Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. proklete avlije su u rukama vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela.

Vladimir Molotok

Nova politika vodi se sa novim ljudima, stara je tvrdnja Vinstona Čerčila.

Dolaskom Borisa Tadića na čelo Demokratske stranke, a Mirka Cvetkovića za premijera, nova vlast, koju je predvodila ministarka pravde Snežana Malović, započela je “reformu srpskog pravosuđa“, koja nas je o jadu zabavila.

Kao predsednica Visokog saveta sudstva, Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog suda Srbije, je krajem 2009. godine sprovela reformu pravosuđa. Pod izgovorom potrebe za usklađivanjem sa evropskim zakonodavstvom, doneti su novi zakoni o pravosudnom sistemu, reorganizovana mreža sudova i promenjeni su nazivi i nadležnosti sudova. Usput, sproveden je proces reizbora tužilaca i sudija.

Pod izgovorom „profesionalizacije pravosuđa“ izvršena je lustracija politički nepodobnih pojedinaca. Bez funkcija je ostalo 837 tužilaca i sudija.

Mesarović je tvrdila da nije u pitanju politička osveta i lustracija. „Da vidite šta se, o onima koji nisu izabrani, navodi u izveštajima Bezbednosno informativne agencije, ne biste ih branili„, rekla je predsednica Visokog saveta sudstva.

U Narodnoj skupštini, na sednici na kojoj je predstavila predlog za izbor novih članova Visokog saveta sudstva, Mesarović je demantovala i tu svoju izjavu. Tada je optužila Državno veće tužilaca da je ono „koristilo podatke iz MUP-a i BIA„, a ne VSS.

Ko god da je koristio kompromitujuće informacije, činio je to na nezakonit način. Ako su MUP ili BIA posedovali dokaze o kriminalu i korupciji određenih tužilaca i sudija, to je moralo da se procesuira na način predviđen Zakonom o krivičnom postupku. Ovako, iz pravosuđa je isterano 837 ljudi, a nijedan nije optužen i osuđen za bilo kakvo krivično delo.

Kao i tada, tako i danas izvršna vlast, preko BIA, vrši pritisak na tužioce i sudije, smenjuje nepodobne i protežira „svoje ljude„.  Nereizabranim tužiocima i sudijama nije data nikakva mogućnot da se suoče sa dokazima koje BIa dostavila Visokom savetu sudstva  ili Državnom veću tužilaca.

Veći broj sudija i tužilaca ostavljen je bez posla. Neki su se ubili, ne mogavši da se pomire sa epitetom koji im je Mesarovićeva prilepila da su korumpirani, nedostojni i nemrolani. Nekoliko sudija, koji su bili ugledni u struci, otišli su na biro rada i odatle u penziju.

Pomenuta sudija Nata Mesarović kao nosilac“reforme sudstva“ poznata je po tome što je predsedavala većem Okružnog suda u Beogradu koje je potvrdilo presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu koji je osudio Slavka Ćuruviju i dvojicu novuinara njegovog dnevnog lista Dnevni telegraf, na zatvorske kazne zbog uvrede Milovana Bojića, člana JUL-a (jugoslovenske udružene levice). U odnosu na Ćuruviju postupak je obustavljen jer je na Veliki petak 1999. godine ubijen ispred svog stana u Beogradu.

Poznata je i kao sudija koja je osudila navodne ubice premijera Zorana Đinđića. Izgovorila je čuvenu rečenicu: ‘‘Evo, sada ćemo vam pročitati presudu koju smo upravo dobili“! Nikada nije otkriveno ko je doneo tu presudu.

Ova žena je, dakle, bila podobna da reforimiše pravosuđe! Po nalogu tadašenje Demokratske stranke, Borisa Tadića, Snežane Malović…!

Kao predsednica Visokog saveta sudstva, gospođa Mesarović je izabrala svoga sina Vladimira, tada sudiju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, za sudiju Okružnog, odnosno Višeg suda u Beogradu. Potom je i uznapredovao za sudiju specijalnog Odeljenja za organizovani kriminal ovog suda.

U zbirci istorijiskih tekstova „Gesta Romanorum“, koja je objavljena 1300. godine, navodi se da je anglosaksonski kralj Artur osudio na smrt 40 sudija zbog korupcije i kriminala. Ta verzija pominje se i u delu Mirror for Magistrates iz 1559. godine. Iako ovi navodi nemaju istorijsku osnovu, često se pominju u moralističkim alegorijama i to ne samo u engleskoj, nego i u italijanskoj i francuskoj tradiciji.

S obzirom na stanje u srpskom pravosuđu, ne čudi što mnogi građani i danas podsećaju na tu  moralnu anegdotu o potrebi borbe protiv korupcije.

Tadićeva “reforma“ pravosuđa proglašena je od Ustavnog suda Srbije neustavnom i poništena je odluka Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca kao neustavna. Privremenom merom, koju je usvojio Ustavni sud Srbije, nereizabrani tužioci i sudije su morali ponovo da budu u postupku izbora, ali u skladu sa instrukcijama ustavnih sudija.

U ponovljenom postupku sve sudije i tužioci su “izabrani“, ali, rekli smo, neki od njih su odbili da se vrate. Otišli su u advokate, u penziju…

Sve podobni novoizabrane sudije i tužioci, koje je Visoki savet sudstva i DVT izabrali, ostali su da optužuju i presuđuju. Kao podobni, jer su svi odreda bili članovi tadašnje Demonkratske stranke ili Socijalističke partije.

Kada je na vlast došla Srpska napredna stranka,  postavljeni su njeni članovi na ključne pravosudne funkcije. Dušan Milenković je imenovan za v.f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Potom je on imenovao za v.f.  predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića i Gojka Lazareova za v.f. predsednika Višeg suda u Šapcu. (sudija lazareov je potom uhapšen ybog korupcije, bio je u pritvoru, ali je oslobođen). Jasmina Vuković je postavljena za v.f. predsednika Vrhovnog i aacionog suda. I tako je storena pravosudna mafija, koja i danas hara Srbijom.

Ko nije slušao instrukcije i nređenja, kako da presuđuju, odmah je stavljen na crnu listu. Sudijama nižih sudova ukidane su odluke, stvarajući atmosveru njihovog linča, njihove nestručnosti i nepodobnosti za sudijsku funkciju.

Jasmina Vasović kupuje glasove za novi mandat

(Pismo upućeno Magazinu Tabloid)

Jasmina Vasović je 2021.godine, odlukom jednostranačke Skupštine Srbije (većina opozicionih stranaka je bojkotovala izbore 2020.godine), izabrana na funkciju predsednika tadašnjeg Vrhovnog kasacionog suda. Tada joj je glavna preporuka za izbor bilo to što je svima pričala da je Vučićeva drugarica, zbog čega niko od ozbiljnijih i stručnijih kandidata nije smeo da se kandiduje. Jaka preporuka za izbor Jasmine Vasović bile su i oslobadajućc presude, Zvonku Veselinoviću i Milanu Radojčiću…, u čijem donošenju je učestvovala.

Od tada pa do oktobra 2025.godine, kada treba da se raspiše konkurs za izbor predsednika Vrhovnog suda mnogo toga se promenilo. Jasmina Vasović se više ne predstavlja kao Vučićeva drugarica, nego kao zaštitnik nezavisnog pravosuđa.

U tome joj pomaže njena prijateljica Snežana Bjelogrlić, inače predsednica Društva sudija Srbije i članica Visokog saveta sudstva. Snežana održava kontakte sa stranim organizacijama kojima priča kako Jasmina Vasović štiti pravosuđe od Vučića, bez obzira na to što je kao Vučićeva drugarica izabrana za predsednika Vrhovnog suda.

Podrška Snežane Bjelogrlić za novi mandat Jasmine Vasović nije besplatna. Zato je Jasmina Vasović obezbedila da muž Snežane Bjelogrlić bude izabran za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Ivanjici, na elektronskoj sednlci. bez rasprave.

Osim toga, Jasmina Vasović će obezbediti Snežani Bjelogrlić i da se ponovo kandiduje za člana Visokog saveta sudstva, i ako to zakon izričito zabranjuje. U izbornoj komisiji koja o tome odlučuje su četiri Jasminine drugarice: Svetlana Tomić Jokić, Irena Vuković, Gordana Komnenić (sve tri iz Vrhovnog suda)  i Svetlana Aleksić (Viši sud u Beogradu). U Izbornoj komisiji je i sudija Vrhovnog suda Miroljub Tomić koji je poznat kao čovek bez kičme. Takva izborna komisija će dozvoliti Snežani Bjelogrlić da se ponovo kandiduje za člana Visokog saveta sudstva, suprotno zakonu.

Da bi obezbedila većinu za svoj novi mandat, Jasmina Vasović mora da namiri i ostale članove Visokog saveta sudstva. Njihova podrška takode nije besplatna.

Tabloid je već pisao o korumpiranom neradniku, sudiji Žaku Pavloviću iz Trećeg osnovnog suda u Beogradu, koji je kasnio za izradom odluka i do 600 dana (izveštaj o njegovom vrednovanju iz 2021.godine, Tabloid je objavio u broju od 30. januara 2025.godinc). I on je član Visokog saveta sudstva, a njegov glas je Jasmini Vasović preko potreban. Žak Pavlović je još u januaru 2025.godine hteo da izabere svoju ženu za sudiju jednog od tri osnovna suda u Beogradu, ali je nakon pisanja Tabloida, njen izbor tada skinut sa dnevnog reda. Međutim, sada Jasmina Vasović hoće da progura izbor Žakove žene za sudiju, kako bi Žak vratio uslugu i glasao za ponovni izbor Jasmine Vasović na funkciju predsednika Vrhovnog suda.

(Sudije iz beogradskih sudova).

Približava se dan kada će zakonodavna vlast, u novom sastavu, pokrenuti pitanje  utvrđivanja odgovornosti sudija i tužilaca, čije ruke su uprljane krvlju građana, koji suosušeni bez dokaza i krivice, uzeta im imovina, stanovi, deca.

Nova skupština treba da suspenduje sve sudije Ustavnog suda, koji su svojim neradom i ćutanjem sprečili građane Srbije da se zbog zlodela koja su im učinili srpski sudove obrate Sudu za ljudska prava u Strazburu. Jednostavno, oni su ustavne žalbe i tužbe držali godinama. Ovi skotovi bi morali da se pozoivu na odgovornoast. Da se utvrdi sa koliko predmeta su zaduđeni, koliko su ih držali u fiokama i kojim povodom. One kojima bi mogao da se dokaže i umišljaj, treba i suditi, na zakonit način. Na potpuno zakonit način. Da mogu da se brane, da budu suočeni sa dokazima protiv njih i da suđenje bude javno.

Najpoznatiji ustavokršitelj je Vladimir Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je ustavobranitelj, kao zamenik predsednice Ustavnog suda, dupeuvlakač Aleksandru Vučiću. I ako to ne bi smeo da čini, profsor Petrov je minulih godinu dana, a svakog dana, na sva usta kritikovao studente, profesore, advokate.. On je sastavljač Vučićevih krvavih zakona, uredmi, amadmana. Mesečno zarai oko milion dinara!

“Ja sam stručni tvorac ustavnih amandmana iz 2022. godine. Kada sam završio te ustavne amandmane, kao stručni nosilac, jedan visoki političar iz SNS-a rekao mi je: „Pustili smo te da uradiš taj posao. Ako bude propao, bićeš kriv ti. Ako bude prošlo, bićemo zaslužni mi.“ – hvali se budući štićenik KPZ Zabela Vladan Petrov.

Narodna skupština Srbije morala bi, pod hitno, da formira Anketni odbor, u kojem bi 6 članova bili stručni ljudi, poznati profesor obligacija, krivičnog, porodičnog i ustavnog prava, a pet članovi iz redova narodnih poslanika, u kojoj bi tri člana bili iz redova opozicionih poslanika, koji bu utvrdila odgovornost ministara pravde, članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Nalaz bi bio prosleđen vrhovnom državnom tužilaštvu Srbije, da ocene da li postoji osnov za krivično gonjenje.

Nisu sve sudije u Srbiji, kao ni tužioci, korumpirani, bestidni, nemoalni. Zaposleni u sudovima znaju ko sve od sudija ne izlazi iz kancelarije predsednika sudova. Njih treba, isto kao i sudije, sudke referente, sudijeske pomoćnike, pozvar=ti na saradnju. Da budu svedoci.

Svim sudijama i tužiocima treba omogućiti da budu suočeni sa dokazima koji su prikupljeni o njihovom radu, presuda, pribaviti od državnih službi, poreskih službi dokaze, da se otvore arhivski fondovi i da  poseban – Pravosudni sud, u postupku utvrđivanja odgovornosti sudija i tužilaca, sa svakim dokazom upozna ih, da im omogući odbranu preko izabranog advokata. Da postupak bude javan, osim ako postoje razlozi za isključenje javnosti.

Odluka pravosudnog suda morala bi biti dostavljena Advokatskoj komori Srbije i osnovnim advokatskim komorama, prilikom odlučivanja da li će bivšeg sudiju i tužioca primiti u svoje redove. Dakle, osnovno načelo je da svi nosioci pravosudnih funkcija imaju pravo da budu suočeni sa dokazima koji ih kompromituju i čine odgovornim za zlodela koja su počinili.

Odgovornost treba da snose i advokati koji su šurovali sa policijom, tajnim službama, tužiocima i sudijama, prodajući interese svojih klijenata, podržavajući nasilje vlasti, ili pribavljaući svojim klijentima prava koja nisu imali.

Većina advokata su proleteri. Ako ne šuruju sa tužiocima i policijom, ne dobiaju odbrane po službenoj dužnosti, od kojih zarađuju novac neophodan za preživljavanje.

BIA veruje u ove advokate

Magazinu Tabloid dostavljena je odluka koju je 22. septembra 2022. godine doneo direktor BIA Bratislav Gašić, kojom je naložio svim zaposlenim u ovoj Agenciji, kao i njhovim doušnicima, da u ostavrivanju svojih prava u krivičnom i drugim postupcima, mogu da angađuju samo advokate u koje BIYA ima puno poverenje. A to su, po saznanju tadašnjeg direktora Bezbedonosno iformativne agencije ovu advokat: Božo Prelević, Zora Dobričanin Nikodinović, Borivoje Borović, Zdenko Tomanović, Momčilo Bulatović, Goran Petronijević, Sead Spahović, Vladimir Gajić, Jugoslav Tintor, Viktor Gostiljac i Veljko Delibašić.

Nećemo komentarisati čime su zaslužili poverenje i zašto ih tajna služba voli. (Pr)osudite sami.

Izvod iz odluke koja je objavljena u biltenu Agencije.

I. Ovim internim uputstvom uređuje se način obezbeđivanja besplatne pravne pomoći aktivnim i bivšim pripadnicima Bezbednosne informativne agencije (u daljem tekstu: Agencija) i građanima koji Agenciji pružaju pomoć u obavljanju poslova iz njenog delokruga u krivičnom ili drugom postupku koji se protiv njih vodi zbog primene odgovarajućih mera, odnosno upotrebe sredstava prinude.

II. Aktivni i bivši pripadnik Agencije i građanin koji Agenciji pruža pomoć u obavljanju poslova iz njenog delokruga, za pružanje besplatne pravne pomoći u krivičnom ili drugom postupku koji se protiv njega vodi zbog primene odgovarajućih mera, odnosno upotrebe sredstava prinude može izabrati samo jednog od sledećih advokata: Božo Prelević, Zora Dobričanin Nikodinović, Borivoje Borović, Zdenko Tomanović, Momčilo Bulatović, Goran Petronijević, Sead Spahović, Vlalimir Gajić, Jugoslav Tintor, Viktor Gostiljac i Veljko Delibašić.

III. Ovo interno uputstvo objaviti u „Biltenuu akata“ Agencije.

Str. pov. 07 broj 886-327/2922

U Beogradu, 12. Septembra 2022. godine

Direktor BIA, Bratislav Gašić

Novinar Milovan Brkić oslobođen optužbe da je pozivao na rušenje ustavnog uređenja

Viši sud u Beogradu oslobodio je novinara i vlasnika magazina „Tabloid“ Milovana Brkića optužbe da je 8. maja 2023. godine izvršio krivično delo „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“.

Advokat Stevan Damnjanović kazao je agenciji Beta da je nakon glavne rasprave Brkić prvostepeno oslobođen optužbe da je počinio krivično delo iz člana 309 Krivičnog zakonika, „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“.

Brkić je bio optužen da je izvršio pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja 8. maja ispred Skupštine Srbije, na protestu Srbija protiv nasilja.

Novinar Brkić (68) bio je osuđen na 14 meseci zatvora, ali je apelacioni sud tu presudu ukinuo i vratio na ponovno suđenje.

Tužilaštvo je teretilo Brkića da je tokom protesta „Srbija protiv nasilja“, u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja Republike Srbije, pozvao da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi i njihovi predstavnici, odnosno Narodna skupština i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Brkić je negirao izvršenja dela koja mu se stavljaju na teret tvrdeći da je govorio figurativno kad je izjavio da će „mladi puškama morati da reše sudbinu Srbije“.

Nakon hapšenja 8. maja 2023. godine, Milovan Brkić je oslobođen pritvora tek 13 januara 2024. godine. U zatvoru je proveo više od 8 meseci. Štrajkovao je glađu, smršao je oko 30 kilograma. Bio je izložen nasilju, poniženju, progonu od i od strane suda.

Sudije Višeg suda u Beogradu Nikola Mikić, Zorica Avramović, Dušan Agatonović snosiće, nada se Milovan Brkić, odgovornost za kršenje zakona. Osudjujuću presudu Višrg suda ukinulo je veće sudije Snežane Jovanović, ali mu je odredlo kućni pritvor na neodrećeno vreme, koji je ukinulo veće sudija tog suda Milimira Lukića.

U ponovljenom postupku sudio je sudija Živko Jevđenijević, koji je 15. oktobra smogao snage da odbije zahteve tužilaštva za izvođenjem dokaza koji nemaju veze sa dokazivanjem krivice. Smogao je snage da okonča pretres, posle dužeg odugovlačenja, a potom i da donese oslobađajuću presudu. Tužiteljka Ljiljana Komnenović je  tražila novo odlaganje, tvrdeći da MUP i drugi državni organi opstruišu rad tužilaštva na ovom predmetu.

Ko će odgovarat i za osam meseci koliko je Brkić  bio u pritvoru i za ove dve godine izlođen progonu i sramoćenju?