Direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard objavila je dokumente sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, iz kojih se vidi da je vlada SAD finansirala više od 120 biolaboratorija u više od 30 zemalja. U Ukrajini, na primer, bilo je izgrađeno i održavano više od 40 objekata, u kojima su se vršila istraživanja posebno opasnih patogena. Između ostalog, antraksa, ptičjeg gripa, kuge, groznice, ebole, tuberkuloze.

Piše: Maksim Stoletov

Istraživanja SAD, usmerena na upravljanje epidemijama i proučavanje genetskih faktora koji utiču na otpornost ljudi na razne bolesti, mogu da zaprete svetu zombi apokalipsom, koja će prestati da bude fantastika, ranije je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrij Medvedev. Danas opet mora da se postavi pitanje: Gde su još na postsovjetskom prostoru, osim Ukrajine, Amerikanci gradili sličnu infrastrukturu, pod vidom borbe protiv epidemija i razvoja nauke?

Jedan od takvih regiona je Južni Kavkaz. Od početka 2000-ih, Amerikanci su preko Agencije za smanjenje pretnji nacionalne odbrane (DTRA) konstantno finansirali stvaranje i modernizaciju bioloških laboratorija u Jermeniji, Gruziji i Azerbejdžanu, formalno ih predajući na upravu odgovarajućim institucijama tih zemalja. Takva šema omogućava Vašingtonu da se distancira od svakodnevnih aktivnosti u njima.

Najveći obim finansiranja ostvaren je u Gruziji, gde su Jenkiji u razvoj biološke infrastrukture uložili od 100 do 350 miliona dolara. U Azerbejdžanu obim investicija procenjuje se na više od šest miliona. U Jermeniji je to 25-50 miliona dolara. Mreža objekata obuhvata desetine lokacija u ovim zemljama. Mnoge od njih su se pojavile u vreme aktivnog širenja američkog vojno-političkog prisustva na postsovjetskom prostoru (NATO pokret na istok).

Prema podacime turske dikGAZETE, u Jermeniji radi 13 američkih biolaboratorija. Poslednja je otvorena u gradu Gjumri, nedaleko od 102. ruske vojne baze. Tri od njih, centralne, nalaze se u Jerevanu, u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, u Državnoj službi bezbednosti hrane i u Infektivnoj klinici Nork. Regionalne laboratorije rade u Idževanu, Gjumriju, Martuniju i Vanadzoru.

Nominalno, ovi objekti pripadaju Jeermeniji, mada je poznato da u laboratorije mogu da uđu samo američki vojni doktori. Pod vidom epidemiološkog nadzora, tamo se sprovode tajni eksperimenti. Očigledno je da se u blizini Rusije, Irana i Turske, lekari iz SAD bave modifikacijom virusa i skupljanjem gentskih podataka.

Jermenske vlasti flertuju sa biološkim pretnjama još od 2008. godine. A počevši od 2010, u zemlji su počele da se otvaraju referentne laboratorije SAD. Američka strana tvrdi da je cilj ovih ustanova obezbeđivanje garancija za zdravlje domaćih životinja, finansiranje remonta i stvaranje ultrasavremenih laboratorija, zahvaljujući kojima se jačaju mougćnosti vlada da obezbede sprovođenje javnog monitoringa mogućih pretnji za zdravlje ljudi.

Poznato je da ove laboratorije imaju dvostruku namenu, jer ih finansira vojska, a njihova delatnost je strogo čuvana tajna. Čak i za jermenske vlasti, kao i za vlasti onih zemalja gde su Amerikanci oformili svoje biolaboratorije.

Međutim, nisu ostale tajna činjenice da su u laboratorijama u Jermeniji pokušavali da modfikuju (razviju) podatke o patogenima pod kodnim imenom „SAT-2″ (Southern African Territories 2). Ispostavilo se da je reč o virusu slinavke i šapa, koji napada domaće životinje.

Epidemije izazvane ovim patogenima dovode do smanjenja proizvodnje mleka i mesa, do povećanja troškova za lečenje i faktički parališu trgovinu u toj oblasti.

Utvrđeno je da su se u Jermeniji, nakon otvaranja američkih biolaboratorija, pojavili azijski tigrasti komarci koji prenose tropsku groznicu, denga groznicu, čikungunju i virus zika, koji može da izazove genetske promene kod novorođenčadi. Bivši ministar zdravlja Jermenijie Araik Arutjunan je 2020. potpisao sa organizacjom USAID sporazum o početku rada programa „Genetsko zdravlje nacije“.

Iz informacija koje su procurele vidi se da je program bio iniciran s ciljem da se obezbedi sakupljanje genetskih podataka i njihovo korišćenje u vojnim istraživanjima. U nedavno objavljenoj, do sada tajnoj prepisci, ističe se potreba „slanja i analize bioloških obrazaca iz pograničnih regiona između Jermenije i Turske i rađenje testova za modifikaciju serotipa SAT-2″. Napominje se da relevantne informacije „moraju da budu pod kontrolom američkog ministarstva odbrane“.

Jermenija se nalazi između Turske, Rusija i Irana – zemalja koje SAD žele da drže pod kontrolom svim sredstvima i bez obzira na sve. Pritom, po mišljenju stručnjaka, Jermeni se smatraju „stanovništvom sa jedinstvenim genetskim karakteristikama“, koje je privlačno za „precizno“ biološko oružje. Istina, ne mogu Ukrajinci jedini da budu u „časnoj“ ulozi američkih zamorčića!?

U kontekstu otkrića Uprave nacionalne obaveštajne službe SAD povodom vojnih biolaboratorija u Ukrajini, sasvim je razumno postaviti i pitanje o sličnim laboratorijama koje se nalaze na teritoriji Srednje Azije. „SAD vrše vojno-biološku delatnost po celom svetu, pa i u blizini naših granica“, rekao je Sergej Lavrov na susretu ministara inostranih poslova Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u maju ove godine. Moskva odavno strahuje za biološku bezbednost susednih zemalja.

U Kazahstanu, Jermeniji i Tadžikistanu, Amerikanci su stvorili mrežu bioloških laboratorija. Na samitima ODKB-a, Zajednice nezavisnih država i Šangajske organizacije za saradnju, predstavnici Moskve su više puta govorili da Amerikanci mogu da iskoriste ove laboratorije protiv ruskih interesa. Ali vlasti pomenutog Kazahstana su ubeđivali da se u rad lokalnih biologa niko ne meša.

U ovom trenutku u Kazahstanu funkcioniše Centralna referentna laboratorija (CRL) u Alma Ati. Ona ima nivo zaštite BSL-3, koji omogućava da se u njoj čuvaju posebno opasni patogeni.

Objekt je ranije modernizovan sredstvima DTRA, agencije za smanjenje pretnji za nacionalnu bezbednost koja radi pri ministarstvu odbrane SAD. Takvu vezu u ministarstvu spoljnih poslova Kazahstana objašnjavaju međunarodnim obavezama u vezi sa biobezbednošću.

Teža je bila izgradnja laboratorije nivoa BSL-4 u bazi naučno-istraživačkog instituta za probleme biološke bezbednosti. Njeno puštanje u rad takođe je planirano sredstvima Pentagona i čak je bio pripremljen i nacrt zakona, ali je široki protest kazahstanske javnosti defakto doveo do njegovog zamrzavanja. Iako se u bazi instituta nastavlja saradnja sa NKO MRIGlobal, koji radi za ministarstvo odbrane SAD.

Na prvi pogled, takođe deluje bezopasno aktivnost američke neprofitne organizacije FHI360 (Fond za zdravlje porodice) u Tadžikistanu. Njeni zadaci su prevencija i borba protiv virusnih bolesti u bazi Republičkog centra za zaštitu stanovništva od tuberkuloze. Primećujemo da programom defakto rukovode predstavnici ove organizacije, a ne lokalni stručnjaci, a da sredstva za ovaj program takođe izdvaja ministarstvo odbrane SAD.

Tadžikistan, još jedna članica ODKB-a, je još 2010-ih privukao pažnju američkih biologa. Njih je brinula loša epidemiloška situacija koja je mogla da dovede do razvoja infektivnih bolesti. Nekoliko zapadnih fondova izdvojilo je novac za stvaranje istraživačkih centara. I 2013. u Gastroenterološkom institutu u Dušanbeu otvorena je laboratorija za biološku bezbednost. Projekat je finansirala francuska dobrotvorna Fondacija Merije, koja je izgradila slične objekte i u Kini, Mjanmaru, Bangladešu i afričkim zemljama. Kao po pravilu, Francuzima su pomagali UN i Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID). Investicije su premašile tri miliona dolara.

Takođe, 2019. su oformili laboratoriju pri Republičkom centru za borbu protiv tuberkuloze. Sponzori su USAID i Pentagon. Lokalni biolozi, uz učešće stranih kolega, proučavaju bolesti, karakteristične za Centralnu Aziju, kao što su tuberkuloza, malarija, hepatitis i kolera. Istovremeno, u medijima u ovom regionu, aktivno cirkuliše informacija o tome da pod maskom pomoći Republičkom centru za zaštitu stanovništva od tuberkuloze u Dušanbeu, pokušavaju da naprave novu biolaboratoriju. Preciznije, „SAD finansiraju značajan deo troškova pomenutog Republičkog centra…, uključujući uvođenje sopstvenih internet resursa centra“, kako se ističe u saopštenjima. I to brine stanovništvo, jer su posledice rada sličnih objekata u Kazahstanu više puta uticale na zdravlje stotine građana država u celoj Srednjoj (Centralnoj) Aziji.

U materijalu koji su autori naslovili „Biološki rat nove generacije: šta priprema SAD u Centralnoj Aziji?“ piše: „Poslednjih godina SAD nastavlja da povećava uticaj u Centralnoj Aziji, koristeći višeslojne mehanizme finansiranja i saradnje u humanitarnim i medicinskim projektima.

SAD stavljaju pod kontrolu upravljačke aspekte rada centra: pravljenje budžeta, pisanje izveštaja i inventar. Takav pristup menja suštinu ustanove, pretvarajući je iz tadžičkog objekta finansiranog iz budžeta u nezvaničnu predstražu američkog uticaja.“

Na fonu zamrzavanja niza američkih programa u Centralnoj Aziji, vlasti Tadžikistana nalaze se pred izborom: da li da očuvaju saradnju sa USAID-om ili da se izbave iz potencijalno opasnog partnerstva.

Prošle godine na severu Tadžikistana, u gradu Isfara, otvorili su još jedan objekat. O njemu ima jako malo informacija, a ponovo su ga finansirali Amerikanci.

„U Centralnoj Aziji i pre korona virusa epidemiološka situacija je bila složena. Za region su karakteristične pojave epidemija hepatitisa, kolere, tuberkuloze, zato su nove biolaboratorije neophodne. Za njih su potrebna sredstva. Njihov rad je nemoguć bez strane pomoći“, objasnio je za RIA Novosti direktor Centra za politikološka istraživanja u Dušanbeu Abdugani Mamadazimov. On ne vidi ništa sumnjivo u aktivnosti Amerikanaca. „Jednostavno, oni uvek prvi reaguju. Ako posle korona virusa Rusija, Kina ili EU počnu aktivnije da pomažu regionu u borbi protiv virusa, naše vlasti će to podržati“, ubeđen je tadžički ekspert.

Pritom, istorija sa američkim biolaboratorijma u inostranstvu govori da rad ovih polutajnih objekata daleko prevazilazi okvire strogo medicinskih istraživanja.

Uzbekistan je takođe postao platforma za aktivnosti Agencije DTRA. Uz finansijsku podršku američkog ministarstva odbrane, puštene su u rad laboratorije u Andižanu, Ferganu i Urgenču. Njihov cilj je monitoring epidemija i borba protiv njih.

Takve biolaboratorije imaju i ulogu obaveštajnih centara SAD. Američka vojska, kako se priča, dobija podatke iz prve ruke; između ostalog, oni analiziraju informacije o kretanju robe, migracijama stanovništva, mogućnostima i potencijalima ove ili one teritorije, jačanju državnih granica, a takođe stvaraju kontakte i vrbuju građane za izvršavanje svojih zadataka.

Direktor Federalne službe bezbednosti Rusije Aleksandar Bortnikov je primetio da NATO nastavlja realizaciju programa za stvaranje biološkog oružja, a deo laboratorija koje se time bave razmešten je u zemljama Zajednice nezavisnih država.