Piše: Andrej Oficerov

Severnoatlantska alijansa jača prisustvo ratne mornarice na Baltiku i radi na jačanju obaveštajnog potencijala. O tome je govorio pomoćnik predsednika Rusije, predsednik Pomorskog kolegijuma RF Nikolaj Patrušev, na savetovanju o razvoju i obezbeđivanju bezbednosti infrastrukture luke Ust-Luga. Patrušev je primetio da aktivnost NATO-a u regionu ukazuje na narastajuće pretnje s njihove strane.

Razlog agresivnih težnji Alijanse nije skriven: blokada saobraćaja nafte preko Baltika, pod vidom borbe protiv „flote iz senke“. Na Zapadu smatraju da su najefikasniji element pritiska na Moskvu sankcije, usmerene protiv njenog naftnog sektora, a posebno protiv tzv. flote iz senke. Ali, on je u senci za zapadnjake, a tako se naziva samo zato što ovu flotu ne pokrivaju osiguravajucìa društva sa Zapada, koja su, posledično, lišena solidnog prihoda, već alternativna osiguravajuća društva, npr. ruska.

Patrušev je ranije već upozoravao o nameri Velike Britanije i niza zemalja EU da paralizuju rad luka u Lenjingradskoj i Kalinjingradskoj oblasti. Nedavne sankcije Evropljana koje su obuhvatile 200 tankera tzv. flote iz senke pokazuju da zemlje EU imaju nameru da agresivno kontrolišu svoje teritorijalne vode i ekskluzivne ekonomske zone u Baltičkom, Severnom i Sredozemnom moru. Oni su već više puta pokazivali svoje namere: u početku su digli u vazduh brod direktno u luci Ust-Lug (Koala), zatim u Sredozemnom moru (Ursa Major), zatim su graničari Nemačke i Estonije počeli da blokiraju i zadržavaju brodove u svojim ekonomskim vodama.

U decembru 2024. Finska je zadržala tanker koji je plovio iz Sankt Peterburga. Formalni razlog – sumnja na oštećenje podvodnih komunikacija između Finske i Estonije. Po jednoj verziji, u skladištu se nalazio benzin za Tursku.

Estonija je otišla dalje od drugih, blokiravši brod Jaguar pod zastovom Gabona u neutralnim vodama. Štaviše, još u aprilu je estonski parlament doneo zakon koji omogućava predstavnicima snaga bezbednosti da zaustave, pa čak i da potpoe, brodove na koje se sumnja da prevoze rusku naftu zaobilazeći zapadne sankcije, ako posada ne ispuni njihove zahteve.

Zar naši „dobri“ susedi ne dozvoljavaju sebi previše? Jasno, Rusija je počela da preduzima kontramere. Među njima je i vojna pratnja. U brodnskim posadama, izazivajući nezadovoljstvo Pribaltičkih zemalja, kao po pravilu nalaze se ruski mornari i kada su, na primer, pokušali da „uhapse“ tanker Jaguar, na poziv posade doleteo je Su-35 i situacija se odmah normalizovala. Nedavno je finski ministar odbrane Hakanen potvrdio da su u pratnju tankera uključene Oružane snage RF.

Sa stanovišta pomorskog prava, pokušaj oduzimanja civilnog broda u međunarodnim vodama smatra se piratstvom sa svim posledicama koje iz toga proističu. Trgovačke brodove, zaštite radi, mogu da prate vojni brodovi. Naša Baltička flota ima takvo iskustvo. Na primer, korveta „Otporni“ čuvala je tanker i suvi teret u Adenskom zalivu, gde su delovali somalijski pirati. Pored afričkih obala na borbenom dežurstvu nalazio se naš razarač „Uporni“.

Protivmere protiv piratskih zemalja su takođe otrežnjujucìe. Tako su ruski carinici, u teritorijalnim vodama RF, zadržali tanker Green Admire, koji pripada grčkoj kompaniji i plovio je iz Silamaea, sa estonskom naftom iz škriljaca, pod zastavom Liberije. Zaustavili su ga zbog provere dokumenata, a zatim pustili. Sada Estonci odlučuju da li će da nastave opasnim putem ili će odustati od terorizma.

Izgleda, međutim, da natovci nisu naučili lekciju pa se ne isključuju dalje provokacije. Podsetimo da NATO sprovodi trajnu operaciju „Čuvari Baltika“.

Cilj operacije nije samo „u sprečavanju ruske „flote iz senke“ u kršenju sankcija, već i u prikupljanju relevantnih informacija. A 21. maja, mediji su preneli da se tanker Sun, pod zastavom Antigve, navodno našao u blizini strujnog kabla koji povezuje Poljsku i Švedsku. Poljski vojnici „umešali su se nakon što je brod izvodio sumnjive manevre“ i „oterali su ga“, iako se nalazio van poljske ekskluzivne ekonomske zone.

Kasnije je u Baltičko more ušao tanker Falkon, registrovan u Kamerunu, koji je plovio pod panamskom zastavom. Francuski Figaro je objavio da ga je pratila ruska korveta „Čuvar“.

Figaro je takođe pisao da je u januaru francuski obaveštajni avion bio izložen radarskom napadu PVO sistema S-400. Navodno, avion je „bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i bio je primoran da skrene sa kursa“.

Čini se, međutim, da u Alijansi nisu shvatili da je to samo „baltički vrh ledenog brega“. Ambasador Rusije u Stokholmu Sergej Beljajev je u razgovoru za RIA Novosti rekao da Švedska ne skriva svoju spremnost da na komandu Severnoatlantske alijanse iskoristi svoj vojno-pomorski potencijal u Baltičkom moru protiv RF.

Švedski ministar odbrane Jonson kaže: „Odbrambeni potencijal Švedske i celog NATO treba da bude ojačan, kako bi se Rusija uzdržala od dalje agresije.“ On zahteva da zemlja što hitnije poveća svoju vojnu proizvodnju, „uzimajući u obzir pretnju koja dolazi od Rusije prema Švedskoj i Evropi“. I to je samo jedan od članova neformalnog udruženja osam zemalja Severne Evrope i Batlika (Nordijsko-baltička osmorka – NB8), u koje još ulaze Estonija, Litvanija, Letonija, Danska, Island, Norveška i Finska. Sve premijere ovih zemalja na vlast je doveo američki liberalni establišment i predstavljaju njegove vazale u Evropi. U svojoj suštini, to su korisni idioti u službi koalicije „voljnih“, koji su zaista spremni da vojno izazovu Rusiju.

Moguće je da će žar „vatrenih“ skandinavskih momaka ohladiti vežbe Baltičke flote, koje počinju ovih dana. U ove pomorske vežbe su uključeni delovi snaga Severne flote, podršku pruža avijacija Vazduhoplovno-kosmičkih snaga (VKS) Moskovskog i Lenjingradskog vojnog okruga. U manevrima učestvuje više od 200 borbenih brodova, između ostalog fregate, korvete, mali raketni brodovi, čamci, mali protivpodmornički brodovi, minolovci i pomoćni brodovi. Ukupno je uključeno 3000 vojnika, oko 25 aviona i helikoptera, do 70 jedinica vojne i specijalne tehnike.

U odgovor, NATO brodovi gomilaju se u Finskom zalivu. U regionu se već nekoliko dana nalaze minolovci švedske mornarice HSwMS Ulvön, HSwMS Ven i patrolni brod HSwMS Stockholm. Njima se 27. maja pridružila nemačka korveta Braunschweig ÂÌÑ. Brodovi manevrišu duž granice teritorijalnih voda Finske u zalivu. Pritom, finski patrolni brod Turva stoji na izlazu iz teritorijalnih voda Rusije. Njihovo raspoređivanje može da govori o tome da vojni blok za sada prati prolaz brodova iz ruskih baltičkih luka. U tome nema ničeg posebnog – uobičajena praksa neprijateljskih zemalja. Ali nisu tek tako zauzeli pozicije…

Ističemo da je akvatorija Baltika važan trgovinski put, ne samo za Rusiju. Ali posle ulaska Finske i Švedske u NATO, Baltik su počeli da zovu unutrašnjim morem Alijanse. Ovde NATO svake godine sprovodi vežbe u kojima učestvuje desetine borbenih brodova, aviona i hiljade vojnika.

Zemlje Alijanse ponašaju se na Baltiku agresivno prema Rusiji, uostalom kao i svuda gde nameravaju da učvrste svoje jednostrano prisustvo. Bivši komandant Crnomorske flote ruske mornarice, admiral Vladimir Komojedov primećuje da baltičke zemlje mogu da nam predstavljaju problem „samo ako objave rat, što je malo verovatno“. A za blokiranje ruskih trgovačkih brodova, NATO nema dovoljno snage.

Među evropskim zemljama, najmoćniju flotu na Baltiku ima Nemačka. Ali ona je zasterela i može da se bavi samo patroliranjem po akvatoriji. Berlin nema borbene brodove koji bi mogli da lansiraju, recimo, krstarecìe rakete dugog dometa „Tomahavk“. Oni će početi da ulaze u upotrebu od 2033. godine. Za sada, Evropa pokušava da utiče na situaciju pomoću sankcija i… piraterije.

Baltički region može da postane zona vojno-političke napetosti između Rusije i zapadnih zemalja, o čemu govore pokušaji flota Estonije i Finske da zadrže brodove koji idu u ruske luke. O tome je u razgovoru za „Lentoj.ru“ govorio Nikita Lipunov, politikolog, mlađi naučni saradnik Instituta za međunarodna istraživanja (IMI) Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose. „To je povezano s tim što zemlje regiona sve više prihvataju Rusiju kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti“, rekao je ovaj ekspert. A finski predsednik Aleksandar Stub, krajem prošle godine, nazvao je ruske „brodove iz senke“ „pretnjom za nacionalnu bezbednost“ Evropske unije. Ali na koju naciju je mislio, nije precizirao jer Evropljanin kao nacionalnost ne postoji. Očigledno da je brinuo o svima odjednom…

Istovremeno, Fajnenšel tajms, pozivajući se na svoje izvore, piše da Velika Britanija, na fonu politike predsednika SAD Donalda Trampa, želi da stvori format za „odvraćanje Rusije“ putem vojno-pomorskog saveza sa Truskom, zemljama Severne Evrope i Pribaltičkim zemljama. Pretpostavlja se da će to omogućiti da se „izoluje Moskva“ u kontekstu smanjenog interesovanja Vašingtona za NATO strukture. Ali bilo koja blokada uvek je izazov, što se u potpunosti odnosi i na blokadu Baltika i Danskog morezuza za tankere i brodove koji plove prema ruskim lukima ili odlaze iz njih (Ust-Lug, Primorsk, Peterburg, Visock itd.). Delimična ili potpuna, to danas nije toliko važno.

Ali treba uzeti u obzir činjenicu da preko Baltika ide do 60% izvoza nafte RF i više od trećine izvoza naftnih derivata. Ovo ne uključuje metale, đubrivo, ugalj, drvnu građu i ostale sirovine. Britanija je, uzgred, više puta u istoriji koristila ovaj put za izvoz iz Rusije opljačkanih sirovina i bogatstva.

Baltičko more je vecì duže vreme poprište sukoba Rusije i NATO zemalja, koje žele da ga pretvore u svoje unutrašnje jezero. O tome je za „Gazete.ru“ govorio direktor Instituta zemalja Zajednice nezavisnih država, deputat u Državnoj dumi RF Konstantin Zatulin. On je rekao da najveuu revnost po pitanju plovidbe Baltičkim morem pokazuje Velika Britanija, koja nema direktan izlaz na ovo more.

„Velika Britanija posmatra sve to kao svoju zonu uticaja i zato često govori o potrebi da se promene pravila plovidbe kroz Baltičko more. Engleska bi htela kao i pre da bude vladar na morima, ali mi joj to nećemo dozvoliti. Rusija neće dozvoliti nikakve blokade na moru. A onima koji ne žele to da shvate, cilj je da provociraju“, dodao je Zatulin. Po njegovom mišljenju, glavni pomoćnici Velike Britanije su Estonija, Litvanija i Letonija, koje su „izgradile svoju državnost na laži i mržnji prema Rusiji“. Ipak, mi imamo snage i mogućnosti da se suprotstavimo bilo kakvim provokacijama na Baltiku, kada je reč o režimu plovidbe, istakao je Zatulin.

Pomoćnik predsednika RF Nilokaj Patrušev već je upozorio NATO zemlje da će svi pokušaji veštačkog komplikovanja međunarodne trgovine i suprotstavljanja ruskoj plovidbi na Baltiku, imati „adekvatan i proporcionalni odgovor“.

Prema informaciji Volstrit žurnala, vlasti RF planiraju da za nekoliko godina izgrade u Petrozavodsku novi vojni štab koji će upravljati desetinama hiljada vojnika koji cìe biti stacionirani u vojnim bazama koje se sada šire. Naučni rukovodilac Instituta za regionalne probleme Dmitrij Žuravljev, govorio je da je nemoguće istisnuti Rusiju iz Baltičkog mora. Ipak, NATO može da joj blokira pristup Severnom moru. Pošto su Danska i Švedska NATO članice, to je potpuno realno, u krajnoj meri takvi pokušaji nisu isključeni. Tamo je uzak moreuz, koji je „veoma lako kontrolisati pomoću savremenog oružja“. Ali za svaki otrov postoji protivotrov.

„Danas verovatno nema smisla držati velike brodove u sastavu Baltičke flote. Posebno kada se uzme u obzir promenjeni tip ratovanja na vodi, to jest kada su se pojavile bespilotne podmornice i čamci, kao i bespilotne letelice“, govorio je kapetan prvog ranga Oleg Švedkov.

Prema njegovim ocenama, položaj vojnih baza na Baltiku omogućava pokrivanje cele Evrope raketama stacioniranim na moru. „Kalibri“ za nekoliko minuta mogu da stignu do Berlina, Pariza i Londona, a o Pribaltičkim zemljama, uključujući i Poljsku, da i ne govorimo.

Nije čak nužno da se brodovi udaljavaju iz pristaništa, praktično će oni biti stacionirani lansirni sistemi. U takvim slučajevima, Rusi obično govore: „Stigli smo“ – to se danas u potpunosti može reći za NATO, koji želi da potčini Baltik.