U Srbiji se proizvodi 1,34 milijardi litara mleka. Uvoz mleka guši domaću proizvodnju jer stočari nemaju kome da prodaju svoje mleko i prerađevine!

·   Mlekare sad najavljuju smanjenje otkupa i nižu cenu, a oko 400 proizvođača mleka kažu da su prinuđeni da ga prosipaju! Jer, će imati višak od 500 tona mleka!

·   Poljoprivredu Srbije vodi 17 ministar od 2000. godine. Svi daju obećanja za boljitak, a probemi se uvek ponavljaju, pa ministar sad plia u mleku!

·   Najveći gubitnici su farmeri, kojima se neisplati tov stoke i proizvodnja mleka ispod 50 dinara po litru!

·   U slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu izazvanih prekomernim uvozom mleka po damping cenama, država će uvesti prelevmane – zaštitnu taksu ko jom bi se nadoknadila razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaće proizvodnje. To je za sada samo obećanje kao i mnoga druga koja su ostala na dugačkom štapu!

·   Agrarni budžet iznosi 147,5 milijardi dinara, ali on ne rešava probleme! Još jedno obećanje -premija za mleko u 2026. godini na osnovu kvaliteta! U Batajnici već deceniju postoji nacionalna laboratorija za merenje kvaliteta mleka, ali i pored obećanja ministara, nikada nije proradila!

·   Situacija u tovnom govedarstvu i proizvodnji mesa u EU nije zadovoljavajuća i prema proceni velikih trgovaca stabilizacija se može očekivati tek za šest godina.

·   Koordinatorka izrade nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, prof. dr Tatjana Brankov istakla je da je opšti cilj ovog dokumenta obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i postizanje održivog razvoja ruralnih područja

·   U Srbiji u 600 sela nema više nijedne krave!

·   Stočari najavljuju radikalne mere!

Branislav GULAN

Odgovorni bez odgovornosti!

Predsednik Udruženja odgajivači goveda Centralne Srbije Milija Palamarević izjavio je da mlekare u tom delu zemlje smanjuju otkup i da će proizvođači morati da preduzmu radikalne mere. „Upozoravali smo da će mlekare smanjiti otkup i to se desilo. Somborska mlekara ne otkupljuje oko 30 tona mleka, a Kraljevačka jednog dana u nedelji ne preuzima isto toliko mleka“ rekao je Palamarević za javnost. Dodao je da u mlekarama tvrde da su puni zaliha, a Ministarstvo poljoprivrede kaže da se mleko ne uvozi, što znači, kako se navodi, da neko ne govori istinu! Palamarević je naveo da će za oko 15 dana u Centralnoj Srbiji biti višak oko 500 tona mleka. „Na našem području od oko 300-400 proizvođača mleka biće prinuđeni da ga prosipaju, pa ćemo morati da preduzmemo radikalne mere“, rekao je Palamarević. Naveo je da je prosečna cena mleka ispod 50 dinara po litru, što je, kako je dodao, neizdrživo nakon prošlogodišnje suše i troškova proizvodnje.

U prilog tvrdnjama o problemima u otkupu, proizvođač mleka iz sela Tavnik kod Kraljeva Nikola Buđevac napominje da je od 36 krava prosuo u kanalizaciju 420 litara mleka. „Jedan dan je mlekara preuzela mleko, a drugi sam prosuo, jer nisam imao kome ni da poklonim. Nudio sam poznanicima besplatno mleko za svinje, ali oni nisu smeli da im daju veću količinu“, rekao je Buđevac. On je za javnost istakao da, još uvek, prema nezvaničnim najavama, postoji mogućnost da mlekare potpuno obustave otkup!?

Na probleme u sektoru proizvodnje i prodaje mleka ukazuje i Slobo dan Vidojević iz Udruženja proizvođača mleka „Šajkača“. On ističe da mlekare ne samo da prestaju sa otkupom, već i duguju proizvođačima između dve i četiri isplate, kao i da se istovremeno formira novi dug lokalnih mlekara prema farmerima. Vidojević je podse tio i na kretanje cena, navodeći da je u septembru 2022. godine litar mleka koštao 78 dinara, dok je danas oko 50 dinara dobijaju proizvođači. On je naglasio i da proizvođači ne mogu lako da preusmere višak mleka u preradu. Jer, ga niko neće. „Proizvođači mleka ne mogu da od neprodatog mleka proizvedu sir, jer su za njegovu proizvodnju potrebni posebni uslovi – objekat i sanitarne dozvole“, rekao je Vidojević. Dodao je da je jedan od proizvođača od viška mleka napravio 300 kilograma sira, ali da ne zna kome da ga proda, niti šta će sa njim!

·   U Srbiji se godišnje proizvodi oko 1,34 milijardi litara mleka. Proizvodi se oko 60.000 tona sireva godišnje. Jeftino se izvozi oko 15.600 tona, a skupo uvozi oko 12.500 tona!

Srbija značajno povećala proizvodnju mleka

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, prof dr Dragan Galamočić, kaže da se iz godine u godinu u Srbiji značajno povećala proizvodnja mleka! To se uspelo sa smanjenim brojem krava mlekulja, ali sa boljom rasom, pa je povećana proizvodnja po grlu!

Prema podacima Instititua za stoačrstvo, kvalitetne krave sumentalske rase u 2023. godini ostvarile su prosečnu proizvodnju mleka u standardnoj laktaciji od 5.092 litara po grlu,. Ali, ima i drugih krava mlekulja koej daju u proseku godišnje i 9.000 litara mldeka. Inače, u Srbiji se beleži pad broja muznuh krava za 34.000 grla u 2023.godini u odnosu na 2022. godinu. Količina otkupljenog kravljeg mleka od strane mlekara je na nivou od 757 miliona litara u 2023.godini. To je smanjenje od 4,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnsoino 10 odsto u odnosu petogodišnji prosek.

Za proizvođače važno je da znaju da će se u narednom periodu, podrška pihodima proizvođača i dalje nastaviti, ali sa modifikacijama radi boljeg usmeravanja ka postavljenim ciljevima. Premija za mleko, kao šema podrške, nije prihvatljiva sa aspekta EU, zbog čega je tokom pretpristupnog perioda potrebno izvršiti njeno prilagođavanje pravilima i principoima ZPP. Jer, kao oblik proizvodne podrške, pemija za mleko predstavlja oblik cenovne podrške, te kao takva nije prihvatljiva ni sa stanovišta STO (čiji Srbija nije ni član), a zbog direktnog uticaja na nivo cene, a sasim tim i na tržište. U tom smislu potrebno je sprovesti modifiakciju šeme, i to kroz dvofazni proces, pri čemu će se u prvoj fazi primenjicati različiti nivoi plaćanja za isporučeno sirovo mleko u zavisnosti od kvaliteta, odnosno prema klasama kvaliteta mleka, a u cilju unapređenja kvaliteta mleka i dostizanja EU standarda, da bi se u drugoj fazi premija za mleko transformisala u plaćanje po grlu mlečne krave, kao prihvatljvie šeme za sandarde ZPP.

Transformacija premuijr za mleko, odnosno plaćanje isporučenog mleka prema klasama kvaliteta, uslovljena je funkcionisanjem Naconalne laboratporoije za kontoirlu kvaliteta sirovpog mleka.Ona je davno izgrađena, ali nikada nije radila! Oprema je zastarela pa je sad potrebno da se kupi nova kako bi se ona konačno privela nameni. U cilju povećanja predvidivosti u proizvdonji i unapređenja odnosa između primarnih proizvođača i prerađivača-otkupljivača treba podstgicati razvoj mehanizma ugovaranja. Velike mlekare treba da ojačaju tržišnu konkurentnost i smanje uvoz mlečnih proizvoda kroz diversifikaciju asortimana, dok male treba da se specijalizuju za određene proizvode, standardizuju proizvodnju i unaoprede marketing. Pored mera direktnih plaćanja i mera ruralnog razvoja sektr mlekara će biti uključen i u mere podrške jačanju prehrambenih navika dece i omladine u sektoru mleka i mlečnih proizvoda, a koje predstavljaju vid mera uređenja tržišta.     

·   Iako Srbija raspolaže s povoljnim prirodnim uslovima za razvoj stočarstva, ato jepre svega, 469.000 hektara pašnjaka i livada i veliki broj neiskorišćenih objekata za smeštaj i uzgoj stoke, broj uslvovnih grla po hektaru je u poslednjih deset godina smanjen sa 0,50 na 0,46 grla, što je značajno ispod proseka EU od 0,7 grla.U pojedinjim državama članicama EU ovaj indakator je znatno viši: U Kraljevini Holandiji dostiže 3,4, u Kralejvini Belgiji 2,7, u Kraljevini Danskoj 1,6, u Irksoj 1,3, u Saveznj Republici Ndema;koj 1,0, a u Republici Sloveniji 0,9 grla po hektaru.

·   Sad u Srbiji  ima 698.605 grla stoke, što je najmanje u poslednjih 100 godina! Uzgojem goveda bavi se 14 odsto poljoprivrednih gazdinstava, a ima ih oko 508.365. Porodična gazdinstva uzgajaju u proseku 9,4 goveda, gazdinstva pravnih lica 464 grla, a gazdinstva preduzetnika 56,5 grla. Uzgojem muznih krava bavi se 12,4 odsto gazdinstava, sa prosečnih 5,3 grla po gazdinstvu. Na porodičnim gazdistvima prosek iznosi 5,1 grla, na gazdinstivma pravnih lica 207 grla, a na gazdinstvima preduzetnika 40,8 grla. Struktura gadinstava pokazuje da najveći broj njih drži 1-2 muzne krave. To je njih 44 odsto, ili 3-9 grla, odnosno njiih 44,2 odsto. Udeo gazdinstava sa 10-19 grla iznosi 8,2 odsto, sa 20 do 29 grla ima ih 1,9 osto, sa 30 do 49 grla 1,1 odsto sa 50 do 0,4 osto, dok samo 0,2 odsto drži više od 100 muznih krava. Regionalna struktura potvrđuje postojanje jasnih proizvodnih zona. To znači Šumadija i Zapadna Srbija prednjače u govedarstvu i ovčarstvu;

·   Ali ministra, i sve ostale u Srbiji koji kreiraju agrekonomsku politiku zemlje, mora da zabrine što u zemlji gde trenutno postoji, prema podacima RZS, oko 4.720 sela, čak u 600 njih nema više nijedne krave! Razlozi gašenja farmi i najmanjeg broja grla goveda za poslednjih 100 godina, a ima ih samo 698.605 grla, su rezultat loših agroekonomskih politika!

U izjavama za javnost posebno se ističe da je u poslednje vreme mnogo više mleka izvezeno nego uvezeno, uprkos globalnm poremećajima na tržištu. ,,To se prvi put dešava u našoj istoriji. I naravno u skladu sa tim, mora da se kaže da smo zadovoljni i sa agrarnim budžetom za 2026. godinu, koji će prema sadašnjoj projekciji iznositi oko 147,5 milijardi dinara. To značli da je u ovom slučaju poljoprivreda dobila duplo više novca, nego što učestvuje u BDP-u. I ono što može da obraduje naše poljoprivrednike, ta uredba je usvojena na vreme. To je dobar budžet za zdravui poljoprivedu i dobru i pravičnu podelu. Ali, toga u Srbiji nema ni klada bi on bio još dvostruoo veći! Ni tada onj ne bi bio dovoljan s obzirom kako se on u Srbiji deli!

Planiramo da pre prolećne setve isplatimo podsticaj za biljnu proizvodnju, kao i kreditnu podršku tako da poljoporivrednici na vreme dobiju novac pre same setve. Ona ovog proleća u Srbiji treba da se obavi na oko 2,5 miliona hektara.

Kada je reč o mleku ministar ukazuje na pad potrošnje mleka, što je i globalni fenomen, što nam daje smanjena potrošnja za oko 20 odsto, navodeći da se mleko naročito među mladima, često negativno predstavlja na društvenim mrežama. Po njegovom mišljenju, neopdno je povećati potrošnju i da postoji prostor za smanjenje trgovačkih marži na osnovne mlečne proizvode.

·   Prema podacima RZS Srbija je za prvih 11 meseci 2025. godine izvezla oko 52.000 tona mleka i mlečnih proizvoda, dok je uvezla oko 41.300 tona. To znači da je izvoz bio veći od uvoza za oko 26 odsto. Analize istovremeno pokazuju da je uvoz u to vreme  bio amanji za oko 29 osto u odnosu na isti period 2024. godine. Kada je reč o otkipnoj ceni, ona je u Srbiji, pred kraj  2025.godine bila oko 52 evra centa po litru, što je tad bilo na nivou iznad proseka u većem delu Evrope. Kada je reč incidentima prosipanja mleka, kažu da je to ipak reč o pojedinačnim slučajevima!

·   Kada je reč o podsticajima, oni po kravi iznose 55.000 dinara i 100.000 dinara za junicu prvotelku. Ti podsticaji su među najvišima u Evropi!

Proizvodnja ,,bele reke“

·   Prema podacima RZS u Srbiji se godišnje proizvodi oko 1,34 milijarde litara kravljeg mleka, 11 miliona litara ovčijeg i 21 milion litara kozjeg mleka. U strukturi proizvodnje dominira kravlje mleko sa udelom 0d 97,7 odto, dok ovčije i  kozje mleko učestvuiju sa 0,8 odsto. Nešto više od 797.000 litara otkupi  se od strane mlekarse industrije. To je u legalnim tokovima. Ostale količine ,,bele reke“ od oko 600 miliona litara koristi se za potrošnju i preradu na gazdinstvima, a na kućnom ragu inalazise u sivoj emisiji!

Ako bude prekomernog uvoza mleka, uvode se prelevmani!

·   Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će, ako dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, uvesti prelevmane. Reč je o zaštitnoj taksi kojom se nadoknađuje razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaće. To je najavljeno u dopuni saopštenja sa sastanka predsednika Vlade Srbije, Đura Macuta i ministara poljoprivrede, privrede i trgovine, Dragana Glamočića, Andrijane Mesarović i Jagode Lazarević, s predstavnicima proizvođača mleka i trgovinskih lanaca. Dopunu su tražili proizvođači mleka jer se u saopštenju ne pominje uvođenje prelevmana. U saopštenju je ponovljeno da su na tom sastanku analizirani „aktuelni izazovi u sektoru mlekarstva, nastali kao posledica poremećaja na evropskom i globalnom tržištu mleka, kao i mogući uticaji tih kretanja na domaće tržište“.

·   Na sastanku je postignuta saglasnost da se „u uslovima očekivanog pojeftinjenja mleka u Evropi i regionu, kroz dogovor svih aktera u lancu, od primarnih proizvođača do trgovine, radi na snižavanju cena mlečnih proizvoda u cilju povećanja potrošnje, ali bez ugrožavanja domaće proizvodnje i otkupnih cena“.

Država neće dozvoliti nelojalnu konkurenciju

Macut je istakao da država neće dozvoliti da se u Srbiju prelije kriza sa evropskog tržišta.

Predstavnici udruženja proizvođača mleka i odgajivača goveda izneli su, kako se navodi, više konkretnih zahteva, ukazujući na potrebu očuvanja sigurnosti otkupa mleka, sprečavanja pritisaka na otkupne cene, jače kontrole uvoza i šverca mlečnih proizvoda, kao i značaj institucionalne podrške sektoru stočarstva. Mesarović je rekla da će „država podržati dogovore koji vode ka većoj potrošnji mleka i stabilizaciji tržišta, ali bez prelamanja tereta krize preko leđa poljoprivrednika“. Dodala je da će posle konsultacija s poljoprivrednicima biti omogućen pristup sredstvima za osavremenjavanje farmi. Lazarević je dodala da je „uredbom o maržama država već pokazala da neće dozvoliti bogaćenje na račun potrošača, ali ni poljoprivrednika“.

·   Ministar Glamočić je rekao da „Srbija ostaje čvrsto uz svoje poljoprivredne proizvođače i da država neće dozvoliti nelojalnu konkurenciju, damping cene i urušavanje domaćeg stočarstva“;

·   Posebna pažnja na sastanku posvećena je kontroli uvoza i suzbijanju nelegalnog prometa, a direktor policije Dragan Vasiljević je najavio pojačanu kontrolu na graničnim prelazima i u unutrašnjosti zemlje. Najavljeno je jačanje veterinarske službe i da će „u cilju efikasnijeg rada, bolje kontrole tržišta i pune zaštite interesa domaćih proizvođača i potrošača na čelo Uprave za veterinu biti postavljen direktor koji zadovoljava stručne kriterijume“;

·   Kriza u mlekarstvu postala globalni problem: Srbija neće dozvoliti urušavanje tržišta mleka i ugrožavanje stočarstva

Situacija u vezi sa NIS-om nije jedina posledica sukoba na međunarodnoj političkoj sceni, koja se odražava na nas. Zbog razmirica među vodećim svetskim ekonomijama, naši proizvođači mleka su se, ni krivi, ni dužni, našli u problemu. Da kriza u mlekarstvu nije lokalni, već globalni problem, navodi i ministar poljoprivrede Dragan Glamočić. On kaže da su za zaštitu domaćeg mlečnog sektora, važni koordinacija više ministarstava i dijalog.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić učestvovao je na sastancima u Vladi Republike Srbije posvećenim stanju na tržištu mleka. Tokom otvorenog i sadržajnog dijaloga, koji je vodio predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut, analizirani su aktuelni izazovi u sektoru mlekarstva, nastali kao posledica poremećaja na evropskom i globalnom tržištu mleka, kao i mogući uticaji tih kretanja na domaće tržište.

Adaptacija poljoprivrede na klimatske promene su važan deo agrarne politike Srbije,Rezultati petogodišnjeg projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“, koji je finansirala EU, predstavljeni su u Beogradu, a ministar Dragan Glamočić poručio je da adaptacija poljoprivrede na klimatske promene postaje važan deo agrarne politike Srbije. Projekat je realizovala Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) uz finansijsku podršku EU, a predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekli su da je projekat osmišljen kao odgovor na sve izraženije posledice klimatskih promena i elementarnih nepogoda.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Glamočić naveo je da su u okviru projekta formirane radne grupe koje će nastaviti rad i nakon njegovog završetka, osiguravajući da adaptacija na klimatske promene postane važan deo poljoprivredne politike u našoj zemlji.

Nastavićemo da primenjujemo smernice koje smo razvili u okviru ovog projekta i da podržavamo poljoprivrednike kao stubove naše ekonomije – rekao je Glamočić. On je naglasio da su analizom sistema osiguranja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji razvijene preporuke za unapređenje mera upravljanja rizicima.

 Razvijena je Mapa puta sa preporukama i aktivnostima za unapređenje osiguranja poljoprivredne proizvodnje koje će poljoprivrednicima olakšati upravljanje rizicima, čineći njihovu proizvodnju sigurnijom – kazao je ministar i dodao:

·   Promena se ne dešava samo u kancelarijama, već i na terenu.

Kroz saradnju sa 23 najugroženije opštine, omogućeno je da se lokalni programi podrške usklade sa principima održivosti i uvedu principi klimatski pametne poljoprivrede.

·   Realizovan je niz obuka za poljoprivredne savetodavne stručne službe širom Srbije. Pokrenuta je platforma gde je kroz digitalni centar znanje dostupno svima. U saradnji sa Ministarstvom prosvete, u 12 srednjih poljoprivrednih škola uveden je izborni predmet „Klimatske promene u poljoprivredi“, obrazujući generaciju koja će sutra voditi naša poljoprivredu – rekao je Glamočić.

Po njegovim rečima, veliki uspeh projekta predstavljaju demonstracioni centri koji su omogućili praktičnu primenu mera adaptacije na terenu i obuku samih poljoprivrednika. Na 402 demo-polja širom Srbije, u saradnji sa institutima i gazdinstvima, primenjene su konkretne mere adaptacije na klimatske promene – naveo je on. Istakao je i da predstavljeni rezultati nisu samo brojke u izveštaju, već temelji na kojima se nastavlja sa gradnjom.                         

Želeo bih da zahvalim Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija na kontinuiranoj podršci Republici Srbiji i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Radujem se jačanju naše odlične saradnje u godinama koje dolaze – rekao je Glamočić.

Predstavljanju rezultata prisustvovao je i ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat i ocenio da je zahvaljujući tom projektu srpska poljoprivreda danas bolje pripremljena i otpornija na elementarne nepogode, kao i da je povećan broj obučenih poljoprivrednika, studenata i stručnjaka osposobljenih da se nose sa posledicama klimatskih promena.

Kako je istakao, poljoprivreda je jedan od sektora koji je najosetljiviji na klimatske promene, jer one direktno utiču na useve, stočarstvo, zemljište, a time i na produktivnost i bezbednost hrane.

·   Takvi izazovi zahtevaju posebnu pažnju i sistemsku podršku, što je, prema njegovim rečima, jasno pokazao zajednički projekat realizovan u Srbiji!

Dodao je da se klimatske promene već manifestuju kroz sve češće i ekstremnije vremenske pojave, poput toplotnih talasa, suša i poplava, što dodatno prati nestašica vode, degradacija zemljišta i porast štetočina i bolesti. Zamenik regionalnog predstavnika FAO za Evropu i centralnu Aziju Nabil Gangi je naveo da su sprovedenim projektom ojačani kapaciteti sistema, unapređene politike, obučeni stručnjaci, savetnici, nastavnici i studenti, a više desetina klimatski pametnih praksi primenjeno je na stotinama polja širom Srbije, čime je obuhvaćeno oko 1.600 poljoprivrednika. Gangi je naglasio da je najvažniji rezultat projekta u trajnim institucionalnim promenama, jer su upravljanje rizicima i klimatski pametna poljoprivreda sada ugrađeni u savetodavne programe, lokalne planove i srednje poljoprivredno obrazovanje.

Na kraju je zahvalio Evropskoj uniji na kontinuiranoj podršci, kao i svim partnerima na terenu, a posebno poljoprivrednicima, savetnicima, nastavnicima i mladima koji stečena znanja pretvaraju u praksu, ističući da kombinacija dobre politike i kvalitetne prakse donosi stvarne i trajne promene.

·   Projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“ sprovodi se od marta 2021, a za njegovu realizaciju Evropska unija je izdvojila 2,5 miliona evra. Pored premijera Macuta, na sastanku sa najvišim predstavnicima trgovinskih lanaca i mlekara učestvovali su i potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević, kao i rukovodstvo Policije i Carine. Na tom sastanku postignuta je saglasnost da se, u uslovima očekivanog pojeftinjenja mleka u Evropi i regionu, kroz dogovor svih aktera u lancu – od primarnih proizvođača do trgovine – radi na snižavanju cena mlečnih proizvoda u cilju povećanja potrošnje, ali bez ugrožavanja domaće proizvodnje i otkupnih cena.

Predsednik Vlade prof. dr Đuro Macut istakao je da država neće dozvoliti da se aktuelna kriza sa evropskog tržišta prelije na Srbiju. Nećemo dozvoliti ugrožavanje domaće proizvodnje. Srbija će zaštititi svoje stočare i svoje mlekarstvo, a dijalog sa svim akterima ostaje ključni instrument za očuvanje stabilnosti tržišta, poručio je premijer. U razgovoru predstavnika Vlade sa predstavnicima udruženja poljoprivrednih proizvođača mleka i odgajivača goveda, poljoprivrednici su izneli više konkretnih zahteva, ukazujući na potrebu očuvanja sigurnosti otkupa mleka, sprečavanja pritisaka na otkupne cene, jače kontrole uvoza i šverca mlečnih proizvoda, kao i na značaj institucionalne podrške sektoru stočarstva. Posebno je istaknuta potreba za jačanjem uloge Uprave za veterinu kao ključne institucije u zaštiti zdravlja životinja, bezbednosti hrane i stabilnosti tržišta.

Naglašavajući timski pristup članova Vlade, potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović pozvala je i ostale aktere da se aktivno uključe u rešavanje problema. Proizvođači, prerađivači i trgovinski lanci moraju nastupati kao partneri. Država će podržati dogovore koji vode ka većoj potrošnji mleka i stabilizaciji tržišta, ali bez prelamanja tereta krize preko leđa poljoprivrednika, istakla je Mesarović. Ona je najavila da će posle praznika, nakon konsultacija sa poljoprivrednicima, biti omogućen pristup sredstvima koja će moći da budu iskorišćena za osavremenjavanje farmi.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević ukazala je na značaj zaštite potrošača i očuvanja poverenja u domaću proizvodnju. Poverenje potrošača u domaće mleko i mlečne proizvode mora biti očuvano. Jasno označavanje porekla, fer trgovačke prakse i pozitivna kampanja u korist domaće proizvodnje su ključni elementi stabilnog tržišta. Uredbom o maržama država je već pokazala da neće dozvoliti bogaćenje na račun potrošača, ali ni poljoprivrednika, i jasno je izrazila poštovanje prema proizvođačima mleka, poručila je Lazarević.

Ministar Glamočić naglasio je da Srbija ostaje čvrsto uz svoje poljoprivredne proizvođače i da država neće dozvoliti nelojalnu konkurenciju, damping cene i urušavanje domaćeg stočarstva. Istaknuto je da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, preduzimati sve mere kako bi se obezbedila stabilnost sektora i dugoročna održivost farmi. Posebna pažnja na sastanku posvećena je i pitanju kontrole uvoza i suzbijanja nelegalnog prometa. Direktor policije Dragan Vasiljević najavio je pojačane aktivnosti nadležnih službi. Policija će, u saradnji sa drugim državnim organima, pojačati kontrole na graničnim prelazima i u unutrašnjosti zemlje. Šverc i nelegalan promet mlečnih proizvoda neće biti tolerisani, jer direktno ugrožavaju domaće proizvođače i tržišnu stabilnost, istakao je Vasiljević.

U razgovoru sa poljoprivrednicima istaknuto je i da će u narednom periodu doći do jačanja institucionalnih kapaciteta u oblasti veterinarstva, pri čemu je naglašeno da će na čelo Uprave za veterinu biti postavljen direktor koji zadovoljava stručne kriterijume, a sve u cilju efikasnijeg rada, bolje kontrole tržišta i pune zaštite interesa domaćih proizvođača i potrošača. Zaključeno je da će Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede nastaviti intenzivan dijalog sa udruženjima poljoprivrednika, mlekarama i trgovinskim lancima, te da će, ukoliko se pokaže da je došlo do ozbiljnih poremećaja na tržištu izazvanog prekomernim uvozom po damping cenama, uvesti prelevmane na tu robu.

Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko

Vlada Srbije, u januaru 2026. godine usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu. Uredba omogućava isplata preostalih sredstava za premiju za mleko za treći kvartal 2025. godine, a opredeljen je i pun iznos sredstava za premiju za mleko za četvrti kvartal.

 U saopštenju Vlade Srbije dodaje se da će javni poziv za premiju za mleko za četvrti kvartal prošle godine biti raspisan u narednih nekoliko dana. Istom uredbom uređuje se i raspodela novca za direktne mere podrške, mera ruralnog razvoja, unapređenje sistema stručne i savetodavne podrške u poljoprivredi, kreditnu podršku proizvođala i IPARD programa za tekuću godinu.

„U narednim danima očekuje se donošenje uredbe kojom će biti precizno definisane sve mere poljoprivredne politike za 2026. godinu. Podsećamo da je za podsticaje u poljoprivredi i razvoju sela u ovoj godini opredeljeno više od 110 milijardi dinara, što čini oko 54 odsto ukupnih podsticaja u državi prema Zakonu o budžetu za 2026. godinu. Ovo je jedan od najvećih agrarnih budžeta do sada i omogućava stabilno finansiranje proizvodnje, investicija i razvoja seoskih područja“, dodaje se u saopštenju.

·   U Srbiji se godišnje proizvede 1,34 milijardei ltiara mleka i oko 60.000 tona sireva. Od toga jefitno izvizimo 15.500 tona sireva, askupo plaćamouvoz oko 12.500 tona sireva.Otkup pada zbog viškova, a cene u radnjama drže „moćni igrači“!

·   Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nakon dve decenije vidne pomoći tovnom govedarstvu u 2025. godini nije pružilo najavljenu podršku: izostao je pravovremeni poziv za nabavku kvalitetnih grla, sertifikati za uvoz goveda iz Češke, inspekcijska kontrola karantina, kao i primena svih analiza u njima, a bilo je i grubih kršenja zakona uvozom stoke iz Rumunije bez odgovarajuće dokumentacije i karantina!

,,Gazdinstva koja se bave reprodukcijom u tovnom govedarstvu, najviše je pogodilo opredeljenje državne administracije da ne dozvoli nabavku kvalitetnih grla ako su prethodno izvršila remont ili selekciju u svojim stadima… Ovako nestručno formulisani javni poziv po kome novac za nabavku ne mogu ostvariti farmeri koji su prodali junice ili bika sa svog imanja… sprovodeći selekciju, sprečio je povećanje kvaliteta stada“, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja tovne stoke u Srbiji “Agroprofit“.

Ministar se utopio u mleku!

Aktuelni ministar Dragan Glamočić „utopio se u mleku“ održavajući bezbroj susreta sa farmerima, a da javnost nije dobila pouzdan podatak koliko zaista svežeg mleka troše naši prerađivači, a šta je to što uvoze i što naše muzače čini nestabilnim. Sastanci sa vlasnicima muzara okupljenih u par udruženja postalo je redovno zaduženje ministra.Njegovi saradnici su ga ostavili bez finalnih podataka o dobiti visoko produktivnih krava i o razlikama među proizvođačima. Zbog stanja u Upravi za veterinu koja pripada ministarstvu poljoprivrede, odgajivači tovnih rasa goveda jedva su uspeli da dođu do uvoza goveda iz Češke, a ostali su bez završnice obećanja o nabavci kvalitetnih grla uz učešće države u 2025. godini. Proizvodna grupa odgajivača tovnih rasa, uputila je hitan zahtev Ministarstvu poljoprivrede da ih poseti ili da primi predstavnike u Beogradu da bi saopštili svoje razvojne programe i šta očekuju od države. Kako saznaje ,,Agroservis plus“ ovi odgajivači tvrde da preti opasnost da se zaustavi razvoj tovnog govedarstva i to u trenutku kada u Srbiji, po prvi put, imamo sve najbolje rase tovnih goveda u svetu i najveće podsticaje iz državne kase.

·   Više nismo mali, kažu farmeri! Uz višegodišnju aktivnost Udruženja ,,Agroprofit“ i pojedinih odgajivača, Srbija je po sastavu tovnog govedarstva najkvalitetnija u regionu. Najbrojnija tovna rasa je angus – 17.187 grla, limuzin – 4.627, hereford – 3.896, šarole – 3.626, (a još se gaji sarels – 693), brown swiss…

·   Kod nas je i dalje najveće stado simentalca i domaćeg šarenog goveda – 455.483 grla. Procena je da u čistoj rasi imamo oko 181.000  simentalskog goveda!

Odgajivači tovnih rasa nisu sasvim zadovoljni reprodukcijom odnosno unošenjem novih linija, kao ni uvozom junica rase šarole i hereford. Pojedini uvoznici rasa angusa iz Rumunije nisu bili zadovoljni kvalitetom, kao ni uvozom šarolea iz Mađarske.

Iskustva sa priplodom i ponudom iz inostranstva opredeljuje naše farmere da utvrde bazu podataka postojećih stada, i da se hitno sačine programi oplemenjavanja za pojedine rase uz korišćenje DNK podataka. Za te poslove odgajivači će birati „izvođača radova“. Ovo je veliki posao i obuhvata precizno vođenje svih poslova i podrazumeva učešće stručnih službi.

–   Kako kažu odgajivači u kadrovskoj osposobljenosti u tri institucije sa kojima sarađuju, ne vide mogućnost da započnu novu deonicu oplemenjivanja i selekcije u tovnom govedarstvu u Srbiji. Tvrde da im je neophodna pomoć Ministarstva poljoprivrede, i da je to moguće i bez donošenja novog zakona o stočarstvu.

–   U stočarski organizovanim zemljama, što Srbija, kada je reč o govedarstvu odavno nije, postoje zavodi za selekciju i precizni odgajivački programi. Tim modelom mnoge zemlje ušle su u stvaranje i reprodukciju kvalitetnog priplodnog podlmatka. Najuspešnija je Francuska, Češka, a potom Slovačka, što uz Nemačku za naše potrebe predstavljaju dobre primere. Iskustva koja su stekli naši farmeri sve više ukazuju da je potrebno da se oslobodimo površnog utvrđivanja kvaliteta goveda i „smotri bez smotri“. I da konačno krenemo na uvažavanje DNK sistema uz povezivanje podataka. Bez toga nije realno očekivati dalji razvoj. Sa ovim opredeljenjem, odgajivači su upoznali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i očekuju da se neke od institucija koje žive od novca poreskih obveznika uključe u ovaj program.

·   Od 2009. godine do danas sem jedne analize randmana mesa kod rase hereford koju je obavio Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, ni jedna od insistucija nije su uključila u ovu granu govedarstva pa čak ni u selekciju;

·   Situacija u tovnom govedarstvu i proizvodnji mesa u EU nije zadovoljavajuća i prema proceni velikih trgovaca stabilizacija se može očekivati tek za šest godina;

Ponovo postaje aktuelno – šta i gde Srbija može da izvozi?

·   Odgovora nema decenijama. Nema nas na tržištu UAE niti u Kini, simbolično smo prisutni u Italiji… izvozimo u Crnu Goru, BiH.

·   Zbog čega nema izvoza u Kinu naše visokokvalitetne junetine. Tamo se sada samo prodaje junetina zamrznuta iz Australije (posebno pakovanje) po ceni većoj od 100 dolara za kilogram. Otvaranjem uvoza bez carine goveđeg mesa u EU iz Južne Amerike, Srbiju gura u neizvesnost!

·   Tržište mleka u Srbiji poslednjih meseci suočeno je sa viškovima, što se u velikoj meri povezuje sa „prelivanjem“ viškova iz Evrope. Taj pritisak na domaću ponu du dovodi do toga da mlekare sman juju otkup, pa proizvođači koji mleko ne uspeju da plasiraju drugom kup cu ili prerade, završavaju u situaci ji da ga prosipaju.

Istovremeno, ot kupne cene padaju: prema pisanju Danasa, proizvođači za litar dobijaju od 30 do maksimalno 55 dinara. S druge strane, prema podacima RZS-a, prosečna cena litra svežeg mleka u maloprodaji u decembru iznosila je oko 147,9 dinara. Tako se jaz između otkupa i rafova kreće približno od 93 do 118 dinara po litru. Profesor Poljo privrednog fakulteta u Beogradu dr Vla de Zarić objašnjava da ovakvi ekster ni šokovi jače pogađaju malo tržište, malog kapaciteta, uz dodatni efekat li beralizacije trgovine. „Slobodna trgo vina znači da su trgovci slobodni da kupuju robu bilo gde, gde procene da im je povoljnije“, navodi on. U tak vim uslovima mali domaći proizvođači praktično konkurišu velikim evrops kim sistemima, pa povećane količine uvoznog ili „prelivnog“ mleka stva raju višak i ruše otkupne cene. Zašto se taj višak ne preliva na cene za potrošače? Zarić smatra da na tržištu postoje skoro monopolističke struk ture u kojima oni sa najvećom moći određuju pravila igre, uključujući i ma loprodajne cene.

Trgovci i prerađivači, kako kaže, često funkcionišu kao „klin“ između proizvođača i potrošača – uzimajući deo marže „sa obe strane“. Mali proizvođači, dodaje, nemaju do voljno snage da se udruže i nastupe jače, pa dominantni učesnici lakše dik tiraju uslove. Pokušaji države da utiče ograničenjem marži, upozorava, često se na kraju preliju na najslabiju kariku u lancu – farmere. Smanjenje obima proi zvodnje takođe nije dobar odgovor jer povećava troškove i dodatno otežava opstanak. Kao sistemsko rešenje Zarić predlaže uređenije lance snabdevanja u kojima je primarni proizvođač inte grisan sa prerađivačem i trgovcem, uz jasna pravila šta dobija po litru mleka ili kilogramu sira – ali napominje da ta kav model velikim igračima nije u in teresu. On podseća i da je tražnja za mlekom uglavnom neelastična, pa ni sniženje cene ne bi nužno donelo ve liki skok potrošnje, zbog čega trgovci nemaju jak motiv da je spuštaju. Brzih rešenja, poručuje, nema, a prelevmane vidi kao komplikovan mehanizam koji se teško uklapa u model slobodne eko nomije

Šta se krije iza sporazuma EU-Merkosur?

Sporazum će uticati ne tržište od oko 700-740 miliona ljudi (EU+osnivačke članice Merkosura: Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj), koje zajedno čine oko 20-25 odsto svetskog BDP-a. Prema procenama Evropske komisije više od 90 odsto trgovine će biti bez carina (neki proizvodi postepeno tokom 10-15 godina), izvoz EU u region Merkosura bi mogao porasti za do 39 odsto u narednim godinama, ukupni ekonomski benefit za EU do 2040. procenjuje se na preko 77 milijardi evra dodatnog BDP-a.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Evropske unije i Merkosura (Mercosur) potpisan je 17. januara 2026. godine u Asunsionu (Paragvaj), nakon više od 25 godina pregovora. Ceremoniju potpisivanja su prisustvovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, kao i lideri zemalja Merkosura (predsednici Argentine, Paragvaja i Urugvaja, te ministar spoljnih poslova Brazila umesto predsednika Lule da Silve).

Potpisali su ga evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič i predstavnici Merkosura. Sporazum (tačnije: Partnership Agreement + Interim Trade Agreement) treba da stvori jednu od najvećih zona slobodne trgovine na svetu – tržište od oko 700-740 miliona ljudi (EU + osnivačke članice Merkosura: Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj), koje zajedno čine oko 20-25 odsto svetskog BDP-a. Prema procenama Evropske komisije više od 90% trgovine će biti bez carina (neki proizvodi postepeno tokom 10-15 godina), izvoz EU u region Merkosura bi mogao porasti za do 39 odsto  u narednim godinama, ukupni ekonomski benefit za EU do 2040. procenjuje se na preko 77 milijardi evra dodatnog BDP-a.

Zbog zabrinutosti evropskih poljoprivrednika (naročito u Francuskoj, Poljskoj, Austriji, Irskoj i drugim zemljama) oko jeftinog uvoza govedine, živine, šećera i etanola, ugovor sadrži stroge zaštitne mehanizme kvote za osetljive poljoprivredne proizvode (npr. ograničene količine govedine bez carine), mogućnost privremenih zaštitnih mera u slučaju naglog porasta uvoza, obavezu poštovanja Pariskog sporazuma o klimi i borbe protiv krčenja šuma kao „esencijalnog elementa“ (mogućnost suspenzije dela sporazuma u slučaju ozbiljnih kršenja).

Sporazum je geopolitički važan – Ursula fon der Lajen ga je opisala kao izbor „fer trgovine umesto tarifa“ i jačanje multilateralizma u vreme rasta protekcionizma (posebno u kontekstu politike SAD i Kine). Trenutno je Sporazum potpisan, ali još nije na snazi. Poslanici Evropskog parlamenta će glasati o predlogu da se sporazum uputi Sudu pravde EU radi provere kompatibilnosti sa evropskim ugovorima (naročito oko zaštite životne sredine, poljoprivrede i primene pre ratifikacije). Ovo je inicijativa grupe od oko 144 poslanika, uglavnom iz Francuske i drugih zemalja sa jakim farmerskim lobijem – ako prođe, moglo bi odložiti primenu za 1-2 godine ili čak ugroziti ceo sporazum.

Zatim sledi ratifikacija u nacionalnim parlamentima svih zemalja članica EU i u parlamentima Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja. Merkosur je južnoamerički trgovinski blok.Puni članovi (države članice / States Parties) trenutno su (stanje početkom 2026.):Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj, Bolivija (postala punopravna članica u julu 2024.)

Venezuela je formalno punopravna članica od 2012., ali je suspendovana od decembra 2016. godine i ne učestvuje u aktivnostima bloka.Osnivačke članice (od 1991.) su Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj – one se najčešće navode kao „jezgro“ Merkosura, posebno u kontekstu trgovinskih sporazuma (npr. sa EU).Pridružene države (Associated States) su: Čile, Kolumbija, Ekvador, Peru, Gvajana, Surinam i Panama (pridružena od decembra 2024.).

 Iz državnog budžeta poljoprivredi 147,5 milijardi dinara u 2026. godini!

·   Više od polovine državnih podsticaja ide u agrar. Ministar agrara Srbije ističe da 54 odsto svih podsticajnih sredstava iz državnog budžeta odlazi upravo na poljoprivredu, što ovaj sektor čini najvećim korisnikom budžetskih podsticaja u Srbiji. To u 2026.godini ukupno čini 147,5 milijardi dinara;

·   Cilj nam je da obezbedimo prehrambeni suverenitet, dovoljne količine hrane za građane i jačanje domaće proizvodnje. Ključna novina je predvidivost, jer ćemo već na početku 2026.  godine objaviti kalendar javnih poziva, kako bi poljoprivrednici tačno znali kada mogu da očekuju konkurse i isplate, naglasio je ministar za javnost;

·   U Srbiji se obrađuje 3.257.100 hektara. Ta fabrika pod vedrim nebom rascepkana je u 19 miliona parcela. Svaka od njih očekuje da dobije novac za subvencije. Poljoprivredni budžet trenutno čini 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije, dok učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti iznosi 3,6 odsto. Mnogi i dalje barataju podatkom da poljoprivreda učestvuje sa 10 odsto u BDP-u, ali to je važilo pre deset godina. Prema najnovijim podacima RZS apsolutna vrednost poljoprivrede nije pala, naprotiv – ona je porasla! To se postiglo zahvaljujući razvoju drugih delatnosti.  Nauka istiše da će Srbija biti znatno razvijenija zemlja kada učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti bude iznosilo jedan do dva odsto, uz napomenu da je agrar strateški važan zbog prehrambene sigurnosti i suvereniteta države;

Isplate već od januara, krediti uz nultu kamatu!

Prema najavama Ministarstva, već u januaru 2026. godine počeće isplata sredstava za proizvođače koji su zahteve podneli u novembru i decembru 2025. godine.

 Isplate će obuhvatiti:

·   nabavku opreme i mehanizacije;

·   premije za mleko (treći kvartal);

·   subvencije za osiguranje proizvodnje;

Za biljnu proizvodnju, gde je posebno važno da sredstva stignu pre setve, javni poziv planiran je za februar, a isplate će uslediti tokom februara i marta. Ministarstvo najavljuje da će isplate biti znatno ranije nego prethodnih godina, dok će subvencionisani krediti biti dostupni pred prolećnu i jesenju setvu. Država subvencioniše kamate, a za nabavku mineralnih đubriva kamata je nula odsto. Kredit na tri godine sa nultom kamatom ne postoji nigde na tržištu, kažu kreatori ove nove agrarne politike u Srbiji! Po rečima nadležnih, korisnici podsticaja moraće da pravdaju sve direktne subvencije, kako u biljnoj, tako i u stočarskoj proizvodnji, ali se naglašava da sredstva namenjena proizvođačima nisu umanjena. Između ostalog se ističe da je zaustavljen pad stočnog fonda, uprkos globalnim trgovinskim izazovima.

U sektoru mlekarstva zabeležen je čak i rast proizvodnje:

·   10 odsto u odnosu na 2023. godinu

·   Pet odsto u odnosu na 2024. godinu

·   Po rečima poznavaoca prilika u svinjarstvu, ovaj sektor je počeo da se oporavlja. Oni koji odlučuju, kažu da je uvoz žive prasadi smanjen za čak 250 odsto. Tokom 2024. godine uvezeno je skoro 500.000 prasadi, dok je u 2025.godini taj broj smanjen na oko 190.000 grla!

·   U Srbiji se obrađuje 3.257.100 hektara. Ta fabrika pod vedrim nebom rascepkana je u 19 milionaparcela. Svaka od njiva očekuje da od države dobije novac za subvencije!

Premija za mleko u 2026. godini na osnovu kvaliteta

Od 1. januara 2026. godine premija za mleko biće isplaćivana na osnovu kvaliteta, čime će proizvođači – sa visokim standardima i rezultatima – biti najviše, objavljeno je tokom 2025. godine. Kako će se to postići, jer već jednu deceniju Naiconalna laboratorija za kvalitet je izgrađena u Batajnici, ali nikada nije proradila!

·   Od 1. januara 2026. godine premija za mleko biće isplaćivana na osnovu kvaliteta, čime će proizvođači – sa visokim standardima i rezultatima – biti najviše nagrađeni.Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić posetio je tokom 2025. godine selo Vina kod Knjaževca i tom prilikom obišao porodično gazdinstvo Jelenković, jednu od najuspešnijih stočarskih farmi u tom delu Srbije. Poseta je upriličena u trenutku kada je u štali trajala jutarnja muža, što je dalo autentičnu sliku svakodnevnog života i rada na farmi, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Razgovor sa domaćinima, vođen uz miris svežeg sena i zvuk muznih aparata, pokazao je da resorni ministar ne dolazi samo kao zvaničnik, već i kao stručnjak – profesor sa Odseka za stočarstvo na novosadskom Poljoprivrednomk fakultetu;

Sa mladim domaćinom Aleksandrom Jelenkovićem, koji predstavlja petu generaciju stočara u porodici, ministar je vodio razgovor ne samo o izazovima u proizvodnji mleka, već i o tehničkim i stručnim aspektima unapređenja stočarske proizvodnje. „Odrastao sam pored krave i traktora. Dok su moji drugari maštali o životu u Beogradu ili Novom Sadu, ja sam znao da ću ostati ovde. Ovo je moj izbor, volim selo, volim ovaj život“, kaže Aleksandar Jelenković. Na farmi se dnevno proizvede preko 1.200 litara mleka, a svaku od 38 krava muzu dva puta dnevno.

„Farma Jelenković je model koji želimo da proširimo širom Srbije. Kada vidite da svi u porodici rade, da se postižu ovakvi rezultati, i da imate mlade koji ne samo da ostaju na selu, nego se stručno usavršavaju i unapređuju proizvodnju – onda znate da ste na pravom mestu“, rekao je ministar Glamočić. On je pohvalio novu farmu domaćina Jelenkovića jer su omogućili životinjama dobre uslove za život sa dosta svetlosti i svežeg vazduha. Domaćin Željko Jelenković, otac Aleksandra Jelenkovića, tada je dodao: „Nije dovoljno samo imati životinje – bitna je i genetika, ishrana, tehnologija! Mi sve radimo po propisima, sami pripremamo hranu, ulažemo mnogo truda i novca. Ali, kada vidimo rezultat, znamo da vredi. A, najveći uspeh je to što nam deca ostaju ovde na selu i nastavljaju generacijski posao“.

Ako ne sačuvamo sela – izgubićemo i državu!

Domaćini su ministru ukazali i na konkretne probleme sa vodosnabdevanjem tokom leta i lošim putem koji vodi do gazdinstva. Ministar je poručio da će nadležne službe razmotriti te zahteve, jer, kako je naveo, bez osnovne infrastrukture nema ravnopravnog razvoja sela.

·   Od 4.720 sela u Srbiji, sad je u fazi nestajanja njih 1.200 je imaju manje od po 100 stanovnika. RZS najavljuke da će na mapi Srbije 2052. godine biti manje 3.000 sela, odnosnonaseljenkih mesta kakoa to piše u Ustavu Srbije!

·   „Ako ne sačuvamo sela – izgubićemo i državu! Zato su ovakva gazdinstva ne samo poljoprivredne celine, već čuvari identiteta i budućnosti Srbije“, poručio je ministar  poljoprivrede nakon posete selu Vina;

Stop za uvoz mleka!

·   Imajući u vidu da su mlekare opterećene istorijskim lagerima zbog povećanog uvoza, povećane proizvodnje i smanjene potrošnje, sadašnje Ministarstvo je zaustavilo izdavanje uvoznih dozvola za mleko, mlečne proizvode, kao i za proizvode na bazi palminog ulja koji zamenjuju mleko – rekao je tada Glamočić, a saopštilo to ministarstvo;

Ministar je razgovarao i sa predstavnicima najznačajnijih mlekara u Srbiji, među kojima su i Mlekara Imlek, Mlekara Ub, Somboled, Šabac, Meggle, Mlekara Lazar i Milk house.

Ministar je tada obavezao sve mlekare da dostave podatke o trenutnim zalihama, u cilju zajedničkog definisanja mera za smanjenje viškova, bez narušavanja stabilnosti tržišta. Naveo je da je potrebno izgraditi u najkraćem roku čvršće partnerstvo sa proizvođačima i prerađivačima mleka, kako bi se taj sektor sistemski unapredio i kako bi se „ojačala otpornost na izazove“ na domaćem i inostranom tržištu. Ministar je ukazao da je stanje u sektoru mleka posledica niza problema koji pogađaju celokupnu poljoprivredu, te da je potrebno trajno i organizovano raditi na njihovom rešavanju. Ministarstvo radi na formiranju jedinstvene platforme za komunikaciju svih aktera, što će omogućiti brže i efikasnije reagovanje na sve izazove!

·   U saopštenju resornog ministarstva tada je bilo navedeno da je na sastanku konstatovano da postoje ozbiljni problemi sa kvalitetom mleka zbog pojave aflatoksina, što je uticalo na mogućnost izvoza;

 Istaknuto je da će biti preduzete mere za poboljšanje kvaliteta mleka kroz pravovremene tretmane u biljnoj proizvodnji, pri čemu će značajnu ulogu imati upotreba dronova za tretiranje kukuruza fungicidima. Ministarstvo će, kako je tada navedeno, obezbediti podsticaje i kredite za nabavku dronova. Na sastanku je utvrđeno da će se ubrzano rešavati problemi sa otkupom mleka, kao i da je manji zastoj u mlekari Ub „nastao zbog obaveznog remonta mašine, koji je već bio ranije zakazan“. Tada je proizvođačima rečeno da će otkup mleka u toj mlekari biti normalizovan, do 5. maja 2025. godine.

Ali, problemi se opet javljaju!?

·   Ministar ocenjuje da je zaštita domaće proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda „apsolutni“ prioritet. U vezi sa inicijativama Ministarstva za jasnije deklarisanje proizvoda, prisutni proizvođači i prerađivači jednoglasno su podržali izmene koje omogućavaju da potrošači budu precizno informisani o sastavu proizvoda, posebno u slučajevima kada proizvod sadrži palmino ulje. Sprovođenje te uredbe redovno kontroliše i inspekcija!

Obećanja

·   U slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu izazvanih prekomernim uvozom mleka po damping cenama, država će uvesti prelevmane – zaštitnu taksu ko jom bi se nadoknadila razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaće proizvodnje, najavilo je Minis tarstvo poljoprivrede;

Ova mogućnost navedena je u dopuni saopštenja sa sastanka koji su održali predsed nik Vlade Srbije Đuro Macut i ministri poljoprivrede Dragan Glamočić, pri vrede Andrijana Mesarović i trgovi ne Jagoda Lazarević sa predstavnici ma proizvođača mleka i trgovinskih lanaca.

·   Dopunu saopštenja zatražili su sami proizvođači mleka, jer se u prvo bitnoj verziji nije pominjala mogućnost uvođenja prelevmana.

U dodatnom saopštenju ponovljeno je da su na sas tanku analizirani aktuelni izazovi u sek toru mlekarstva, nastali kao posledica poremećaja na evropskom i globalnom tržištu mleka, kao i potencijalni utica ji tih kretanja na domaće tržište. Kako je navedeno, postignuta je saglasnost da se, u uslovima očekivanog pojeftinjenja mleka u Evropi i regionu, kroz dogovor svih aktera u lancu – od pri marnih proizvođača do trgovine – radi na snižavanju cena mlečnih proizvoda, sa ciljem povećanja potrošnje, ali bez ugrožavanja domaće proizvodnje i ot kupnih cena!

Predstavnici udruženja proizvođača mleka i odgajivača gove da izneli su više konkretnih zahteva, ukazujući na potrebu očuvanja sigur nosti otkupa mleka, sprečavanja pri tisaka na otkupne cene, jače kontrole uvoza i suzbijanja šverca mlečnih proi zvoda, kao i na značaj institucionalne podrške sektoru stočarstva. Ministarka privrede Andrijana Mesarović izjavila je da će država podržati dogovore koji vode ka većoj potrošnji mleka i stabili zaciji tržišta, ali bez prelamanja tereta krize preko leđa poljoprivrednika!

·   Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić naglasio je da Srbija ostaje čvrsto uz svoje poljoprivredne proizvođače i da država neće dozvoliti nelojalnu kon kurenciju, damping cene i urušavanje domaćeg stočarstva!

Ministarstvo je najavilo izmene Zakona o poljoprivredi kojima će se propisati obavezni rokovi plaćanja za kvarljive proizvode, čime će se dodatno zaštititi interesi domaćih proizvođača i prerađivača.Takođe, Ministarstvo poljoprivrede će u saradnji sa Ministarstvom trgovine stalno raditi na kontroli i ograničavanju marži za mleko i mlečne proizvode.

 · Na početku prošle 2025. godine postignut je i dogovor mlekara i ministarstva: Imlek i Dr Milk otkupljuju viškove, pa je rečeno, biće otkpljeni svi viškovi sireva i mleka, naglašeno je, 24. januara 2025. godine. Na sastanku u ministarstvu poljoprivrede, kome je prisustvovao tadašnji ministar dr Aleksandar Martinović, kao i predstavnici nekoliko mlekara, dogovoreno je da će dve velike mlekare – Imlek iz Beograda i Dr Milk iz Ub, tada za nekoliko dana hitno otkupiti sve viškove mleka! Dogovor je postignut pošto su, kako je saopšteno posle sastanka, razmotreni svi problemi u vezi sa viškom mleka koji se pojavio u pojedinim delovima zemlje;

·   Ministri se menjaju, a problemi se rešavaju, ali i javljaju novi, veći i dugotrajniji! Sadašnji ministar je 17 po redu od 2000. godine. On je po drugi put u ovoj fotelji. Prvi put je bio 2014. godine. Vreme provedeno u fotelji ministra poljoprivrede od 2000. godine do sada je bilo 14 meseci. Ali većina problema se ostavlja uvek narednom ministru za rešavanje…! Tako je i sad!

U vreme eks ministra dr Aleksandra Martinovića, na sastanku je takođe dogovoren i modalitet otkupa svih viškova sireva koji su, pre svega, lagerovani u manjim i srednjim mlekarama u centralnoj Srbiji. U Srbiji se godišnje proizvodi oko 60.000 tona 17 vrsta sireva. Izvozi se jefitno oko 15.000 tona, prilikom uvoza skupo se plaća kupovina oko 12.500 tona godišnje. „Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apsolutno će biti na raspolaganju proizvođačima mleka u rešavanju svih izazova sa kojima se suočavaju“, poručio je tada Martinović. Tiprobolemi biokli supre svih ovih ministara, svi su obećšavali rešvanje, ali su uvek ostajalai da ih reši neki novi ministar. I nikada ih niko nije rešio!

Prehrambeni suverentiet u fokusu nove strategije poljoprivrede!

·   Nova strategija poljoprivrede Srbije koja će važiti od 2025. do 2034, godine treba da ispravi sve ove dosadašnje propuste agrara Srbije. Za loše stanje i propast stočarstva i nestanak prehrehambenog suvrentieta odgovorni su kreatori strategije koja se sprovodila od 2014.do kraja 2024. Godine. Jer, mnogo ima lošeg što je ona donela narodu i državi, pa je pa će to sad sve morati da ispravlja nova Strategija. Pored niza ostalih propusta  prošle strategije, navjeći je bio je gubitak prehrambenog suvereniteta Srbije;

Produbljuje se kriza u mlekarstvu

Kriza sa viškovima mleka u Srbiji i dal je traje, a proizvođači upozoravaju da konkretnih rešenja nema i da je tržište pod snažnim pritiskom uvoza. Iako među udruženjima postoje razlike u nastupu i taktici, zajednički zahtev je hitno uvođenje prelevmana i pojačana kontrola na granicama, kako bi se, kako tvrde, zaustavio nekontrolisan uvoz mlečnih prerađevina koji obara otku pnu cenu i guši domaću proizvodnju. Deo proizvođača najavljuje razgovore sa Ministarstvom poljoprivrede, dok drugi tvrde da vlast sa njima ne želi da razgovara i da zbog protesta trpe pri tiske. U praksi, proizvođači navode da deo mleka uspeju da prodaju mleka rama, deo se prodaje ispod cene, a u pojedinim slučajevima mleko se i pro sipa, jer otkup izostaje ili se količine smanjuju. Predrag Veljković, pred sednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja upozorava da su mlekare, naročito one koje proiz vode sir i kačkavalj, pod udarom uvo znih proizvoda, zbog čega teško pla siraju domaću robu. Kao rešenje vidi prelevmane i strože kontrole, uz oce nu da se ponuđene ideje – da mlekare otkupe sve po 30 ili 35 dinara po litru – suštinski ne bave uzrokom proble ma. S druge strane, Milija Palamarević, predsednik Udruženja odgajivača go veda Centralne Srbije, najavio je da će u Beogradu, biti održan sastanak dela proizvođača i prerađivača sa Ministarstvom poljo privrede. On smatra da bi prelevma ni na mleko u prahu i tvrde sireve brzo „smirili“ tržište i podstakli redovni ji otkup.

Palamarević ističe i da su ot kupne cene na terenu od oko 30 do najviše 55 dinara po litru, u odnosu na troškove, nedovoljne: prema njegovoj računici, samo dnevna ishrana muzne krave može dostići oko 1.090 dinara, što uz prosečnu proizvodnju od 20 litara mleka zahteva cenu od oko 55 dinara po litru da bi se pokrili os novni troškovi.

Predsednik udruženja „Naše mleko“ Milan Pajić navodi da nji hovo udruženje nije imalo kontakt sa Ministarstvom i ukazuje na rast zaliha i mogućnost daljeg obaranja otkupne cene. Dodaje da je smanjio proizvodn ju, jer nema svrhe povećavati količine u ambijentu u kojem proizvođači, kako kaže, treba da budu srećni ako im se mleko otkupi po bilo kojoj ceni. Udruženja poručuju da je problem širi i da pogađa hiljade gazdinstava, uz up ozorenje da će se bez brzih mera pritis ak na proizvođače nastaviti, a rizik od gašenja farmi rasti.

Odbor za poljoprivredu podržao nacrt strategije za razvoj poljoprivrede do 2034.

·   Skupštinski Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu podržao je nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2025-2034. godine, koja za glavni cilj ima obnovu prehrambenog suvereniteta Srbije;

·   Koordinatorka izrade nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, prof. dr Tatjana Brankov istakla je da je opšti cilj ovog dokumenta obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i postizanje održivog razvoja ruralnih područja;

·   „Ovaj nacrt donosi promenu konceptualnog okvira poljoprivredne politike. Ova promena koncepta nije kozmetička, već suštinska. Do sada je poljoprivredna politika u velikoj meri bila usmerena na kratkoročne mere i reagovanja na krize“, rekla je Brankov.

Istakla je da novi nacrt strategije polazi od pristupa u kojem se agrarni sistem transformiše tako da istovremeno obezbeđuje dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane, ekonomsku održivost proizvođačima, zaštitu prirodnih resursa i pozitivne ishode po zdravlje stanovništva uz jačanje održivosti sistema na klimatske i druge spoljne šokove. „Ova promena koncepta omogućava pomeranje fokusa sa pojedinačnih mera na jasno definisane ishode, jaču povezanost sa Evropskim međunarodnim okvirom kao i unapređenje veze između znanja, naučno-istraživačkog rada i poljoprivredne prakse“, rekla je Brankov. Ona je navela da novi nacrt strategije predviđa i modernizaciju pijaca, koje treba da postanu savremeni centri za prodaju i plasman proizvoda domaćeg porekla, kao i uspostavljanje mehanizama za veću transparentnost u formiranju cena, uključujući imenovanje zaštitnika građana za hranu, kao i da strategija predviđa posebnu podršku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, i primenu „de-minimis“ podrške poljoprivrednicima, kao fleksibilnog instrumenta za reagovanje u slučajevima sezonskih tržišnih poremećaja.

„Značajna novina je i iniciranje izrade nacionalnog programa generacijske obnove u poljoprivredi, kao ključnog instrumenta podrške mladima u ruralnim područjima“, navela je ona. Kaže da se tokom izrade ove strategije tim vodio idejom da analiza postojećeg stanja u poljoprivredi treba da bude potpuno transparentna i da otvoreno pokaže slabosti i potencijale agrarnog sistema. „U poslednjoj deceniji se beleži pad samodovoljnosti u svim kategorijama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, osim u uljaricama. Posledično smanjuje se i pokrivenost uvoza izvozom, indeks konkurentnosti kod najvažnijih grupa proizvoda je rapidno opao i jasno se uočava asimetrija između proizvođačkih i maloprodajnih nivoa cena kod gotovo svih proizvoda“, upozorila je Brankov. Istakla je i to da je analiza indeksa produktivnosti pokazala da je Srbija u analiziranom periodu zabeležila prosečan godišnji pad ukupne faktorske produktivnosti od 1,1 odsto, što je drastično odstupanje od prosečnog rasta od 0,1 odsto na nivou Evrope.

·   „Ono što je dobro jeste da je naša poljoprivreda konzistentno tehnički efikasna, što znači da efikasno koristimo raspoložive resurse“, rekla je Brankov.

Odbornicima su predstavljeni i podaci Uprave za veterinu koji pokazuju smanjenje uvoza mesa i mleka u odnosu na 2024. godinu.

Nasuprot dugoročnim trendovima za prošlu deceniju, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Predrag Rojević je rekao da je uvoz mleka u 2025. godini iznosio 52.800 tona, dok je u 2024. uvezeno 66.700 tona.

·   Kako je naveo, izvoz mleka, koji je u 2024. iznosio 64.762 tona, u 2025. godini dostigao je 61.700.

·   To znači, kaže, da je bilans 2025. godine bio oko 9.000 tona u korist izvoza, za razliku od 2024. godine kada je uvezeno oko 2.000 tona mleka više nego što je izvezeno;

·   Prema podacima koje je Rojević naveo, zbirno je u 2025. godini uvezeno 54.900 tona mesa svih kategorija (mimo prerađevina), dok je u 2024. godini uvezeno 66.000 tona mesa;

Premija za mleko u 2026. godini na osnovu kvaliteta

Od 1. januara 2026. godine premija za mleko biće isplaćivana na osnovu kvaliteta, čime će proizvođači – sa visokim standardima i rezultatima – biti najviše, objavljeno je tokom 2025. godine. Kako će se to postići, jer već jednu deceniju Naiconalna laboratorija za kvalitet je izgrađena u Batajnici, ali nikada nije proradila!

·   Od 1. januara 2026. godine premija za mleko biće isplaćivana na osnovu kvaliteta, čime će proizvođači – sa visokim standardima i rezultatima – biti najviše nagrađeni.Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić posetio je tokom 2025. godine selo Vina kod Knjaževca i tom prilikom obišao porodično gazdinstvo Jelenković, jednu od najuspešnijih stočarskih farmi u tom delu Srbije. Poseta je upriličena u trenutku kada je u štali trajala jutarnja muža, što je dalo autentičnu sliku svakodnevnog života i rada na farmi, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Razgovor sa domaćinima, vođen uz miris svežeg sena i zvuk muznih aparata, pokazao je da resorni ministar ne dolazi samo kao zvaničnik, već i kao stručnjak – profesor sa Odseka za stočarstvo na novosadskom Poljoprivrednomk fakultetu;

·   U saopštenju resornog ministarstva tada je bilo navedeno da je na sastanku konstatovano da postoje ozbiljni problemi sa kvalitetom mleka zbog pojave aflatoksina, što je uticalo na mogućnost izvoza;

 Istaknuto je da će biti preduzete mere za poboljšanje kvaliteta mleka kroz pravovremene tretmane u biljnoj proizvodnji, pri čemu će značajnu ulogu imati upotreba dronova za tretiranje kukuruza fungicidima. Ministarstvo će, kako je tada navedeno, obezbediti podsticaje i kredite za nabavku dronova.Na sastanku je utvrđeno da će se ubrzano rešavati problemi sa otkupom mleka, kao i da je manji zastoj u mlekari Ub „nastao zbog obaveznog remonta mašine, koji je već bio ranije zakazan“. Tada je proizvođačima rečeno da će otkup mleka u toj mlekari biti normalizovan, do 5. maja 2025. godine. Ali, problemi se opet javljaju!?

·   Ministar ocenjuje da je zaštita domaće proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda „apsolutni“ prioritet. U vezi sa inicijativama Ministarstva za jasnije deklarisanje proizvoda, prisutni proizvođači i prerađivači jednoglasno su podržali izmene koje omogućavaju da potrošači budu precizno informisani o sastavu proizvoda, posebno u slučajevima kada proizvod sadrži palmino ulje. Sprovođenje te uredbe redovno kontroliše i inspekcija!

Obećanja

·   U slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu izazvanih prekomernim uvozom mleka po damping cenama, država će uvesti prelevmane – zaštitnu taksu ko jom bi se nadoknadila razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaće proizvodnje, najavilo je Minis tarstvo poljoprivrede;

·   Mi nistar poljoprivrede Dragan Glamočić naglasio je da Srbija ostaje čvrsto uz svoje poljoprivredne proizvođače i da država neće dozvoliti nelojalnu kon kurenciju, damping cene i urušavanje domaćeg stočarstva!

Posebna pažnja posvećena je kontroli uvoza i suzbij anju nelegalnog prometa, a direktor policije Dragan Vasiljević najavio je pojačane kontrole na graničnim pre lazima i u unutrašnjosti zemlje. Naja vljeno je i jačanje veterinarske službe, kao i da će, u cilju efikasnije kontrole tržišta i pune zaštite interesa domaćih proizvođača i potrošača, na čelo Up rave za veterinu biti postavljen direk tor koji ispunjava sve stručne kriterij ume.

Ministarstvo je najavilo izmene Zakona o poljoprivredi kojima će se propisati obavezni rokovi plaćanja za kvarljive proizvode, čime će se dodatno zaštititi interesi domaćih proizvođača i prerađivača.Takođe, Ministarstvo poljoprivrede će u saradnji sa Ministarstvom trgovine stalno raditi na kontroli i ograničavanju marži za mleko i mlečne proizvode.

Na početku prošle 2025. godine postignut je i dogovor mlekara i ministarstva: Imlek i Dr Milk otkupljuju viškove, pa je rečeno, biće otkpljeni svi viškovi  sireva  i mleka, njglašeno je, 24. januara 2025. godine. Na sastanku u ministarstvu poljoprivrede, kome je prisustvovao tadašnji ministar dr Aleksandar Martinović, kao i predstavnici nekoliko mlekara, dogovoreno je da će dve velike mlekare – Imlek iz Beograda i Dr Milk iz Ub, tada za nekoliko dana hitno otkupiti sve viškove mleka! Dogovor je postignut pošto su, kako je saopšteno posle sastanka, razmotreni svi problemi u vezi sa viškom mleka koji se pojavio u pojedinim delovima zemlje.

·   Ministri se menjaju, a prpoblemi se rešavaju, ali i javljaju novi! Sadašnji ministar je 17 po redu od 2000. godine. Vreme provedeno u fotelji ministra poljoptibtrfr do sada je bilo 14 meseci. Ali većina problema se ostavlja uvek narednom ministru za rešavanje…!

U vreme eks ministra  dr Aleksandra Martinovića, na sastanku je takođe dogovoren i modalitet otkupa svih viškova sireva koji su, pre svega, lagerovani u manjim i srednjim mlekarama u centralnoj Srbiji. U Srbiji se godišnje proizvodi oko 60.000 tona 17 vrsta sireva. Izvozi se jefitno oko 15.000 tona, priliko uvoza skupo se plaća kupovina oko 12.500 tona godišnje. „Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apsolutno će biti na raspolaganju proizvođačima mleka u rešavanju svih izazova sa kojima se suočavaju“, poručio je tada Martinović.

HRVATSKA: Ključ u bravu stavilo 200 mlekara!

·   Proizvodi se svega 40 odsto potrebnog mleka!

·   Pad broja domaćih proizvođača mleka i dalje je konstantan. Prošle godine ključ u bravu svojih farmi stavilo je 200 mlekara, i to mahom manjih farmera, pa se broj proizvođača sa 2.800 smanjio na oko 2.600, što predstavlja pad od približno 10 odsto, javlja Glas Slavonije;

·   Mleko od 55 centi: Ekonomska neodrživost farmi;

Ovo su podaci krovne organizacije proizvođača mleka – Saveza udruženja hrvatskih uzgajivača holštajn goveda (SUHUH). Predsednik saveza, Branko Kolak, mlekara iz okoline Đakova, ističe da su tokom 2025. godine sa proizvodnjom najviše prestali simentalski pogoni na severozapadu Hrvatske. Reč je o manjim gazdinstvima koja ne mogu da opstanu sa postojećim otkupnim cenama mleka, koje su na samom evropskom dnu.

·   U proseku, otkupne cene su oko 50 centi i na tom nivou su već duže vreme. Evropa je sa cenama išla nešto naniže, ali su njihove otkupne cene i dalje bolje od naših. Ranije je proizvođač dobijao 40 odsto od cene mleka na polici, a sada je to oko 30 odsto. Sa takvim cenama otkupa, duboko sam uveren da ljudima date farmu muznih krava i besplatno – ne bi je uzeli, jer ekonomske isplativosti nema – objašnjava Kolak;

On dodaje da su mnogi koji i dalje rade to učinili samo zato što su povukli sredstva iz fondova, pa su u obavezi da određeni broj godina ostanu u proizvodnji, iako nemaju ekonomsku računicu. Procenjuje se da je 2025. godina završena sa približno 400 miliona litara mleka, dok je 2024. godine ta brojka bila znatno veća.

Samodovoljnost na kritičnom nivou

– Generalno gledano, stanje nije dobro. Samodovoljnost nam je tek nešto više od 40%. Trebalo bi da rastemo, a mi konstantno padamo. Država se hvali da je u poljoprivredu i ovaj sektor uložila milione evra, ali dobar deo toga nema veze sa poljoprivredom, već sa ulaganjima u seoske vrtiće, šumske puteve i vatrogasne domove. To su mere za ruralno područje, ali za opstanak tog područja najvažnija je upravo poljoprivreda – smatra Kolak.

O autoru

UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE: Branislavu Gulan nagrada za životno delo!

·   Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan je dobitnik Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije (UNS) u 2025. godini;

·   Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka;

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

U obrazloženju žirija prilikom uručenja ovog priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

·   „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domet! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mji je na na doražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji;

U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio presednkik VIII saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine između ostalog kaže:

I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonoimskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u medijima eks Jugoslavije!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprorter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. Godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogođeno od hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna!

Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji,sa druige neproiajteljske strane u Vukvoaru, pronosili su oni koji nisu ni bili samo! Svako, posebno oni koji nisu bikli na ratištu, stvarali su i širili svoje priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarli svoje viđenje tragičnog dogašaja nije bio tamo! Osim mene!

Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

Istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovim ličnih stvari!

Dakle, Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Delo i akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“  dobili su zaposleni. Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio za dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci  kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, privatizacija je poništena…

·   List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

·   Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana LogarNema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljebljenje našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

·   Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)