Specijalno tužilaštvo u Prištini vodi istrage protiv 2.500 Srba osumnjičenih za ratne zločine. Od pre mesec dana, pozivi na saslušanje stižu na kućne adrese policijskih i vojnih oficira u Srbiji. Bivši komandant Žandarmerije, Goran Radosavljević Guri, tvrdi da su mu iz Direkcije MUP-a Srbije potvrdili da je na poternici, pa su ga posavetovali da ne putuje u inostranstvo. Istovremeno, „državljani Kosova“ nesmetano prolaze Srbijom. Kad policija nekoga uhapsi pod sumnjom da je izvršio ratne zločine, srpsko Tužilaštvo obustavlja gonjenje i pušta ih na slobodu. Dok je bio na funkciji predsednika Vlade, Vučić je, 2015. godine, potpisao sporazum sa „kosovskim kolegom“ Isom Mustafom, kojim je obavezao Srbiju da ne vodi sudske postupke protiv albanskih terorista.

Predrag Popović

Na osnovu člana 172, stav 1, ZKP-a, Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo (STRK) poziva okrivljenog, sa adresom u Zemunu, da se pojavi u ovom tužilaštvu 02.06.2026. godine. Okrivljeni se sumnjiči da je počinio krivično delo: Ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 u vezi sa članom 22 Krivičnog zakona SFRJ. Napomena: Upozoreni ste da ćete u slučaju neodazivanja po ovom pozivu biti privedeni.

Takav poziv je, u maju ove godine, dobio penzionisani policijski general Goran Radosavljević Guri. Iz tužilaštva u Prištini pozivi su stigli na kućne adrese još stotinak bivših komandira i pripadnika policijskih i vojnih jedinica, koji su učestvovali u odbrani Srbije u vreme združene agresije albanskih terorista iz UČK i NATO snaga. Poziv je dobio i policijski general Vlastimir Đorđević, koga je Haški tribunal 2011. osudio na kaznu zatvora od 27 godina, koju je Žalbeno veće 2014. smanjilo na 18 godina. Đorđević je 2025. odslužio kaznu i pušten je na slobodu. Bez obzira na to, albansko Specijalno tužilaštvo opet ga tereti za ista krivična dela. Pozive iz Prištine su dobile i porodice pokojnih policijskih i vojnih oficira Obrada Stevanovića i Božidara Delića.

Ne zna se tačan broj Srba koji su u Prištini optuženi za ratne zločine. Albansko tužilaštvo je 2022. godine saopštilo da je podnelo 800 optužnih predloga i da vodi još toliko istraga. Međutim, mediji na Kosovu spekulišu sa brojkom od 2.500 optužnica.

Osim toga što većina srpskih ratnih veterana ne zna da li se nalazi na kosovskim poternicama, veliki problem predstavlja to što albanske vlasti raspolažu njihovim adresama i ostalim ličnim podacima.

– Tužilaštvo iz Prištine nije moglo da zna gde neko od nas stanuje. Te podatke dao im je neko iz naših državnih organa. Ko je to uradio, taj je izdajnik! Šiptari mogu da podignu optužnice protiv svakog policajca i vojnika koji je bio na Kosovu, pogotovo protiv onih koji su tamo rođeni. U Žandarmeriji je bilo mnogo ljudi koji su sa Kosova. Za njih se zna ko su, a njihove porodice i danas žive tamo. Oni ne mogu da odu i posete svoje roditelje jer će biti uhapšeni, odgovaraće pred nekim sudom u Prištini – rekao je Guri Radosavljević nedavno na jednoj režimskoj televiziji.

Bivši komandant Žandarmerije kaže da su ga zvali iz Direkcije MUP-a Srbije i upozorili da se nalazi na kosovskoj poternici, pa ne bi trebalo da putuje u inostranstvo.

– Ne smemo da putujemo nigde van Srbije. Sve države koje su priznale Kosovo imaće legitimno pravo da nas zadrže na granici i isporuče Prištini, da nam Šiptari sude! Možemo da putujemo u Rusiju, Kinu ili Španiju, ali šta ako avion bude prinuđen da sleti u neku drugu državu? – kaže Radosavljević. 

Kosovo se više puta kandidovalo za članstvo u Interpolu, ali od 2023. godine ne podnosi takve zahteve. Iako nije član Interpola, lažna republika Kosovo sarađuje sa policijama drugih država preko bilateralnih sporazuma, kao i kroz međunarodne misije i organizacije. Umesto kosovskih vlasti, poternice za osumnjičenima podnosi misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koja Interpolu prosleđuje zahteve za lociranjem, hapšenjem i izručenjem traženih lica. Interpol zatim provereva da li zahtev kosovskih pravosudnih organa ispunjava pravila za objavljivanje tzv. Crvene poternice (Red Notice).

Interpol ne izdaje naloge za hapšenje, već samo objavljuje međunarodna obaveštanja, a svaka država sama odlučuje kako će postupiti. Najčešći rizik za Srbe, osumnjičene za ratne zločine, nastaje prilikom putovanja u države koje priznaju Kosovo, koje bi mogle da postupe po međunarodnoj poternici.

Kosovski Albanci, bivši pripadnici UČK, nemaju takve probleme. Oni bez straha putuju gde hoće, pa i kroz Srbiju. Zaštitu od sudskog progona omogućio im je Aleksandar Vučić. U vreme svog prvog mandata na funkciji predsednika Vlade Srbije, Vučić je potpisao dokument, zajedno sa kosovskim kolegom Isom Mustafom, kojim se Srbija obavezala da ne pokreće postupke protiv Albanaca koji su osumnjičeni za ratne zločine nad srpskim civilima, policajcima i vojnicima. Da postoji takav sporazum, javnost je saznala pre dva meseca, 29. aprila 2026, kada je Srbija morala da iz pritvora pusti Mathata Ljožanija, koji je u februaru uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, između Hrvatske i Srbije, zbog sumnje da je, kao pripadnik grupe pod komandom Ramuša Haradinaja, učestvovao u „otmici i masakriranju policijskih službenika“, kako se navodi u saopštenju MUP-a Srbije.

Ljožanijev slučaj je samo jedan u nizu. Pod sumnjom da je tokom 1999. u Podujevu, zajedno sa nekoliko pripadnika UČK, učestvovao u ubistvu srpskih civila, Hazir Haziri je uhapšen 8. septembra 2025. godine na prelazu Merdare. Iz pritvora je pušten 21. januara 2026. Albanski mediji su objavili da je vlast u Prištini obavestila Delegaciju Evropske unije u Srbiji i ambasade zemalja Kvinte da „Srbija ne izvršava obaveze, koje je preuzela 2015. godine“.

Čim je doveden na vlast, i pre nego što je postavljen na funkciju premijera, Aleksandar Vučić je počeo da pruža zaštitu teroristima iz UČK. Na njegovo insistiranje, krajem 2013, posle godinu i po dana provedenih u pritvoru, pušten je Mark Kašnjeti. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine ga je oslobodilo optužbi za ubistvo civila u Prizrenu.

Kao u sportskom ribolovu – uhvati, slikaj i pusti – Vučićev režim do danas primenjuje istu taktiku. Za potrebe lažne predstave o njemu kao o srpskom patrioti, Vučić dopušta policiji da povremeno uhapsi nekog od albanskih ratnih zločinaca. Neki od njih provedu po nekoliko meseci u pritvoru, ali potom svi budu oslobođeni optužbi, najčešće i pre nego što se završi istraga, a ponekad i posle presude. Takav je bio slučaj Petrita Dulje, koga je Viši sud u Beogradu, u novembru 2022, prvostepeno osudio na dve godine zatvora zbog ratnog zločina u Đakovici. Apelacioni sud je preinačio presudu i oslobodio Dulju.  Pod optužbom za ratne zločine uhapšen je Hilmi Keljmendi, ali srpsko Tužilaštvo je posle tri dana odustalo od gonjenja, pa je pušten na slobodu.

Početkom juna 2024. godine, na prelazu Merdare uhapšen je Tefik Mustafa, koji je, prema navodima MUP-a Srbije, učestvovao u otmici trojice policajaca, čija tela nikada nisu nađena. Posle intervencije kosovske Kancelarije za vezu u Srbiji, na zahtev Misije EU i ambasadora zemalja Kvinte, Mustafa je pušten iz pritvora.

Na isti način je okončan slučaj kosovskog i britanskog državljanina Sadika Durakua iz Đakovice, koji je u aprilu 2024. uhapšen na graničnom prelazu Batrovci pod optužbom da je izvršio ratne zločine 1999. godine. Posle šest meseci provedenih u pritvoru, Duraku je pušten na slobodu. Zasluge za to ima i njegov branilac, advokat Goran Petronijević, koji se u medijima predstavlja kao ljuti srpski nacionalista, a koji se „proslavio“ 2000. godine, kada je, kao sudija, doneo presudu protiv Bila Klintona, Tonija Blera, Gerharda Šredera i ostalih krivaca za agresiju na SR Jugoslaviju.

Istu proceduru su prošli bivši pripadnici UČK Hasan Dakaj i Arbnor Spahiu. Dakaj je uhapšen na Merdaru, a Spahiu prilikom prelaska granice između Mađarske i Srbije. Posle određenog vremena, odbačene su optužbe kojima su se teretili za ratne zločine i druga krivična dela. 

U vreme NATO agresije i najžešćih terorističkih napada UČK na srpske policajce, vojnike i civile na Kosovu i Metohiji, Aleksandar Vučić je bio na funkciji ministra informisanja. Huškao je na rat, pretio Albancima proterivanjem preko Prokletija, obećavao da će oružjem odbraniti „kolevku srpstva“ čak i po cenu „da prvi pogine“. U posleratnom periodu, Vučić je optuživao zapadne sile da su okupirale južnu srpsku pokrajinu. Iznosio je stravične informacije o zločinima UČK nad Srbima na Kosmetu i zaklinjao se da će Albanci „kad-tad biti kažnjeni“. Međutim, nakon drugog dolaska na vlast, zarad političkih i ličnih interesa, Vučić je sa kosovskim premijerom Mustafom potpisao sporazum, kojim je obavezao Srbiju da odustane od sudskog progona Albanaca koji su osumnjičeni za ratne zločine. U poslednjem činu izdaje, Vučićev režim je Specijalnom tužilaštvu u

Prištini dao adrese srpskih policajaca, vojnika i civila, koje albanska vlast tereti za najteža krivična dela.

– Ko je Šiptarima dao naše podatke, taj je izdajnik – kaže Goran Radosavljević Guri, bivši komandant Žandarmerije i aktuelni član Srpske napredne stranke.

Kao i mnogi drugi pripadnici naprednjačkog kartela, Guri nije očekivao da će Vučić, posle predaje Kosova, predati i pojedinačno svakog Srbina, koji se borio protiv UČK, a istovremeno štititi albanske teroriste od odgovornosti. Posle ovoga, samo je pitanje vremena kada će srpska policija početi da hapsi sve koji se nalaze na albanskim poternicama.

Vučićeva sezona lova na Srbe je počela. Svima, kojima je Vučić nacrtao metu na čelo, ostaje nada da će uskoro doći do smene vlasti. Za njih nije bitno ko će preuzeti vlast, niko neće biti takav izdajnik kao što je Aleksandar Vučić.