Samit EU i zemalja Centralne Azije trebalo je da „demonstrira mir“, da pokaže da „naš region postaje važan za EU“ – tako su ocenili samit lokalni mediji. Po mišljenju većine od njih, „svet sve više shvata da Centralna Azija (CA) sjedinjuje ne samo Istok i Zapad, već i Bliski istok i Jugoistočnu Aziju“.

Piše: Andrej Oficerov

„Centralna Azija se više ne nalazi na rubu istorije, već se pretvara u region koji se dinamično razvija, koji formira svoju stratešku agendu. Politička konsolidacija, dostignut visok nivo poverenja i zajedničke ekonomske inicijative u regionu, omogućile su da se stvore nove mogućnosti za održivi razvoj“, rekao je u intervjuu za Euronews predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev.

Da razjasnimo: sa spoljnim svetom Centralna Azija (CA) vodi dijalog u formatu „CA + 1″. On se vodi s Rusijom, Kinom, SAD, Nemačkom, Indijom. Susreti sa EU održavani su na ministarskom nivou – poslednji od njih, dvadeseti, održan je 27. marta 2025. u Ašhabadu. Kako je na tom sastanku rekla šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, „da bi se rat u Ukrajini završio, potrebno nam je da fokusiramo naše napore na to da Rusija ne može da finansira svoj rat. Ruskim kompanijama ne treba dozvoliti da se pojavljuju u Centralnoj Aziji, kako bi zaobišle sankcije“. Istina, zemlje ovog regiona nisu se pridružile sankcijama EU protiv Rusije. Kazahstanske vlasti su posebno izjavile da neće uvoditi ograničenja na štetu svojih proizvođača, ali i da neće olakšavati zaobilaženje ovih ograničenja.

U ocenama EU, samit (u Samarkandu) pokazuje „geopolitički interes (dva regiona) da aktiviraju bilateralne odnose i jačaju regionalnu saradnju“. Evropska komisija, takođe, smatra forum jednim od elemenata evropskog odgovora na carine SAD u okviru strategije za diverzifikaciju trgovinskih odnosa EU sa stranim partnerima. Sa svoje strane, zemlje CA pokušavaju da diverzifikuju kontakte, da bi balansirali između Rusije, Kine i Zapada.

Na kraju susreta, evropski i centralnoazijski lideri potpisali su zajedničku deklaraciju o partnerstvu, dogovorivši paket inicijativa usmerenih na ekonomsku, humanitarnu i tehnološku integraciju dva regiona. „To znači da možemo da se oslonimo jedni na druge, što je danas naročito važno“, istakla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Da bismo ubrzali napredak, s ponosom najavljujem investicioni paket Global Gateway u vrednosti od 12 milijardi evra. On će ujediniti investicije EU i njenih država-članica“, rekal je ona, nazvavši to „evropskim timskim pristupom“ i početkom nove ere u odnosima.

Pritom je ova visoka funkcionerka EU, bez oklevanja rekla da su Evropi od zemalja CA potrebni retki metali, kojih u regionu ima u ogromnim količinama: 38,6% svetskih zaliha rude mangana, 30,07% hroma, 20% olova, 12,6% cinka i 8,7% titanijuma.

Po njenim rečima, „ovi sirovinski resursi su izvori životne snage za globalnu ekonomiju budućnosti“, pa je zato EU navodno spremna da ponudi partnerstvo zemljama CA. „Takođe, želimo da budemo vaši partneri u razvijanju lokalne industrije. Dodata vrednost mora biti lokalna“, izjavila je ona. Međutim, Fon der Lajen nije precizirala u kojoj formi se predlaže takva saradnja i da li će ona postati još jedan instrument porobljavanja regiona, kao što je to uvek bilo kada su Azijatima prilazili Evropljani s debelim novčanicima, velikim oružjem i slatkim pričama. EU je, takođe, potvrdila da je izdvojila 10 milijardi dolara za razvoj Transkaspijskog transportnog koridora, koji će skoro duplo – do 15 dana – skratiti kopneni put između Evrope i Centralne Azije.

Povećana pažnja EU usmerena na Transkaspijsku međunarodnu rutu predstavlja očiglednu želju za dodatnim rutama i njihovom kontrolom. Ne manje važno za Brisel je i to što ovaj koridor ograničava učestvovanje Rusije i Belorusije u globalnim logističkim lancima. Ali najvažnije je da EU teži da iz Centralne Azije i Zakavkazja dobije resurse. Za centralnoazijske zemlje ovaj projekat je efikasan način da povećaju svoj međunarodni značaj, da privuku investitore.

Međutim, ni takva ruta ne isključuje učestvovanje Rusije, koja je veoma povezana sa Kazahstanom. Ovo omogucìava obema stranama da imaju koristi. Zato potpuno beznadežno deluje nada EU da će isključiti Rusiju. Tim pre što Brisel nema potrebno iskustvo i autoritet u izgradnji partnerskih odnosa sa zemljama regiona i u rešavanju mnoštva regionalnih problema, bez čijeg rešenja ovaj projekat uopšte neće funkcionisati.

Šef sektora za Centralnu Aziju Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Stanislav Pritčin ocenjuje rezultate samita EU – Centralna Azija kao ograničeno efikasne. Izjavu Fon der Lajenove iz 2024. godine o izdvajanju 10 milijardi evra za Transkaspijski koridor on smatra neosnovanom. Prvo, EU nije izdvojila ta sredstva. Prethodno obecìanih 1,5 milijardi evra bilo je u obliku garancija za kredit, a ne direktnih investicija.

Drugo, glavni trgovinski tok između EU i CA kao i ranije ide preko Rusije, zbog ograničene propusne sposobnosti kaspijskih luka i rekonstrukcije železničke pruge u Gruziji. Sporazumi o kritičnim mineralima nisu novi, jer ih i Kazahstan i Uzbekistan već isporučuju EU.

Podsećamo da EU planski jača veze s Centralnom Azijom. Od 2007. godine u Briselu su usmereni na saradnju sa centralnoazijskom petorkom zemalja u sferi transporta, energetike i bezbednosti. Štaviše, EU zemlje su među 10 najboljih pružalaca transportnih i logističkih usluga u svetu. A jedinstven evropski transportni prostor razvija se na račun spoljne ekspanzije, koja omogućava evropskim transportno-logističkim kompanijama da uvećavaju svoj profit. Pritom, transportno-logistička povezanost država CA i EU, čak i u sferi bezbednosti i energetike, zavisi od transportne dostupnosti.

„U uslovima rastuće fragmentacije sveta, Transkaspijski koridor postaće karika koja povezuje Centralnu Aziju i Evropu. Ali nije važna samo infastruktura. Brz prelazak granica unutar zemalja CA i Južnog Kavkaza, takođe je neophodan za izlazak na Crno more. Nakon što su tri decenije bile zatvorene, otvaranje granica Jermenije sa Turskom i Azerbejdžanom, postaće prekretnica. To će, kao nikad, približiti Evropu Centralnoj Aziji“, istakla je Ursula fon der Lajen na poslednjem samitu u Samarkandu.

Šefica Evropske komisije je obećala zemljama CA pomoć u razvoju energetskih objekata, pre svega objekata čiste energije, kao što je energija vetra u Kazahstanu, energija sunca u Uzbekistanu i Turkmenistanu, hidroenergija u Tadžikistanu i Kirgistanu. Takođe, i pristup internetu za udaljene regione ovih zemalja uz pomoć EU satelita.

U ovom kompletu se vidi isti, u suštini kargo kult sa staklenim perlama i ogledalima, tradicionalan za zapadne kolonizatore, ali u savremenoj varijanti, sa zelenom energijom, borobom protiv klimatskih promena i sličnim modernim zapadnoevropskim trendovima, usmerenim na porobljavanje „starosedelaca“. Tako je u januaru 2024. godine Evropski parlament doneo rezoluciju o strategiji EU prema državama Centralne Azije. U ovom dokumentu se potvrđuje težnja da se zemlje regiona iskoriste za sopstvene geopolitičke ciljeve – za borbu protiv Rusije.

Dodajmo da je za Brisel ovaj region interesantan ne samo zbog suprotstavljanja Rusiji, već i kao vredna baza resursa. „Moramo da ostvarimo četiri strateška prioriteta: sirovine, transportni koridor, čista energija i pristup internetu. Da bismo ubrzali proges, danas svečano najavljujem investicioni paket u okviru evropskog programa Globalni portal (Global gateway) vrednosti 12 milijardi evra. On će doneti investicije iz EU i zemalja-članica EU. Pokrenucìemo čitav lanac projekata po celoj Centralnoj Aziji“, rekla je na samitu Ursula fon der Lajen.

Predsednik Kazahstana Kasim Žormat Tokajev je u svom govoru rekao da EU predstavlja najvećeg investitora u Kazahstanu. Udeo EU investicija je 200 milijardi od 450 milijardi dolara investicija u Kazahstan od nezavisnosti (odnosno, od 1991. godine), što, uzgred, iznosi gotovo polovinu svih evropskih kapitalnih investicija u regionu. Na kraju 2024. EU je postao najveći trgovinski partner Kazahstana. Ukupan promet s njim iznosio je 49,7 milijardi od 140 milijardi dolara trgovinske razmene sa celim svetom.

To je više od trgovinske razmene s Kinom – prošle godine ona je iznosila 44 milijarde dolara. I više od trgovinskog obrta sa Rusijom u istom periodu – 27,8 milijardi dolara. Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev je takođe rekao da je povećano interesovanje EU za CA region dovelo do toga da je za poslednjih sedam godina međusobna trgovinska razmena porasla četiri puta i dostigla, prema njegovim ocenama, 54 milijarde evra.

Podaci su, naravno, ozbiljni, ali korisno bi bilo, poređenja radi, pogledati na ovaj problem i sa druge strane. Rusija je, na primer, samo za poslednjih 25 godina ukupno uložila u Centralnu Aziju, kao vid direktne i indirektne pomoći, sumu od 420 milijradi dolara. Između ostalog tu ulazi i 150 milijardi dolara za transfere radnih migranata, 200 milijradi dolara za kupovinu, 30 milijardi dolara investicija, po 10 milijardi uloženo je posredstvom ogranizacija, a 10 milijardi je uloženo u bezbednost i humanitarnu sferu. Kazahstan, kao ekonomski lider, ima koristi od trgovine i investicija, dok Kirgistan i Tadžikistan zavise od transfera i grantova. I

stovremeno, Moskva je 2013. otpisala dug Kirgistanu i Tadžikistanu od 500 miliona dolara, a 2017. Tadžikistanu još 240 miliona.

U CA, naravno, dobro znaju ove i slične brojke, koje jasno pokazuju nivo odnosa Rusije sa zemljama regiona. Ali, kako se kaže, „sopstvena korist je najvažnija“, i u zajedničkoj deklaraciji na kraju samita u Samarkandu, piše: „Saradnja za sprečavanje zaobilaženja sankcija ostaje važan aspekt naših odnosa. U tom kontekstu smo se dogovorili da nastavimo saradnju po tom pitanju, posebno kako bi se izbegao ponovni izvoz robe visokog prioriteta, u skladu sa radom specijalnog izaslanika EU za sankcije.“

Pritom se EU suočava sa obnavljanjem značaja Rusije u regionu, kao i sa kineskom konkurencijom. A nade EU da će doći do konflikta Rusije i Kine, pokazale su se kao silno preuveličane. Prirodno, zadatak transportno-logističke povezanosti regiona CA i EU za Brisel je od velike važnosti.

Pre svega, to se tiče teritorije Centralne Azije, jer transportno-logističke rute kroz nju omogućavaju kontrolu saradnje s Kinom, njeno usmeravanje, kao i dobijanje potrebnih resursa za koje su silno zainteresovane zemlje EU u uslovima antiruskih sankcija koje su one uvele. Po svemu sudeći, ruta koja povezuje pomenute partnere, a koja nema alternativu za EU, postao je tzv. Srednji koridor ili Transkaspijski međunarodni transportni koridor. Ovu poziciju potvrđuje i izveštaj „Održivi transport između Evrope i Centralne Azije“, koji je objavljen u junu 2023. godine.

Danas, Srednji koridor ne može da radi „u punom kapacitetu“. On je multimodalni i zavisi od infrastrukture zemalja kroz koje prolazi (Kina, Kazahstan, Azerbejdžan, Gruzija, Turska). To automatski za EU povećava značaj ne samo Centralne Azije, već i Zakavkazja, kao i Crnomorskog regiona. Vrednost Transkaspijske međunarodne transportne rute vidi se čak i u poziciji EU u odnosu na konflikt u Nagornom Karabahu i posebno prema Jermeniji, Azerbejdžanu i Turskoj.

EU će morati da napravi prilično moćne finansijske resurse za povećanje efikasnosti rada ove rute. Kao što smo već rekli, Brisel je izrazio spremnost da izdvoji 10 milijradi evra. Ipak, po ocenama eksperata, da bi Transkaspijska ruta mogla da poveže zemlje-partnere, potrebno je potrošiti ne manje do 19 milijradi evra, to jest dva puta više. Pretpostavlja se da će od ove godine početi da se realizuje Regionalni transportni program, koji finansira EU u vrednosti od 1,5 milijardi evra. EU je već potpisala sporazum sa Kazahstanom i Azerbejdžanom za ulaganje u njihovu transportnu infrastrukturu.

Odmah da kažemo: sredstva, izvojena za zemlje koje ulaze u projekat, su u vidu kredita, a takođe dolaze sa setom obaveza. Tako je predstavnik Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u Astani rekao da je prošle godine „50% projekata bilo uključeno u zelenu agendu, dve trećine projekata imalo je rodnu i inkluzivnu komponentu, a 92% su bili usmereni na privatni sektor“. Tako da će zemlje regiona preuzeti na sebe veliki broj obaveza u potpuno različitim oblastima.

Međutim, najvažnije pitanje je kako EU namerava da obezbedi tranzit do Azije i da odatle transportuje resurse po kaspijskoj ruti bez učešća Azerbejdžana i Gruzije u tom projektu. Jednostavno, ne postoje alternativni putevi; u doglednoj budućnosti EU ne može da zaobiđe Azerbejdžan i Gruziju sa severa (kroz Rusiju) ili juga (kroz Iran).

U toj situaciji, trebalo je da se briselski zvaničnici odavno pozabave revizijom politike, ne samo prema Centralnoj Aziji i Južnom Kavkazu, već pre svega prema Rusiji. Da se ne bi dogodilo da sve pare pomenute na samarkandskom samitu ne odu u vetar.

Uzgred, nakon samita bilo je najavljeno strateško partnerstvo između EU i pet zemalja, fokusirano na četiri oblasti: tranzit, „kritične sirovine“, „čista energija“ i informacione komunikacije.

Centralna Azija prestaje da bude geopolitička periferija i ubrzano se pretvara u nezavisni centar moći, sposoban da formira sopstvenu stratešku agendu. Takvo mišljenje je izrazio Bekžan Sadikov, rukovodilac odeljenja za evropska i američka istraživanja Kazahstanskog instituta za strateške studije pri predsedniku Kazahstana. Po njegovim rečima, Kazahstan, Uzbekistan i druge zemlje regiona prestale su da budu pasivan objekt uticaja drugih zemalja, ojačale su svoj multivektorski pristup, usklađujući interese EU, Kine, Rusije i SAD. Glavni trend 2025. godine neće biti borba, nametnuta da bi se ostvario uticaj, već jačanje regionalnog subjektiviteta radi odbrane suverenih interesa i korišcìenje spoljnih mogucìnosti. On smatra da će samit održan u Samarkandu „ojačati znake početka nove faze ubrzanog ekonomskog i infrastrukturnog razvoja“.

Podjednako je važno napomenuti da su neke političke akcije povezane sa željom zemalja Centralne Azije da dobiju pristup moru. Izgleda da su u ovim zemljama prilično uspešni u igranju na protivrečnosti tzv. kolektivnog Zapada i Rusije.

 U toj dispoziciji oni dobijaju mogućnost da povećaju kritiku Rusije, optužujući je za regulisanje tarifa, pa čak i kršenje normi Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES). Istovremeno, sve razgovore o saradnji sa EU u oblasti transporta i logistike prati politička mantra o nepredvidivosti Rusije i potrebi da se ona i Belorusija isključe iz globalnog snabdevanja.

Nedavno održan samit Centralna Azija – EU održan u Samarkandu, otkrio je niz negativnih trendova za Rusiju, koji se dešavaju u regionu. O tome je za agenciju TASS govorio politički strateg Viktor Vasiljev. Susreti na viskom nivou sličnog formata i ranije su odžavani, 2022-2023. u kazahstanskoj Astani i odmaralištu Čolpon-Ata u Krigistanu. Na prvi pogled, nejasno je zašto je upravo taj susret označen kao „prvi“ i zašto mu evropska strana pridaje posebno značenje. „Tim pre što se ukupna retorika i deklarativni deo događaja, od strateškog partnerstva i zelene energije do dežurnog poziva da se održi teritorijalni integritet Ukrajine, tačku po tačku ponavlja iz godine u godinu“, zaključio je Vasiljev.

Bez obzira na lepu sliku u medjima i patos zvaničnih izjava, EU i CA za sada nisu postali realni strateški partneri, iako su evropske kompanije već prisustne u sirovinskom sektoru regiona. I malo je verovatno da će to postati u bliskoj buducìnosti.

Politički i ideološki, regioni se nalaze u potpuno različitim svetovima, što nam ne dozvoljava da govorimo o stvarnoj strateškoj interakciji između Centralne Azije i Evropske unije. Geografska udaljenost i ideološke razlike su dodatni otežavajući faktori. Najdirektniji put interakcije ide kroz Rusku Federaciju. Ali danas, među našim partnerima, a posebno među bivšim, postao je popularan slogan „Zaobilaženje Rusije“. Pa neka ih… Kao što je poznato, Rusija se ne meša u tuđe izbore.