Udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu,a udružuju se i farmeri koji poseduju nekloliko hiljada hekara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga;

·   Promene drštveno-ekonomskih odnosa bile su od presudnog značaja i imale su uticaj na razvoj zemljoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima dugu tradiciju od 130 godina;

·   Ujedinjene nacije su 2025. godinu, proglasile godinoim zadrugarstva; Ovo je drugi put da to čine od svog postojanja!

·   Zadrugarstvo u svetu se razvija, a u Srbiji, ukoliko se zadrugari neudruže preti im nestanak!

·   Prosečno raspoloživa poljoprivredna površina po zemljoradničkoj zadruzi u Srbiji ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija prooizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade poljoprivrednih proizvodai stvaranje finalnih proizvoda;

Branislav GULAN

Udruživanje ili nestanak!

Promene drštveno-ekonomskih odnosa od presudnog su značaja imale  na razvoj zemljoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima tradiciju nešto manju od dva veka.Ujedinjene  nacija su 2025. godinu, proglasile godinoim zadrugarstva. Dok se ono u svetu razuvija, u Srbiji nazaduje! Udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju nekloliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obeszbeđuju više od 100 miliona poslvova širom sveta, što je za 20 dosto više od multinacionalnih korpooracija.

Oko 246.000 registgrovanih zadruga u EU zapošljava 4,8 miliona ljudi i ima 144 miliona članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin EU član neke od zadruga. U zemljama Zapadne Evrope karaktersitična je specoijalizacija zadruga. Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope, jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa. Sredinoim 80-ih godina prošlog XX veka, u EU, više od polovine poljoporvirednog prometa bilo je usmereno ili kontrolisano preko zadruga. Danas se u državama EU 50 – 98 odsto prometa svih poljoprivrednih proizvoda obavlja putem zadruge! To je pokazatelj da su i veliki, a ne samo mali proizvođači deo zadružnog sistema. Bitno je istaći i da je tržišno učešće zadruga u pojedinim segmentima poljoprovrede unutar EU izuzetno visoko. Primera radi, tako rade specijalizovane mlekarske zadruge u Austriji, Danskoj, Finskoj i Švedskoj koje učestvuju i sa više od 90 odsto na tržištu mlečnih proizvoda. Uešče zadruga na tržištima mesa najviše je u Danskoj – 90 odsto, u Finskoj iznosi 69, a u Švedskoj 40 odsto (Međunarodni zadružni savez 1998. godine).

Procesi integracija među zadrugama ostvaruju se na više načina, među kojima je najčešće njihovo spajanje u jedno pravno lice, ali je česta pojava objedinjavanje prometne funkcije u jednoim subjektu, sa više zadruga. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije od maja 2017. godine, u njima je bilo registrovano 3.600 zadruga, od čega je 1.548 poljoporivrednih. Svoje poslovanje prema Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, uskladilo je oko 2.000 zadruga. Prema podacima iz istog izvora u Srbiji je tad postojalo 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza, predvođenih Zadružnim savezom Srbije i Zadružnim savezom Vojvodine. U zadrugama radi između 5.000 i 10.000 zaposlenih, među kojima su i direktori. Zaposleni i direktori nisu zadrugari i nemaju pravo glasa.

·   Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koej su pre više hiljada godina nastale na krvonom srdstvu i zajedničkohj svojini. Ima ih kod Slovena, Germana i drugih naroda. Zadruge su, kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale unjegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je poket sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni proizvoiđači – zanatlije i trgovci;

U definicajma o zadrugama postoji prilično nepreciznosti. Dok neki autori zadruge definišu kao preduzeća, drugi ih vide izričito kao udruženja. U svakom slučaju, korisnoje upoznati se s pojmovnim određenjem o zadrugama, jer to otrkiva i način na koji su se različiti društveno ekonomski sistemi, državna uređenja i sami zadrugari odnosili prema udruživanju. Bivši predsednik Zadružngo saveza Srbije pok prof dr Viden Ranđelović objašnjavao je da su ,,zadruge specifične ekonomske organizacije eksploataisanih slojeva društva, najamnih radnika i sitnih robnuih proizvođača – zanatlija i seljaka, Osnivači zadruga su bili vođeni idejom da formiranjemj zadruga mogu da se zaštite od eksploatacije i iskoriste neke prednosti proizvodnje, koja je, kao se kapital razvijao, postajala preovlađujući oblik proizvodnje.“

Prva potrošačka zadruga u svetu!

Prvu savremenu potrošačku zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom mestu Ročdelu, u Engleskoj. Time je označen početka nove ere – savremenog udruživanja. Zadruga je počela da radi kao mali dućan, u kojoj su zadrugari kupovali kalitetnu robu, a da im nije  zakidano na meri. Prva zadruga u Ročdelu ustanovoila je princip koji će kasnije postati trajni princip rada potrošačkih zadruga uopšte. Godinu dana posle osnivanja zadruge ročdelskih tkača, 1845. godine u Sobotištu u Slovačkoj, osnovana je druga zadruga.

·   Prva zadruga (Gaydovsky spolok) na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (današnji Bački Petrovac) u Vojvodini, 1846. godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu. Bila je to i treća zadruga u svetu! Njen osnivač bio je evangelistički kapelan Štefan Homola, koji je tada okupio Slovake, koji sju imali visoko razvijenu zadružnu svest. Oranizovali su se u zadrugu, prvenstveno radi samopomoći, udruživanjem novčanih sredstava. Prva zadruga na teritoriji današnje Vojvodine značajna je po svojim, autonmno i pionirski formulisanim, zadružnim principima, koje je kansije usvojio 14. Kongres Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1934. godine, kao autentične principe zadružnog rada.

Srbija, nenaseljana seljačka zemlja!

Kada je reč o Srbiji, treba reći da je ona u XIX veku bila retko naseljena i izrazito seljačka zemlja. Godine 1815. u 18 nahija Beogradskog pašaluka živelo j jedva oko 400.000 duša, da bi se taj broj, velikim prirodnim naraštajem i doseljvanjem življa iz Crne Gore, Bosne, Hercegovine i Makedonije 1875. godine povećao na 1.378.338. Značajnim proširenjem teritorije posle  srpsko – turskog rata 1876 – 1878. godine, odnosno Berlinskog kongresa, Srbija je tada imala 1.901.736 stanovnika, da bi se taj broj 1900. godine popeo na 2.529.196 stanovnika. Srpsko seljaštvo je pod turcima živelo i najčešće u porodičnim zdrugama. I krajem XIX veka, iako je, usled razvoja novčane privrede i kapitalizma, uveliko bio u toku proces rasformiranja porodičnih zadruga, kućne zadruge su se još dugo zadržale na srpskom selu. Tako je prema podacima iz 1893. godine seljačkih domaćinstava sa po šest do 10 članova bilo 132.880, a preko 10 članova 31.099. I porodica sa po 20 članova – 1.904.

Poljoprivreda je bila ekstenzivna, a prinosi niski. Seljaci u Srbiji koristili su vrlo primitina oruđa za rad: orali su sa ralom ili drvenim plugom dok je metalnih plugova bilo veoma malo! U upotrebi su bile ručne vršalice na dolap, koje su pokretali konji. Tek 1891. godine uvezeno je svega 10 vršalica, parnih mašina, pet sejalica i jedna kosačica. Uz sve to, na kraju XIX veka nepismenost je bila dostigla 77 odsto, a među seljacima čak 85 osto. Dugovi su pritiskali seljaštvo koje je moralo da se zadužuju kod seoskih gazda, seoskih mehandžija i trgovaca, državnih činovnika i oficira pod veoma teškim uslovima!

Prve zadruge u Srbiji…

Prve zadruge u Srbiji, zanatsko – proizvođačke i potrošačke, javljaju se sedamdesetih godina XIX veka. Beograd koji je bio privredni i kulturni centar, postao je i zadrugarsko jezgro. Tako jer prva zadruga, Stolarsko – bravarska družina, osnovana u Beogadu marta 1870. godine, a već sledeće osnovane su i:  krojačke, opančarske, potkivačke i kolarsko – kovačke zadruge. Važio je princip samopomoći, zadrugari su uplaćivali udeo na koji se nije plaćala kamata. Solidarnost je bila ograničena, tako  da zadrugari nisu morali da unesu  u zadrugu sva sredstva za rad, već su jemčili delom imovine. Nije bilo fondova, već su celokupnu dobit zadrugari delili između sebe. Članovi zadruge su mogli da budu samo majstori, ali ne i kalfe.

Vrlo brzo posle osnivanja zanatsko – proizvođačkih, u Srbiji se osnivaju i prve potrošačke zadruge. U osnivanje prve takve zadruge u Beogadu 1870. godine pod nazivom Prva družina za potrošnju u Beogradu učestvovao je lično i Svetozar Marković. Cilj osnivanja zadruge bio je da se izbegnu posrednici – privatni trgovci i njihova dobit. Potrošačke zadruge u Srbiji su poslovale gotov na istim prncipima prve zadruge u svetu. Jer, zadrugari su primenjivali princip samopomoći ,a bilo je obavezno kupovanje u zadružnim prodavnicama i to samo za gotov novac. Jemstvo je bilo ograničeno – zadrugari su jemčili samo imovinom u zadružnoj radnji. Za razliku od zanatsko – proizvođačkih zadruga, u potrošačkim zadrugari su pri raspodeli dobiti jednu četvrtinu izdvajali u rezervni fond, a osstatak su delilki izmeđui sebe u vidu ristorna, srazmerno onome ko je koliko kupovao u zadruzi.

Prva kreditna zemljoradnička zadruga u Srbiji osnovana je krajem marta 1884. godine u selu Vranovo pored Smedereva. Inicijator okupljanja 29 zemljoradnika bio je Mihailo Avramović. Posle tog došlo je do osnivanja većeg broja zadruga. Sledi i osnivanje zadruga u Azanji, Malom Orašju, Mihailovcu i Ratarima… Već sledeće godine u Srbije je bilo 12 zadruga, a pokret se širio prema Šumadiji, Mačvi, Pomoravlju, Krajini  i drugim područjima u Srbiji. Godine 1900. u Srbiji je broj zadruga iznosio 219, a pred Balkanski rat 1912. godine čak 650! Kreditne zemljoradnike zadruge u Srbiji su formirane po uzoru na Rajfajzenove zadruge u Nemačkoj. Sredstva za rad su bili udeli zadrugara koji su bili mali i nisu donosili kamatu; solidarnost među zadrugarima je bila neograničena – za svoj rad garantovali su celokupnom svojom imovinom; fondovi zadruga su bili nedeljivi, teritorija poslovanja ograničena, a funkcije u zadrugama su bile volonterske – nisu donosile novac.

·   Postojalo je i danas važi deset zadružnih principa u poslovanju!

·   Srbija danas nema štedno kreditih zadruga!

U prvom veku razvoja zadrugarstvo se razvijalo u uslovima privatne svojine i ovaj period čini vreme od osnivanja prvih zadruga do kraja Drugog svetskog rata. U prvoj polovini veka razvijao se nabavljačko-potrošački tip zadruga, a u drugoj polovini specijalizovane žitarske, stočarske, vinarske, voćarske i štedno-kreditne zadruge. Polovinom veka osnovan je Zadružni savez Srbije koji je sa još 10 nacionalnih saveza osnivač Međunarodnog zadružnog saveza.

Vreme seljačkih radnih zadruga

Posle Drugog svetskog rata do privredne reforme, koji je bio i period prinudne kolektivizacije u poljoprivredi, može se reći da je bilo vreme seljačkih radnih zadruga. Period izuzetno nepovoljnih uslova za zemljoradničko zadrugarstvo sa negativnih posledicama na proizvodnju i ekonomske tokove u ovoj oblasti. Zadrugarstvo je imalo više padova nego uzleta. Danas se nalazi u velikim teškoćama, jer položaj zadruga nije sistemski rešen u društvu.

,,Period posle privredne reforme do kraja devedesetih godina prošlog veka karakteriše period osnivanja i poslovanja zemljoradničkih zadruga u skladu sa zadružnim vrednostima i principima. Međutim, posle 1976. godine i Zakona o obaveznom udruživanju mnoge zemljoradničke zadruge su ušle u sastav agroindustrijskih kombinata. Ovo je posebno bilo karakteristično u AP Vojvodini gde su sve zemljoradničke zadruge bile u kombinatima sa osnovnom delatnošću saradnje sa individualnim poljoprivrednim proizvođačima u proizvodnji, prvenstveno industrijskog bilja, žita i svinja kao sirovine za prehrambenu industriju. U ovom periodu u centralnom delu Republike najveće zadruge su ostale van kombinata. Uspele su dominantno da organizuju proizvodnju junećeg i jagnjećeg mesa, maline i šljive. Zemljoradničke zadruge i Zadružni savez Srbije formirali su i obezbedili uslove za rad stručnih poljoprivrednih službi, koje preuzimaju poslove od zadruga na unapređivanju razvoja poljoprivrede. Zadružnom imovinom je obezbeđen rad službi koje će biti podržavljene 1991. godine sa podržavljenjem zadružne imovine koje su ove službe koristile“, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Budućnost zadrugarstva u prošlosti!

Nikola Mihailović, predlaže več decenijama da se u zadrugarstvo Srbije uvdeze bniz inoaciaj i da se položaj zadrugarstva sistemski reši. Ali, kao kao da ga niko nečuje. A, nekadašnje zadrugarstvo u svetu, posebno današnje u svetu, mnogo razvijeno. On na osnovu takvog zadrugarstva predlaže  buduće da bude i u Srbiji. Dakle, i budućnost zadrugarstva nalazio se u povratku u prošlost. Na taj način bi se i sistemski rešili problemi ove dalatnosti u Srbiji. Evo i njegovih  istraživanja kako je funkcionislao Ministarstvo poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije od 1918. pa do 1941. godine.

Po prvom opštem pravnom aktu, Uredbi o ustrojstvu Ministarstva poljoprivrede, koju je Ministarski savet KSHS doneo 19.02.1919,. godine ono je bilo nadležno za poslove poljoprivrede i voda u celoj Kraljevini Srba, Hrvata I Slovenaca. Po toj uredbi, Ministarstvo poljoprivrede KSHS  se sastojalo od sledećih devet organizacionih jedinica:

1) Opšte odeljenje, 2) Odeljenje za poljoprivrednu nastavu,

3) Odeljenje za obradu zemlje, 4) Odeljenje za voćarstvo i vinogradarstvo, 5) Odeljenje za stočarstvo, 6) Odeljenje za veterinarstvo, 7) Pravno odeljenje 8) Klasna lutrija i 9) Direkcija voda.

Ministar za poljoprivredu je bio dužan da propiše pravilnik za izvršenje ove uredbe. Tako je, između ostalog, bila doneta posebna Uredba o ustanovljenju Direkcije voda i Uredba o ustanovljenju i uređenju Državne klasne lutrije za potpomaganje narodne privrede.

Sa promenom naziva ovoga ministarstva u Ministarstvo poljoprivrede i voda,doneta je nova Uredba od 8. jula 1919. o ustrojstvu Ministarstva poljoprivrede i voda, po kome se ministarstvo delilo na unutrašnje organizacione jedinice:

1) Generalna direkcija poljoprivrede,

2) Generalna direkcija voda,

3) Odeljenje za veterinarstvo,

4) Pravno odeljenje i,

5) Opšte odeljenje.

Po ovoj uredbi, ove generalne direkcije i odeljenja Ministarstva poljoprivrede i voda sastojale su se iz niza odseka, a odseci iz sekcija, opštih službi i specijalnih službi. Ministar poljoprivrede i voda doneo je, tokom 1919-1920. godine niz pravilnika, kojima je detaljnije propisivao nadležnost i delokrug rada pojedinih generalnih direkcija iodeljenja Ministarstva. Mnogo takvih sistemksih rešenja i danas nedostaje zadrugarstvu Srbije!

Rasturanje agroindustrijskih  kombinata

Posle 1991. godine odvijaju se značajne promene koje neposredno opredeljuju i razvoj zemljoradničkih zadruga. Najvažnije promene su rasturanje agroindustrijskih kombinata, privatizacija kapaciteta prehrambene industrije, transformisanje internih banaka u poslove banke; izlazak zemljoradničkih zadruga iz kombinata bez iznošenja imovine; uvođenje sankcija Saveta bezbednosti UN; ukidanje sertifikata za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u EU; odlazak poslova u sivu zonu čime su zemljoradničke zadruge bile posebno oštećene jer su dominantno zadružni proizvodi – stoka, meso, malina najviše skliznule u sivu zonu. Pored navedenog, zemljoradničke zadruge ostaju obveznici vraćanja imovine oduzete tokom pedesetih godina prošlog veka, dodaje Mihailović.

Zemljoradničke zadruge ostale su bez imovine, legalnih poslovnih aktivnosti, bez pristupa tržištu kapitala uz obavezu vraćanja imovine, koje najčešće nije bilo, nemogućnosti servisiranja obaveza prema državi i zaposlenima dolaze u izuzetno težak ekonomski položaj koji vodi ka likvidaciji. Likvidirane su najveće zadruge posebno u centralnom delu Republike, pre svega, u mačvanskom, kolubarskom, raškom, zlatiborskom, rasinskom i nišavskog okrugu. Likvidacijom zadruga smanjuje se drastično stočarska proizvodnja, destabilizuje se proizvodnja maline. Kao posledica je devastacija poljoprivredne prozvodnje na ovim područjima uz najviše neobrađenih poljoprivrednih površina.

Proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje preko tri decenije i završen je usvajanjem Zakona o zadrugama 2015. godine. Popisom poljoprivrede u 2023. godine subjekt popisa su bile i zemljoradničke zadruge. Popisane su sve zemljoradničke zadruge koje su imale registrovano poljoprivredno gazdinstvo, kao i zadrugari. Predmet popisa su: korišćene poljoprivredne površine i struktura njihovog korišćenja, kao i raspoloživi stočni fond i mehanizacija. Popisano je ukupno 12.114 registrovanih gazdinstava zemljoradničkih zadruga, što čini 2,4 odsto ukupno popisanih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Tovljači svinja u Srbiji na gubitku zbog jeftinog uvoza mesa iz EU! Srbiaj sad ima svinja kao i posle Drugog sveskog rata! Potrošnja svinjskog mesa pala je na smao 15 kilogama po stanvoniku godišnje. Da bi i to imali, ono mora da se uvozi. Samo u 2024. godini ivezeno je oko 50.000 tona svinjskog mesa i blizu 500.000 prasića. Ali, to nije pomoglo razvoj ove grane. 

·   Srbija je danas zemlja koja je izgubila prehrambeni suverenitet jer nema dovoljno svinjskog mesa!

Tovljači svinja u istoj su poziciji kao fabrika automobila ,,Folksvagen“ u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalja. Niske subvencije, hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki od razloga zašto naši tovljači nisu konkurentni i zašto ovih dana svi koji prodaju svinje trpe gubitke. Analitičari napominju da mi ne uvozimo žive svinje, već samo prasad, ali se taj broj utrostručio. Primera radi, ako smo mesečno uvozili od 200 do 500 tona, sada uvozimo od 600 do čak 2.000 tona prasadi mesečno Ili godišmke blizu 500.000 grla. I dok je ovo tradicionalno period svinjokolja, kada farmeri trebalo da trljaju ruke, gubici zbog otkupne cene, stavljaju ih u nezavidan položaj. Pre jedne decenkiej u Srbikjii je bilo 1,1 miliona krmača – praščara. Danas ih ima samo 100.000. Sa tim borfjem nema obnove stočnog fonda!

U okviru zemljoradničkih zadruga koristi se od ukupno popisanog poljoprivrednog zemljišta 6,4 odsto, a odgajaju 1,4 odsto goveda, 3,9 odsto svinja.Od ukupno popisanih voćnjaka (ima ih oko 196.000 hektara) zemljoradničke zadruge koriste 3,3 odsto, a vinograda (ima ih oko 21.000 hektara) 3,4 odsto. Relativno malim učešćm u popisanim kategorijama u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemljoradničkih zadruga razvoju poljoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realizaciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica. Primer, nekadašnjeg uspešnog zadrugarstva u Srbiji bila zadruga u Sićevu. Danas od nje imamko samo zgradu kakvu i žele svi zadrugari.

Prosečno raspoloživa poljoprivredna površina po zemljoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija prooizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranje finalnih proizvoda.

Njive u Srbiji

Srbija raspolaže sa 4.73.703 hektarazemljišta. Prema pdoaciam RZS od togqa je 3.257.100 hektara korišćenih poseda. U zemlji se nalazi i 122.257 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta.Zatim tu je i 2.504.104 hektara šuma i oko 190.242 hektara ostalog zemljišta. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije i okružnih zadružnih saveza na ravničarskom području negotinske nizije postoje mogućnosti da kroz organizaciju u okviru zemljoradnih zadruga uz nabavku širokozahvatne mehanizacije organizovati poljoprivrednu proizvodnju na raspoloživim neobrađenim poljoprivrednim površinama. Posebnu pažnju bi trebalo usmeriti i isfinansirati istraživanje da li zadružni sistem organizovanja može da bude u funkciji neobrađenih poljoprivrednih površina u brdskim i priplaninskim područjima kroz namenske programe, kao što su tovno govedarstvo, autohtone sorte šljiva i autohtone rase ovaca.

Prateći dešavanja u svetu i bližem okruženju, u Republici Srbiji, kao zemlji sa potencijalom u poljoprivrednoj proizvodnji, prema mišljenju Zadružnog saveza Srbije, agrarna politika bi trebalo da se, prvenstveno, koncentriše na nekoliko mera. To su: ulaganja u znanje i nove tehnologije, ulaganja u stočarsku proizvodnju  na nacionalnom nivou, definisanje novog koncepta podrške udruženim poljoprivrednim proizvođačima, kao podrške investicijama koje realizuju zadruge s obzirom na to da one podižu nivo zapošljavanja, udružuju poljoprivrednike i stvaraju finalni proizvod.

Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemljoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i  u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji.

,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemljoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovoljnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemljoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u 2013. godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine, zemljoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavljanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji“, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Najbolji značaj zemljoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, prosečna  veličina poseda je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a  u strukturi ukupnih obrađenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7 odsto. Pitanje je kako racionalno organizovat, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo?

·   Zadrugarstvo je danas opet u teškoj , pre svega, materijalnoj stiauciji. Jer, njihovo finansiranje nije sistemski rešeno. Doduše, od 2017 pa do 2021. godine država je sa 2,2 milijarde dinara pomogla rad 207 zadruga u zemlji. Sad je ono opet u teškoj krizi. Problemi mogu da se reše samo uz sistemsko rešavanje I pomoć države, kao i udružkianjem!Razvojne perspektive

·   Potrebno je posebno istaći da se sve poljoprivrede razvijenih zemalja zapada zasnivaju na principu zemljoradničkog zadrugarstva, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni poljoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolje preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje.

Obezbeđivanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim državama, započeto je kod nas 2012. godine, da bi donošenjem Zakona o zadrugama 2015. godine bilo značajno unapređeno. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine, u budžetu Republike Srbije su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaključiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje poljoprivredni proizvođači,  postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Poljoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali ne da će ih uništiti nego će ih ugasiti, odnoisno pojesti velike multinacionalne kompanije. Konvent EU je 2018. Godiehn upoziro drfđavne vlasti da je potenbo da se menaju odnsoi u zadrugarstvu, da se ikli dograšuej ili menaj postojeći Zakon o zadrugarstvui, koji je donjet 2015. Godine. Čak je i upućeno koko 78 raznih pedloga šta treba da se menja. Ali, niko zua to do danas nije mario, dok nije stigla nova kriza!

Zapošljavanje stručnih kadrova

Ključno pitanje oživljavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposobljavanju zadruga, što bi dalo doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošljavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najboljih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju zadruga i formiranje složenih zadruga.

Pored nedovoljnog zapošljavanja stručnih kadrova prisutan je  i otežan pristup tržištu kapitala. Naveden problem prisutan je i pored toga što je država proteklih par godina uspešno podržavala  početnike u biznisu, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Neophodno je da se, po prvi put, kada je reč o kreditiranju zadruga i početnika u biznisu, pored Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti, uključi i Fond za razvoj Republike Srbije. Uloga Fonda bi bila u kreiranju specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. U kreditiranje neophodno je uključiti i poslovne banke čime bi se značajno proširila dostupnost podrške. Ali, pre ssvega toga potrenbo je osnovati i agrarnu banku koja bi vodila te poslove .Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge, sa dobrom poslovnom idejom, koje nisu mogle da ispune  uslove za finansiranje projekata“, dodaje Mihailović.

Fond za razvoj zadrugarstva

Nesumnjivo, zadrugarstvo je u usponu, a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi zalažemo se za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom, koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage. Posebno se ističe značaj zemljoradničkih zadruga za razvoj poljoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukuture, a u njima je najviše napuštenog zemljišta, koje je osnov poljoprivredne proizvodnje. Dakle, trebalo bi iskoristiti potencijale koje poljoprivrednici imaju, pogotovo kada je reč o brdsko-planinskom području i to za stočarsku proizvodnju.

Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaključak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine  i republike.

Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva

Povodom aktivnosti i sprovođenja programa razvoja Srbije do 2034. godine, a u cilju unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlaže se formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje 4.850, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta.

Pored aktivne politike zapošljavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavljalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike  i zadruge, u cilju unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošljavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, te međunarodne saradnje na području rada i zapošljavanja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, a značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva. Formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, nesumnjivo bi se pozitivno  odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanje broja preduzetnika, koji bi značajno doprineli sprovođenju politike Vlade Republike Srbije i afirmaciji naše države u svetu, imajući u vidu da je 2023. godine formirano 50.000 novih firmi, od čega preduzetničkih 80 odsto, društva sa ograničenom odgovornošću 16 odsto, dok zadrugarstvu pripada četiri odsto.

·   To je posebno aktuelno i sad kada su Ujedinjene nacije 2025. godinu proglasile godinom zadrugarstva u svetu.To UN čine drugi put od svog postojanja!

Uprava za stočarstvo

Republika Srbija predstavlja specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povoljnihprirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povoljnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu  grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovoljavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaključiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povoljne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposobljenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti.

Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje ljudikoji žvie od poljoprivrede,  zaposlenih u agraru, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemljišta, da je i sve manje ljudi koji žive od agrara. To je danas dikretno koji žive od agraara 1.150.000 ljudi.

·   Razlog je što poljoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada poljoprivrednici iyamĆu na na ulice  da protestuju. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost.  Odmah se i postavlja pitanje kako je to strateška delatnost u garni, poljoprivredi,  koja nije strateška delatnost u Srbiji!?Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara poljoorivrednih površina. Prosečna vrednsot proizvodnje po jednom hektaru u Srbiji je samo 1.200 eva. U zemljama kojima težimo je 37.000 evra u Danskoj, a oko 27.000 eva u Holadniji…

Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka iostanka na selima u Srboji.A, njih ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na sleu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape naše države!

,,Mladi ljudi odlaze u potazi za boljim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može ui potpunsoi da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvu u Srbiji iam tgradjuciju dugu više od 175 godina, cilj je da se unarpedi zadrugarstov. Jer, ono us vetu akitvno okupčlja 800 miliona ljudi. Cilj je da zadruge ponovo posanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno psihološko i vaspitno središte razvoja sela i ,,magnet“ koji će mlade zadržati na selu  (uz bolju infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu..). Zaustavljanje pražnjenja i netajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje tgeritorijalngo integriteta Republike Srbije“, navodo Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.

Potreban novi koncept

Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept poljoprivrede u Srbiji. Jer, danas je vredsnto proizvdonje u Srbiji ppo jednim hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvdodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povoljne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara u;estvuje samo sa 28,1 odsto), kao i da se stvara povoljan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima.

,,Primenom mera agrarne politike u uspostavljanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti poljoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povoljni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača i farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovoljan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaključka da je u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilju unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi“, navodi Mihailović.

Investiranje u koopertative uzrok mnogim nevoljama u poljoprivredi je i taj što više od 60 zemljoradničkih zadruga nije moglo u proteklih šest godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine, zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. Zadruge su iskoristile svega, 1,57 procenata novca namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, imaju i zaposlenih  odnosu namanje zadruge – predočava  predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj. Ona navodi da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na navodnjavanje. Miloš Vuković, direktor Zemljoradničke zadruge u Baču, kaže da se o strogim uslovima na konkursima za podsticaje za zemljoradničke zadruge trebalo mnogo ranije govoriti.

U Zadruđnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemljoradničkih zadruga nije moglo proteklih godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. ,,Zadruge su iskoristile svega 1,57 odsto novca namenjenog za podsticaje iz Vojvodine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je bio potreban novac za investicije, a imaju veliki broj kooperata i zaposlenih u odnosu na manje zadruge, kaže predsednik Zadružnog saveza  Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj. Ona je isiće das u zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na gradnju sisemaza navodnjavanje.  Ali, u Srbiji se u 2024.godini, pema pdoaciam RZS, navodnjavalo smao 48.668 hetktara., štoi je bilo tek 1,5 odsto povšrianj koje su se obrađivale. A, poseuje se za koriščenje 3.257.100 hektara! UIstovremno u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto obradivih površina.

Zadrugarstvo Vojvodine

 U Vojvodini danas postoje 462 zemljoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružnog saveza Vojvodine.  U odnosu na broj naseljenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji  značlajan ljudski potencijal od 9.885 zadrugara I 2,470 zaposlenih, a karakteristika ja da peko zadruga ima još više poljoprivrednika ugovara proizvdonju preko zadruga u statusu kooperanta.  U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodini koja raspolaže sa 1,4 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina zemljišta i drugu nepokretnu imovinu poseduje više od 120 zadruga. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broj zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) ne ispunjava uslove za konkurisanje za povlastice koje daje Pokrajina Vojvodini. Ali, za to postoji niz razloga. Najčešće su nezavršeni postupci upisa zadružne svojine na postojećoj imovini.

Smenjen direktor BioSensa

Ovih dana u Novom Sadu je smenjen direktor Naučnog institute BioSensa. Razlog je da nije hteo da šalje naučnike na mitinge SNS! Dugogodišnji direktor Instituta BioSens Vladimir Crnojević smenjen je sa te funkcije na hitnoj elektronskoj sednici Upravnog odbora. Ispred Instituta BioSens održan je i protest zbog više promena u Upravnom odboru u proteklim mesecima, a zaposleni su istakli da pokrajinska vlast u UO postavlja nekompetentne osobe. Iz tog razloga su i zaposleni podneli tužbu Upravnom sudu u Novom Sadu. U međuvremenu, isotg dana je zakazana elektronska sednica Upravnog odbora na kojoj je doneta odluka o razrešenju Crnojevića! Crnojević je inače 2022. godine podržao listu Srpske napredne stranke. Međutim, kako je rekao ovih dana za N1, vladajuću stranku ne podržava od 1. novembra prošle godine, kada je pala nadstrešnica, pod kojom je nastradao i naučnik BioSensa Vasko Sazdovski. Crnojević je naveo da je od njega pokrajina tražila da obezbedi 30 naučnika za mitinge vladajuće stranke, što on nije učinio i što je protumačeno kao odmetanje. I evropska sela gube mlade i radna mesta. Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u „zamke razvoja“ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku ljude u radnom dobu. Prema podacima Eurostata, nešto više od 30 odsto stanovništva EU živi u ruralnim područjima, koja čine oko 80 odsto površine Evropske unije. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim poljoprivrednim kompanijama, za 15 godina je ugašeno dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasnijifinansijski podsticaji za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodistrikta.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM i MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo je, peto priznanje –  nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulanu.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom  iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže: I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA ,,POVERLjIVE ČINjENICE“, I KAD TI NA TACNI DONOSE  ,,EKSKLUZIVE“, I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu , iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine.  Posle toga, kratko vrdeme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan  penzioner, analaitičari publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprdoter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Slučajno, metkom koji je došao sa strane boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali naneprijatelje. Milan Žegarac i Miroslav Jokić, borac iz Odžaka, nenajavljeni pretrčavali su Hercegovačku ulicu. Dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice,pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno  smrtno pogodili. Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih sluačjno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije.A, pucnji su bikli usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo nakoga se puca. Jer, Žegarac i Jokić bili u maskirnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni!  Slučajno su njih pogodili! Obazloženje je bilo da se i i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvarki uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca. I to je istina o njegovoj pogiciji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Priče koje su se širile, pronosilki su oni koji njisu bikli samo. iSako je starao svoju priču. Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A,istina je smao jedna, od autora ovih raedov akoji je tog kobnog 7. oktobra, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije. I istina je samo jedna. Ni  tad  oan nije intersovala vlast. A, u  javnosti  su nogi pronosikli svoju istinu. Ali, nisu bili  na licu mesta. Tek psoel tri decenije čekanja, autor ovuih redovakoji je svedok tog nemilog dogaja uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koiji su se oglašavali jeidnjoi je ohn tada bio na licu mdesta, i ocu pokjnog Milana Žegaraca,uveče je predao njegove stvari.

Branislav Gulan  je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“ , krajem devedeseti godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim, privatizacija je poništena. List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama  na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!  Posle njega na to mesto bio je postavljen pok Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine, pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

·   Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pet nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)