uprkos manjoj površini koja je zasejana šećernom repom, ovogodišnja kampanja će obezbediti stabilno snabdevanje domaćeg tržišta šećerom, a određene količine biće i za izvoz. Nastavljamo sa kontinuiranim ulaganjima, saradnjom i pružanjem pomoći poljoprivrednim proizvođačima, kao i razvojem novih tehnologija, jer je to jedini način da obezbedimo održivu proizvodnju i zadržimo lidersku poziciju Srbije na regionalnom tržištu šećera“, izjavio je Košutić.

·   Ove 2025. godine u Srbiji je šećerna repa posejana na 31.000 hektara, a zbog klimatskih uslova donela je brojne izazove, navedeno je u saopštenju. Sad ve’ daleke 199. Godien u Srbiji je bial rekrodna proivudonaj ,,slatkog korena“ od 4.920.600 tona. Nakn te godien proivudonaji repe niadka viŠe se u?Sribji niej orimakla toj brojci;

Svoj doprinos 2025. ove godine imao je Istraživačko-razvojni centar „Sunoka“, koji je kroz praćenje bolesti i pojave štetočina davao preporuke uzgajivačima šećerne repe kako da zaštite useve na najbolji način, predlagao sortimente otpornije na sušne uslove i pružao agrotehničke mere za bolju konzervaciju vlage u zemljištu. Na ovaj način omogućeno je da list šećerne repe bude dobro zaštićen od bolesti uz manji broj fungicidnih tretmana, a usevi su očuvani u uslovima suše, navedeno je u saopštenju.

„Sunoko“ će svojim kooperantima će i ove godine ponuditi najbolje uslove ugovaranja za proizvodnju šećerne repe koji će za 2026. godinu biti poznati u septembru!

Suša prepolovial prinose

Zbog suše u Srbiji prinosi šećerne repe više su nego prepolovljeni, a kako u razgovoru za javnost ističe agroekonomski analitičar Milan Prostran, svi prolećni usevi zbog visokih temperatura doživeli su ozbiljno smanjenje proizvodnje, naročito kukuruz i soja.

„Iako je još uvek teško govoriti o tačnim podacima jer se štete razlikuju od njive do njive – u zavisnosti od toga da li su sejani rani ili kasni hibridi, kao i da li je setva bila rana ili kasna – štete su ozbiljne. Posebno kada uzmemo u obzir da je kukuruz vodeća ratarska kultura, koja u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede učestvuje sa oko 15 do 17 odsto. Kada kukuruz podbaci, to se odražava na celokupnu poljoprivredu“, ističe Prostran i procenjuje da će šteta u vidu smanjenog prinosa iznositi više od 50 do 60 odsto, što će se preciznije znati kada počne berba ili žetva.

·   Soja je još više stradala, a pad od 20 do 30 odsto osetiće se i kod suncokreta, čija je žetva počela, a koji se, za razliku od ostalih kultura i nekako izvukao. Četiri vodeće ratarske kulture u prolećnoj setvi su kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Najmanje je površina pod šećernom repom. U bolja vremena, kada je radilo 14 šećerana u Srbiji pod šećernom repom imali smo 110.000 hektara, sada smo zadovoljni kada bil uek imali prosečno oko 40.000 hektara. U ovoj 2025. godini ,,slatki koren“ se vadi sa 31.000 hektara. Kukuruz je na površinama između 900.000 i milion hektara, od 200.000 do 300.000 je pod sunockretom, soja je na oko 200.000 hektara, ali to su ogromne štete vrednosno i tek ćemo sve preciznije znati na jeseni;

Kada je reč o cenama krajnjih proizvoda na rafovima, naš sagovornik kaže da se mogu praviti razne računice i da veliki uticaj imaju cene na svetskim berzama.

„Ako se ostvare određeni benefiti – bilo kroz poreske olakšice ili odlaganje otplate kredita – moguće je da cena ulja ne poraste značajno. Međutim, ako pođemo od stvarnih činjenica – roda i cene na svetskom tržištu, doći će prvo do povećanja cene suncokreta kao zrna, a po toj analogiji sve govori u prilog rasta cena. Ali ostaje da vidimo i kolike su nam trenutne zalihe, da li se njima može malo amortizovati i cena“, napominje Prostran.

Kada je reč o cenama šećera, on smatra da će na njegovu cenu više uticati tražnja od strane prerađivačke industrije, nego od samih potrošača. A, velika je korelacija i između cena voća i šećera.Domaćice će se ove godine zbog visokih cena voća, ali i ukoliko šećer poskupi, manje odlučivati za preradu, čak i za svoje potrebe. Ako pođemo samo od prinosa i količine šećerne repe, pada proizvodnje, moguće je naslutiti povećanje cene, ali će one zavisiti i od berzanskih cena i tražnje“, ocenjuju analitičari,  i dodaju da je šećerna repa kultura koja ima najmanju takozvanu elastičnost tražnje.

 „Pšenica se može čuvati dve godine, a da ne promeni svoju vrednost, ista je situacija i sa kukuruzom, može se i suncokret čuvati, ali šećernu repu ne može. Ili ćete je odmah predavati ili ćete praktično bankrotirati, ako ste ušli samo u tu proizvodnju. Zato se kaže da ona ima jako malu elastičnost tražnje, koja traje od vađenja do isporuke. Ona u takozvanim kupama može da stoji najviše od 20 do mesec dana“, navode analitičlari i dodaju da su danas u Srbiji vodeće šećerane Sunoko i Hellenic sugar.

Očekuje se da će ukupan rod i proizvodnja u 2025. godini biti smanjeni, ali ukazuju da su svi ovi proizvodi berzanski, od šećera, soje, do kukuruza i pšenice. Šećer je berzanski proizvod i on pre svega zavisi od cene na Londonskoj berzi. Ove cene imaju veoma veliki uticaj na sve pomenute proizvode i od berzi u svetu, koje praktično diktiraju cene i kod nas. Imate proizvode bez kojih ne možete, ali i onih koji se mogu racionalizovati u potrošnji. Takav je slučaj sa šećerom i uljem. Ako povećate cenu, doći će do smanjenja potrošnje.

Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše više nego prepolovljeni – koren joj je malo deblji od šargarepe, kažu poljoprivrednici. Ratar Zlatko Periša iz sela Torak, u opštini Žitište u Banatu, rekao je da na 23 hektara očekuje prinos od 25-30 odsto roda u odnosu na „normalne godine“.

„Prošle godine sam u proizvodnji šećerne repe na 60 hektara napravio ‘minus’ od 60.000 evra. Ove godine imam repu na 23 hektara samo da bi šećeranama otplatio preostali dug od 20.000 evra. Ovo je rupa bez dna, odustaćemo od proizvodnje jer ne možemo da radimo za ‘ništa'“, rekao je Periša.

Po njegovim rečima, doći će brzo vreme da niko neće hteti da obrađuje zemlju. Sa dva brata i ocem Periša obrađuje 340 hektara, najvećim delom u zakupu, ali će, kako je rekao, ako sledeće godine ne izmiri dugove iz proteklih godina, napustiti ratarstvo. On je kazao da su prošle 2023. godine dva mlada meštanina dala svoju zemlju u zakup i otišla u Nemačku gde jedan vozi autobus, a drugi radi u klanici i kažu da im se to više isplati. „Sada jedino na ovčarstvu imamo zaradu i novcem od jagnjadi pokrivamo gubitke u ratarstvu“, rekao je Periša i naveo da je u opštini Žitište prošle godine bilo zasejano šećernom repom 500 hektara, a ove ni punih 30 hektara, jer su poljoprivrednici odustali od te skupe proizvodnje.

Obećanja, ima, ali svetla u tunelu još nema!

Proizvođači repe ističu da se ne uzdaju u državu da im pomogne u izgradnji sistema za navodnjavanje, jer su očigledne klimatske promene i suše su sve jače. Bez zalivnih sisema nećše biti uspešne proizvodnje šećerne repe. „Postoje kanali za navodnjavanje iz Begeja i Tamiša, ali je za kupovinu sistema za navodnjavanje i agregata za njegovo pokretanje potrebno oko 40.000 evra i mi ne možemo to da kupimo bez nekih povoljnih dugoročnih kredita, a njih nema“, rekao je Periša.

·   Prema podacima RZS u Srbiji je 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara njiva. Obrađije se 3.257.100 hektara. To je dovoljnoda samo 1,5 odsot njiva dobije vodu!

Nemoguće je, odvojiti taj novac za investiranje u sistem za navodnjavanje jer za 11 godina, koliko se bavi proizvodnjom šećerne repe, oaj proizvođač, kaže da hje samo prve godine imao zaradu od 10.000 evra, a prošle 2024. godine najveći gubitak od 60.000 evra, a ove 2025. godine očekuje „minus“ od 10.000 do 20.000 evra.

On je naveo da su najveći gubitnici proizvođači i potrošači, a da su trgovci mineralnim đubrivima, semenima i vlasnici silosa najveći profiteri jer „obračunavaju marže koje niko ne kontroliše“. „Prošle godine mineralno đubrivo koje proizvodi ,,Eliksir“ u pakovanju od 100 kilograma koštalo je 4.800 dinara, a ove 6.000 dinara. Tako je i sa uvoznim đubrivom. Urea je u januaru ove godine koštala 50 dinara po kilogramu, a sada je 70 dinara“, rekao je Periša. Dodao je da su uvoznici đubriva smislili taktiku da ne uvoze veliku količinu već manju, pa na nju zaračunaju enormne marže, a poljoprivrednici moraju da ga kupe, ali će ove godine, verovatno neki odustati kao i on sam. Naveo je da istovremeno dok poskupljuje repromaterijal i đubrivo ratarski proizvodi pojeftinjuju i da je jedino pšenica ove godine dobro rodila,ali je cena takva da teško pokriva troškove, dok suncokret košta 45 dinara po kilogramu, kao i prošle godine. „Ne vidim svetlo na kraju tunela, obrađujem zemlju zato što to volim, ali od ljubavi se ne živi. Obećanja ima, ali svestla u tunelu još nema“, rekao je Periša.

Poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača koji uzgaja repu na 6,5 hektara ističe da nije siguran da će ove 2025. godine imati prinos tri tone po hektaru, a prošle je imao sedam-osam tona. „Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali junske i julske suše su je uništile tako da je odbacivala list, pa je koren malo deblji od šargarepe, a u normalnim uslovima trebalo je da bude težak od jedan do dva kilograma. Pre nekoliko dana pokušao sam da iščupam nekoliko korenova i listovi su se pokidali, a nisam je iščupao jer je zemlja tvrda“, rekao je Filipović.

Usevi i jesen u Evropi

Od istočne Europe do Francuske, ravnice ssu patile, što je I danas sliučaj, kolike su cene na ber zama!

U toku je je jesenska žetva, prvi otkosi suncokreta i soje su već i krenuli, ali još uvijek je mnogo upitnika iznad glava svih aktera. U kojoj mjeri će suša iz lipnja utjecati na prinose i na kvalitetu pitanje je na koje svi s nestrpljenjem čekaju odgovor, analizira u svojim radovima Robert Jurišić iz Hrvatske.

Promenjivo stanej je na berzama, s različitim trendovima u SAD-u i Evropi. I dok su na CBOT-u cene na razini meseca uglavnom porasle, u Evropi potpuno suprotno. Terminske cene pšenice na kraju meseca su porasle i izbrisale pad koji se gradio celi mesec, a ponajviše jer su trgovci prilagodili svoje pozicije pre dugog vikenda (praznik u SAD-u), što je ojačalo tržište. Unatoč pritisku obilnih žetvi na severnoj hemisferi i poboljšanim izgledima za useve u Argentini i Australiji, cene su ipak uspele porasti. Drugdje je Rusija povećala izvoz nakon sporog početka, isporučivši preko tri miliona tona pšenice u kolovozu, uključujući velike količine u Egipat. U Poljskoj je vlažno vreme snizilo kvalitet žetve. Očekuje se da će 30 odsto biti stočne pšenice, no predviđa se višak izvoza od pet miliona tona mlinske u odnosu na žetvu od 13,5 milion tona.

Snažna potražnja za poljskom stočnom pšenicom, poput isporuke 55.000 tona iz ovog regiona u Vijetnam, pokazuje da se zalihe niže kvalitete kreću. Dok Poljska ima dovoljno mlinske za domaće i izvozne potrebe, trgovci su zabrinuti kamo će višak otići usred jake konkurencije izvoznika s Crnog mora. U Rusiji žetva napreduje s 62 odsto požnjevenih površina, uz prosečni prinos od 3,85 tonja po hektaru, što je više u odnosu na prošlu godinu, odnosno ukupno 86,1 milijun tona (treća najbolja proizvodnja u povijesti). U Ukrajini se očekuje proizvodnja od 21,9 milijuna tona. U Francuskoj se očekuje proizvodnja 33,4 milijuna tona pšenice, što znači da će za izvoz u treće zemlje biti raspoloživo 9,5 milijuna tona.

Rekordna razina zaliha?

Međutim, (ne)konkurentnost francuskih ponuda i jaka međunarodna konkurencija trenutno ne pomažu u tome. U tom kontekstu, finalne zalihe mogle bi doseći 4 milijuna tona, što je rekordna razina još od 2004. godine.

I terminske cene kukuruza su također porasle, ali su pre toga pale na najniži nivo od kraja 2020. godine. Smanjili su se strahovi od neapsorbirajuće američke žetve, što je podržalo više terminske cene kako bi se održala potražnja proizvođača etanola i tržišta stočne hrane. Dok je WASDE <https://www.agroklub.com/kolumna/wasde-izvjestaj-je-baba-vanga-globalne-poljoprivrede-evo-i-zasto/95039/> izveštaj zadržao rekordnu procenu američkog useva koja je ranije tokom meseca vršila pritisak na cene, pozornost se prebacila na toplije i suše vreme u sezoni u delovima zapadnog američkog tzv. „Corn belta“, povećavajući rizike prinosa tokom nalivanja zrna i narušavajući poverenje u prinose u skladu s trendom, što se odražava u privatnim prognozama i slabijim USDA ocenama stanja useva.

Cena kukuruza

Nedeljna prodaja američkog izvoza također je iznenadila porastom, s kombiniranim obvezama starog i novog useva koje se približavaju  dva miliona tona, što je najviše u nedeljama. Izvan SAD-a, izgledi za opskrbu čine se manje sigurnima nego što su implicirale projekcije sredinom leta, s Brazilom koji još uvek prevozi veliki rod safrinhe (brazilski izraz koji označava drugu, kasniju žetvu kukuruza, posejanog nakon žetve soje, op.a), ali argentinska nova žetva već je smanjena, a izvozni tokovi neravnomerni.

Istovremeno, proizvodni potencijal evropskog kukuruza smanjuje se usred nedostatka oborina i visokih temperatura poslednjih nedelja. Od istočne Evrope do Francuske, ravnice su patile, a nove procene proizvodnje u EU sada su na 55 miliona tona, što je četiri miliona tona manje u poređenju  sa poslednjim prognozama. I Evropska komisija je napravila isto, revidirajući vlastitu procenu sa 60,1 miliona tona na 57,6 miliona tona.

Na američkom CBOT-u je terminska cena pšenice za rujan blago pala i trenutno se njome trguje na razini malo ispod 5,2 doalra po bušelu. U kolovozu je pala za 1,38 odsto, a niža je za 3,05 odsto u poređenju s istim razdobljem prošle 2024. godine.Terminska cena kukuruza za rujan pak je porasla i trenutno se kukuruzom trguje na nivou malo ispod četiri bušela. Na niovu meseca porasla je za 1,48 odsto, ali je i dalje 0,87 niža nego pre godinu dana. Isti pozitivan trend i rast cene zabeležen je i kod terminske cene soje za rujan, koja je porasla za 7,16 odsto, a viša je i za 5,82 odsto u poređenju s istim razdobljem prošle godine. Sada se sojom trguje na nivou od 10,4 dolara po buđelu.

Pad cijena na europskom tržištu

Na američkom tržištu je  došlo do pozitivnog pomaka, isto se ne može reći za cene na glavnoj evropskoj berzi. Bearish (pesimističan) pritisak se nastavlja, pa je tako terminska cena pšenice na Euronextu za ugovor rujan, pala za gotovo pet evra po toni na razini meseca, na razinu od 191,5 evra po toni. Kukuruz je s istim trendom. Kod njega je na razini meseca terminska cena novog roda za studeni pala za dodatnih gotovo šest tona , na razinu od 189 evra po toni. Za kraj, pad cene je i kod uljane repice. Terminska cena novog roda uljane repice je ugovor za studeni, na razini je meseca pala 17,5 evra po toni, na razinu od 462,5 evra po toni.

Sad imamo i tržišni apsurd da je cenakukuruza već vipše od tri meseca veća od cene pšenice! Usled povećanja ponude soje, kukuruza I suncoketa, cenana Produktnoij berzi u Novom Sadu, trentuno sunešto niže od uobičajenjuh. Međutimj, po rečima strjučnjaka, cena kukuruza već vieš od tri meseca je veća od cene pšenice, štoje tržišni apsurd za 2025. Godinu. Alki, to je podaka I za analkitičku istoriju.

Sincoekt je pove godien premašio cenu soje što je takođe neuobičajeno i otkupljuje se za oko 56 dinara po kilogamu za razliku od soje čija je tržišna cena oko 50 dinara po kilogamu.

Kada je rečo voćarskim kukturama ova godina je bial izazovna i veoam teška što će se odraziti I na rezutlate pa se predviđa pdobjačaja od preko 200.000 tona što jeza oko 15 odsto manje od očekivango prosčenog prinosa. Inače, kada su rekrodni prinosi na 200.000 hektra koliko senalazui pod voećmk usribji rod dostigne i 1,6 miliona tona. Uprosečnim godinama taj rod bud eoko 1,2 miliaon tona voća. Ove godine će to biti još za 15 odsto manje u Srbiji.

Loša godinja, a to je u devet suša za poslednjih četvrt veka, uticala kje I na glavne tgeneratore rasta cena hrane u vidu voća i povrćai ot  za 7,4 odsto. Štete od psoeldnjiuh osam suša za četvrt veka u Srbiji su bile oko 9,5 miliajrdi evfa. Za ovu godinju se veruej da će to biti irzađeno sa dvocifrenoim borju u nekkim procenama pada proiuvodnje. Ova I prethjdona godinja, daće svoj puni doprinos neslavnom podatku da je u Srbiji u 21 veku od posledica gčloblane promene kliem zajendo sa štetom koaj će biti na kraju 2025. Godienštete abial vćea od 10 milijardi eva. Neiakda nijedn egodien siromkašna drđava niej imala uslvoe da proglasi ele,mentarnu nepogodu. Nađeno je rešenej da se uvek šteta progalsi sa dvocifrenoim borjkom pad aproizvodnje. Pr3ema pdaockiam RZS i Stretigji proivudonjheju agara r uod 2014. do 2024. Godien u Srbiji za celu dece niju rast je bio samo 1,7odsto. Ili godoišnji rast je bio 0,17 odsto. Kreatori agroekonjksmek poltiikek, njih 240 kada su pisali straegiju na 145 strana, 2014. Godien obećali suratarim, vlastima inarodu da će rast proizvodhnje u agaaru godišnej biti 9,1 odsto ili u nepovoljnim godinama čak 6,1 odsto.I pored upozorenajna tu netčango, nerealnog iprevaru, kojju je tad adao bivši savezniminsiar zua poljorivredu u Jugoslavji – prof dr Koviljko Lovre, sa Ekonomskog fakutleta u Subotici, nikose niej obazhirao. Bilo je rčeno da će straegija da ide u Skupštinu Srbije na raspravu i da je ona  to usvojil, document bi obavezivao sve vlasti. Ali, ali to se nije dogodilo. Tu sad već bivšu strategiju usvojla je samo Vlada Srbije krajem jula 2014.godine. Autori strategije za taj loše urađen i promašeni dokument sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih subvencija pristiglih iz tri evrpske zemlje. Rezultat te promašene, netačne i štetne strategije je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet koji sad treba da se vraća sa novom strategijom koja je u izradi. Očekuje se da će uskoro da se donese i da se primenjuje od 2025. do 2034. godine. Najbolji dokaz  promašaja sad već bivše strategije je da je smo u 2023. godini Srbija za uvoz svinjskog mesa i mleka potrošila 574, a u 2024. godini čak 650 miliona evra! Za te promašaje niko dosad nije odgovarao! Ali, kretaori agroekonomskog programa sami sebe za promašaje i štetan dokumemnt nagradili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija. Nema odgovornosti odgovornih kretaora dokumenat i vlasti koja je to prihatila. Za nerealno, netačno, štetno. neostvarivo, procenjivanje rasta agrara od 9,1, odnsono 6,1 odsto – jer to se nikada na taj način nigd eu svestu niej ostvarilo pa ni u Srbiji! A, tu strategijunapoisalo je 240 stručnjka kieksperata iz Srbije, usvojla je Vlada Srbije krajme 2014.Štete državoi Sribji se nanose punudecneiju I za to nema odgovornosti. A, zemljaSrbije je izgubila prerhambeni suverenitet! Kada će biti vraćen – nena se! Vlasi kažučim počne da živi nova strategija.

·   Srbije jeu 2025. godini jedina zemlja nasvetu koja nema agrarnu strategiju!

Cena pšenice

Što se tiče cene fizičke robe, za sada one ne prate trendove na berzama, ali se ni ne kreću onako kako bi većina proizvođača htela. U toku je jesenje , prvi otkosi suncokreta i soje su već i krenuli, ali još uvek je mnogo upitnika iznad glava svih aktera. U kojoj meri će suša iz lipnja uticati na prinose i na kvalitetu pitanje  na koje svi s nestrpljenjem čekaju odgovor.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM i MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo je, peto priznanje –  nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže:

I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vrdeme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan  penzioner, analaitičari publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprdoter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Slučajno, metkom koji je došao sa strane boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali naneprijatelje. Milan Žegarac i Miroslav Jokić, borac iz Odžaka, nenajavljeni pretrčavali su Hercegovačku ulicu. Dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogodili. Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih sluačjno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije.A, pucnji su bikli usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo nakoga se puca. Jer, Žegarac i Jokić bili u maskirnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili! Obazloženje je bilo da se i i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvarki uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca. I to je istina o njegovoj pogiciji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Priče koje su se širile, pronosilki su oni koji njisu bikli samo. iSako je starao svoju priču. Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A,istina je smao jedna, od autora ovih raedov akoji je tog kobnog 7. oktobra, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije. I istina je samo jedna. Ni tada ona nije intersovala vlast. A, u javnosti su nogi pronosikli svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek psoel tri decenije čekanja, autor ovuih redovakoji je svedok tog nemilog dogaja uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koiji su se oglašavali jeidnjoi je ohn tada bio na licu mdesta, i ocu pokjnog Milana Žegaraca, uveče je predao njegove stvari.

Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“, krajem devedeseti godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim, privatizacija je poništena. List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica! Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

·   Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pet nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.                         

(Nastaviće se)