·   Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u Statističkom godišnjaku za 2024. godinu, nudi detaljan pregled najznačajnijih trendova koji oblikuju globalne agro-prehrambene sisteme. Ovogodišnje izdanje naglašava kritične izazove, uključujući povišene temperature, tekuću globalnu borbu sa nesigurnošću hrane i pritiske na životnu sredinu sa kojima se suočava poljoprivredna proizvodnja. Izdanje za 2024. je strukturirano u četiri tematska poglavlja koja pokrivaju ekonomske dimenzije poljoprivrede, proizvodnju, trgovinu i cene robe, sigurnost hrane i održivost i ekološke aspekte poljoprivrede;

·   Letnje suše i 2025. godine, toplotni talasi i poplave ove godine prouzrokovali su gubitke u Evropskoj uniji procenjene na 43 milijarde evra, što je smanjilo ekonomski rast bloka za pola procentnog poena. Prema studiji, procenjuje se da će dugoročni efekti ovih događaja izazvati kumulativnu štetu od oko 126 milijardi evra na ekonomiju EU do 2029. godine, preneo je briselski Politiko;

·   Prema objavljenim informacijama, budžet Srbije za poljoprivredu za 2025. godinu iznosio je rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini oko 6,5 odsto ukupnih prihoda budžeta, a oko 111 milijardi bilo je namenjeno subvencijama. Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, već je realizovano 88,29 milijardi dinara ili 79 odsto ukupnog planiranog novca za podsticaje;

·   Žetvu u 2025. godini Srbija je dočekala sa zalihama pšenice od milion tona preostalog, neprodatog žita od iz 2024.godine. Bilo je problema sa skladištenjem novog žita jer postoji  prostor gde može da se smesti oko 3,5 miliona tona.Neprodate pšenice je bilo jer Srbija nije imala sposobnih kadrova da prodaju svo žito namenjeno izvozu, pa je bilo na zalihama! Da bi taj posa funkcisao kako treba, potrebno je da Srbija ima firme kao što su nekadašnji ,,Geneks“, ,,Progres“, ,,Graneksport“ i drugi slični kolektivi sa kadrovima kakvi su tad bili koji su sposobni da prodaaju sve tržišne viškove na svetskom tržištu.  Njih sad nije bilo pa i imamo i viškove pšenice koji su namenjeni izvozu, ali ne znamo da ih prodamo!

·   Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nikada nije bila šest milijardi evra. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je tek 1.200 evra! Sa takvom proizvodnjom nemože da se bude konkurentno u svetu. I pored svih teškoća agrar Srbije je u 2024. godini, prema podacima RZS imao  izvoz  vredan 5,2 milijardi evra, dok je za uvoz  potrošeno 3,9 milijardi  evra. Trgovinski suficit u 2024. godini ova oblast je imala od oko 1,2 milijardu evra! I to je dobro!

Branislav GULAN

Visoke zalihe na svetskom tržištu pšenice!

Na svetskom tržištu se nalaze visoke zalihe pšenice. Zbog visokih zaliha, beleži se i mali porast cena pšenice. Ukupan rod pšenice bio je oko 816 miliona tona. Ove sezone bio je dobar rod pšenice i visoke su prelazne zalihe od oko 272 miliona tona. Usporen je izvoz uljane repice iz Ukrajine i to pogoduje ratarima EU i dobijaju više cene za svoje proizvode. Evo i stanja  na svetskom tržištu osnovnih poljoprivrednih proizvoda.

Od 1. jula 2025. godine, EU je uvezla 5,6 miliona tona kukuruza, od čega je iz Brazila bilo 64 odsto, Sjedinjenih Američkih Država 21 odsto, a Ukrajine 16 odsto (919.000 tona) od uvoza. U prethodnom periodu uvoz iz Ukrajine je bio iznad 50 odsto od ukupnog uvoza. Sada se u Ukrajini kukuruz nudi po spot ceni, za isporuku od 30 dana, koja porasla na 209  dolara za tonu.

AMERIČKI KONTINENTI

Predsednik SAD Doland Tramp je odobrio uvoz poljoprivrednih proizvoda bez carina (koji se ne proizvode u SAD -u ili ih nema dovoljo na tržištu). Uvoz bez carina je odobren i za mineralna đubriva – farmeri su zahtevali niže cene đubriva jer su drugi troškovi sve viši. Carine na uvoz ipak nisu rešenje za sve probleme SAD?

Kina je obećala kupovinu 12 miliona tona soje do nove godine, ali za sada je kupljeno tek 332.000 tona soje! Ukoliko se ne proda soja prema planu izvoz iz SAD i cene soje na berzama će pretrpeti pad cena. Soja iz Brazila je povoljnija za trgovce iz Kine – nudi se po 459  dolara tona , dok je soja iz SAD na tržištu po 462 US dolara po toni (obe po FOB uslovima). Problem je što američka soja još se globi po dodatnih 13 odsto carine pri uvozu u Kinu.

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA – Šećer je bio veoma profitabilan za izvoz u EU tokom 2024. godine, ali sada važe ograničenja izvoza. Međutim komisija EU je dodelila dodatnu kvotu za izvoz šećera od 46.400 tona, u periodu januar – jun 2026. godine.

Spot cena za GMO soju za izvoz sa isporukom od 30 dana, bez PDV-a, je 412 dolara po toni. Cena soje za preradu je 450 dolara tona.

,,Suncokret, koji je požnjeven sa 30 miliona hektara u svetu, ove sezone neće zadovoljiti sve prerađivačke kapacitete za proizvodnju suncokretovog ulja. Sadašnje zalihe zrna suncokreta zadovoljavaju rad prerađivača za narednih šest meseci. Spot cena zrna suncokreta u Ukrajini sa isporukom za preradu u roku od 30 dana, sa PDV-om, je 683  dolara po toni. Uvoz poljopivrednih proizvoda i đubriva u SAD – u bez carina! Prisutna je i odatna kvota za izvoz šećera iz Ukrajine u EU“, javlja Petar Jovičić;

POGLEDI IZ SRBIJE: Pšenica, proizvodnja, potrošnja i izvoz

U 2025. godini u  Srbiji je bio dobar rod pšenice, koja je srednjeg kvaliteta. Na 607.000 hektara požnjeven je rod pšenice rod oko 3,62 milioan tona, a prosečan rod je bio oko 5,9 tona po hektaru.  Srbiji je potrebno za ishranu, robne rezerve i semenarstvo oko 1,2 miliona tona. Najveći  deo pšenice proizvedene u Srbiji izvozi se u Italiju… U 2024.godini rod pšencie je bio 2,9 miliaon tona.

U Srbiji postoji 6,6 milioan stanovnika. Godišnja potrošnja hleba je oko 49 kilograma po jednom stanovniku. Pored hleba troši se i po 15 kilograma peciva. Dakle, godišnje je za njihovu ishranu potrebno u proseku 64 kilograma hleba. Da bi se to proizvelo dovoljno je za meljavu oko 700.000 tona pšenice. Pored toga potrebno je da se uvek u mirnodopsko vreme od potreba na zalihama da se uvek ima najmanje 10 odsto  pšenice. Pored toga potreno je i da se se za semenarstvo uvek obeszbedi najmanjej 150.000 tona domaće pšenice.Dakle, za sve potrebe Srbiji je dovoljno oko 1,2 miliona tona pšene. Kada se sve to obezbedi sve ostalo može da se izvozi.

·   Žetvu u 2025. godini Srbija je dočekala sa zalihama pšenice sa oko milion tona preostalog, neprodatog roda od žetve u 2024.godini. Bilo je problema sa skladištenjem novog žita jer postoji  prostor gde može da se smesti oko 3,5 miliona tona.Neprodate pšenice je bilo jer Srbija nije imala sposobnih kadrova da prodaju svo žito namenjeno izvozu, pa je bilo na zalihama! Da bi taj posao funkcisao kako treba, potrebno je da Srbija ima firme kao što su nekadašnji ,,Geneks“, ,,Progres“, ,,Graneksport“ i druge slični kolektivi sa kadrovima kakvi su tad bili koji su sposobni da prodaju sve viškove na svetskom tržištu.  Njih ni sad nije bilo pa i imamo i viškove pšenice koji su namenjeni izvozu, ali ne znamo da ih prodamo!

·   Prema podacima RZS od 1.07.2025.godine, u Srbiji je  obavljebna žetva pšenice u 2025. godini na 607.075 hektara. Prosečan prinos bio je 5,9 tona po hektaru, a ukupna proizvodnja 3.605.418 tona!

·   U 2024. godini ukupan rod pšenice u Srbiji bio je oko 2,9 miliona tona i to je bilo manje za  oko 700.000 tona više nego u 2025. godini…

·   Za proteklih godinu dana iz Srbije je ukupno izvezeno u svet 1.159.174 tona pšenice. Najveći kupac pšenice u tom vremenu od 420.703 tona bila je Italija…Ukupna vrednost izvezene pšenice je 239.338.081 evra. U tom vremenu izvezeno je i 189.152 tona brašna u vrednosti od 53.121.403 evra;

·   Na Kosovo i Metohiju plasirano, odnosno izvezeno, preko UNMIK, 78.089 tona pšenice i 804 tone brašna iz Srbije!

Bilans pšenice za ekonomsku 2024/25 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2024. godine i  podataka Uprave carina koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije. Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva, ističe Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitozajednice“.  On ističe da je od roda u 2024. do juna 2025. godini ukupno izvezeno u svet 1.159.174 tona pšenice iz Srbije. Najviše roda pšenice izezeno je u Italiju i to 420.703 tone. Ukupna vrednost izvezene pšenice je 239.338.081 evra… Od pšenice proizvedene u Srbiji izvezeno je i 189.182 tone brašna. Vrednost izvezenog brašna  je  53.121.403 evra.

·   Do sada je najveći deo iuvoza išeo preko luke KOnsantca. Međutim, sad kada su uvedene sanckije Srbiji, za nju je blokiran i ransport preko luke Konstanca!

Najviše brašna otišlo u Bosnu i Hercegovinu!   

·   Prema podacima RZS od 1.07.2025.godine, procenjeno je da je u Srbiji žetvena površina pod pšenicom roda 2025. godine bila 607.075 hektara.Prosečn prinos bio je 5,9 tona/po hektaru, a ukupna proizvodnja 3.605.418 tona (oko 700.000 tona više nego prethodne godine);

    PODBILANS IZVOZA BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2024. GODINE

–   Izvezeno brašno u ekonmskoj godini jul 2024-jun 2025 godine……………….. 189.152 tona;

–   Izvoz brašna za dvanaest meseci (jul 2024-jun 2025 g.) iznosio je 189.152 tone;

–   Ukupna vrednost izvoza brašna za dvanaest meseci iznosila je 53.121.403 evra;

,,Nove tehnologije, inovacije i udruživanje poljoprivrednih proizvođača predstavljaju formulu uspeha u agraru. Italija je dobar primer njene uspešne primene, a zahvaljujući beogradskoj kancelariji italijanske Agencije za spoljnu trgovinu ITA/ICE, domaći poljoprivrednici i stručnjaci imali su jedinstvenu priliku da otvore, Italijanske kompanije koje prednjače u primeni najsavremenijih tehnologija u agraru: od precizne poljoprivrede do upotrebe veštačke inteligencije u obradi zemljišta. Italija se pozicionira kao strateški partner, nudeći model koji spaja inovacije, efikasnost i održivost“, poručio je direktor agencije ICE, dr Antonio Ventreska, na nedavno završenom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Poruke, stubovi agrara…

Poruke sa tog događaja snažno su odjeknule među poljoprivrednicima, stručnjacima i privrednim subjektima, koji su iskazali interesovanje za praktičnu primenu italijanske formule uspešnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Kooperative u toj apeninskoj zemlji predstavljaju stubove agrara, udružuju na hiljade proizvođača i ostvaruju milionske promete.

„Otvoreni smo za saradnju sa vašim zadružnim sektorom i spremni da im prenesemo sva naša znanja i iskustva, a vidimo da Srbija ima ogroman potencijal u agraru. U Srbiji je neophodno podsticati formiranje zadruga, koje će se baviti preradom sirovina i proizvodnjom finalnih proizvoda. To je put do zone profita u poljoprivredi“, poručio je Đordano Gori, predstavnik jedne od najuspešnijih italijanskih kooperativa, „Agrarni konzorcijum Ravena“.

Potrošnja testenina u Srbiji još ni blizu italijanskoj!

·   Proizvodnjom makarona, rezanaca i sličnih proizvoda u Srbiji se bavi 347 preduzeća!

Za proizvođače testenina u Srbiji izgleda da dolaze bolji dani, jer poslednih godina ostvaruju dobre poslovne rezultate, iako ne deluje da su kod nas makarone i rezanci (paste i špagete) omiljena jela.

Proizvodnjom makarona, rezanaca i sličnih proizvoda od brašna u Srbiji se bavi 347 preduzeća koja su u 2024. godini zabeležila dobit od 882,6 miliona dinara (882.614.000). To je u odnosu na godinu dana ranije više za skoro 32 miliona dinara!

S druge strane, ove firme su 2022. godinu zbirno završile u gubitku od 84.923.000 dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. Iz kompanije Mitsides Point za Biznis.rs kažu da su dobro pozicionirani na mnogim tržištima, te da imaju značajno mesto kod kupaca u regionu, ali i u manjim prodajnim objektima u Srbiji. „Najveća tržišta na koja izvozimo su Kipar, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Hrvatska, Albanija, Francuska, Engleska, Belgija, Izrael, Jordan, gde dobra saradnja sa distributerima rezultira i odličnom snabdevenošću. Orijentisani smo na izvoz i stalno tražimo prostor gde bismo dalje mogli da plasiramo naše proizvode“, isitiču iz ove firme i dodaju da se distribucija proizvoda na teritoriji Srbije obavlja „in house“ i „outsource“.

·   Poslovanje i dobit podižu se iz godine u godinu, a u svom sedištu u Sremskoj Mitrovici kompanija poseduje potpuno automatizovanu fabriku za proizvodnju sušene testenine sa dve linije – jednom za proizvodnju kratke, i drugom za proizvodnju duge sušene testenine. Dodaju da su obe linije kapaciteta jedne tone na sat, što im omogućava da proizvedu do 50 tona testenine dnevno;

Kako navode, potražnja za testeninama u Srbiji zavisi od robnih marki, ali po potrošnji naša zemlja nije ni blizu Italiji. Naprotiv, i dalje su hleb i krompir popularniji od proizvoda od testa. „Nadamo se da će doći vreme kada će proizvodi od testenina biti češći na meniju u našim domaćinstvima. Za sada nije tako. Još uvek su meso i hleb zastupljeniji, samo je privid da se u Srbiji konzumira mnogo proizvoda od testenina“, objašnjavaju iz ovog preduzeća.

Preduzeća sa najviše dobiti…

Na vrhu liste preduzeća sa najvećom dobiti u ovoj delatnosti nalazi se Indoadriatic Industry d.o.o. iz Inđije, sa 443.529.000 dinara, što je u odnosu na godinu pre niži rezultat – tada su bili ostvarili 557.358.000 dinara. Ova kompanija zapošljava 340 radnika. Na drugom mestu je Mara d.o.o. iz Sombora, koja je u 2024, uvećala svoju dobit na nepunih 255 miliona dinara, sa 148.541.000 dinara godinu dana ranije. U ovom preduzeću je zaposleno 138 ljudi.

Iza njih se nalazi još jedno preduzeće koje je u poslednji godina uvećalo svoju dobit, a to je ,,Stanić Company-2019“ d.o.o. iz Aranđelovca. Ono je u 2023. godini imalo dobit od 27.648.000 dinara, da bi u 2024. taj rezultat poboljšalo na skoro 48 miliona dinara.

·   Ukupni prihodi svih ovih preduzeća u 2024. godini iznosili su skoro 9,9 milijardi dinara (9.884.796.000), što je nešto bolji rezultat nego godinu pre, 2023.godine, kada je to bilo – 9,7 milijardi dinara (9.742.435.000);

Treba proceniti stepen uticaja suše jer u svim krajevima nije bio isti uticaj Pogled na globalne agro-prehrambene izazove i prilike. Država Srbija nema novca da prihvati stvarno stanje, da je to bila elementarĆna nepogoda. Rešenje se objašnjava sa  činjenicama da se samenjenje proizvodnje poglasi dvocifrenom brojkom pada poljoprivredne proizvodnje! Tako je bilo bilo do sada osam puta u proteklih osam sušnih godina od 2000. godine do danas!

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u Statističkom godišnjaku za 2024. godinu, nudi detaljan pregled najznačajnijih trendova koji oblikuju globalne agro-prehrambene sisteme. Ovogodišnje izdanje <https://openknowledge.fao.org/items/dd3c0623-484c-4ef9-90aa-e91e2b44219f> naglašava kritične izazove, uključujući povišene temperature, tekuću globalnu borbu sa nesigurnošću hrane i pritiske na životnu sredinu sa kojima se suočava poljoprivredna proizvodnja. Izdanje za 2024. je strukturirano u četiri tematska poglavlja koja pokrivaju ekonomske dimenzije poljoprivrede, proizvodnju, trgovinu i cene robe, sigurnost hrane i održivost i ekološke aspekte poljoprivrede.

Kako se navodi, globalna poljoprivredna vrednost je porasla za 89 odsto u realnom smislu u poslednje dve decenije, dostigavši 3,8 milijardi dolara u 2022. godini. Uprkos ovom rastu, doprinos poljoprivrede globalnoj ekonomskoj proizvodnji ostao je relativno stabilan, a udeo globalne radne snage zaposlene u poljoprivredi je smanjen, sa 40 odsto u 2000. na 26 odsto u 2022. godini. Proizvodnja hrane je nastavila da raste, ali glad ostaje trajno, nerešeno pitanje!

·   U 2023. godini između 713,  godinu dana kasnije i 757 miliona ljudi na zemljinoj kugli bilo je pothranjeno. Uzimajući u obzir srednji opseg (733 miliona), ovo je oko 152 miliona ljudi više nego 2019. godine. Globalna proizvodnja primarnih useva dostigla je 9,6 milijardi tona 2022. godine, što je povećanje od 56 odsto u poređenju sa 2000. godinom. Osnovni usevi kao što su šećerna trska, kukuruz, pšenica i pirinač zajedno čine skoro polovinu globalne proizvodnje useva;

Proizvodnja mesa porasla je za 55 odsto od 2000. do 2022. godine, pri čemu piletina čini najveći udeo u ovom porastu!

·   U 2022. godini proizvedeno je 361 milion tona mesa u svetu, a piletina je nadmašila svinjetinu. Upotreba pesticida je porasla za 70 odsto između 2000. i 2022. godine, pri čemu je Amerika činila polovinu globalne upotrebe pesticida 2022. godine. Neorganska đubriva koja se koriste u poljoprivredi dostigla su 185 miliona tona hranljivih materija u 2022. godini, pri čemu je 58 odsto  ove količine azot. Ovo predstavlja povećanje od 37 odsto u poređenju sa 2000. godinom. Emisije gasova staklene bašte iz poljoprivredno-prehrambenih sistema porasle su za 10 odsto između 2000. i 2022. godine. Emisije sa farmi su porasle za 15 odsto u istom periodu, a stoka doprinosi oko 54 odsto ovih emisija;

·   Nedostatak vode ostaje sve veći problem u regionima kao što su Bliski istok i Severna Afrika, gde se mnoge zemlje suočavaju sa ekstremnim stresom vode, što utiče na održivost poljoprivredne proizvodnje;

·   Svakodnevno oko 2,5 milijardi ljudi na planeti nema dovoljno pitke vode!

·   Letnje suše i 2025. godine, toplotni talasi i poplave ove godine prouzrokovale su gubitke u Evropskoj uniji procenjene na 43 milijarde evra, što je smanjilo ekonomski rast bloka za pola procentnog poena. Prema studiji, procenjuje se da će dugoročni efekti ovih događaja izazvati kumulativnu štetu od oko 126 milijardi evra na ekonomiju EU do 2029. godine, preneo je briselski Politiko.Studija je obuhvatila fizičku štetu na zgradama i infrastrukturi, kao i uticaj na produktivnost i efikasnost radne snage kao i spoljni uticaj na druge delove ekonomije;

·   Međutim, šteta od šumskih požara, koji su ove godine uništili više od milion hektara zemlje u Uniji, nije bila uključena u procene;

Sad su svetske zalihe pšenice iznad očekivanja. Kukuruza u SAD – u ima više od 422 miliona tona. Ruska pšenica će biti reper za izvozne cene u oktobru 2025. godine.

Evropsko tržište

Ova sezona će biti teška za izvoznike pšenice, takođe i za ratare, jer proizvodnja pšenice u svetskim razmerama je iznad očekivanja.  To znači biće viška, pa će to i otežati prodaju roda. Ali, istovremeno i poed viškvao, povećaće se broj galdnih na planeti Zemlji!

·   Proizvodnja ove sezone u svetu prevazilazi 816 miliona tona, relazne zalihe su 272 miliona tona (što je za nekoliko milioan tona iznad sezone 2024/25.). Cene u izvozu će diktirati pšenica iz Rusije, ali pošto žetva kasni, to će biti primetno početkom oktobra;

·   Za kukuruz u EU prognoze su suprotne, manje je optimizma i najavljuje se 55 miliona tona u silosima nakon berbe ove jeseni. Na sreću stočara u EU uvoz će biti olakšan – u Ukrajini se predviđa 32 miliona tona kukuruza, u SAD čak više od 422 miliona tona!Cene mineralnih đubriva stagniraju na tržištu EU, ali na svetskom tržištu cene uree ne miruju;

Dobra žetva u Srbiji

·   U Srbiji je 2025. godine bila dobra žetva. Požnjeveno je 3,62 miliona tona pšenice. Ali, rekordna žetv u Srbiji bila je 1991. godine kada je požnjeveno 3.736.503 tona hlebnog zrna! Srbija je u 2025. godinu dočekala sa million tona stare, neprodate pšenice!

Državi Srbiji za ishranu 6,6 miliona žitelja, robne rezerve od 10 odsto i semenaarstvo dovoljno je oko 1,2 miliona tona pšenice. Sve to uz ostajanje i viškova može da se proizvede  na 300.000 hektara.A, u Srbiji pšenica se u poslednjoj deceniji seje u proseku na oko 600.000 hektara. U zemlji nema dvoljno skladišnog prostora, ali ni kvalitetnih kadrova koji znaju i mogu da na vreme sve te viškove prodaju u svetu. Dokaz je da su žetvu 2025.godinu dočekale i neprodate zalihe od million tona stare pšenice. Srbiji trebaju kadrovi kao što su nekad bili u ,,Geneksu“, ,,Progresu“, ,,Graneksportu“ i drugim sličnim izvoznim firmam. Koji su bili vrsni poznavaoci tog posla nekada…

Prerada naša neiskorišćena šansa

Srbija ima dugu tradiciju povrtarstva i sva obeležja proizvodnje povrća u Evropi i svetu. Seje se na blizu 100.000 hektara i proizvodi se  viŠee od million povrća u ravničarskom regionu, i u Moravskom, ali i u brdsko-planinskom regionu, u celini imamo dobre prirodne, klimatske i zemljišne uslove za dobre prinose kvalitetnih plodova. Na otvorenom polju, u bašti i na njivi, kao i u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora povrće gajimo na oko 96.500 hektara i uberemo prosečno oko 1.113.000 tona najraznovrsnijih plodova godišnje. S izuzetkom pasulja i belog luka, koje moramo i uvoziti, naša proizvodnja znatno nadmašuje domaće potrebe, piše u svojima radovima dr Žarko Ilin, profesor na novosadskom Poljoprivrednoim fakuletu..

U ukupnoj povrtarskoj produkciji dominira krompir – na oko 26.500 hektara pod ovom kulturom uberemo prosečno 488.000 tona godišnje. Krtola ima različite namene: za svežu potrošnju ranog krompira, srednje kasnog i kasnog za skladištenje i čuvanje, odnosno, potrošnju čitave godine, ali i za potrebe prerađivačke industrije.

·   Rekordna proizvodnja krompouira u Srbiji od 1.148.660 toan bila je daleke 1974.godine. Posle toga ona se smanjivala  pa danas Srbija za svoje potrebe mora da ga uvozi. Od krompira nastaje preko 250 najrazličitijih proizvoda i oni imaju široku upotrebu. U svetu je na bazi krompira izgrađena moćna prerađivačka industrija što, na žalost, u Srbiji nije slučaj. Naime, od ukupno 26.500 hektara, svega 2.000 do 2.500 hektara namenjeno je industrijskoj preradi, najviše u čips i pomfrit, a nešto manje u skrob;

Značajni viškovi za izvoz

Odmah iza krompira, na našim prostorima je po značaju proizvodnja paprike na 10.000 hektara, s izuzetno dugom tradicijom. Do pre dvadesetak godina proizvodila se gotovo isključivo iz rasada, a od tada se u Vojvodini prešlo na direktnu setvu semena na stalno mesto. Potpuno se zadovoljavaju potrebe za oko 6,7 miliona stanovnika, ali smo i značajni izvoznici, i to ne samo sveže, već i na različite načine prerađene paprike.

·   U Srbiji je rekordna proizvodnja paprika u količini od 227.645 tona bila 2016. godine;

Po površinama u Srbiji sledi pasulj, na oko 8.000 hektara, a proizvedemo otprilike polovinu naših ukupnih godišnjih potreba. Iako imamo izuzetnu dugu tradiciju, od značajnog proizvođača-izvoznika, postali smo uvoznik.

·   Rekordna proizvodnja pasulja u Srbiji bila je 101.030 tona , ali daleke 1955. godine. Srbija je sad tradiconalan i veliki uvoznik ovog nekadašnjeg nacionalnog jela, pasulja!

Posle pasulja, po površinama i ukupnom ekonomskom značaju je paradajz sa 7.350 hektara, a većina proizvodnje namenjena je svežoj potrošnji, i to čitave godine. Manji deo, 300 do 500 hektara godišnje, gaji se za potrebe prerađivačke industrije, što za domaće tržište, što za izvoz.

·   Rekordna proizvodnja paradajza u Srbiji bila je daleke 1977. godine i tada je ubrano ukupno 244.960 tona!

Značajna nam je i proizvodnja graška, na površini od oko 5.500 hektara. Proizvodi se kao rani, srednje rani, srednje kasni i kasni, gotovo isključivo za industrijsku preradu. Grašak, zajedno sa kukuruzom šećercom, boranijom, krastavcem kornišonom i paprikom, predstavlja osnov naše prerađivačke industrije, i to uglavnom za izvoz.

·   Rekordna proizvodnja graška u Srbiji, bila je pre jedne decenije, 2015. godine u količini od 43.970 tona!

Kupus se proizvodi čitave godine, kao rani, srednje rani, srednje kasni i kasni: kao rani i srednje rani uglavnom za svežu potrošnju, dok se srednje kasni i kasni gotovo isključivo gaje za potrebe prerade. Prerađuje se prirodnom biofermentacijom, što obezbeđuje izuzetan kvalitet izvoznog proizvoda na zapadnoevropsko tržište.

·   U zemlji Srbiji rekordna proizvodnja kupusa i kelja bila je 1980. godine. Tada je bilo proizvedeno 381.720 tona ovog povrća!

Posle kupusa, po količinama zasada slede dinja i lubenica. Proizvode se kao rane, srednje rane i srednje kasne, za veoma ranu proizvodnju, i to isključivo iz rasada, klasično kalemljenog, u niskim plastičnim tunelima, dok je za srednje rane proizvodnja na nastiranom zemljištu, a srednje kasna proizvodnja je ona direktnom setvom semena, i stiže za potrošnju u drugoj polovini avgusta i prvoj dekadi septembra.

·   Pema podacima RZS rekordna proizvodnja dinja i lubenica u Srbiji bila je 1979. godine. Tada je bilo proizvedeno 441.710 tona!

Značajne površine u Srbiji su pod krastavcem – salatarom i kornišonom, za industrijsku preradu. Negde oko 70 posto proizvodnje je za domaće tržište, a preko 30 posto proizvodnje namenjeno je izvozu, i to pre svih na nemačko tržište.

·   Vrhunske, rekordne prinose i ovog povrća Srbija imala je davne 1982. godine kada je u njoj bilo ubrano 73.116 tona krastavaca!

·   Treba dodati da Srbija ima i rekordnu proizvodnju šargarepe koja je 2010. godine bila oko 101.180 tona!

·   U Srbiji se povrće gaji na oko 96.500 hektara. Na tim površianma se ubere i ubere prosečno oko 1.113.000 tona najraznovrsnijih plodova godišnje

·  

Poželjna ulaganja u proizvodnju belog luka

,,Najmanje površine nalaze se pod belim lukom, i to na nekih 1.150 hektara. Ali, ne smemo zaboraviti da je Srbija nekad imala dovoljno i belog luika za sebe i za izvoz. Sad mora da ga uvozi! Primer je 2019. godina kada je bilo proizvedeno samo 3.092 tona pa mora da ga uvozi! Nismo samodovoljni u ovoj proizvodnji, kao ni u proizvodnji pasulja, što znači da bi u budućnosti bilo dobro ulagati u razvoj ove proizvodnje. Kod deset povrtarskih vrsta, uz krompir, što vodi zvanična statistika, i gde smo apsolutno samodovoljni, sem u proizvodnji pasulja i belog luka, ostvarujemo zadovoljavajuće rezultate, odnosno, više nego duplo više od potreba građana Srbije, što za potrebu prerađivačke industrije, odnosno, izvoza“, navodi Žarko Ilin.

·   U Srbiji je daleke 1955. godine bila rekordna proizvodnja pasulja kada je bilo proizvedeno 101.030 tona ovog povrća!

·   Rekordna proizvodnja crnog luka bila je 1984. godine kada je na poljima bilo proizvedeno 34.890 tona ovog povrća!

·   Beli luk, koji danas moramo da uvozimo, nekada, 1984. godine bili smo proizveli rekordnih 34.890 tona!

Pored ovih vrsta, na značajnom mestu nalazi se kukuruz šećerac, koji zauzima između 3.500 i 5.000 hektara, zavisno od godine, i gotovo 90 posto njegove proizvodnje se izvozi. Po značaju sledi začinska paprika, koja se u Vojvodini i na jugu Srbije, u okolini Lokošnice, proizvodi na preko 2.000 hektara. Pre svega, je namenjena za sušenje i proizvodnju finog, plamenocrvenog mlevenog praha koji se koristi u ishrani. Značajnih oko 3.500 hektara imamo pod boranijom. Preko 90 odsto proizvodnje je u Vojvodini i namenjena je industrijskoj, najčešće hladnoj preradi, dok se manje količine prerađuju toplom preradom za potrebe vojske, policije, domova zdravlja, odnosno, bolnica, studentskih menzi, restorana.

U Srbiji se značajna proizvodnja povrća odvija u baštama, na oko 48.000 hektara, što se, u zavisnosti od godine, menja za oko deset posto naviše, ili naniže. U poslednjih pet godina površine pod povrćem u baštama, okućnicama, vikendicama značajno rastu, ne samo za potrebe porodice, već i tržni viškovi završavaju na zelenim pijacama.

Za potrebe prerađivačke industrije, na površini od 800 do 850 hektara proizvodi se lisnati peršun, pre svega, za sušenje, i gotovo celokupna proizvodnja ide u izvoz. Na površini između 500 i 600 hektara gaji se spanać, takođe za iste namene: sušenje i izvoz. Proizvodi se i korenasti peršun, za potrošnju čitave godine. Slična je situacija s paštrnakom i celerom. Značajna površina je pod cveklom, pre svega, za industrijsku preradu, a tako je i s karfiolom, na površini između 500 i 800 hektara, brokole na površini od 500 hektara, i nešto manje površine pod keljom pupčarom i kelerabom, pre svega za svežu potrošnju.

Dominantna povrtarska vrsta je salata, i to u svim tipovima gajenja – i na otvorenom i u staklenicima i plastenicima. Obično na malim površinama, u bašti se proizvodi tikvica, tokom čitave godine, dok beli luk i praziluk imaju karakter intenzivne njivske proizvodnje. Srbija je značajan proizvođačirena, pre svega, za potrebe prerađivačke industrije, i on se u Srbiji proizvodi na preko 100 hektara, što je znatno više od naših potreba i veliki smo izvoznici, pre svega, na zapadnoevropsko tržište.

Brojne prednosti zaštićenog prostora

Plastenička proizvodnja ima izuzetan agrotehnički, biološki, ekološki i ekonomski značaj. Agrotehnički značaj se ogleda i u tome što je moguća smena više od jedne vrste u toku godine, jer zaštićeni prostor pruža mogućnost kontrole mikroklimatskih uslova. Ostvaruju se i do 10 puta veći prinosi, a kvalitet tog povrća je neuporedivo viši od povrća proizvedenog na otvorenom polju. To je zdravstveno bezbedno povrće jer se ne upotrebljavaju herbicidi, pošto se zemljište nastire različitim plastičnim folijama. U zaštiti od štetnih insekata koriste se predatorske vrste, a protiv prouzrokovača bolesti upotrebljavaju se biološki preparati. Biološki značaj povrća iz plastenika je u tome da omogućava celogodišnju proizvodnju, što s proizvodnjom na otvorenom zatvara celogodišnji ciklus ponude i proizvodnje svežeg povrća. Ekološki značaj se ogleda u drastično smanjenoj potrošnji pesticida, te je povrće zdravstveno bezbedno, a ekonomski značaj je u tome da ovo povrće čitave godine ima značajno višu cenu i donosi veći profit.

S obzirom na to da je Srbija značajan i tradicionalan proizvođač povrća, proizvodeći ga na četiri odsto od ukupnih obradivih površina, što je otprilike na nivou zemalja Evropske unije, važno je istaći šta su pravci daljeg razvoja i gde je tu mesto asocijacija, udruženja, zadružnog sektora, ali i nauke i struke.

Uloga ovih organizacija i institucija je u organizovanju proizvodnje povrća na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru, za svežu potrošnju ili za potrebe prerađivačke industrije, u obezbeđivanju kvalitetnog potrošnog i repromaterijala u dovoljnim količinama po racionalnim cenama, kako bi ova proizvodnja bila konkurentna sa zemljama EU. Bitan je i moguć nadzor nad tehnološkim procesom proizvodnje i prerade, što omogućava veći kvalitet gotovog proizvoda. Dalji pravci razvoja su pružanje usluga u sprovođenju tehnološkog procesa proizvodnje, s obzirom na izuzetno skupu mehanizaciju, skladišni prostor, potrebe za preradom na malim porodičnim gazdinstvima ili u prerađivačkoj industriji. Zato se razmatra mogućnost pružanja usluga po modelima zemalja EU.

·   Mora se voditi računa o mogućnosti kratkoročnog ili dugoročnog čuvanja, pakovanja i distribucije svežeg povrća čitave godine, jer je poznato da se potrošnja svežeg, ali i prerađenog povrća, odvija čitave godine;

·   Sa dnevnom potrošnjom od 400 do 450 grama po jednom stanovniku zadovoljavaju se sve potrebe za biološki vrednim i zaštitnim materijama, a sa druge strane, to je znak da se nacija kvalitetno hrani!

Bitno je i kratkoročno čuvanje, uz minimalne gubitke!

Gubici mogu da iznose između 20 i 50 odsto, pa je neophodno kvalitetno kratkoročno čuvanje u kvalitetnom skladišnom prostoru s idealnim mirkoklimatskim uslovima. Kod većine povrtarskih kultura to je temperatura od 0 do 2 °C i visoka relativna vlažnost vazduha od 92 do 98 odsto. Izuzetak su crni i beli luk koji se čuvaju na temperaturi od 0 do 2 °C, ali pri izuzetno niskoj relativnoj vlažnosti vazduha, ne većoj od 65  odsto. Kod dugoročnog čuvanja, cilj je obezbediti kontinuitet u isporuci čitave godine, pre svega, korenastog, lukovičastog i krtolastog povrća.

U narednom periodu, po ugledu na zemlje EU i značajne proizvođače, pre svega, u Holandiji, Italiji, Španiji, Francuskoj, Izraelu, Turskoj, Srbija mora unaprediti pakovanje i distribuciju. U ovim zemljama poklanja se izuzetna pažnja distribuciji i izvozu svežeg i prerađenog povrća. Svi ovi ciljevi podređeni su proizvodnji povrća po količini, u kontinuitetu, i po kvalitetu, kako bi zadovoljili sve svoje potrebe, domaće potrošnje i izvoza.

·   Značajni povrtnjaci nalaze se u Vojvodini, gde dominira proizvodnja krompira na 3.400 hektara. Sledi grašak na blizu 3.000 hektara, paradajz na oko 2.000 hektara, crni luk na oko 1.200 hektara i paprika na oko 860 hektara. U Vojvodini se povrće proizvodi na ukupno 16.149 hektara, na kojima rodi prosečno ukupno oko 320.000 tona. To je više nego što je potrebno za manje od dva miliona žitelja ove naše pokrajine;

·   Suša je smanjila prinose na svim ostalim kulturama posebno voću, koje se u Srbiji nalazi na blizu 200.000 hetkara.  Šteta na proizvodnji voća u 2025. godini se procenjuju na oko 800 miliona evra, ističe dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrivrednom fakultetu u Novom Sadu;

Kukuruzu je zbog nižih prinosa naneta šteta od od preko 200 mliona evra u 2025. godini!

·   Kada je reč o klimatskim promenama u Srbiji, od 2000. godine zajedno sa sušom u 2025. godini u njoj je bilo devet suša.Znači  svake treće godine po jedna! Za prvih osam suša, bez 2025. godine, štete su procenjene na oko 9,5 milijardi evra. Za ovu godinu još nisu konačno procenjene štete. Siromašna država nema novca da prizna i plati štete od elementarnih nepogoda. Ali, vlast je proinašl rešenje da u takvim sitaucijama proglasi sa dvocifrenom brojkom pad tekuće poljoprivredne proizvodnje.

·   Treba da se zna da se u Srbiji prema podacima RZS u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara njiva. U zemlji se obrađuje oko 3.257.100 hektara njiva. To znači da se navodnjava samo 1,5 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava u proseku oko 17 odsto obradivih njiva;

Samo od šteta koje nastanu u jednoj sušnoj godini mogu da se u u celoj državi izgrade sistemi za navodnjavanje! Ali, ni to u ovoj situaciji ne bi bilo dobro jer Srija nema stoke, pa ni prirodnog gnojiva. A, bez prirodnog gnojiva ne bi bilo dobro da se navodnjavaju njive. Jer, u tom slučaju bi im bila naneta jošt veća šteta. Njive su već ispošćene. U njihovm zemljištu pre jednu i po deceniju nalazilo se oko pet osto humusa. Sad je to opalo samo dva odsto. Ukoliko bi se njive navodnjavele, a u zemljištu ne bi bilo opridongo đubriva, još više bi se u njemu bi se smanjio humus.

·   Da bi se vratio  jedan santimetar izgubljenog humusa u zemljištu  potrebno je da prođe oko 100 godina!

Nerealan zahtev od 300 evra po obradivom hektaru!?

Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić izjavio je da su zahtevi poljoprivednika koji protestuju neralni jer je potrebna čak petina budžeta Republike Srbije da bi se ispunili, a to je 300 eva po hektaru.To što  proizvođačoi hrane ne žele da razgovaraju sa političarima, samo pokazuje da se tu upetljala politika.Glamočić je gostujući na TVK1 istakao da nije rekao da su protesti poljoprivrednika nebitni već da je nebitno da li će na ulice izaći 20, 50 ili 100 traktora i da su njihovi zahtevi nerealni. On je naveo da ispunjenje zahteva poljoprivrednika, a to su 300 evra po hektaru, oslobađanje goriva od akciza, rešavanje dugova prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje traži tri jednogodišnja budžeta. „Znači, potrebna je jedna petina budžeta Republike Srbije samo da bi ispunili te zahteve. Plus toga, poruka je da ne želimo da sednemo da razgovaramo sa ministarstvom poljoprivrede, ne želimo da razgovaramo sa resornim ministrom, nego samo želimo da se to ispuni. To pokazuje da se tu upetljala upetljala politika“, rekao je Glamočić i naveo da će sve što je realno država ispuniti, ali da je ispunjenje svih zahteva nemoguća misija. Dodao je da najveći deo podsticaja iz budžeta dobijaju upravo poljoprivrednici i istakao da se može ubrzati isplata povraćaja novca po litru goriva.

„Poljoprivrednici  u Novom Sadu su sa teritorije Vojvodine i oni pored para iz republičnog budžeta, dobijaju i novac iz pokrajine, a kako je juče saopštio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, dobili su još 13 milijardi od pokrajinskih para. Znači oni su u povlašćenom položaju u odnosu na poljoprivrednike u centralnom delu Srbije, pogotovo što su u centralnom delu Srbije proizvođači koji su manji. Njima je bilo mnogo teže u ovoj situaciji nego onima koji su veliki“, rekao je ministar. Glamočić je dodao da je to moglo da se vidi i po mehanizaciji. „I hvala Bogu da voze traktore koji su skuplji i veći. Veliki deo tih traktora je kupljen od sredstava iz budžeta Srbije. To je dobro i tako i treba da bude. Ali mislim da se ovde priča više tiče politike“, ocenio je ministar Glamočić.

Istakao je da je ispunjeno ono što je dogovoreno na sastancima sa poljoprivrednicima u avgustu prošle 2024. godine i što je potpisano u sporazumu sa njima. „Jedino što je ostalo jeste da radimo na razvoju berze proizvoda, ali to traži dve strane. Moraju da dolaze na sastanke, moraju da se uključe u radne grupe. Sve što smo obećali, isplata, subvencija za seme, do kraja godine, sve smo ispoštovali. I druga stvar, realizacija budžeta Ministarstva poljoprivrede, je preko 88 odsto,a to je više od 90 milijardi je isplaćeno primarnim proizvođačima. I biće isplaćen kompletan budžet do kraja godine i raspisaćemo sve javne pozive. Znači i za nabavku mehanizacije, i opreme, i osiguranja, i genetske resurse, i 100.000 po junici“, naglasio je Glamočić.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić sastao se sa predstavnicima Udruženja poljoprivrednika Klub 100P plus sa kojima je razmatrao ključnim pitanjima koja pogađaju domaću poljoprivredu, a sa posebnim akcenotom na stanje u ratarstvu, aktuelne klimatske izazove i podsticaje. U razgovoru je istaknuto da klimatske promene predstavljaju izazov za poljoprivredna gazdinstva, koja su naročito pogođena sušom i naglašena je potreba za efikasnijom realizacijom IPARD programa. Glamočić je istakao da je država ispunila sve obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima, kao i da će do kraja godine biti raspisani svi planirani javni pozivi i isplaćen kompletan budžet Ministarstva. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede aktivno radi na unapređenju procesa i podršci poljoprivrednim gazdinstvima u okviru ovog programa, koji je, uz nacionalne mere, od velikog značaja za naše proizvođače, rekao je ministar. Glamočić je ukazao da je resorno ministarstvo posvećeno i da radi i na rešavanju pitanja subvencionisanih kredita, s obzirom na to da njihova obustava stavlja proizvođače u težak položaj uoči setve.

Dijalog, ispravan put!

Predstavnici Kluba 100P plus su sa ministrom razgovarali i o potencijalnim promenama u kriterijumima za dodelu podsticaja i subvencija, kako bi bili pravičniji i usmereni na aktivne proizvođače. Svi učesnici sastanka saglasili su se da je dijalog države i poljoprivrednika jedini ispravan put za prevazilaženje izazova u agrarnom sektoru i za obezbeđivanje održivog razvoja poljoprivrednih gazdinstava. Sastanku su prisustvovali Žarko Kobilarov, Vojislav Malešev i Marko Čarnić ispred Kluba 100 plus. Uz ministra Glamočića, u razgovoru je učestvovao i državni sekretar Željko Radošević. Jedno od od mnogobrojnih udruženja poljoprivrednika – Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS) – najavljuje proteste, koji su sa du toku. Kažu njihov glas se ne čuje sa njiva, iz staja, obora za tov svinja… Jedinjo rešenje je da izađu na ulicu i da tu potraže pravdu. Tako su rauidliprotkelih godina, pa evo i ove 2025. godine.  Kako ističu, opet će izaći sa traktorima pred institucije.

·   Kako se moglo čuti, uz sve do sad adogovorenoi obećano, njihov vanredni zahtev u najkraćem jeste da država isplati dodatno iz budžeta 300 evra po hektaru zbog posledica suše koju su imali. U Srbiji je prema popisu iz 2023/24. godine registrovano oko 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, sa 1.150.000 zaposlenih, koji  obrađuju 3.257.100 hektara;

Zvanični podaci o ukupnim prinosima i posledicama suše još nisu objavljeni i mogu se očekivati tek po sabiranju podataka o žetvi najvažnijih kultura.

·   Prema objavljenim informacijama, budžet Srbije za poljoprivredu za 2025. godinu iznosio rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini oko 6,5 odsto ukupnih prihoda budžeta, a oko 111 milijardi je namenjeno subvencijama. Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, već je realizovano 88,29 milijardi dinara ili 79 odsto ukupnog planiranog novca za podsticaje. Sav taj novac raspoređen je pre dolaska na vlast sadašnjeg ministra i oni kako kažu to nemogu da menjaju. Sad kreiraju novu strategiju za naredne godienu od 2025. do 2034.godine.

·   Sad se kreira novi budžet za 2026. godinu, pa tu mogu da utiču i na novu raspodelu novca!

Sama najava protesta i traženja pravde na ulici izazvala je burne polemike na mrežama i forumima koji okupljaju poljoprivrednike. Neki od njih upozoravaju kolege da ne nasedaju i budu izmanipulisani od strane interesnih grupa dok drugi zahtevaju jasno utvrđivanje reprezentativnosti udruženja. Ali, glas seljaka se ne čuje niti uvažava sa njiva, praznih staja, obora i torova! Zato je, kako kažu, jedino rešenje da izađu na ulice i na njima zatraže pravdu za pomoć!

·   Problemi su u tome što poljoprivreda nije strateška grana u Srbiji i što se njeniprobolemi ne rešavaju sistemski. Već samo od slučaja do slučaja. Sa izlaskom na ulice, odnosno sa takvim rešavanjem problema samo se ,,gase požari“. A, ponekada se sa takvim načinom rada onii razbuktaju!

Đorđe Grujić, predsednik Udruženja poljoprivrednika Asocijacije 2022. iz Srbobrana, još prošle 2024. godine podneo je inicijativu da se formira poljoprivredna komora (koja je prvi put u Srbiji osnovana 1937. a drugi put 2017. godine, pa i sad postoji – primedba autora), a od resornog ministarstva tražio obrazovanje radne grupe, sastavljene od proizvođača, kako bi imali uticaja na politiku u poljoprivredi. Umesto da tražimo sistemsko rešavanje problema, smatram da pojedinci pod okriljem borbe za poljoprivrednike ostvaruju neke svoje lične interese, zovu ljude na ulice i politizuju našu borbu. Imamo danas udruženja koja broje i po dva, tri člana i pozivaju na proteste, pa se pitam koga oni to zastupaju.

Borimo se da parlamentarnim putem kroz institucije to rešavamo – ističe Grujić. On smatra da je zahtev od 300 evra po obradivom hektaru potpuno nerealan ovog trenutka, za svakog građanina ove zemlje, jer je to ogromna suma novca, ako se zna koliko se zemlje obrađuje. Po njegovom mišljenju, treba najpre proceniti stepen uticaja suše jer u svim krajevima nije bio isti uticaj. U Mačvi je, recimo, bila u malom procentu, dok se u Banatu razlikuje po okruzima, negde je bilo više negde manje uticaja. Treba uzeti u obzir agrotehničke mere koje su primenjivane ili nisu. Osim toga, sada se čuje i da ta udruženja neće nikakve razgovore sa ministarstvom, pa nije jasno sa kim žele da razgovaraju i kome upućuju zahteve. Imamo aktivnu saradnju sa Svetskom bankom i predstavnicima „Iparda“ u Srbiji, na liberalnom tržištu ne možemo biti zatvoreni, kako neki misle, niti pojedinačno stalno nešto tražiti od države. Sistemski bi poljoprivredna komora mnogo toga rešila i ostajemo pri tom zahtevu i zamisli, kaže Grujić.

Vukašin Baćina, predstavnik proizvođača mleka iz Banata, dodaje da poljoprivrednici zbog devete suše za poslednjih četvrt veka jesu u jako teškoj situaciji, ali da ne mogu dozvoliti da ih predvode oni koji žele iz svega da izvuku korist za sebe. Neki od njih su različitim inicijativama od ranije, više išli u korist prodavcima semena, recimo, nego poljoprivrednicima koje navodno zastupaju, a sada čujemo i da pokušavaju da lobiraju za prodavce veštačkog đubriva. Nemoguće je da država može da isplati toliki novac zbog posledica suše koliko se traži. A, i može da može nekima dati koji su pretrpeli najveću štetu, kao srednji Banat, otpiše recimo plaćanje zakupa poljopnrivrednog zemljišta. Ili da uz dogovor s bankama pokuša da odobri moratorijum na poljoprivredne kredite od minimalno dve godine, kaže Baćina.

Nema tačnog podatka koliko udruženja i inicijativa poljoprivrednika trenutno deluje u Srbiji, često se pominje da su neka od njih i fantomska, koji je broj njihovih članova, niti površine koje obrađuju, a takođe ne postoji ni krovno udruženje koje bi moglo da bude snažan i uticajan partner u pregovorima sa državom.

·   Pre godinu dana jedno vreme u Srbiji je delovalo čak 88 udruženja poljoprivrednika;

·   Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nikada nije bila čest milijardi evra. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je tek 1.200 evra! Satakvom proizvdom nemože da se bude konkurentno svetu. I pored svih teškoća agrar Srbije je u 2024. godini, prema podacima RZS imao izvoz vredan 5,2 milijarde evra, dok je za uvoz potrošeno 3,9 milijardi evra. Trgovinski suficit ova oblast je imala od oko 1,1 milijardu evra! To je dobro, ali ipak malo ako se zna ša sve mpže da se uradi da bi izvoz bio i tri puza veći!

Srbija vraća prehrambeni suverentiet!?

Podsetimo, na ovo je još u maju 2025 godine upozorilo novo, sadašnje Ministarstvo poljoprivrede insistirajući da se ova oblast zbog celokupnijeg kreiranja politike agrara i subvencionisanja bolje uredi. Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede Srbije najavilo je uvođenje strogih kriterijuma za utvrđivanje reprezentativnosti poljoprivrednih udruženja, pre svakog zvaničnog sastanka. Predstavnici poljoprivrednika uglavnom podržavaju ovu ideju uz oprez da postoji rizik od isključivanja manjih, lokalnih udruženja iz procesa donošenja odluka ali da bi ovo moglo da se reši kao i svuda u Evropi boljim udruživanjem. Prema najavi, udruženja će morati da dostave: dokaz o registraciji u Agenciji za privredne registre (APR), statut (ako nije javno dostupan), broj članova, osnovnu delatnost članova (ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo…), procenjenu površinu obradivog zemljišta ili broj grla stoke, spisak ovlašćenih predstavni.

·   Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije, kako  ističu u nadležnom ministarstvu,  uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj;

Kako je potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. „Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata.

„Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe Brankov.

·   Prema podacima RZS u Srbiji postoji samo 2.349.176 svinja to je samo malo vše neg, odmah posle Drugog svetsklgp rata, 1947. godine! Nedostatak svinja u Srbiji doveo je do toga da država izgubi prehrambeni suvereniet koji treba da vrati nova strategija o razvoju poljoprivrede od 2025. do 2034. godine!

Ombdusman za hranu!

Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje „zelenih stipendija“ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole.

„Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka“, kaže Brankov. Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima.

Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombdusmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. „To je jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručila je Brankov.

Siromaštvo u Srbiji: Polovina građana ima razloga za strah

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan mese;ni prihod u Srbiji 2024. Iznosio je  97.705 dinara, dok su izdaci bili 98.165 dinara. Kako javlja RTS, prosečno domaćinstvo trošilo je više nego što je zarađivalo.  Iako plate u Srbiji nominalno rastu, životni standard i dalje je daleko od evropskog proseka, kaže u razgovoru za RTS Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica digitalnih časopisa Biznis i Ekonometar.

„Mi smo i dalje na oko 40 odsto od proseka EU. Tamo je godišnja zarada 40.000 evra, a kod nas tek oko 8.000 evra. To dovoljno govori gde se nalazimo“, ističe Nikolić. Glavna i odgovorna urednica digitalnih časopisa Biznis i Ekonometar ističe da rast zarada ne prati rast žiotnog standarda. Upozorava da visoki procenti rasta prihoda ne odražavaju realnu sliku.

„Problem je što mi u kontinuitetu imamo niske zarade. Mi govorimo o mesečnim zaradama, a živimo tako godinama. Skoro milion ljudi je u riziku od siromaštva – preživljavaju iz meseca u mesec“. Četvrtina stanovnika Srbije je u riziku od siromaštva: Socijalne mere države kratkotrajne i mahom pred izbore.

Inicijativa: Vlast umesto sistemske podrške građanima opet nudi populističke mere!

Najizloženiji siromaštvu stariji od 65 godina koji žive sami!

Dodaje se da medijalna zarada kao pokazatelj kaže mnogo više od prosečne. Medijalna zarada u julu 2025. godine  je bila 85.000 dinara, što znači da polovina zaposlenih u Srbiji živi sa mesečnim prihodom koji je manji od toga.  Oni koji su na medijalnoj zaradi,ili u proseku, moraće ili da nađu neku dodatnu zaradu, ili da se nečega odreknu, objašnjavaju analitičari.

Socijalna nejednakost postaje sve izraženija svuda u svetu pa i kod nas. Onih ekstremno bogatih nikada nema više od  jedan do dva procenta. „Imate 10 odsto ljudi u svakom društvu koji žive dobro – to je kod nas oko 660.000 ljudi koje ćete uvek videti po restoranima i tržnim centrima. Ali većina je u drugoj kategoriji – sa minimalnim primanjima. Kod nas se sloj bogatih širi, ali većina ostaje siromašna“, navodi Nikolić.

Kada je reč o perspektivama, ni one nisu optimistične!

Ova 2025.  godina je veoma loša za ceo svet, pa i za Srbij, jer smo zavisni od globalnih kretanja. Rast u Evropi za 2026. procenjuje se na svega 1,5 odsto, a kod nas će rast sledeće 2026. godine biti nešto veći od ove godine, procena je oko 3,3 odsto. ali to je uglavnom zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima.

Podsetimo i da je Republički zavod za statistiku nedavno objavio da je 24,3 odsto stanovništva Srbije bilo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.  Prema podacima RZS, prag rizika od siromaštva iznosio je 35.606 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, 64.091 dinar za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom od 14 godina, odnosno 74.773 dinara za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece od 14 godina.

 Najveći rizik od siromaštva zabeležen je kod nezaposlenih osoba i jednoroditeljskih porodica, dok su najmanje ugroženi zaposleni i penzioneri.

 · Podaci pokazuju da 19,7 odsto osoba koje žive same, nalaze se ispod praga rizika od siromaštva, dok se u domaćinstvima sa dvoje odraslih i troje ili više dece taj procenat penje na 32,4 odsto.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autpor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

·   Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

·   Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

·   Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mji je na na doražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025“, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji;

·   U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo je, peto priznanje –  nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca.  I u 2025.godini je bio presednkik VIII saveta Festivala na selima i o selima  Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog kaže

·   I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, posle u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori Srbije… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista…

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reprorter kuće ,,Borba“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini. Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V.NOVOSTI iz  Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satim. Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. Godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, pa su i njih dvojicu slučajno smrtno pogodil od hitamka srpskih boraca!

Dakle, nije istina da su hrabro stradali od ustaškog meta, već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa srpske strane. Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, rqatnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

·   Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je tada predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvi supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna!

Priče koje su se širile, pronosili su oni koji njisu bili samo! Svako, posebno oni koji nisu bikli na ratištu,  stvarali su i širili svoje priče! I sako je pojentpo dodavao!  I niko od tih koji su stvarli svoje viđenje tragičnog dogašaja nije bio tamo!

Osim mene! Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti. A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije.

I istina je samo jedna!

·   Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovim ličnih stvari!

·   Branislav Gulan je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade BORBE od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deoi akciaj iz priatizacije TADAŠNJEG LSTGIA ,,BORBE“  dobili su zaposleni. Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio ya dve decenije rada u tom listu,  nalazi se kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, privatizacija je poništena.

List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica! Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pet nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.                         

(Nastaviće se)