Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. godine.. 

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA U Sloveniji Branislavu Gulanu su takođe dodelile priznanje za životno dleo „Zlatno pero“. To je njegova ćevrta nagrada odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godien na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

U 2023. i 2024. godini Branislav Gulan je bio predsednik žirija na festivalima književnog stvaralaštva na selu i o selu, dok je bio i predsednik Saveta sedmog Festivala književnog stvaralaštva na selu  o selu u Kragujevcu.

Branislav GULAN

Hvalospevi vlasti o vlasti!

Svakodnevno se u javnosti pojavljuju hvalospevi vlasti o vlasti, posebno ministra  poljoprivrede Vlade Srbije, o uspesima, ove privredne grane koja je na kolapsu.  Istovremeno Srbija prvi put u svojoj istoriji, na početku 2025. godine, nema samdovoljnost u proizovodnjii hrane, agrar ima samo obećanja da će biti bolje… Ali, on nije niiti će uskoro biti obećana ali strateska grana. Proizvođači hrane, njih vise od 1,2 miliona hrane zemlji, pomažu onima koji su na vlasti obezbeđujući stabilnost a to je hrana, a sa time produžavaju i njihovo vladanje. Srbija je dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju. Ne da su dočekali boljitak, kako je obećavano,  i tako čekajući bolju budućnost u agraru već danas, većina njih jer je prosek starosti 60 godina, ode sa ovog sveta, ne dočekavši taj boljitak.

Predstavnici nekoliko udruženja proizvođača mleka u Srbiji nisu uspeli da od mlekara izdejstvuju odluku da ponište smanjenje otkupnih cena sirovog mleka od pet do 11 dinara po litru. Rezultat svega toga je da je Srbija zavisna od uvoza hrane! Najbolji dokaz je uvoz svinjskog mesa  2024. godini. Ali, kada mesa nema u nekadašnjoj zemlji svinja, neminovan je uvoz.

Pored svega toga, brine što subvencije upućene iz Ministarstva poljoprivrede, namenski za stočarstvo i ruralni razvoj 2016. i 2018. godine u iznosu od 460 miliona evra, kako je utvrdila Državna revizorska institucija, nisu donele očekivane rezultate, ali se izgubio i trag novca koji je nenamenski potrošen. U ovoj 2025. godini  obećan je agrarni budžet sa svim siubvencijama više od 149 milijardi dinara. Jeste rekordan, kada bi došao u zdravu poljoprivredu i da novac dobiju oni kojima je namenjen i koji bi to kroz rad  opravdali, ali to nije slučaj!

Znate li vi ministre dr Aleksandru Martinoviću, koliko će novca od ukupnog agrarnog budžeta da ostane za podsticaje u 2025. godine? Da li uopše znate šta vam je obećao vaš direktor  sa najkraćim stažom Slobodan Nikolovski? On svašta priča i obećava, što zbog svojih malverzacija, što zbog neznanja, što zbog loših odnosa u Upravi za agrarna plaćanja… Tu je prisutna i konstnatna agresija i pretnje policijom i pozivanjem na visoke zvaničnike policije. Šteta je već ogromna i ponavljamo još jednom – Ministre vaša je odgovornost što ste  na čelo banke sa budžetom od preko milijardu evra postavili Nikolovksog, piše između ostalog, u pismu javnosti i nadležnom ministru koje su uputili proizvođači hrane u Srbiji.  

Zato još jednom molimo ministarstvo finanskije države da pomognu ministru i UAP da postave profesionalni menadžment  jer svaki dalji rad Upave ya agrarna plaćnja je besmislen. Ovo pismo koje vam šaljemo potpisali su i radnici Upave za agrarna plaćanja iz razloga terora Slobodana Nikolovskog i očajnih rezultata i užasnim statusom, koji UAP ima kod svojih korisnika i kolega iz ministarstva.

Prema poslednjem popisu i podacima RZS u Srbiji postoji 508.365 poljoprivednih gazdinstava. Od toga se 313.495 njih bavi stočarstvom. Prosečan broj članova stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. U Srbiji bi trebalo da bude 1,6 miliona grla goveda najmanje pet miliona svinja, ili koliko ima stanovnika, zatim 3,5 miliona ovaca, više od 92 miliona živine…

Delovi iz pisma upucenog ministru

…Ako znamo da u 2024. godini nisu isplaćeni podsticaji za osiguranje, podsticaji za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, podsticaji za životinjske i genetičke resurse, podsticaji za vinovu lozu nisu ni raspisani… Nije isplaćen nijedan dinar, dugova države prema proizvođačima hrane, prvi put od kada Uprava postoji.  Računajte da je to iznos preko pet milijardi dinara!

 …Da li znate da podsticaji za premije za mleko za treći kvartal takođe nisu isplaćeni u celosti, prvi put u istoriji UAP, bruka i sramota… Preneto je za treći kvartal više od dve milijarde dinara dugova…

… Nabavka mehanizacije u primarnoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji je nerešena. Podneto je 8.011 zahteva u biljnoj i 2091 u primarnoj proizvodnji. Urađeno je samo 10 odsto zahteva. I tu je primećena trgovina uticajem, prvo su pozivani prijatelji da se dopune i oni su isplaćivani bez bilo kakvog reda. U 2025. godini preneto je više od sedam milijardi dinara takvih dugova!

…U organskoj biljnoj proizvodnji podneto je 1.572 zahteva za izmirenje obaveza. Urađeno je sampo 78 zahteva! Preneto je u ovu godinu čak 400 miliona diNARA neizmiRenih dugova!

…Kada je reč o organskoj stočarskoj proizvodnji podneto jde 1.236 zaheva! Ozbiljno su oštečeni ovi stočari.Jer, im ništa nije plaćeno! Dakle, preneto je 500 miliona dinara dugova u ovu godinu!

Ako se pomenu krave prvotelke dugovanja su 100.000 dinara po grlu! Tu je opšti kolaps i neznanje da se sprovede mera, a sve ide na štetu stočara. Bruka je i sramota da nam je stočni fond u BDP agrara pre dve godine uečstovovao samo 28,1 odsto. To je na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Sve ispod 70 odsto je – nerazvijeno! Uzmite predmet i videćete da je neko primio 200.000 dinara po grlu, a većina nije ništa ili nije ni isplaćena!

…Za sve ove propuste kad govorimo o prvotelkama, organskoj stočarskoj  geberalno stočarskoj proizvodnji Slobodan Nikolovski u maniru pravog skretničara, neznalice i drukare svu odgovornost svaljuje na Sektor za za poljoprivrdnu politiku i njenog pomoćnika Nenada Katanića!

… Imajući sve ovo u vidu poštovani ministre, ne brukajte se i ne molite otkupljivače mleka da ne spuštaju cenu mleka. Radite svoj posao i isplatite stočarima ono što im po zakonu pripada. Njima je taj novac potreban kao da je za lek!

Podsećamo, cena svinjskog mesa je u Evropi povećana između 30 i 40 odsto, a prema podacima PKS uvoz živih životinja je u stalnom porastu, ali je  i cena je cena porasla za 45 odsto.  Ali, je bitno da se zna da je proizvodnja svinjskog mesa, prema zvaničnim podacima, u Španiji jeftinija za 40 odsto od tova u Srbiji. Ali je  lošijeg kvaliteta od onog mesa koje se proizvodi u Srbiji.

Srbija je nakda bila zemlja svinja. Daleke 1866. godine Srbije je na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja! U to vreme SAD su na 1.000 stanovnika imale samo 800 do 900 svinja!

TREBALO BI DA IMAMO BAR 1,6 MILIONA GOVEDA; OKO 6,5 MILIONA SVINJA; TRI MILIONA OVACA; 95 MILIONA PILIĆA I OSAM MILIONA KOKA NOSILJA;

Plaćanje po hektaru nije isplaćeno!

Ako uzmemo sve u ( Nacionalne i  IPARD 2 -poenali plus placanja tubama) videcete da ćemo u 2025.godini imati obaveze iz pethodne 2024.godine u iznosu od preko 40 milijardi dinara! Ali, ako na taj iznos dodamo i 40 milijardi prenetih obavea dodamo 70 milijardi ya seme i plaćanje po hektaru biljne proizvodnje  u 2025. godini, pitanje kje šta osaje za stočarstvo, šta ostaje za vinogradarstvo, šta ostaje za preradu, a đštazua organski proizvodnju, piše između ostalom u otovorenom pismu javnosti i ministru poljoprivrede Vlade Srbije dr Aleksanadru Martinoviću.

Posledica loše agrarne strategije!

Sve što se piše u ovom pismu, kao  loše stanje poljoprivrede, a i gašenja stočarstva u Srbiji, posledica je loše agrarne strategije koja se sprovodila u zemlji od 2014. pa do kraja 2024. godine. Autori te strategije, 240 stručnjaka eksperata Srbije, napisalo je strategiju na 145 strana. Bili su nerealno predvideli da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ukoliko je loša godina po stopi od 6,1 odsto. Pred usvajanje strategije, u Vladi Srbije, recenzent tog dokumenta prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, autore je upozorio na činjenicu da je dokument, nerealan, netačan  i neostvariv u praksi, čak i ako se ostvari, štetan po državu. Dokument je krajem jula 2014. godidne usvojila Vlada Srbije, ali ne i Skupština Srbije na koju nikada nije bila ni upućena!?  Nisu prihvaćena upozorenja recenzenta ni primedbe iz prakse. Odgovor je bio da će Strategija ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa će se onda govoriiti o tim primedbama. To se nikada nije dogodilo! Zašto!? Rezultati te strategije danas su da je u protekloj celoj deceniji rast bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto!? Za izradu loše strategije niko nije bio odgovoran od 240 autora. Niti su narodu objasnili zašto su glasali za donošenje takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastom od nerealnih i neostvarivih 9,1, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Za izradu tog lošeg dokumenta, Strategije pada, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava tada pristiglih iz tri evropske zemlje.

Strategija vraćena domaćim stručnjacima!

Posledice, takve loše stragije sad se osećaju jer je Srbija dovedena u situaciju da nema dovoljno, mesa mleka, prerađvina, čak ni  za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara: Izradu nove tokom 2024. godine bilo je započelo u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Njima je u radu pomagalao četiri konsultanta iz Srbije. Kada je takav način rada osporio Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, posao su preuzeli da završe domaći stručnjaci. Pripema te buduće Strategije razvoja poljoprivrede Srbije sad je u toku!

Nakon odbijanja da se prihvati okvirni Nacrt buduće strategije, na 100 strana, od 2025. do 2033.godne, od strane Odbora za poljoprivedu Skupštine Srbije, saradnicima iz dve bivše jugoslovenske republike, njih 10 iz Bosne i Hercegovine i deset iz Slovenije, kao i četiri konsultanta iz Srbije, otkazan je rad! Pre toga, pronađeno je rešenje da se angažuju domaći stručnjaci i da završe taj započeti posao. Stranim autorima projekta otkazana je dalja saradnja. Dogovoreno je da se radi novi nacrt sa rokom trajanja od 2025. pa do 2035. godine, a da se iskoristi ono što je valjano i prihvatljivo u do sada obavljenom poslu. Sada je u toku izrada novog dokumenta.

U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegoovm trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažuu se prioritentni zadaci. U njima, između, ostalog piše:

III PRIORITETNI  ZADACI

…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora. U tom cilju neophodno je:

·   Modernizovati poljoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje  znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostalog. Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević je, posle sastanka u Ministarstvu poljoprivrede sa predstavnicima mlekara, rekao da oni tvrde da su ogromne zalihe ,,bele reke“ i da su morali da smanje otkupne cene sirovog mleka! Najviše su oštećeni potrošači, jer je litar ovog konzumnog mleka jeftiniji od litra mineralne vode! Rezultat takvog odnosa prema stočarstvu Srbije je činjenica da će Srbiaj do obnove stočnog fodnja diže vreme morati da uvozu meso, mleko i mnoge druge potrepštine…

„Ministarstvo poljoprivrede je pristalo da otkupi deo zaliha i da plati Imleku i Ubskoj mlekari da ga dehidrira i da ga kao mleko u prahu ponudi konditorima“, rekao je Palamarević i naveo da država opet pomaže mlekare i iz budžeta plaća uslugu dehidriranja mleka.

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji.  Tačan broj krava mlekulja se nezna! Pominju se različite brojke, od 150.000 pa do 228.000 grla, krava mlekulja. Tačno je da je pobošljan rasni sastav stoke, pa sad mlekulje ponegde daju i po 9.000 litara mleka u proseku godišnje. To znači zahvaljujući boljem rasnom sastavu postojeg  broja grla, zadržava se ta proizvodnja ,,bele reke“. Ali, podatak RZS je i da se u Srbiji troši manje od 200 ltiara mleka i prerađevina po stanovniku godišnje. To je dokaz da se Srbija nalazi  na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevina u Evropi.  Ato se danas u prodavnciama nalazui melkio iz mnogih evropskih zemlja. Ali, to su strane i prodavnice u Srbiji.

Dakle, Srbija mora i da uvozi mleko, da bi ga bilo dovoljno na tržištu. U njoj se 2022. godine proizvelo i oko 60.000 tona sireva. Na listi je bilo oko 70 vrsta sireva. Zemlja Srbija godišnje i izvozi oko 15.000 tona sireva, a istovremeno po mnogo višoj ceni uvozi više od 12.600 tona sireva godišnje. Na uvoznoj listi uvek se nalazi i blizu 10.000 tona mleka u prahu, kao i više desetina hiljada litara konzumnog mleka. Prema podacima RZS u Srbiji se gaji oko 725.408 goveda. Mnogo manje nego pre nekoliko godina.

Dokaz pada stočarstva koje se nalazi na izdisaju  u Srbiji je i činjenica da je ono pre dve godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Stočari kažu da je to sad još mnogo manje.

U slučaju samodovoljnosti tržišta za goveđim mesom pokrivenost tržišta je nešto niža (96.4 odsto). Međutim pokrivenost potreba stanovništva je svega 38,7 odsto. Posmatrajući odnos ostvarenog uvoza u odnosu na izvoz (uvoz je veći od izvoza za oko 1,5 puta!) i učešće izvoza u ukupnoj proizvodnji goveđeg mesa od oko 7.4 odsto otvaraju se mnoga pitanja u oblasti govedarske proizvodnje (tovno govedarstvo). Naime, razlozi za nisku pokrivenost potreba stanovništva (38,7 odsto) mogu ukazivati na to da domaća proizvodnja nije prilagođena zahtevima tržišta i stanovništva. Umesto proizvodnje za direktnu potrošnju, deo proizvodnje može biti umeren na industrijsku obradu ili na proizvode sa dodatom vrednošću. A, da bi se bolje razumeli izazove u ovoj domaćoj proizvodnji, potrebno je istražiti i druge faktore kao na pr. niska produktivnost stočarstva, posebno govedarstva; neadekvatna genetika proizvodnje, nedostaci programa selekcije u ovoj proizvodnji; procenu efikasnosti ishrane proizvodnih grla (tovno govedarstvo); ukupne troškove ove proizvodnje i drugo.

Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022. godine, manji je ukupan broj goveda za 9,3 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022), ukupan broj goveda manji je za 18,2 odsto!

Ponuda i cene svežeg mesa nikako da se stabilizuju, a posebno je neizvesno snabdevanje tržišta goveđim mesom iako ponuda žive junadi ne manjka. Broj malih gazdinstava koji su se bavili tovom do pre dve godine smanjen je za oko 5.000, a u proseku su imali u tovu četiri do šest grla, rekao je agrarni analitičar Čedomir Keco u Privrednoj komori Srbije. „Danas se ovim poslom, sa više od po 100 grla bavi mali broj farmera. Ali to ne umanjuje ponudu prema klaničarima, koji plasiraju meso na domaće tržište“, ističe on. Proizvođači su uspeli da izvezu kvalitetan „bebi bif“ za 6,06 miliona evra. Za isporuku 1.360 tona naplaćeno je u proseku 5,33 evra po kilogramu ,,crvenog mesa“. Domaći proizvođači najbolje su trgovali sa Italijom – ostvarena je cena od 6,8 evra po kilogramu žive mere.

Slučaj svinjskog mesa!

U slučaju svinjskog mesa, indeks od 66,1 nam govori o potrebama za povećanjem domaće industrijske proizvodnje svinjskog mesa za oko 1/3 ukupne. To se potvrđuje i učešćem domaće industrijske proizvodnje za potrebe domaćeg stanovništva od oko 67,9 odsto. Dalje, ostvareni uvoz od 43,178,2 tona svinjskog mesa u 2023. godini, pratio je izvoz od svega 404 tone, što čini svega oko 0,5 odsto domaće proizvodnje. Takođe, iz odnosa uvoza i izvoza (106 odsto je bio veći uvoz od izvoza) za normalizaciju tržišta svinjskim mesom, neophodno je pored domaće proizvodnje za potrebe ishrane stanovništva, povećati i izvoz svinjskog mesa (nova izvozna tržišta). Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan broj svinja za 19,7 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022), ukupan broj svinja manji je čak za 28,2 odsto!

Ovčijeg mesa više od potreba!

Samodovoljnost tržišta za ovčijim mesom od 146,1 odsto indirektno nam je pokazatelj da je domaća proizvodnja veća od domaćih potreba. Međutim učešće industrijske proizvodnje ovčijeg mesa u ukupnim potrebama stanovništva od svega 5,2 odsto direktan je pokazatelj disbalansa u strukturi ovčarske proizvodnje, potrošnje i pozicioniranja ovog sektora stočarstva u Republici Srbiji. Dalje, niska pokrivenost ovčijim mesom, potvrđuje se i niskim učešćem ove vrste mesa u ishrani stanovništva (3.3 kilogramapo stanovniku) i moguće je da ovčije meso nije značajno zastupljeno u ishrani, za razliku od drugih vrsta mesa (piletina, svinjetina, govedina). Pored razloga navedenih i u slučaju tovnog govedarstva (genetika, ishrana i sl.) najveći izazov u narednom periodu bi bio uskladiti nesklad između proizvodnje i domaćinsatva potrošnje (možda usmeriti i na druge industrijske grane – na pr. proizvodnja vune, koju niko neće da kupuje!). Naglašavamo da je ostvareni izvoz u 2023. godini u odnosu na uvoz bio veći 32 odsto, sa učešćem domaće proizvodnje u izvozu 32,6 odsto. Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023. godine u odnosu na stanje na dan 1.decembra 2022, manji je ukupan broj ovaca (za 0,2 odsto), a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022), veći je broj ovaca za 1,1 odsto.

Živinarstvo, rast proizvodnje i potrošnje!

U slučaju živinskog mesa, prema podacima PKS, dobijen je indirektni pokazatelj samodovoljnosti tržišta od 89,1 osto, dok su potrebe stanovništva domaćom proizvodnjom živinskog mesa pokrivene sa 65.7odsto. Podatak o samodovoljnosti tržišta (89,1 odsto) pokazuje da domaća proizvodnja uspeva da zadovolji veliki deo ukupne potražnje za živinskim mesom. Može se reći da je živinarska proizvodnja relativno razvijena u odnosu na ostale grane stočarstva, ali i da još uvek pokazuje određena ograničenja, kako u kapacitetetima proizvodnje, konkurenciji sa uvoznim proizvodima, specifičnim zahtevima tržišta za živinskim mesom, tako i sa ograničenim izvoznim potencijalima (ostvareni izvoz bio je manji od uvoza u 2023. godini za 3,2 puta, a čini svega 5,6 odsto domaće proizvodnje živinskog mesa u 2023. godini). Pokrivenost potreba stanovništva od 65,7 odsto ukazuje se samo oko dve trećine živinskog mesa obezbeđuje iz domaće proizvodnje, preostalih 35,3 odsto potiče iz uvoza. Razlika između samodovoljnosti tržišta i domaće potrošnje ukazuje da se deo domaće proizvodnje ne koristi za direktnu ishranu stanovništva, već ide u industrijsku preradu ili izvoz… Bilo bi značajno uticati na smanjenje uvoza i veću iskorišćenost domaćih resursa, jer visoka zavisnost od uvoza čini tržište osetljivim na međunarodne cenovne i logističke promene. Ovaj sektor ima veliki potencijal za rast, ali su neophodne ciljane mere za povećanje efikasnosti i konkurentnosti domaće industrije, iznad svega omogućavanje uslova za izvoz živinskog mesa (administrativne prepreke). Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022. godine, manji je ukupan broj živine (za 3,6 odsto), a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022. godina), ukupan broj živine manji je za 12,1 odsto!

Slučaj agrarnog Ustava Srbije!

Validnost Strategije razvoja poljoprivede Srbije istekla je krajem jula 2024.godine. Pošto nova nije doneta, validnost ove postojeće, produžena je do kaja 2024. godine. Zadatak da pišu novu strategiju u 2024. godini dobili su eksperti, njih 10 iz Bosne i Hercegovine i još njih 10 iz Slovenije. Pomagala su  im četiri konsultanta iz Srbije. Okvirni Nacrt novog dokumenta od 100 strana koji su pisali stranci, odbio je da prihvati Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, kajem 2024. godine.

Tako je Srbija dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju poljoporivrede! Sad je verovatno jedina zemlja u Evropi, a među i retkima u svetu  koje trenutno nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija!

Posledica te loše strategije je rezultat da Srbija mora da uvozi meso, mleko, perađevine… Prema istaživanju Privredne komoe Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je ponajviše zavisna od uvoza svinjskog mesa. Jer, pema poslednjem popisu u oborima je na kraju 2024. godine bilosamo  2.263.705 svinja. To je za 30,7 odsto manje negoli 2018.godine. Prazni suobori za tov svinaj u Srbiji.Toliko svinja bilo je u Srbiji i 1947. godine, dakle  posle Drugog svetskog rata!

Ovo što sad svinja ima u Srbiji, prema podacima RZS dovoljno da se podmiri tek 66,1 odsto potreba za 6.641.197 stanovnika Srbije. Dakle, Srbije je prinuđena na uvoz ovog mesa. Evo i istraživanja o delimičnom uvozu, ovog puta svinjskog mesa, do 1.decemba 2024. godine. Prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40. Godina! Prosečno gazdinstov u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na svakom tom gazdinstvu nalazi se po jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43 živine i po tri košnice- To jeprosečna veličina gazudimnstva, a navjeći prosek od 13,2 hektara je u Vojvodini, zatim 5,7 hektara u Beogradskom regionu, i po 4,4 hektara u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i Regionu Južne i Istočne Srbije.   

U cilju valjanog snabdevanja tržišta,   da bi bilo dovoljno mleka za potrošnju u Srbinji, ono mora . da se uvozi! Zato sad u svakoj trgovini,  ima i mleka iz drugih evropskih zemalja. Dodao je da su otkupne cene sirovog mleka od 37 dinara po litru do maksimalno 65 dinara, što je kako je rekao sramota, jer je jeftinije od litre flaširane vode.

Na sastanku su bili predstavnici Imleka, Ubske mlekare, Kraljevačke mlekare, Mlekoprodukta, Šabačke mlekare, mlekare Kikinda, kao i ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović i predstavnici Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.

Otkupne cene sirovog mleka spustili su 31. decembra 2024. godine, po rečima Palamarevića, mlekare Jastrebački eko biseri, Kraljevačka mlekara, mlekara Dukat – Vrbila, mlekara „Seničić“, otkupljivač „Mitić“, kao i mnogo manjih mlekara. Palamarević je rekao da je na sastanku proizvođačima mleka obećano i da će se uraditi analiza mleka i mlečnih proizvoda jer primarni proizvođači tvrde da mlekare sipaju vodu u mleko i dodaju razne konzervanse i materije koje nisu životinjskog porekla.

Predstavnik laboratorije Analab Ivan Smajlović je rekao da ta laboratorija može da ispita autentičnost mleka ukoliko se to bude tražilo jer u okviru Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu zdravstvene bezbednosti hrane još nije opremljena i puštena u rad laboratorije za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka.

Palamarević je rekao da su proizvođači mleka zabrinuti za opstanak i da smatraju da mlekare smanjenjem okupnih cena mleka isisavaju novac koji stočari dobijaju za subvencije, a ne smanjuju cene mleka i gotovih proizvoda u trgovinama. Nakon sastanka Ministarstvo poljoprivrede je objavilo saopštenje u kojem se i ne pominje da je tema razgovora, na zahtev proizvođača mleka, bila smanjenje otkupnih cena sirovog mleka i sastav gotovih proizvoda. Palamarević je rekao da su proizvođači mleka koji su bili na sastanku šokirani saopštenjem u kojem se uopšte ne pominje smanjenje cena što je bila glavna tema razgovora i povod za organizovanje današnjeg sastanka, kao ni otkup viškova mleka za sušenje, niti analiza mleka.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede piše da je na sastanku dogovoreno da će se oformiti radna grupa za izradu strateškog plana za unapređenje kvaliteta i higijenske bezbednosti sirovog mleka koju će činiti predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Vlade Srbije, prerađivača i proizvođača. O ovim problemima o kojima se sad priča, evol kak je kroz hvalospeve govorio minsitgar dr Aleksandar Martinić, tvrdeći kako su sve obavesze prema proizvdođačima hrane izmirene krajem 2024. godine! Poljoprivrednim proizvođačima isplaćene 92 milijarde dinara na ime subvencija

Poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji je tokom ove godine na ime subvencija isplaćeno skoro 92 milijarde dinara, izjavio je danas ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Aleksandar Martinović.

On je na konferenciji za novinare rekao da je u toku 2024. godine u okviru nacionalnih mera podsticaja raspisan 21. javni poziv za sve mere direktnih plaćanja, ruralnog razvoja, tržišne podrške, dok je korisnicima na raspolaganju bila i mera kreditne podrške.

„Produžen je rok za podnošenje zahteva za očuvanje genetičkih resursa do 30. decembra. U okviru nacionalnih mera podsticaja u 2024. godini isplaćeno je preko 88 milijardi dinara što čini 99 odsto podnetih zahteva. Završena je obrada zahteva za drugi kvartal premija za mleko, dok je administrativna obrada zahteva za treći kvartal u toku“, rekao je on.

Naveo je da će svim poljoprivrednicima koji su uredno podneli zahteve po ovom javnom pozivu, novac biti isplaćeni u decembru, što čini oko 65 odsto zahteva, dok su ostali pozvani da svoje zahteve urede, odnosno da ih dopune.

Dodao je da će do kraja godine svim poljoprivrednim proizvođačima koji su se prijavili na javni poziv za kvalitetne priplodne krave u aprilu 2024. godine, biti isplaćeno dodatnih 100.000 dinara za krave prvotelke.

Martinović je rekao i da trenutno u celoj državi postoji tehnički problem sa e-upravom, tako da poljoprivrednici ako eventualno danas ili juče nisu dobili rešenja, ne brinu jer će problem koji je tehničke prirode biti otklonjen, verovatno već danas.

„Na osnovu sporazuma iz oktobra sa predstavnicima nekoliko poljoprivrednih udruženja, isplatili smo dodatnih 10.000 dinara poljoprivrednicima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini. Ukupno je za podsticaje po hektaru, isplaćeno skoro 50 milijardi dinara. Sva rešenja korisnicima koji su po ovom osnovu ostvarili pravo na podsticaj su poslata u našem sistemu e-agrara“, rekao je on i još jednom apelovao na korisnike da redovno proveravaju svoje elektronsko sanduče.

Istakao je i da poljoprivrednici tokom cele godine mogu da podnesu zahtev za refakciju akcize na gorivo u iznosu od 50 dinara po litru i naveo da je od početka godine podneto 326.859 zahteva za refakciju, od čega je doneto 311.181 rešenje i isplaćeno je 216.171 zahteva u ukupnom iznosu od skoro tri milijarde dinara.

Najavio je da će na sednici Vlade Srbije uskoro biti usvojen nacrt Zakona o izmeni zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

„Kroz te izmene zakona smo izašli u susret našim poljoprivrednicima a radi se o tome da će oni moći da se upišu u registar poljoprivrednih gazdinstava, odnosno u katastarsku parcelu po osnovu, faktičkog korišćenja poljoprivrednog zemljišta na osnovu posebne izjave overene kod nadležnog organa, odnosno kod javnog beležnika. Mi smo predvideli dve takve situacije, kada se faktički obrađuje zemljište, a obrađuje ga neko ko nije vlasnik zemljišta a radi se o situacijama kada je pokrenut, a nije završen upravni postupak i kada nije završen postupak komasacije“, rekao je on.

Kada je reč o agrarnom budžetu za sledeću godinu rekao je da je on najveći do sada pošto je njime za poljoprivredu opredeljeno rekordnih 138 milijardi dinara a uz tu sumu i 11 milijardi dinara za refakciju akciza za gorivo, što iznosi 7,5 odsto ukupnih prihoda budžeta za 2025. godinu.

Stavljanje u pasivan status po zakonu, nekima je vraćen aktivan status!

Ministar poljoprivrede izjavio je po pitanju stavljanja pojedinih poljoprivrednih gazdinstava u pasivan status da je poljoprivredna inspekcija ministarstva od avgusta do kraja novembra obavila više od 3.000 inspekcijskih nadzora i konstatovala da u 235 slučajeva postoji osnov da se poljoprivredno gazdinstvo stavi u takozvani pasivan status.

Sve je to, prema njegovim rečima, urađeno u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju a na predlog poljoprivredne inspekcije, Uprava za agrarna plaćanja je donela nekoliko rešenja o stavljanju u pasivan status određenih poljoprivrednih gazdinstava.

„Onda je krenula medijska hajka kako Ministarstvo poljoprivrede targetira, kako su oni rekli, političke protivnike Aleksandra Vučića i Vlade Srbije i kako smo stavili u pasivan status samo ona poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci određeni poljoprivrednici koji su se sami u javnosti eksponirali kao politički aktivisti. Ono što želim da kažem to je da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ceneći sve okolnosti pojedinačnih pravnih situacija donelo odluku da vrati u aktivan status poljoprivredno gazdinstvo Predraga Veljkovića, Zlatka Kokanovića, Đoke Ćurčića, Petra Jevtića, Dušice Beodranski i Milana Pajića“, rekao je on.

Dodao je da su svi ovi predmeti vraćeni prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje i da su gazdinstva pomenutih poljoprivrednika vraćena u aktivan status.

„U stvari, nikada nisu bili ni stavljeni u pasivan status zato što rešenja nisu postala konačna. Naravno, mediji koji su vodili hajku protiv našeg ministarstva i protiv vlade su znali da ovi ljudi nisu u pasivnom statusu i da ni za jednu subvenciju nisu bili uskraćeni. Dakle, plaćeno im je do poslednjeg dinara sve ono što je država inače obavezna da plati poljoprivrednim proizvođačima i nisu bili zakinuti ni za jedan jedini dinar“, istakao je Martinović.

Rekao je da Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne žele da poljoprivredne proizvođače tretiraju kao protivnike i da svako od njih ima pravo na svoje političko mišljenje. „Mi to mišljenje poštujemo, a na ovaj način šaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da imamo dobru volju da razgovaramo sa našim poljoprivrednim proizvođačima i da uvažimo sve njihove zahteve. Pritom smo u donošenju ovih rešenja bili prilično široki u tumačenju pravnih normi, što mislim da je dobro, jer je to u ovom trenutku apsolutno u javnom interesu“, naglasio je on. Pozvao je i druge poljoprivredne proizvođače, čija imena nisu toliko poznata u javnosti zato što nisu politički eksponirani, da ulože žalbu na rešenja u propisanom roku i da će se nadležni njima ozbiljno pozabaviti.

Jugoslaviju su krajem sedamdesetih godina prošlog veka zarazne bolesti slinavka i šap koštali deset miliona dolara! Slinavka i šap mogu da ugroze čitavu ekonomiju jedne zemlje. U cilju sprečavanja unošenja zarazne bolesti slinavke i šapa u Srbiji je od 22. januara zabranjen uvoz mesa poreklom od domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara iz zemalja u kojima postoji sumnja ili je potvrđena bolest FMD (Foot and mouth disease).

U skladu sa obavezama prijavljivanja zaraznih bolesti Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja (WOAH), Nemačka je 10. januara obavestila o prisustvu zarazne bolesti slinavka i šap na svom području, u oblasti Brandenburg, zapadno od Berlina. Bolest je potvrđena u populaciji vodenih bivola, od kojih su tri životinje uginule.

„Što se tiče Republike Srbije, ne postoji nijedna sumnja niti potvrđen slučaj ove bolesti na našoj teritoriji. Poslednji slučaj slinavke i šapa u Srbiji zabeležen je 1996. godine na teritoriji Kosova i Metohije“, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Navodi se da Uprava za veterinu aktivno prati situaciju u drugim zemljama i preduzima preventivne mere kako bi se sprečilo unošenje i širenje bolesti na teritoriji Srbije.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ističe da je dobro što u Srbiji nemamo nijedan slučaj slinavke i šapa. Što se tiče zabrane uvoza, kaže da je to uobičajen postupak jer slinavka i šap spadaju u grupu opasnih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju.

„U slučaju da se pojavi, nemate drugog izlaza osim da tu stoku usmrtite jer leka nema. Imao sam priliku 1965. godine da vidim kako izgleda kada se pojave slinavka i šap, posebno u Vojvodini. Kada je zahvaćeno jedno područje ili više delova zemlje, onda praktično čitav život staje. To znači da vozila ne idu, nemate ni saobraćaj, ljudi ne mogu da se kreću dok se sve ne sanira. I naravno, troškovi da se sve to sprovede i neškodljivo uklone ostaci su ogromni“, objašnjava naš sagovornik.

Prostran, koji je bio član vlade kada se slična situacija dogodila 1976/77. godine – tada su se preko Jugoslavije iz Mađarske izvozila tovna junad za arapske zemlje – kaže da je rešavanje ovog problema zemlju koštalo deset miliona dolara.

„U toku samog ulaska, kada je sve trebalo da se iskrca u luci Ploče u Hrvatskoj, otkrivena je slinavka i šap. Sećam se da je bilo oko 400 utovljenih junadi, od oko 500 kilograma. Tada smo morali da iskopamo ogromne jame, stoku usmrtimo i tu ukopamo. To je tadašnju Jugoslaviju koštalo oko deset miliona dolara. Ja sam učestvovao u pregovorima sa Mađarskom da nam se to nadoknadi i na kraju su bili dogovoreni neki sporazumi da nam na železničkoj ruti naprave pojilišta i hranilišta“, priča Milan Prostran.

Zbog svega što je u svojoj karijeri doživeo, on smatra da ovakve bolesti po pravilu ugrožavaju čitavu ekonomiju jedne zemlje.

„Zato treba preduzimati stalne mere. Javnost mora da bude obaveštena, pre svega proizvođači. Oni moraju da vrše dezinfekciju, vode računa o dezobarijerama i da se jednostavno mobilnost ljudi u tim objektima smanji jer su savremene rase jako osetljive“, zaključuje naš sagovornik.

Nemačka se suočava sa ogromnim gubicima

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je slinavka i šap virusna i veoma zarazna bolest koja pogađa papkare (goveda, svinje, ovce, koze i druge), uz retke slučajeve na drugim vrstama životinja i ljudima. Zaraza ove bolesti prouzrokuje značajne ekonomske štete, zbog čega se nalazi na listi najopasnijih bolesti Svetske organizacije za zdravlje životinja.

Kako piše Reuters, nemačka poljoprivredna i prehrambena industrija suočava se sa ogromnim gubicima od oko milijardu evra (1,03 milijarde dolara) zbog izbijanja ove zarazne bolesti koja je dovela do ograničenja izvoza. Prošle nedelje su Velika Britanija, Južna Koreja i Meksiko zabranili uvoz mesa i mlečnih proizvoda iz Nemačke.

Kada je reč o Srbiji, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović doneo je Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap – Foot and mouth disease u Republiku Srbiju, koja je stupila na snagu 22. januara.

Naredbom se zabranjuje uvoz i provoz pošiljaka poreklom iz zemalja u kojima postoji sumnja ili je potvrđena ova bolest, i to: živih domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara, mesa i proizvoda od mesa, mleka i proizvoda od mleka, ostalih proizvoda životinjskog porekla za ishranu ljudi, duboko zamrznutog semena i embriona, kože, sporednih proizvoda životinjskog porekla, biološkog materijala, kao i prevoznih sredstava za prevoz i provoz živih životinja.

Ove mere zabrane uvoza i provoza pošiljaka mogu se proširiti, smanjiti ili ukinuti, zavisno od analize rizika i praćenjem kretanja bolesti. Ministarstvo poljoprivrede apeluje na sve zainteresovane strane da prate uputstva nadležnih organa i da se strogo pridržavaju propisanih mera radi zaštite zdravlja životinja i sprečavanja unošenja bolesti u našu zemlju.

 (Nastaviće se)