Prvi put posle mnogo godina, kako tvrde iz Rosstata, državnog zavoda za statistiku, razlika u platama se 2025. smanjila na 12,7 puta (najniža brojka je prethodno bila 2000. godine, kada je razlika bila skoro trideset puta vecìa). Smanjenje nejednakosti u platama u zemlji analitičari ne objašnjavaju znacima ekonomskog oporavka, vecì prisilnim povecìanjem plata (zbog nedostatka radne snage) i minimalne zarade (od 1. januara ove godine podignuta je odmah za 20%, sa 22.440 rubalja na 27.093).

Piše: Jurij Aleksejev

Kako pokazuju statističke analize, prihodi najbogatijih zaposlenih građana su prošle godine, bez obzira na usporavanje ekonomije, rasli brže nego prihodi siromašnih.

Udeo 10% radnika sa najvišim platama bio je 30,8% ukupnih gotovinskih prihoda (više nego 2024. godine), dok je 10% radnika sa skromnim platama bilo samo 2%.

U odnosu na nivo prihoda zvanično zaposlenih u privredi (radnici sa zvaničnim platama), Rosstat deli zaposlene na 20 grupa (poslednja je ona koja najviše zarađuje). Broj predstavnika ove grupe, sa prihodima preko 100 hiljada rubalja mesečno, najviše se povecìao tokom godine. Kod najbogatnijih od zaposlenih Rusa, prošle godine su se na bankarskim računima nakupile solidne sume (47,6% svih prihoda stanovništva). Zanimljivo, među njima se, kako tvrde sociolozi, najčešcìe nalaze oni koji su i najnezadovoljniji svojim životom.

U Rusiji postoji veliko društveno raslojavanje kada je reč o prihodima. To potvrđuju i podaci Centralne banke: od višemilionskog stanovništva zemlje samo stotine hiljada ljudi poseduje više od polovine ukupnog obima sredstava u depozitima, koji prelazi 60 triliona rubalja. Faktički, značajan deo slobodnog novca nalazi se u rukama male grupe bogatih građana.

Istovremeno, prema izveštajima zvaničnika, jaz između bogatih i siromašnih se smanjuje iz godine u godinu. Za nekoliko godina (od 2021. do 2025), kako tvrdi potpredsednica vlade RF Tatjana Golikova, nivo siromaštva se smanjio 1,5 puta, zahvaljujući državnoj podršci koja se svake godine povećava. Tako je od 1. januara ove godine maksimalni iznos naknade za trudnice i porodilje porastao gotovo na 956.000 rubalja, a mesečni dečji dodatak povecìan je na 83.000 rubalja.

I Rosstat je nedavno potvrdio da je broj Rusa sa prihodima nižim od granice siromaštva 2025. godine dostigao istorijski minimum; ovaj broj je 9,8 miliona ljudi ili 6,7% stanovništva. Godinu dana ranije bilo je 10,3 miliona siromašnih (7,1%). Ako se kao osnova za proračune uzme linija siromaštva koju je država utvrdila u četvrtom kvartalu 2025. godine (17.146 rubalja), ispada da prihode niže od tog nivoa ima 4,8% Rusa, što je za pola procenta manje nego godinu dana ranije.

Sudeći po brojkama, sve kao da se poklapa. Ako prosečne prihode svih Rusa sipate u jedan lonac i podelite ih na jednake delove, ispostavlja se da, uglavnom, ljudi sa prosečnim prihodima žive prilično dobro. Prosečni prihod Rusa 2025. bio je oko 75.000 rubalja mesečno.

Ova suma se obično sastoji od plate, zarade od samostalnog rada, vrednosti imovine i socijalnih davanja. Ali ako uzmete u obzir da je 75 hiljada „prosečna temperatura u bolnici“ (termin koji se koristi da označi statistički prosek koji nema praktičnu vrednost) i da nema nikakve veze sa skromnim zaradama vecìine radnika u fabrikama, na poljima i farmama, onda je prerano za radost.

Ljudi u bogatim i subvencionisanim regionima žive na suprotnim polovima. U Moskvi je prosečan prihod 167.000 mesečno, na Čukotki 216.000, u Jamalo-Neneckom autonomnom okrugu 170.000, u Magadanskoj oblasti 144.000, na Sahalinu 117.000. Moskva i drugi bogati regioni imaju vecìe resurse za podršku onima kojima je potrebna, dok su stanovnici subvencionisanih područja ranjiviji na svakodnevne teškocìe. Ako se iz statističkih podataka izuzme nekoliko najbogatijih regiona, izračunali su analitičari, onda prosečna plata u zemlji ne bi premašila 60.000, a svaki osmi zarađuje iznad proseka.

Naučnici Instituta za demografiju Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoke ekonomske škole, odlučili su da procene zavisnost od beneficija na nivou lokalnih samouprava i došli su do zaključka da u svakoj 19. ruskoj opštini socijalna davanja iznose više od polovine (!) prihoda lokalnih stanovnika. Ali to ne govori uvek o siromaštvu, niskoj zaposlenosti i porodicama sa velikim brojem dece.

U Trociko-Pečorskom rejonu (Republika Komi) živi samo 9400 stanovnika, a 73% njihovog godišnjeg dohotka čine socijalna davanja. To jest, ovi ljudi uglavnom žive od naknada za nezaposlenost, penzija i socijalnih davanja za decu. A u Žigalovskom rejonu Irkutske oblasti, koji je po broju stanovnika uporediv sa najsiromašnijim okrugom Republikom Komi, na socijalna davanja odlazi samo 3% prihoda stanovništva. Gotovo svi žitelji rade na Koviktinskim gasno-kondenzatnim poljima, koji spadaju među najveće u istočnom Sibiru i ključne objekte gasovoda „Snaga Sibira“, koji ide prema Kini; oni solidno zarađuju i nije im potrebna pomoć od države. Tokom proteklih deset godina, muško radno sposobno stanovništvo u pomenutom rejonu poraslo je za 13%.

Naučnici Visoke ekonomske škole su obratili pažnju i na još jednu osobenost našeg doba – na rast zloupotreba državne pomoći. Da bi dobili veće prihode, bračni parovi u nekim porodicama su se donedavno fiktivno razvodili, pa je zbog toga od 2020. do 2022. godine broj razvoda na Kavkazu utrostručen, a broj velikih porodica sa jednim hraniteljem dostigao neviđene visine. Burni rast socijalnih davanja „raspadnutim“ porodicama privukao je pažnju ministarstva za rad, koje je zatovrilo rupu u zakonu.

Zvanična statistika ne uzima u obzir takve suptilne nijanse, kao ni „zaposlenost u sivoj zoni“, „plate iz koverte“ i skrivene prihode korporativnih menadžera koji prijavljuju lične troškove kao putne ili troškove „reprezentacije“, i još mnogo toga.

Ni za koga nije tajna da malo ko može da živi od jedne plate i penzije. Ljudi se snalaze kako znaju i umeju: neko izdaje stan, neko gaji stoku, ili voće i povrće u velikim količinama i prodaje ih, bez registracije kao „samozaposleni“.

Lokalne vlasti obično zatvaraju oči pred takvim „sitnicama“, iako neobračunati prihodi mogu biti uporedivi sa nečijom platom ili čak nekoliko puta vecìi.

Skriveni prihodi domaćinstava, posebno na Kavkazu, gde zvanične plate mogu biti šest puta niže nego na severu zemlje, omogućavaju imućnim seljacima da se prijave za socijalnu pomocì i da onda poklonjaju automobile kao svadbene poklone svojim rođacima.

Zahvaljujući socijalnoj podršci, broj ljudi koji se nalaze iznad linije siromaštva primetno se smanjuje. I da nije rasta cena, niko ne bi sumnjao da je pobeda nad siromaštvom veoma blizu.

Nakon što je Rosstat prestao da otkriva podatke o platama nekih kategorija građana, lider Pravedne Rusije Sergej Mironov u šali je ovu instituciju nazvao „ministarstvom za dobro raspoloženje“.

Krajem 2025. godine, verovatno da se ne bi pokvarilo raspoloženje onima čiji život nije ni lak ni zabavan, skraćeno je ili obrisano 168 tabela, od kojih se više od 100 odnosilo na demografske pokazatelje.

Naučnici koji istražuju životni standard su takođe primetili da su prestali da se ažuriraju podaci o potrošnji hrane, koji su ranije objavljivani u posebnom biltenu. Stavke u uzorku istraživanja kucìnih budžeta, koja su sprovođena kvartalno, su smanjene. Ovo istraživanje kućnih budžeta omogućavalo je naučnicima da bolje razumeju i procene prirodu siromaštva: koliko resursa domacìinstva u zemlji proizvode, zarađuju i troše, koliko stanova, zemljišnih parcela i drugih nekretnina i trajnih dobara (automobila, mobilnih telefona, računara itd.) poseduje vecìina građana sa niskim i srednjim prihodima. Na osnovu podataka iz uzorka od 48.000 domacìinstava, bilo je mogucìe izračunati indeks potrošačkih cena, indikatore siromaštva i proceniti protok turista. „Istraživači su mogli da vide kako se domaćinstva adaptiraju, na primer prelaze sa mesa na heljdu, sa heljde na testeninu, štede na stambenim i komunalnim uslugama. Bez ovih podataka, teško je proceniti jaz između bogatih i siromašnih i uporediti ekonomske pokazatelje po regionima, tipovima naselja i tipovima porodica“, kaže ekonomista Dmitrij Prokofjev.

Rosstat je zaista obustavio objavljivanje podataka koji su izazvali sumnje kod jednih i žestoku debatu kod drugih. Ali to nije urađeno zato što neko nije bio zadovoljan podacima o kucìnom budžetu.

Suočavajucìi se sa stalnim kritikama narodnih poslanika, Rosstat je počeo da traži nove pristupe merenju životnog standarda i ažuriranju svojih metoda kako bi bolje prikazao aktuelnu sliku.

Ne tako davno, Rosstat je na portalu javnih nabavki postavio ugovor o obavljanju naučnog rada za unapređenje metoda za procenu prihoda, rashoda i štednje Rusa. Određivanje životnog standarda treba da bude dopunjeno poslovnim troškovima (prihodima i rashodima), uključujucìi prihode iz sive zone, finansijske transakcije u inostranstvu i troškove nekretnina.

Možda cìe u bliskoj buducìnosti postojati tabele koje odražavaju nekoliko vrsta inflacije za bogate i siromašne, u poređenju sa njihovim zaradama i planovima za buducìnost. A podaci o rastu cena će se detaljnije analizirati po regionima. Možda ćemo tada dobiti odgovor na pitanje: zašto se 2025. godine ruska ekonomija suočila sa paradoksom da su prihodi stanovništva nominalno rasli, a korpe u supermarketima postajale lakše (cena i kvalitet kupovine sada se lako određuju prema elektronskim računima).

Uzgred, na osnovu podataka dobijenih od elektronskih računa analitičari i zvaničnici su zaključili da je završen period potrošačkog buma, podstaknut inflatornim očekivanjima. Ljudi su počeli manje da troše i to bi trebalo da zautavi rast cena.

To je, u svakom slučaju, ono što ekonomska teorija uči, odražavajucìi bihevioralne karakteristike tržišta. Nažalost, u realnom životu tražnja ne određuje uvek svest preduzumljivih ljudi.

Podela besplatnih obroka ili paketa hrane, vrecìa za spavanje za beskucìnike, kako to čine na Zapadu, neće pobediti siromaštvo. Siromašnima nije potrebna milostinja, vecì prilika da žive i rade. Poslanici mnogo govore o tome da je potrebno stvoriti uslove u kojima radni čovek u principu ne može da bude siromašan, a kod nas, u nekim regionima, ljude mizerno plaćaju. Plate ne treba da budu dovoljne samo za kupovinu hrane, već i za komunalije, otplatu kredita i hipoteka, potrebe domaćinstava, telefonske račune i internet. Bogati vlasnici preduzecìa trebalo bi da se stide što svojim zaposlenima placìaju tako bedne plate. Ali ne pridržavaju se svi ove norme.

Opšteprihvacìeno je mišljenje da siromaštvo nastaje kada nema načina da se zameni pokvareni kucìni aparat (frižider, mašina za veš) bez kredita, a oskudica nastaje kada nema dovoljno novca čak ni za hranu. Ali da li zaista možemo smatrati siromašnima one koji potroše polovinu svoje plate na otplatu višestrukih auto-kredita, ili one koji vole skupe pametne telefone i rasipaju novac po restoranima i kaficìima? Po pravilu, i oni se žale da nemaju dovoljno novca za hranu. Ali da li je fer upoređivati njihove zahteve sa zahtevima gradskih baka koje žive od oskudnih penzija, a koje su navikle da kupuju ekonomična pakovanja za supu od 100 rubalja umesto mesa i jeftinu piletinu na akcijama?

U sovjetsko vreme bogati građani su se prepoznavali po tome što su imali garažu i automobil na koji se čekalo nekoliko godina. Sada mnogi ne smatraju da je automobil raskoš, kao ni, na primer, dača. Ministarstvo rada prilikom određivanja imovinskog limita za dobijanje socijalne pomoći, takve dodatke egzistencijalnom minimumu više ne uzima u obzir. Čak i vlasnik mercedesa ili staromodnog automobila može da dobije naknadu za siromašne ako može da dokaže da je njegov prihod ispod nivoa egzistencije.

Borba protiv siromaštva u našoj državi je jedan od prioritetnih zadataka. Ali bez obzira koliko se placìanja i beneficije povecìavaju, rad je uvek bio i ostaje jedna od glavnih društvenih i ekonomskih vrednosti društva. Zato pažnju vlasti sve više privlači poboljšanje radnih odnosa.

Ako se ranije Rostrud (Federalna služba za rad i zapošljavanje) ograničavao na preporuke za pravedne plate za obavljeni rad, sada su one zamenjene zahtevima koje je poslodavac dužan da poštuje. Tako je od 1. septembra 2025. na snagu stupio zakon koji reguliše plaćanje prekovremenog rada.

Sada, prilikom obračuna prekovremenog rada, poslodavci su dužni da uzmu u obzir ne samo osnovnu platu, vecì i kompenzacije i dodatne isplate. Prva dva sata prekovremenog rada plaćaće se po stopi od 1,5 (u odnosu na redovnu platu), a naredni sati po dvostrukoj tarifi. Ranije su se isplate obračunavale na osnovu prosečne zarade, koja se sastojala od plate i bonusa; sada cìe u obračun biti uključene i dodatne isplate. Osim toga, radnici zadržavaju pravo na dodatno slobodno vreme kao nadoknadu za prekovremeni rad. U pripremi su nove izmene zakona o naknadama zaposlenih u javnom sektoru.

U našoj zemlji su konačno shvatili da je minimalna vrednost radnog sata takođe važna. To je posebno važno za sezonske radnike, predavače, kurire – sve one koji nemaju fiksnu platu, a žive od smene do smene. Sada će, zahvaljujući novim inicijativama, biti nemoguće da se za sat rada plati manje od onoga što piše u zakonu – i to je sigurnosna garancija za sve radnike.

Stručnjaci ipak upozoravaju da ne treba zaboraviti na moguće probleme. Za preduzetnike, posebno za mala preduzecìa, prelazak na sistem placìanja po satu zahtevacìe reviziju sistema računovodstva i upravljanja kadrovima. Ali po mišljenju zvaničnika, koristi cìe povecìati motivaciju za stvaranje pravednih uslova za sve. Biće lakše planirati radno vreme, bez straha od kazne zbog „prekoračenja ograničenja“, a za radnike će se otvoriti bolje perspektive za poštenu dodatnu zaradu.

Da li će ovaj korak biti koristan za ekonomiju zemlje, da li će dovesti do rasta ukupnog nivoa prihoda – pokazaće vreme. Najvažnije je da je postavljen još jedan pravac za formiranje pravednijeg plaćanja radnika, što će pomoći da se poveća životni standard miliona Rusa.