Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer je prosek starosti života žitelja sela, koji obrađuju zemlju, 60 godina!

·   Virus afričke kuge otkriven na nekoliko mesta, u okolini Bogatića, Loznici i… Od kada se pojavila u Srbiji etunazirano je više od 80.000 grala, a samo u ovoj tekućoj oko 1.000 grla. Šteta je nenadoknadiva jer se eutanaziraju suprasne krmače koje bi donele podmladak!

·   Svaka nova vlast od 2000. godine obećava boljitak u agraru, koji se ogleda u gradnji na stotinama hiljda hektara nove sisteme za navodnjavanja, poljoprivrednu komoru koja postoji, u Beogradu koaj već postoji, prov od 1937. godine, pa je ponovo osnovana septembra 2017. godine, a već pola veka se agararu obećava da će biti u Srbiji strateška privredna grana.

·   To su sve, samo obećanja, od kojih za sada nema boljeg života!

Branislav GULAN

Eutanazirano skoro hiljadu svinja!

Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno se nalazi u nezavršenim reformama. Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle 2000. godine u Srbiji… To znači da neprekidna traje reforma sa novim obećanjima za svetliju budućnost. A, tajboljtai uve se odlaže za sutra, ili sledeću godinu! Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu,  dok oni vladaju, kako to kažu vlasti, ali je taj boljitak stalno na sve dužem štapu. Kao kada se gleda  u spajanje neba i zemlje, pa kada se približiš tom cilju, on postaje sve dalji.  Taj boljitak osećaju samo vladajuće garniture, članovi njihovih partija, pa možda ponekad i  poneki dalji saradnik! Mnogi drugi čekaju taj boljitak iz dana u dan, meseca u mesec, godine u godinu, pa decenkija po deceniju, koliko najmanje vlada svaka nova garnitura. Narfod, zbog koga oni to čine, uglavnom  ode sa ovog sveta, na put bez povratka, ne osetivćši šta su im to, osim obećananja, stvorili oni na vlasti, koji su obećavali isključivo oni uživali!

Evo sad, ponovo. Afrička kuga  svinja hara Srbijo,. Konrketnol seliam u okolini Bogatića, Crnom Barom i uokolini Loznice… Mnogo novih i obnovljenih žarišta žarišta i stotine životinja je  eutanazirano!  Poznavaoci prilika kažui da je samo u ovoj godinji već eutanazirano više od 1.000 svinja!? Luka Milinčić iz Crne Bare rekao je da je imao mini farmu krmača, ali su zbog kuge svi uginuli. Zbog pojave afričke kuge svinja u Crnoj Bari kod Bogatića eutanazirano je samo u prvom naletu  više od 400 grla. Na ovom području za nekoliko dana otkriveno je šest žarišta opasne i neizlečive bolesti koja pogađa isključivo svinje, ali ne predstavlja opasnost po ljude. U svim domaćinstvima ističu da od toga žive, pa da je trenutna šteta po domaćinstvu samo po više desetina hiljada evra. Pitaju se od čega sad da žive kako da izmire obaveze i da pripreme jesenju setvu. Jer, para za setvu nema! A, šteta će se tek kasnije javiti jer je trebalo da imaju po više stotina prasića u oborima od suprasnih krmača koje su eutanazirane. Ističu da im je žao, posebno što je eutanaziano i više stotina zdravih grla.

U svojim istorijskiim obećanjima najnovija vlast je dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju boljitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlja u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbinu i da stalno daje obećanja za bolji život, koji im je sve dalji. Kakva je takva, ali se u njoj narod ne maltretira i ne hapsi kao u Srbiji. I nemora dugo kao u Srbiji da čeka, pa najčešće i ne dočeka taj obećani bolji život na planeti Zemlju u državi Srbiji. Stanovnika je sve manje, za 10 godina manje nas je za 500.000. Sad oni koji svaki dan spavaju u Sroibjki je oko 6,6 miliona. Pošto nisu ispuinjeni zahteivma blokaderima, oni se već pakuju za odlazuka iz Srbije na ptu sa kartom u jednomk pravcu bez želje zapovratak. Dakle, odlazhe oni koji trabacda žoive u ovoj zemklji, da je razvijajau. Republoiak Srbija je biti još starija iodnajstarijih u njij, Evorpi i svetu. Jer, ko će ostati unjoij da radi i proizuvodi – mladi penzioneri. To je projektar onih koji žele da proteraju blokadere!

Stižu virusi…

Srbija danas je na broju goveda pod pre 100 godina,a broj svinja je na niovui koji je bio I posle Drugog svetskgo rata, 1947. godine. Kada je svinjsko meso u pitanju i mleko, Srbija nema prehrambenu sigurnost sve dok ove potrepštoien nestig nu iz uvoza. Sad možemo da ima novca da se platoi taj uvoz. A, u 2024. Godini samo zsa taj signri uvoz od 50.000 tona svinsjgko mesa, 500.000 prasića, mleko I prerađevine država Srbija je palatial 650 miliona evra. U 2023. godini, takođe toliko… Dok kad će moći da se plaća taj uvozu, osetićemo svikojuii ostganemo ovde da živimo.

Eto, sad će se tojoš podstaci, jer agrička kuga ponovo stigla  u Crnu baru gde je otkriven virus pa je samol u jednom domaćinstvu odmah eutanazriano 41 grlo. Iz opštinskog kriznog štaba i veterinarske inspekcije apeluju na sve građane da se striktno pridržavaju preventivnih mera i uputstava nadležnih službi, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Luka Milinčić iz Crne Bare rekao je da je imao mini farmu krmača, ali su zbog kuge svi uginuli.

– Kada se pojavila ta kuga, kada smo čuli u selu, ja sam preuzeo sve mere zaštite kod mene na domaćinstvu. Supruga i ja smo dezinfikovali sve i nismo izlazili iz dvorišta, a nismo nikoga ni puštali dvorište. Apelujem na sve moje prijatelje, kolege, seljake da prijavljuju uginuće, da niko ne krije ništa, da ne zatrpavaju bez doktora, da dođu da izvade uzorke, da se ne bi širilo mnogo dalje i da bi što pre mogli da preduzmemo da nastavimo s proizvodnjom prasadi – rekao je on.

Poljoprivrednici nemaju razlog da kriju životinje zaražene afričkom kugom!

Zbog afričke kuge svinja od početka 2025. godine u Srbiji je eutanazirano 911 grla, od odnosno kada ovo čitate to je već pemašilo 1.000 grla. Poslednjih deset dana zahvatio nas je novi talas aktivnih žarišta i to u Mačvanskom, Podunavskom i Zapadnobačkom okrugu. Akademik i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Cvijan Mekić kaže za RTS da broj obolelih životinja za sada nije alarmantan. Naglašava da se sa virusom možemo izboriti bez većih posledica po stočni fond ako se na farmama budu poštovale biosigurnosne mere, ali i da mora da se suzbije šverc neregistrovanih grla.

Poslednjih  dana imamo nova žarišta afričke kuge svinja u Srbiji,  ali trenutno, situacija nije alarmantna, kaže za RTS akademik Cvijan Mekić. Kaže da su krivci za širenje zaraze nepoštovanje biosigurnosnih mera, ali i nelegalna trgovina neregistrovanim životinjama. „Najveći problem naših odgajivača je što mnogi nisu shvatili ozbiljnost situacije. Ne znam koliko su odgajivači shvatili da na ulasku u njihovo dvorište mora da postoji dezobarijera. Da gosti koji im dolaze ne treba da idu u proizvodne objekte. Da radnici i oni treba da oblače čizme i radna odela koja su specifična i čista. Kad izlaze iz proizvodnog objekta da moraju to da skinu i posle obuku čisto“, ističe akademik Mekić i napominje drugi problem, nelegalnu trgovinu.

Kako kaže i pored obaveze registrovanja i obeležavanja životinja na farmi, jedan značajan broj životinja nije obeležen. „Ako se te životinje stavljaju u promet, i ako nije procedura prometa napravljena, onda se bolest ovako brzo širi. To rade nakupci. Vi ne smete da transportujete životinje ukoliko nisu veterinarske stanice koje su nadležne za taj region izdale zdravstveno uverenje i pasoš koji će da prati te životinje“, kaže Mekić i navodi da je za suzbijanje sivih tokova nadležna inspekcija Ministarstva poljoprivrede.

Napominje i da je za suzbijanje afričke kuge svinja jako važno da poljoprivrednici ne kriju da se na njihovom gazdinstvu pojavila bolest. Da sami ne spaljuju i ne zakopavaju uginule životinje. Akademik Mekić, koji je ujedno i stalni sudski veštak, ističe da je u prethodnom talasu bolesti ustanovio da poljoprivrednici nemaju razloga da sumnjaju u saradnju sa nadležnim službama.

U prethodnom talasu je eutanazirano više od 80.000 grla. Ja sam ta da imao zahteve advokata da razmotrim tužbe nekih domaćina. Međutim, moram da pohvalim komisiju koja je radila procenu, da su vrlo realni bili, ja nisam imao šta da dodam, vrlo su realno procenili i sve kategorije su isplaćene. Stočari se nadaju da da će i novi slučajevi eutanazhije koji su u obradi biti tretirani na isti način, a to znači da se nadoknadi bar ova šteta. Jer, šteta od euitamnzaije je mnogo veća. Računajte samo nadoknadu suprasnih   krmača,koliko je njih iprasića, otišlo na drugi svet. A, da  u se oprasile i donele mladnce, pa oni isto to da  su doneli kada im dođe vreme, gde bi bili naši stočari. Ovako, će mu, nadoknaditi samo da bi preživeli.

Put dobrovoljne propasti!

Na osnou svega ovog  i takvog života, paorskog, u ovomslialju sotačrskog, vidi se da oni sve čine I da kje to njihjov put dpobrovoljne propast!!! Jer, od obećanja boljeg života u selima, za sad, nema ništa! Ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat su da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan prekarni rad!

Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju boljeg života na selu – primedba B.G.) predstavlja i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti i nepoketnim i bezopasnim, potpuno i zauvek.  I ta obmana čekanjam tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, alit e obmane – nikad ni doveka“!

I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života.

A, to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!

Zaraza čekanjem, način vladanja!

Međutim, ljudi na selu i ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolje vidi po ruinama u 50.000 praznih kuća, bez vlasnika i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi. Doduše od tih 200.000 praznih kuća za poslednje četiri godine, zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, dobile su 3.720 vlasnika, smanjen je broj. Na osnovu te akcije kao da je osnovano jedno selo od 16.000 stanovnika.  Koliko je to najbolje pređenje je sa današnjom Crnom Travom koja kao opština ima 1.500 sanovnkika. To znači da je osnovano deset takvih sela širom Srbije.

Do sada se uglavnom odlazilo iz sela u grad. Ova akcija koju vodi Ministarstvo za brigu o selu, pokazala je i suprotne tokoke.l sad se sve više iz grada a odlazi na selo. Trećina onih koji su dobili kuće na selu odlučila je da promeni sredinu. Pa su iz gradA otišli u selo da žive. To je nešto novo i pozitivno uovoj akciji. Jer, je 4.720 sela u Srbiji dobilo toliko novih stanovnika. Prema oceni Republičkgo zavdoa za satisitku, u Srbiji će do 2050. godine sa mape nestati oko 3.000 sela, Ovo štoi radi MBS i ministar Milan Krkobabić, jedna je od retkih je akcija u Srbiji koja se vodi ka spasavanju sela Srbije. A, spasavanej sela Srbiej znači i spasavnesj države! Zahvaljujući državi koja je posle njihove odluke da hoće da žive u selima, kupila i poklonila im je toliko kuća. To su sve ljudi proečno stari oko tri decenije i rešili da se odvoje od roditelja te da odu na selo i reše stambeni problem pre 45 godine života.

Problem je veliki, puno je onih koji se javljaju na konkurs, a nedovoljno novca da se proces ubrza. Jer, ovim tempom tRajaće pola veka! To je šansa da beskućnici do 45 godineh života odu na selo reše najveći životni problem.Da dobiju svojkrov nad glavom. Ali, njiam je tamo potreban i posao… Dakle, brzina rešavanja problema zavisiće od toga koliko se ozbiljno shvati da bez sekla nema ni države! A, od toga opet zavisi brzina dotoka namenskgo novca novca za odlazak iz sela u grad. A, po onim kako se to radi, to je proces koji će trajati pola veka! To su zadaci za sadašnje, ali i sv buduće vlade!

To je dobra akcija MBS jer je osnovano i 1.100 novih zadruga. Ali, da bi te zadruge radile od njive do trapeze, potrebna im je i prerađivačka industrija. A, nje nema jer je u pljačkaškoj privatizaciji, obavljenoj uz pomoć države posle demokratskih promena nakon 2000. godine, i ona privatizovana.

Misija na delu

 „Sela Srbije čekaju mlade ljude. Samo sa njima imaju šansu da opstanu“, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, povodom sumiranja rezultata rada Ministarstva u 2024. godini i dodao: „Ovo što radimo je misija na delu, počelo je i uzelo maha osamostaljivanje mladih ljudi. To nije kampanja, to je dugoročno strateško opredeljenje Republike Srbije, od posebnog značaja za očuvanje nacionalnih i državnih interesa“, izričit je Krkobabić. „Pravi primer su tih 16.000 žena, muškaraca i dece, ti mladi ljudi koji su stekli svoje nove domove, useljavajući se u 3.720 kuća u selima širom Srbije“, poručio je Krkobabić.

Predstavljeni su svi programi ovog Ministarstva, realizovani u čak 153 lokalne samouprave u Srbiji, od ukupno 174. Program naseljavanja napuštenih sesokih kuća, svojevrsna „lična karta“ ovog Ministarstva, odavno je premašio sva očekivanja. Samo je 2024. godine oživelo 870 napuštenih seoskih kuća širom Srbije.

U ime njih, prisutnima se obratila Mina Vujanović, koja se sa porodicom iz Beograda nedavno preselila u selo Brajkovići kod Kosjerića. „Zahvaljujući ovom programu, ostvarili smo naš san, stekli krov nad glavom, a sada je sve lakše. Suprug je automehaničar, a ja sam pokrenula svoj biznis, pravim heklane torbe. Nameravamo da uzgajamo koze, imamo velike planove, ali sve to ne bismo mogli bez ovog programa i pomoći države. Deca će odrastati u zdravoj sredini, a tamo nam je sve blizu- škola, vrtić, dom zdravlja…“

Seobe u selo…

Slično priča i Dragana Janjin, koja se sa svojom porodicom preselila iz Novog Sada gde su živeli kao podstanari u Đurđevo, u opštini Žabalj. Danas planiaju da se bave uzgojem pilića u okviru svog imanja, koje su uredili prema svojim potrebama.

Tu misiju odlazak iz grada u selo uspešno sprovodi MBS. Vojvodina i sela u njoj su najprivlačnija. To je i mesto Đurđevo, prema podacima Wikipendije, u Vojvododini između Novog Sada I Zrenjanina, u opštini Žabalj. Prema popisu iz 2011. godine u njemu je bilo je 5092 stanovnika. Reljef đurđevačkog atara je prilično ravničarski.

U setvenoj strukturi vodeće mesto zauzimima kukuruz i pšenica. Pored svega toga Đurđevčane najčešće spominju po tomelšto je  najbolji dokaz kvaliteta i tradicije, a to je lubenica. Tu je i Lovište Lovačkog društva „Zec“. Ono zahvata površinu od 8.033 hektara sa više sorti useva. Udaljeno je 25 km od Novog Sada.

Mini busevi domovi kulture

Čak 500 sela u Srbiji nema asfaltnu vezu sa svetom. Seoskom stanovništvu značajno je olakšao život besplatan prevoz minibusevima u Srbiji. U 2024. godin dodeljeno je još 17 vozila, čime je njihov ukupan broj od početak programa – 78. Do trentuka pisanja ovog teksta vozila su otišla i u četiri opštine na Kosovu i Metohiji.

Posle uspešno realizovanog programa „500 zadruga u 500 sela“, sa istim ciljem osnaživanja privrednih aktivnosti u selima, ove godine pokrenut je Program podrške razvoju privrednih aktivnosti. Mladi koji dobiju kuću, sada dobijaju priliku da u svojim selima razviju posao. Novac za preduzetnike dodeljen je u 14 opština, koje će ga rasporediti vrednim zanatlijama i malim privrednicima sa svijih teritorija. Očekuje se da oko 50 prvih preduzetnika već početkom godine krene u realizaciju svojih biznisa.

Jednako kao i žiteljima gradova, i stanovništvu na selu je potrebno mesto na kom će se okupljati, družiti, obeležavati važne datume, organizovati kulturne i sportske događaje. Zato je još jedan novi program Ministarstva za brigu o selu – dodela novca za obnovu Seoskih domova imao veliki odjek i podjednako interesovanje lokalnih samouprava. Novac je dodeljen i uskoro počinje obnova 19 Seoskih domova, i to odjednom. To su Domovi kulture ili Zadružni domovi u selima širom Srbije. Ponovo će to biti mesta gde pulsira život, mesta gde će se okupiti mladi, ali i najstariji.

I u 2024. godini širom Srbije realizovani su Miholjski sureti sela, manifestacija koju je osmislio i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem utemljio ministar Krkobabić. I 2024. godine godine od juna do decembra ova manifestacija okupila je oko 250.000 učesnika, iz 1.500 sela u 113 opština širom Srbije. Svečanost u Palati Srbija upotpunile su boje i ukusi iz raznih krajeva Srbije. Gosti iz metropole naivnog slikarstva, sela Kovačice priredili su malu izložbu naive, vredne članice Udruženja žena „Šimanovčanke“ prikazale su radionicu tkanja, veza i heklanja, a domaćice iz Ade najslađi deo Miholjskih sureta uz tradicionalne ukuse Vojvodine. Susreti se masovno organizuuju i tokom 2025. godine! Evo primer ai sa Kosova i Metohije.

Negotin i sva njegova sela na novom početku

 „Za Negotin kažu da od njega počinje Srbija. Grad i sva njegova sela su na novom početku, od 2025. godine! Programi Ministarstva za brigu o selu su prihvaćeni i na veliko zadovoljstvo meštana daju vidljive, konkretne rezultate. To su iznova podignute zadruge, minibus za besplatan prevoz od sela do sela, 15 porodica koje su stekle svoj krov nad glavom, a neke su došle čak i iz Beograda, nezaobilazni Miholjski susreti i kruna svega – ovaj prelepi Seoski dom u Štubiku, spreman da ponovo bude društveno i kulturno sedište“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić tokom radne posete Negotinu i njegovim selima, u Borskom upravnom okrugu.

Na sastanku sa čelnicima Opštine, razgovarano je o realiziciji programa Ministarstva za brigu o selu, o posledicama nedavnih požara koji nisu naneli veće materijalne štete, ali o spremnosti države i lokalne samouprave da preventivno deluju.

Ministar je obišao bračni par Marković u selu Vratna, koji je prošle jeseni dobio kuću na konkursu ovog Ministarstva. Beograđani Ana i Borisav odlučili su da napuste prestonicu, svoje sigurne poslove i nastave da žive i rade u seoskom okruženju. Kako kažu, tamo neće sedeti skrštenih ruku, jer su pokrenuli i neobičan biznis za koji im je nova adresa idealna – iznajmljuju kampere za avanturističke ture.

 „Kuća koju smo dobili nam izuzetno znači, jer je stigla u pravi čas i omogućila nam da ostvarimo naš san da živimo u mirnijem i zdravijem okruženju i da se bavimo turizmom“, rekao nam je Borisav koji je u Beogradu nakon završene Kriminalističko-policijske akademije radio u MUP-u, dok je supruga sa diplomom FON-a bila zaposlena u stranoj firmi u sektoru planiranja. Sada kada imaju svoj krov nad glavom, kažu da planiraju porodicu, ali im ne manjkaju ni poslovne ideje pre svega za razvoj turizma u đerdapskom kraju.

Ministar je posetu Negotinu nastavio u selu Štubik, gde je obišao Seoski dom kulture koji se potpuno renovira u okviru programa obnove seoskih domova ovog Ministarstva. Radovi su pri kraju, a njihova vrednost je oko 9,7 miliona dinara. Osim kompletnih unutrašnjih i spoljašnjih građevinskih radova, biće zamenjena stolarija, sređene elektroenergetske instalacije i nabavljena oprema i nameštaj.

„Ovo nam mnogo znači, 38 godina smo čekali ovakvo renoviranje, čak i prethodna ulaganja nisu bila ovako komletna. Zamenjen je pod, sređeni zidovi i obloženi prirodnim kamenom, rasveta je sada perfektna, čak je i plafon sa detaljima neba. Svi jedva čekamo da se u njemu okupljamo, slavimo i gledamo prve predstave i folklor“, rekao je predsednik mesne zajednice Štubik Miroslav Mihajlović.

Upravo u ovom domu Štubik će ovog oktobra biti i domaćin manifestacije Miholjski susreti sela, koja se četvrti put organizuje na terotoriji Negotina, a ove godine u selima čak 130 lokalnih samouprava. U planu su pastirske sportske igre, izložba nošnji i starih zanata, kao i stručna predavanja na temu poljoprivrede i kulturno-umetnički program.

Negotin je na još jednom konkursu Ministarstva za brigu o selu dobio i sredstva za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva, pa će uskoro udaljena sela ove opštine biti povezanija, a odlazak po svakodnevne namirnice, kod lekara ili u poštu i banku omogućen stnovnicima sela sada redovnom besplatnom linijom.

Osim navedenih programa, direktnim investicijama u opremu i mehanizaciju podržan je rad tri zadruge na ovoj teritoriji, piše u saopštenju Službe za odnose s javnošću Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije.

Miholjski susreti buknuli na Kosovu i Metohiji

 „Početak petih Miholjskih susreta buknuo je na Kosovu i Metohiji. Ogroman broj naših ljudi okupio se i pokazao jedinstvo i spremnost da stane u odbranu svog zavičajnog nacionalnog i kulturnog identiteta“, poručio je Milan Krkobabić ministar za brigu o selu i dodao: „Svečana liturgija i prisustvo Mitropolita raško- prizrenskog Teodosija, a zatim, časno viteško nadmetanje u sportskim, kulturnim i osobenim zavičajnim manifestacijama povezala je  naizgled obična, a u suštini jedinstvena kosovska pogača za koju kažu da je mnogo više od hleba i da predstavlja simbol okupljanja srpskog naroda“.

„Kosovska pogača je mnogo više od hleba – vode, brašna i soli. U njoj ne samo da su utkani umeće i ljubav domaćica, već je simbol okupljanja srpskog naroda, simbolična nit srpskog identiteta na Kosovu i Metohiji. Nezaboravan pratilac slavlja, ali i tužnih događaja, jedne kosovske porodice“, rekao nam je Milan Joksimović, predsednik Privremenog organa opštine Lipljan.

Lipljane je organizovalo trodnevnu manifestaciju, u selima Skulanevo, Donja Gušterica i Dobrotin. Program je obuhvatio likovnu koloniju učenika osnovnih škola, izložbe ručnih radova, antikviteta i domaćih proizvoda, a kao vrhunac održano je takmičenje za najbolju „kosovsku pogaču“. Čak 60 domaćica prikazalo je svoje umeće u mešenju ovog neizostavnog obeležja kosovske trpeze.Kako učesnice takmičenja kažu, Kosovska pogača je ogledalo svake kosovske domaćice, a najveći izazov je da pogača prilikom pečenja ne ispuca, nego da ostane glatka, kako bi se lakše ocrtala.

Kosovska Kamenica, treća je opština sa Kosmeta u kojoj su ove godine održani prvi put „Miholjski susreti“. U selu Bušnice organizovana je svečana liturgija, nakon čega je usledio kulturno-umetnički program u kojem je učestvovalo čak 15 društava iz zemlje i dijaspore (Sarajeva, Makedonije, Švajcarske, centralne Srbije i čitavog Kosova i Metohije), kao i više pevačkih grupa i solo izvođača. Na štandovima su bili izloženi domaći proizvodi, tradicionalna nošnja i rukotvorine, a posebno je istaknuta nošnja iz Donje Morave, koju je predstavila Hristina Ristić, inače nagrađene za najbolji štand.

„Miholjski susreti pokazuju da su više od manifestacije, a da polako ali sigurno postaju nezaobilazan deo naše kulturne baštine, deo koji budi nadu“, zaključio je Krkobabić.

Prepune tribine, u selu Šilovo kod Gnjilana bodrile su takmičare turnira u malom fudbalu kojim je otvorena višednevna manifestacija u ovoj srpskoj opštini na Kosmetu. Turnir je okupio 17 ekipa iz svih gnjilanskih sela, a finale je donelo puno navijanja, druženja i sportskog duha. Prvo mesto osvojila je ekipa Apis Pab Šilovo, a posebne nagrade dodeljene su za najboljeg igrača, strelca, golmana i fer-plej igrača.  Na kraju je publika uživala u kulturno-umetničkom programu.

Skupovi na Kosovu i Metohiji okupili su najveći broj posetilaca ikada u ovom delu Srbije. Bile su krcate tribine i gledališta, što je još jednom potvrdilo snagu i potrebu ovakvih događaja u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji. A, ovogodišnje otvaranje u južnoj srpskoj pokrajini više je od simbolike – to je poruka da srpska sela žive.

Do kraja juna, Miholjski susreti održani su i prvi put  u selima okoline Bačkog Petrovca, ali i već tradicionalno u boljevačkim i doljevačkim naseljima. O raznovrsnoj turističkoj ponudi ovog leta i jeseni, u svim krajevima Srbije, zainteresovani mogu da se informišu pomoću kalendara manifestacija, na sajtu Ministarstva za brigu o selu, navodi se u Saopštenju minsitarstvqa za brigu Vlade  Srbije.

I u selu se čula operska arija

„Selo i opera zašto da ne, kada su upitanju Miholjski susreti sela. Ovoga puta Sirogojno je utonulo u opersku ariju. Bilo je to pravo iznenađenje za brojne učesnike i posetioce. Ali ne slučajno. Svojevremeno su se na Menhetnu čuli zvuci operske arije dok su prezentovane rukotvorine veštih pletilja iz Sirogojna. Bila je to nadaleko poznata modna linija čuvene Dobrile Smiljanić“, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon Miholjskih susreta održanih u Sirogojnu i dodao: „Pored Čajetine, Miholjski susreti proteklih dana održani su i u selima Bačke Palanke, Bele Palanke i Vladičinog Hana, a u svaki od njih utisnut je osoben zavičajni pečat“.

Ovog leta tradicionalna manifestacija niže se u selima čak 130 gradova i opština, obara rekorde posećenosti, a poslednji u nizu doneli su i iznenađenja. Čajetinski susreti okupili su stotine posetilaca uz sportska takmičenja, igru, ali i nastup operskog pevača, konta tenora Ilije Nikolića, što je pokazalo da Miholjski susreti sela nude najrazličitiji program. „Ovakvi događaji jedinstvena su prilika da i publika u selima čuje operske arije, poput „O sole mio“ ili „Suriento“. Uprkos predrasudama, seoska publika izuzetno lepo reaguje na nastupe ne samo operskih pevača nego i na umetnost uopšte“,  kaže Nikolić i dodaje da nikada ne odbija priliku da nastupi u selima Srbije.

Karađorđevo  kod Bačke  Palanke bilo je domaćin dečije olimpijade. Skakanje u džaku najmlađih i nošenje jaja u kašikama izazvalo je glasno navijanje i burne aplauze, a jednako sjajna atmosfera bila je u selu Žitorađe kod Vladičinog Hana, gde su se čak i dame takmičile u držanju krigli punih piva. Osim dobre muzike, kvalitetnog kulturno-umetničkog i sportskog programa, prethodne nedelje Miholjski susreti širom Srbije mirisali su na kotliće. Od severa do juga kuvali su se prepoznatljivi gurmanluci. U Sirigojnu se spremao gulaš, u Karađorđevu se osam ekipa takmičilo u kuvanju pasulja, dok se čak 26 timova borilo za najbolje spremljenu mućkalicu u Žitorađi.

Miholjski susreti se nastavljaju narednih dana, a sa njima i kvalitetan program i iznenađenja u selima Vrbasa, Kučeva, Inđije, Svilajnca, Vlasotinca…

Potreban novi koncept poljoprivrede

Da bi se sve  to obavilo uspešno potreban je novi koncept agrarne politike Srbije. Ako se on uvede i sprovede u delo, onda će ukupan prihod u agraru Srbije na 3,26 miliona hektar koji se obrađuju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umesto današnjih najviše do šest miliona evra godišnje, da se poveća za nekoliko puta.

,,Odnosno današnji prihod po hektaru je samo 1.200 evra godišnje! Tek u tom slučaju prihod po hektaru ima šansu da se će za pola decenije bude 5.000 eva, pa zatim za isto toliko vremena da stigne i na 10.000. Jer, u Holandiji već danas je to 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj dobar deo vlasnika ostaruje i 37.000 evra po hektaru. Ukoliko se ne bude tako radilo, bolji život u agraru će da se čeka još šest pet – decenija“, dodaje prof dr Vitomir Vidović sa novosadskog Poljoprivredngo fakulteta.

Dakle, sve ovo govori da je zaraza čekanjem, najsigurniji način vladanja, u ovom slučaju, nad seljcima, odnosno proizvođačima hrane u Srbiji!

Jer, sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju! Ali, i pored nadanja, izgleda da nije došao kraj čekanju svim tim ljudima na selu, a to je oko 40 odsto stanovništva Srbije. Po dosadašnjim dogovorima sa vlastima nakon protesta na ulicama, taj proces će trajati još dosta vremena, najmanje još pola veka, da se stanje popravi.

Seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, ali, oni ga čekaju danas, a on nikad da stigne! I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta, jer je prosek starosti života žitelja, koji obrađuju zemlju, veći od 60 godina!

U Srbiji postoje tri vrste kuge – obična, afrička i politička“: Stručnjaci o problemu cena svinjetine u Srbij!

Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom juče je kritikovalo politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan.

Po rečima Branislava Gulana, analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina. „U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća! Suša je samo jedanglavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke.

Najniži broj blaga, odnosno, stoke u Srbiji!

Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).  U odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto!                                                                                       

S druge strane, ocenjuje da postoji ogroman rast u realnom budžetu poljoprivrede – za milijardu evra. „I kada pogledate takav jedan budžet, mislite, poljoprivrednicima je super. A, zapravo to nije tako. Znači, subvencije su pogrešno raspoređene, subvencije kasne. Na pitanje da prokomentariše broj ovaca i živine, analitičari ističu da je to ono što je potrebno i govedarstvu i svinjarstvu. „Što se ovaca tiče, iz svog iskustva mogu da kažem da je tu jako stabilna situacija. Vi imate 10.000 dinara po grlu ovce, imate stabilne koliko toliko cene, tražnju dobru i naravno da će se održavati ta proizvodnja uz blagi rast. To je ono što treba zapravo i ovima koji se bave svinjarstvom i govedarstvom.

Bio, neminovan uvoz svinjskog mesa!

Prema podacima Privredne komore Srbije  uvoz svinjskog mesa i prerađevina u Srbiju 2024. godine bio je neminovan. Jer sad više nema dovoljno iz domaćeg  tova i proizvodnje da se podmiri domaće tržište.

·   Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra;

·   Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra;

·   Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno 524,8 miliona evra u 2024.godini;

Šta se dešava u Evropi

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evropi pao za otprilike tri miliona grla, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada. Tumači da su podaci o povećanju svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom. „Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo više broj živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7-8 odsto, ali pričamo o nekoj nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište“, naveo je Budimović.

U vezi sa sprečavanjem daljeg pada broja goveda u Srbiji, objasnio je da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu. „Najsporiji je obrt kapitala. Kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleka“, navodi kao prvu važnu stavku dodavši da je planiranje ključno. Druga važna stavka, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalje.

Gubitak svinja!

Sad to treba da se vrati sa donošenjm  nove strategije. Ali, to nempže prekonočui da se učini. Jer, stoačrstov se gasi već nekoliko decenija. Pa nema čarobnog štapića da se ono vrati odjednom u sela Srbije!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.

Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan. Inače, uvoz ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da se uvozne kvote ne primenjuju i da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU evo i do sredine 2025. godine!

Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom kritikovalo je politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan.

Po  mišljenju agroekonomskih analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina. To je samo posledica primene Straegiej o rauvojui poljoprvrede od 2014. Pa do kraja 2024. godine. Jer, 240 autora te strategije bilo je nerelalnoplanrialo i obećalo narodu da će se poljoprivreda razviajti u tom periodu po stopi od 9,1, odnosno 6,1 odsto u lošijim godinama. Prognoze recenzenta prof dr Koviljka, nekadašnjeg minista poljoprivrede Jugoslavije, su se ostvarile da je to nerealna, netačna strategija. Njen rezultat je da je Srbija od izvoznika postala prevashodni uvoznik svinjskog mesa. A, da se vratimko u daleku prošlost. Srbija je 1866. godine na 1.000 stanovnika imala čak 1.300 svinja! Koliko je to bilo da je uporeidmko smao sa SAD koje su u to vreme na 1.000 stanovnika imale oko 800 svinja. Znači bili su razvijeniji od SAD! Samo u 2024. godini za uvoz mesa, mlek iperađevoian potoršeno je čak 650 miliona evra. To je samo posledica  primene te po državu štetne strategije u protekloj deceniji. Jer, umesto obećanja  seljacima, ona je imala desetogodišnji rast od 1,7 odsto, a godišnji tek 0,17 odsto. Za sve to do sad niko nije odgovarao, Autori takve po državu loše strategije sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija pristiglih iz tri evropske zemlje. Častili su se za štetu nanetu državi Srbiji? Ali su imali ličnu korist!

„U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća“, kaže za Novu ekonomiju analitičar Branislav Gulan, koji izdvaja sušu kao jedan od glavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.

Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da se uvozne kvote ne primenjuju i da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU. Kako objašnjavaju analituičari, ono što meso u Evropskoj uniji čini jeftnim jeste način proizvodnje. U EU se stoka, kako kaže, hrani GMO sojinom sačmom, što proizvodnju mesa čini znatno jeftnijom nego u Srbiji. Ovaj problem skupe prehrane stoke u Srbiji ističe i Udruženje poljoprivrednika, koje podseća da u Srbiji postoji zakonska regulacija zabrane upotrebe GMO proizvoda.

Još jedan od problema sa kojima se suočavaju domaći proizvođači je vakcinacija svinja protiv klasične kuge u Srbiji. Evropska unija ne dozvoljava uvoz svinjskog mesa ako su životinje bile vakcinisane, budući da se meso nevakcinisanih svinja smatra zdravijim za ljudsku upotrebu, zbog čega je Srbija i ukinula vakcinaciju 15. decembra 2019. godine. Time je ispunjen prvi uslov za potencijalni izvoz mesa u Evropsku uniju. Ali zašto još uvek uvozimo, a ne izvozimo? Kako se objašnjava, razlog je to što od prestanka vakcinacije mora da prođe od četiri do sedam godina, kako bi nestala i poslednja vakcinisana svinja sa teritorije na kojoj je ranije sprovođena vakcinacija. Uz sve to zabranjen je i transport svinjskog mesa iz Srbije preko zemalja EU. Izuzev ako ono nije obrađenona više od 72 stepena, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomi Vidović.

Otkrivena žarišta afričke kuge svinja u Srbiji: Kako se prenosi, da li je opasna po ljude i kako je sprečiti?Bolest pogađa domaće i divlje svinje, ali nije opasna za ljude. Simptomi bolesti uključuju visoku temperaturu, malaksalost Na teritoriji opštine Bogatić, u naseljenom mestu Crna Bara, potvrđen je slučaj afričke kuge svinja (AKS) kod domaćih svinja, rečeno je za javnost iz Uprave za veterinu. Bolest je zahvatila domaće svinje na jednom gazdinstvu, a prisustvo virusa potvrdila je Nacionalna referentna laboratorija 8. jula 2025. godine, javlja novinarka Vesna Bjelić. Samo za nedelju dana eutanazirano je više stotina grla. A, od početka 2025. godine, njih više od 1.000!

Afrička kuga

Iako u samom Bogatiću nije bilo prijavljenih slučajeva, Crna Bara je četvrto žarište AKS u Mačvanskom upravnom okrugu, uz već evidentirane slučajeve u Loznici (naselja Jelav, Lozničko Polje i Jadranska Lešnica). – U Srbiji su trenutno aktivna žarišta i u Podunavskom okrugu – u selu Binovac kod Smedereva, rekli su za naš portal iz Ministarstva poljoprivrede.

Afrička kuga svinja je opasna zarazna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje, ali nije opasna za ljude. Virus se prenosi kontaktom sa zaraženim životinjama, kontaminiranom hranom, opremom, odećom i vozilima. Uprava apeluje na pojačane biosigurnosne mere i pravovremeno prijavljivanje svake sumnje na bolest. I dalje važi, najveći problem problem kod ove bolesti jeste nepredvidivost.

Simptomi identični kao kod gotovo desetak bolesti. Ti simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, malaksalost i umor. Smenjuju se faze dijareje i zatvora, krmače koje su trudne mogu da pobace, a posle samo nekoliko dana nastupa smrt. U blažoj varijanti simptomi mogu da budu identični kao kod upale pluća. Zbog nepostojanja mogućnosti vakcine obavlja se eutanazija svih svinja, navodi  prof dr Dejan Krnjaić, član Konventa EU u Srbiji.

Šta kad se utvrdi afrička kuga?

Procedura zapravo počinje i pre toga. Kao što smo pomenuli, iako još nije potvrđeno da li je reč o klasičnoj kugi, afričkoj, ili nekoj drugoj bolesti, i zbog nepostojanja ni leka niti vakcine, kako se pojave prvi znakovi sumnje, tako država reaguje, rekli su prilikom pojave prvih slučajeva zaraženih svinja ranije za naš portal u resornom ministarstvu. Uništava se ceo obor, ali i susedni, i za to se poljoprivrednicima vraća naknada. Ukoliko farmer sam primeti neke nepravilnosti, hitno treba da javi nadležnima koji će dalje postupati po postupku. Ministarstvo ujedno i apeluje na sve naše farmere da prijave bilo kakvu sumnju ili nedoumicu.

Po ljude afrička kuga nije opasna, ali ne pogađa samo svinje, i ne prenose ih samo one. Najveći prenosilac afričlke kuge su divlje svinje. Jer, one bez pasoša prelaze granicu i prenose bolest.

Reč je o virusu koji može da se prenese na milion načina. Ne može da se predvidi, a žarište može da se javi bilo gde – objasnili su nam tada u resornom ministarstvu. Bolest se širi preko telesnih tečnosti, pre svega, krvi, urina, izmeta, izlučevina iz nosa, i znoja. Svinje se mogu zaraziti i ako dođu u dodir sa zaraženom hranom ili vodom, ako dođu u kontakt sa leševima koji su zaraženi, drugim zaraženim svinjama ili drugim životinjama koji prenose virus a to su glodari, insekti pa i ljudi. Virus se takođe širi preko kontaminiranih predmeta, opreme, odeće, obuće, stajnjaka.

Zatim, prenosnici virusa mogu biti i ptice, pošiljke, kamioni…

Virus koji izaziva Afričku kugu svinja je izuzetno otporan. Može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu. Veliki problem su divlje svinje na čija kretanja se ne može uticati, a njihovo kretanje u divljini je prekogranično.

Kako se zaštititi od afričke kuge? Preventiva. Važno je redovno sprovoditi sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Farmeri bi trebalo da rade na biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo. Ukoliko svinje hranite pomijama, poželjno je kuvati ih u vodi koja je minimalno temperature 80 stepeni celzijusa zbog toga što virus tu temperaturu ne može da preživi. Naravno, potrebno je da toplota dopre dovoljno duboko u hranu, tako da slobodno možete kuvati duže i na višim temperaturama. Isti princip važi i za vodu za svinje, prokuvati i ostaviti da se ohladi. Dezinfekcija prostora u kome svinje borave i svih predmeta sa kojima dolaze u dodir je neophodna, a u to ulaze i odeća koju nosite kao i alat. Za tu svrhu se može koristiti etar, hloroform, hlorno krečno mleko, žavelova voda (natrijum hipohlorit), jedinjenja joda i naravno natrijum-hidroksid u dvoprocentnom rastvoru. Kada se nanesu dezinfekciona sredstva, treba ih ostaviti barem pola sata da deluju. Ne puštajte svinje da se slobodno kreću. Ovo je u slučaju prisustva bolesti siguran način da se zaraze. Lek, nažalost, ne postoji kažer ekspert za svibne,  Dejan Krnjaić.

Ukinute vakcine, a ostala klasična kuga!

Međutim, u Srbiji je došlo i do novog problema. „Srbija jeste ukinula vakcine, protkv klasične svinjske kuge ali ne i kugui! U međuvremenu se pojavila afrička kuga koja je znatno oštetila kapacitet grla koji je Srbija imala, i koja i dalje nije iskorenjena, budući da je ove godine pobrojano 34 gazdinstava sa afričkom kugom svinja. Iako su ove bolesti bezopasne za ljude, one utiču na proizvodnju“, kaže Gulan, koji dodaje da „Srbija ima tri vrste kuge – običnu, afričku i političku“. Ova poslednja, kako kaže Gulan, ogleda se u lošoj agrarno-ekonomskoj politici koju sprovodi država. Sa tvrdnjom Udruženja poljoprivrednika da domaćeg mesa uskoro neće biti, dodaje bivši direktor zadruga u Mačvi Mladja Ignjatović.

Proizvodnja svinjskog mesa u EU najniža u poslednjih deset godina! Nijedna od 27 država članica u 2023. godini nije proizvela više svinjetine nego prethodne godine – cene ostaju visoke.

Proizvodnja svinjskog mesa u Evropskoj uniji nastavlja pad, a kapaciteti klanica nisu u potpunosti iskorišćeni. Ovo je naravno još jedan pokazatelj da će i u narednom periodu cena ove vrste mesa ostati visoka, kako u EU tako i u Srbiji, gde proizvođači nabavljaju svinjetinu i prasiće za tov. Jer sa manjkom ponude drastično raste i cena mesa. U prva tri kvartala 2023. u državama članicama EU zaklano je 165,5 miliona svinja. To je za 14,6 miliona komada ili 8,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku Evropske unije Evrostat. Pad ponude najveći je bio u Danskoj, ali je prvi put pala i proizvodnja u Španiji.

Kako se navodi u izveštaju, postojeći kapaciteti za klanje u Evropskoj uniji nisu angažovani jer hronično nedostaju životinje za klanje, piše portal „Farmer“.

– Čini se da će u 2023. ova proizvodnja pasti na najniži nivo u više od jedne decenije, a pala je za preko 10 odsto u odnosu na petogodišnji prosek, navodi Branislav gula, član Konventa EU u Srbiji. Najnovija prognoza Evropske komisije jeste da će ovaj sektor godinu završiti sa manjkom od 6,6 odsto.

Nadležni podsećaju da se ovaj drastični pad uočava ako se uporede rezultati proizvodnje u klanicama u ovoj i prošloj godini. Proizvodnja svinjskog mesa smanjena je 7,7 posto i verovatno će pasti ispod nivoa od 21 milion tona koji je poslednji put zabeležen 2009. godine u toku prethodne ekonomske krize. Kako je preneo „Agroklub“, nijedna od 27 država članica ove godine nije proizvela više svinjskog mesa nego 2022. Prema preliminarnim podacima, pad je najmanji u nekim istočnoevropskim zemljama i kretao se od tri do četiri odsto u zemljama kao što su Rumunija, Mađarska i Poljska.

U Španiji je prvi put nakon dugo vremena zaklano manje svinja – ukupno 39 miliona komada, što je 7,2 odsto manje nego u prva tri kvartala prošle godine. Proizvodnja je smanjena 4,6 odsto uz visoke proizvođačke cene i pad troškova hrane. Danska beleži pad od 20 odsto, a Holandija za 15.

Francuski zavod za poljoprivrednu statistiku Agreste je izvestio da je bilo 1,7 miliona zaklanih svinja u avgustu, što je 4,3 procenta manje nego u 2022. i 7,9 ispod petogodišnjeg proseka za taj mesec. Smanjena je i potrošnja ovog mesa u Francuskoj, nešto više od tri odsto. U julu 2024. godine je ova država uvezla 7,1 odsto manje svinjetine i proizvoda od svinjskog mesa, ukupno 49 miliona tona, a izvoz je smanjen 9,1 odsto.

Srbija bez novih izvorišta više od 20 godina: Voda postaje strateški problem

Srbija se i ove godine suočava sa nestašicama vode – već početkom leta u Gadžinom Hanu proglašena je vanredna situacija, a stručnjaci upozoravaju da će ovakve krize postajati sve učestalije zbog klimatskih promena i hroničnog neulaganja u vodnu infrastrukturu. Pored gradova, pre svega u ruralnim sredinama, sad vode nema dovoljno ni za stoku na Staroj planini. I ove godine država je reagovala sa cisternama i za sada spasila još to malo stoke što joj je ostalo da ne ugine!

Srbija se već na početku leta suočava sa nestašicama vode – u opštini Gadžin Han proglašena je vanredna situacija zbog sušnih uslova, dok su prošle godine isti problem imale opštine Sjenica, Gornji Milanovac, Topola i Majdanpek. U tim mestima građani su danima, pa i nedeljama, bili bez vode, a problem sušnih slavina povremeno pogađa i druge delove zemlje.

Prema podacima inicijative „Pravo na vodu“, tokom jula i avgusta 2023. godine čak 65 mesta širom Srbije bilo je pogođeno nestašicama, najčešće zbog restrikcija, ali i kvarova na vodovodnoj mreži. Stručnjaci upozoravaju da se ovakva situacija može očekivati sve češće, s obzirom na posledice klimatskih promena i nedovoljno ulaganje u razvoj vodne infrastrukture.

– Poslednje veće vodoizvorište u Srbiji otvoreno je pre više od 20 godina, što dodatno otežava situaciju u uslovima rastuće potrošnje i promenjenih vremenskih obrazaca – navodi za javnost i NIN naučni saradnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić“, Marko Urošev. On objašnjava da se pogrešno veruje da je Srbija bogata vodom, jer većinu resursa čine tranzitne vode – reke koje dolaze iz drugih zemalja

Čak 91 odsto ukupnog proticaja vode u Srbiji čine međunarodne reke poput Dunava, Save, Tise i Drine, dok samo devet odsto čine vodotoci formirani na teritoriji Srbije, na koje država može neposredno da utiče.

Urošev navodi da su kapaciteti postojećih izvorišta dovoljni za snabdevanje stanovništva još oko petnaest godina, ali da bez hitnog ulaganja u razvoj novih vodoizvorišta, akumulacija i infrastrukture, postoji rizik od sve učestalijih kriza. Od planiranih 35 većih akumulacija iz prethodnih strategija, izgrađene su svega dve – Rovni kod Valjeva (2015) i Prvonek kod Vranja (2005).

– Najugroženija po količini vode je oblast Šumadije, dok je u Vojvodini izražen i problem kvaliteta zbog prekomerne eksploatacije podzemnih voda. U slivu Velike Morave i drugim delovima zemlje takođe postoje problemi sa hemijskim i bakteriološkim kvalitetom pijaće vode – navodi Urošev.

Dodatni izazov je lošija infrastruktura u centralnoj Srbiji i manjim opštinama, gde je niži procenat priključenosti na javne sisteme vodosnabdevanja. Ipak, taj procenat raste i sada premašuje 80 odsto, delom i zbog migracije stanovništva iz sela u gradove.

Klimatske promene dodatno pogoršavaju stanje. Urošev upozorava da će Srbija postati toplija i suvlja, sa više toplotnih talasa i dužim sušnim periodima. Letnje i jesenje suše, u kombinaciji sa neredovnim i intenzivnim pljuskovima, koji ne doprinose zadržavanju vode u zemljištu, sve češće dovode do ozbiljnih hidroloških problema.

– U budućnosti nas očekuju ekstremi: dugotrajne suše i nedostatak padavina, uz pljuskove koji ne hrane izvorišta, već samo prouzrokuju bujične tokove i eroziju – upozorava on.

Kao važan, a često zanemaren aspekt zaštite vodnih resursa, Urošev ističe obrazovanje i vaspitanje najmlađih.Promena svesti i ponašanja u odnosu prema vodi, kroz obrazovni sistem od vrtića do fakulteta, ključna je za dugoročno očuvanje resursa.

– Jedino kroz obrazovanje možemo stvoriti održiv pogled na upravljanje prirodnim resursima i razviti kulturu racionalnog korišćenja vode – zaključuje Urošev.

NACIONALNI KONVENT O EVROPSKOJ UNIJI: Test za domaće institucije i EU kredibilitet

Izveštaj EK o stanju vladavine prava u Srbiji 2025: Test za domaće institucije i EU kredibilitet, koji je stigao pre nekoliko godina, ukazhuej da Srbiji ima I mnogo unutrašnjih problema.  Zbog politike koju vodi vladajua garnitura podeljenost u zemnlji je očigledna Zato ima i dosta problema, osam meseci traju  blokade, a tih problema je način vladanja onih koji vode politiku u zemlji od 2012. godine… Još uvek se kraj ne nazire, iako vladaoci ističu kako su pobedili obojenu revoluciju!

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 pozdravlja objavljivanje Izveštaja Evropske komisije o vladavini prava za Srbiju, koji u izuzetno osetljivom političkom trenutku na realan i argumentovan način oslikava stanje demokratskih institucija i nedostatke u pogledu funkcionisanja pravosuđa, uživanja slobode medija, borbe protiv korupcije i prostora za delovanje civilnog društva. Izveštaj potvrđuje i upozorenja koja su članice Konventa iznele tokom sastanka sa predstavnicima Evropske komisije u martu 2025. godine, posebno u pogledu kontinuiranih pritisaka na pravosuđe, povreda slobode okupljanja i ignorisanja preporuka civilnog društva upućenih institucijama. Stanje u ovim oblastima se dodatno i pogoršalo od prikupljanja podataka za Izveštaj.

Komisija prepoznaje da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo izrazito izražen, bez odgovarajućeg institucionalnog odgovora. Posebno se ističe problem netransparentnosti Visokog saveta sudstva i neizvesnosti u vezi sa popunjavanjem upražnjenih pravosudnih funkcija, često usled nedostatka kvoruma za odlučivanje od strane Visokog saveta tužilaštva. Ukazano je i na urušavanje poverenja javnosti usled netransparentnih javnih rasprava i odsustva nezavisnosti u delovanju nezavisnih institucija. Sasvim opravdano, u fokusu Izveštaja i slučaj urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, koji je izazvao masovne proteste i ukazao na sistemsku neodgovornost i sumnje u korupciju u javnim projektima.

U oblasti borbe protiv korupcije izražena je zabrinutost zbog slabih rezultata u procesuiranju slučajeva visoke korupcije, široke primene izuzetaka u javnim nabavkama i neefikasnog nadzora nad imovinom funkcionera. Takođe su ozbiljne primedbe iznete u vezi sa bezbednošću novinara, pristupom informacijama od javnog značaja i nefunkcionalnim REM-om, uprkos usvajanju novih medijskih zakona. U Izveštaju se konstatuje da je civilno društvo i dalje pod pritiskom, a konsultacije i javne rasprave se sprovode formalno, bez stvarnog uticaja.

Radna grupa za Poglavlje 23 poziva nadležne domaće institucije da ne ignorišu nalaze ovog izveštaja i da se odmah posvete ozbiljnom procesu političkog i institucionalnog odgovora na probleme na koje Komisija ukazuje. Takođe, pozivamo Evropsku komisiju i druge institucije EU da se u skladu sa sopstvenim nalazima postavljaju prema Vladi Republike Srbije i donosiocima odluka, koji su upravo odgovorni za ovakvo stanje vladavine.

EK predstavila novu viziju za poljoprivredu

 Zeleni dogovor zanemaren Evropska komisija predstavila je novu viziju evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora do 2040. godine, ublažavajući svoju prethodnu, ekološki ambicioznu politiku kao odgovor na rastucìe proteste poljoprivrednika. Novi pristup poljoprivredno-prehrambenoj politici koji je Evropska komisija predstavila u sredu fokusira se na pojednostavljivanje propisa i pretvaranje poljoprivrede u privlačnu profesiju, umesto na podizanje ekoloških standarda, prenosi Euronews. Sa ovom promenom, Komisija se udaljava od svoje kontroverznestrategije „Farm to fork“, koja je bila poljoprivredno-prehrambena komponenta vodecìe politike prethodnog mandata, evropskog Zelenog dogovora.

Iako ambiciozan, Farm to Fork je postavio ciljeve koje je bilo teško implementirati, kao što je prepolovljena upotreba pesticida do 2030. godine. Odluka da se odustane od prethodne politike usledila je nakon kritika farmera, koji su tvrdili da je strategija produbila polarizaciju u sektoru poljoprivrede. Umesto toga, nova vizija ima za cilj da revitalizuje poljoprivredu, obezbeđujucìi da ona ostane konkurentna i sposobna da poljoprivrednicima obezbedi fer uslove za život i rad. Fokus Komisije biće pojednostavljen.

Napori cìe započeti racionalizacijom implementacije Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), ogromnog programa EU poljoprivrednih subvencija koji trenutno vredi skoro trecìinu ukupnog budžeta EU. Iako ekološki aspekti ostaju, oni više nisu centralni fokus kao što su bili u strategiji Farm to Fork. Konkretno, najambiciozniji elementi prethodne strategije, revizija okvira EU za pesticide, zvanično su napušteni. Prvi put predstavljena u junu 2022. godine, takozvana Uredba o održivoj upotrebi pesticida povučena je u februaru 2024. usred sve vecìeg odgovora desnice protiv evropskog Zelenog dogovora i široko rasprostranjenih protesta nezadovoljnih farmera.

Uprkos promeni politike, nova vizija nudi malo o reformi CAP-a (Zajedničke poljoprivredne politike), osim ponavljanja starih, nerealizovanih predloga kao što su degresivnost i ograničavanje. Ove mere imaju za cilj da učine pravedniju raspodelu subvencija izdvajanjem više sredstava malim poljoprivrednicima i smanjenjem placìanja velikim poljoprivrednim preduzecìima. Sistem direktnog placìanja, koji čini oko 75 odsto finansiranja CAP-a, dugo je bio kritikovan zbog nesrazmerne podrške u korist velikih farmi.

Posle intervencije Rusije na Ukrajinu, ovde godine su se videle na i nasproemenj tržišta pšenice gde je sad mešu prvimizvoznicima Rumunija. Rumunija preuzima lidersku poziciju u izvozu pšenice iz EU!

Iako EU ostaje među vodećim svetskim izvoznicima pšenice, promene u strukturi izvoza su očigledne. Rumunija je u ovoj sezoni preuzela lidersku poziciju sa 5,6 miliona tona izvezenih žitarica, dok je Francuska pala na šesto mesto sa samo 2,05 miliona tona, što se delom objašnjava gubitkom kineskog tržišta u korist Australije. Među ostalim značajnim izvoznicima su Nemačka, Litvanija, Letonija i Bugarska. Istovremeno,uvoz pšenice u EU iznosio je 9,76 miliona tona, što je za 19 odsto manje nego prethodne godine. Najviše pšenice je stiglo iz Ukrajine (60 odsto ukupnog uvoza), zatim iz Kanade, Moldavije, Srbije i SAD-a. Glavni uvoznici među državama članicama bile su Španija i Italija.

Rumunija preuzima lidersku poziciju u izvozu pšenice iz EU

Iako EU ostaje među vodećim svetskim izvoznicima pšenice, promene u strukturi izvoza su očigledne. Rumunija je u ovoj sezoni preuzela lidersku poziciju sa 5,6 miliona tona izvezenih žitarica, dok je Francuska pala na šesto mesto sa samo 2,05 miliona tona, što se delom objašnjava gubitkom kineskog tržišta u korist Australije. Među ostalim značajnim izvoznicima su Nemačka, Litvanija, Letonija i Bugarska. Istovremeno,uvoz pšenice u EU iznosio je 9,76 miliona tona, što je za 19% manje nego prethodne godine. Najviše pšenice je stiglo iz Ukrajine (60 odstoukupnog uvoza), zatim iz Kanade, Moldavije, Srbije i SAD-a. Glavni uvoznici među državama članicama bile su Španija i Italija.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM i MALOM DARODAVNICOM od strane Svetionika iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija Svetionika, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo još jednu, petu nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulanu.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom  iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže: I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA ,,POVERLjIVE ČINjENICE“, I KAD TI NA TACNI DONOSE  ,,EKSKLUZIVE“, I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu , iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine.  Posle toga, kratko vrdeme, ya vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan  penzioner, analaitičari publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprdoter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Slučajno, metkom koji je došao sa strane boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali naneprijatelje. Milan Žegarac i Miroslav Jokić, borac iz Odžaka, nenajavljeni pretrčavali su Hercegovačku ulicu. Dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice,pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno  smrtno pogodili. Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih sluačjno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije.A, pucnji su bikli usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo nakoga se puca. Jer, Žegarac i Jokić bili u maskirnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni!  Slučajno su njih pogodili! Obazloženje je bilo da se i i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvarki uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca. I to je istina o njegovoj pogiciji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Priče koje su điriklionikoje nisu bili tamo – nsiu bile nki tačne!

Branislav Gulan  je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“ , krajem devedeseti godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIAZUCIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim, privatizacija je poništena. List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama  na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!  Posle njega na to mesto bio je postavljen pok Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar… Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine, pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pete nagrade za životno delo u novinarstvu Branislav Gulan.

(Nastaviće se)