Danas pišem otvoreno pismo Aleksandru Vučiću izazvana njegovim sramnim gostovanjem na sramnom Informeru, gde je rekao da su „studenti otišli u Strazbur da rade protiv zemlje koja im je sve dala“.

Jelena Tinska

Želim da pojasnimo jednom za sva vremena: ova država mi nikad ništa nije dala! Sama sam školovala svoju decu, Bogu hvala, u Francuskoj i Engleskoj, od svog novca koji sam sama zaradila. Nisam bila u SNS, i nikada nisam bila član nijedne stranke.

Drugom prilikom osvrnuću se na imena i prezimena svih poltrona, koji sada ćute jer su pod trulim plaštom SNS, a nisu glupi, sve vide i znaju, ali su se prodali, i po kuloarima su hrabri i pljuju Aleksandra Vučića. Osrednje glumice, voditeljke, kreatorke, pevaljke, ćute. Gade mi se.

Stajem uz većinski punoletan narod, uz STUDENTE.

I onda je pala nadstrešnica, i poginulo je 16 ljudi… Niko ne odgovara.

Mi smo narod koji ni u šta ne veruje, ali redovno odlazimo u crkve, palimo sveće. A onda odlazimo na trgove da urlamo, i da slušamo profitere. Pevače koji koriste priliku što su nam gradski oci seljaci, i što organizuju ova seljaštva, i od naroda otimaju novac da plate te pevače.

Po dvorištima koljemo svinje. Dok su još tople na roštilju pečemo njihovu džigericu. Na svečanim trpezama uz pečenje obavezno prilažemo dokaz da smo vandali: mrtvu, pečenu svinjsku glavu sa sprženim očima i povučenom kožom iznad vidljivih zuba. Za dečicu otkidamo reš pečeno uvo ili rep. A onda odemo u crkvu i palimo sveće. Za sve to vreme umiru nam penzioneri od gladi po stanovima u kojima nema ni vode, ni struje, ni šporeta, ni kreveta. Po sumnjivim privatnim klinikama umiru nam deca. Sve je više očeva koji siluju sopstvenu decu pred majkama, a dobiju 45 dana zatvora. Građani u velikom broju nemaju ni šta da jedu, ni šta da obuku. Ne mogu da plate skupu sruju, a o hrani koja je u ovoj zemlji luksuz neću ni da govorim. Umiru nam starci od gladi i zime.

Mladi su željni svega. Nemaju nikakvu perspektivu, a profil stanovništva ovog prenaseljenog dela planete na koji su mogli da dođu, i mogu još uvek, svi ološi, je normalno ogorčen, pun besa i zla koje se kao virus širi Srbijom. Ovde, u Srbiji, koja je poznata po želji „da komsiji crkne krava“ je epidemija zla. Pogotovo što komšije, više ne da nemaju krave, nego nemaju ni mačke, a ni  pacove, pošto nemaju ni hrane.

Novokomponovani svet nas vodi u propast. Idoli su raspale pevaljke koje se frljaju sa pedežima, i smrde kroz ekran. Ortodoksne crnke pretvorene po svaku cenu u plavuse. Tresi sise i bulju, to je moto.

A onda ćeš postati i kraljica.

I onda je pala nadstrešnica u ubila 16 ljudi.

Na prosto pitanje ko je za tu tragediju odgovoran izostao je odgovor!Odgovor je izostao kao što je to uobičajeno za naprednjačku vlast.

Ko je gajio marihuanu?

Zašto je ubica koji je ubio Andreu slobodan?

Gde je dva minuta snimka sa rampe koji ukazuju ko je kriv?

Otkud ovde Šreder na dan bombardovanja?

Zašto vam je Toni Bler bio savetnik?

Zašto Borča nema kanalizaciju?

Zašto je javni dug Srbije utrostručen?

Zašto ne smete da kažete da je u Jasenovcu bio genocid?! – Sramota.

Ovo je samo mali podsetnik uoči početka velikog pokreta koji su započeli mladi ljudi, koje popularno zovemo „studenti“, mada su to zapravo predstavnici nezadovoljnog naroda koji jekrenuo u pohode peške. Njihova veoma inteligentna misija je imala za cilj da obiđe našu zemlju

Srbiju koja živi čim se odmaknemo od Beograda, i nekolicine velikih grradova u apsolutnoj neobaveštenosti, jer joj je jedini izvor informacija bio RTS, koji je širio dezinformacije. I Pink kojiih je obasipao lažima, prostaklucima i šundom.

Dakle Studenti su kao glasnici istine osvestili narod! Njihova istorijska misija je urodila plodom.

Narod koji je godinama varan, potkradan, zastrašivan, odjednom je počeo da doznaje šta se zapravo dešava, i polako je počeo da prestaje da se plaši.

Tajne se iz dana u dan raskrinkavaju, i predstavnici vlasti su počeli da žive u strahu.

Strah je kao virus prešao sa naroda na krivce, na lažove, na krilminalce.

Počele su pretnje koje su se topile kao sneg na suncu, i oni koji su do juče bili uz vlast polako su počeli da joj okreću leđa.

Beograd sve vise gubi svoje lice.

U svim velikim gradovima i zeleznička i autobuska stanica su u centru, ali avaj, ovde su izmeštene u vukojebine da bi na njihovom mestu nastao Dubai.

Srušen je most koji je bio kvalitetan i bitan, jer buka smeta stanovniciina Dubaija na vodi, koji žive kao i svi lopovi u preskupim stanovima, makar u njihovin ružnim kućama koje su sagrađene na močvarnom tlu, 24 sata rade pumpe koje izbacuju vodu.

Da bi se to ruglo proširilo – srušena je i stara Pošta. Srušen je i siimbol Beograda hotel Jugoslavija, i njegovo impozantno rušenje izazvalo je isparenja otrovnog azbesta, i nikom nista.

I tako se se Aleksandar Vucic uplašio.

Hvalio se svojim skupovima, obećavajući veći skup svojih pristalica od onog 15. marta kad je bilo 1,700 000 hiljada ljudi, ali kako je to bilo nemoguće, on je opet, kao i mnogo puta do sada, angažovao gomile autobusa u kojima je dovlačio jadne ucenjene ljude iz svih krajeva, koji su za dnevnicu i sendvič zloupotrebljeni, ali nista od toga.

Zatim je uništio Beograd. Dovukao je u Pionirski park sav ološ ove zemlje, traktore, ograde, policiju, lažnu i stvarnu, pod punom ratnom opremom, sa šlemovima i štitovima, da ga čuvaju.

Izmisliio je obojenu revoluciju. Počeo je da preti, da vređa, pa i da urla u svojim govorima koje više niko ne sluša.

On je inteligentan čovek, i on tačno zna da ga više niko ne poštuje, i da ga niko više neće, i utoliko gore što nema dostojanstvo, i što izmišljja da su studenti krivi da mu je život u opasnosti. Zato se dakle okružio belim šatorima u sred Beograda, i ogradama, te je doveo zatvorenike iz Zabele i

Sremske Mitrovice i smestio ih u te šatore, da bi kad se on pojavi oni složno vikali „Aco Srbine“, a da bi se on se klanjao i mahao im.

Vrlo teška dijagnoza koju je lepo opisala profesorka psihologije Mila Alečkovic. Hajde ko sme da ospori dijagnozu takvog stručnjaka sa Sorbone?

Beskrajno tužno, i do zla Boga jadno.

Grad nam liči na prćiju, na kasabu. Širi se neopisiv smrad od toaleta koji su svi procurili, jer ti ljudi, ili šta su već, čak se i ne kupaju. A još je neverovatno da cela ta njeova kamarila takođe sve od sebe daje da ostane na vlasti.

Strašno je kad je neko neobrazovan i neobavesten, i zatucan pa ne vidi istinu, ali da neko ko sve vidi i sve zna ćuti – e taj mora da je dobro podmazan. A takođe, pošto svi imaju butera na glavi, svako zna šta je taj drugi radio, i svi su jedni drugima ucenjeni. Začarani krug preplašenih bitangi.

Uzgred ja sam iz popovske porodice. Pradeda mi je bio Prota. Naš duhovnik je Prota Petar Lukić.

To su ljudi koji su se odrekli ovozemaljskih uživanja. Sećam se susreta sa Patrijarhim Pavlom. Sva sam drhtala kada me je pomilovao, i učinilo mi se da ima tri oka. Plakala sam do kuće od sreće.

Nije imao vilu na Dedinju. Nije imao vozni park. Bio je uz studente na protestima. Nije odlikovao bitange!

Aleksandar Vučić je rekao da su studenti otišli u Strazbur da osramote svoju zemlju. Rekla bih da je to ipak uradio njehov patrijarh Profitije. Svoju decu je prodao lažući pred Bogom, i to Putinu kome je Bog Setinja! I koji sve vidi, amin.

Onda taj zvučni top, i ta krvava beskrupulozna igranka oko očiglednosti.

Gde su vakcine, gde su respiratori? Gde je silan silan novac ovog opljačkonog naroda?

I još, pa to je već Beni Hil, čovek osim što svima preti, osim što podržava gnjide sa Informera, i znajući dobro kakvo je to zlo, daje zlu odrešene ruke, a glupi zlikovac veruje da je voljen i bitan, jao jao, ON A NENADLEZAN!, bira miinistre bez znanja, a i ti ministri srećni što im je pridat značaj, pa iako sve i oni vide – daj malo da se okoriste i nadrpaju.

Kako stvari stoje – vidim avion je spreman, ali plašim se da pre aviona ne proradi puška. Kao što je krvoločna babetina premijer Bangaladeša pucala na student, ne daj Bože.