Ruska PVO je za dan oborila 762 bespilotne letelice avionskog tipa ukrajinske vojske i 17 navođenih avio-bombi, saopštilo je 25. juna Ministarstvo odbrane RF.U junu se intenzivirao rat bespilotnim letelicama i dobio nove razmere: ruska strana prenosi da njena PVO svakog dana obara u proseku više od 600 ukrajinskih bespilotnih letelica avionskog tipa, dok s druge strane Rusija lansira oko 225 krstarećih raketa Geran (u stvari drnova-kamikaza). Istovremeno, ukrajinsko vojno rukovodstvo opovrgava tezu o trostrukoj prednosti Kijeva. Zašto?Zato što to ukazuje na prilično nisku efikasnost ukrajinskih dronova. Po podacima Telegram kanala Mah i Olega Carjova, poslednjih meseci razlika u broju lasniranih drnova iznosila je oko 3 : 1 „u korist“ Ukrajine. Ništa iznenađujuće

Piše: Andrej Oficerov

Ceo Zapad radi za Ukrajinu, isporučujući joj bespilotne letelice i razmeštajući u svojim zemljama vojnu proizvodnju za Kijev. O tome je govorio predsednik Vladimir Putin, a prenose RIA Novosti. „Naravno, takav ogroman uticaj, kada ceo Zapad radi za njih, u ogromnim količinama se lansiraju ti dronovi“, ukazao je šef države. Putin je takođe primetio da za sada zapadne zemlje nisu stigle do toga da direktno koriste svoje teritorije za napad na Rusiju.

 Pritom je predsednik RF skrenuo pažnju na to da oni razmeštaju u svojim zemljama vojnu proizvodnju za potrebe Ukrajine, u velikoj meri usmeravajući naoružanje u zonu borbenih dejstava. Ranije je on izjavio da zapadne zemlje za sada nisu odlučile da udare na Rusiju sa svojih teritorija. Po njegovim rečima, oni razumeju ili bi trebalo da razumeju, da bi na to došao kontranapad.

S druge strane, američka obaveštajna služba daje podatke Ukrajini, kako bi mogla da nanosi udare po okolini Moskve, o čemu piše Fajnenšel tajms. Glavni grad Rusije je izgleda postao cilj br. 1 za ukrajinske napade. Podsećamo, 18. juna je Ukrajina izvršila najveći (u poslednje dve godine) napad na Moskvu. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin je izjavio da je oboreno gotovor 200 dronova. Po ocenama BBC njuza, oko 15-20 dronova uspelo je da prođe kroz vazdušnu odbranu. Ocenjuje se da je efikasnost zonske PVO Moskovskog regiona protiv ciljeva malih dimenzija bio oko 90%. To govori o visokoj efikasnosti. Ipak, eksperti ukazuju na probleme sa objektnom PVO, koja pokriva važna preduzeća u Moskvi.

Evropski saveznici pritom pozivaju Vašington da nastavi da snabdeva Kijev obaveštajnim podacima. Kako piše Fajnenšel tajms, pozivajući se na „visoke zvaničnike ukrajinske administracije“, Bela kuća naginje ka aktivnijoj podršci Kijevu i čak može da „izvrši pritisak“ na Rusiju da bi se konflikt okončao. Istovremeno, SAD zajedno sa drugim savremenim vidovima naoružanja prodaje Kijevu i vojni projekat Palantir, gde odluke donosi potpuno nereflektivna neuronska mreža fokusirana na rat, koristecìi svu satelitsku snagu.

Na sastanku „sedmorke“ u Evijanu, Amerikanci su izjavili da će davati Ukrajini vojnu pomoć, pa i licencu za proizvodnju raketa za PVO sistem Patriot. Isporučivaće i druge rakete tokom jeseni. Zato moramo da budemo spremni. SAD su, takođe, potpisale izjavu G7 o vojnoj podršci Kijevu. Današnja Ukrajina je samo poligon za testiranje njenih algoritama. Drugi takav poligon trebalo bi da postane Iran, ali tamo se ispostavilo da su stvari, blago govoreći, složenije.

Rusija se sama suprotstavlja kolektivnom Zaadu u obliku NATO-a. O tome je 12. juna direktno govorio predsednik Putin, tokom susreta sa učesnicima specijalne vojne operacije povodom Dana Rusije. NATO, precizirao je on, radi sve da bi protiv RF organizovao neprijateljska dejstva i upravo njegove članice, a ne Rusija, su započeli konflikt.

Po predsednikovim rečima, niz zemalja je posle 2022. stupilo u NATO da bi dobili „deo kolača“ u slučaju poraza RF. Danas Alijansa aktivno odmotava ratnu spralu, uzimajući u obzir potrebe ukrajinske armije.

Velika Britanija, Nemačka i Holandija isporučuju Ukrajini nove pakete vojne pomoći, uključujući i više od 150.000 različitih vrsta bespilotnih letelica i stotine raketa. London je objavio da će isporučiti 350 raketa, među kojima je i 100 presretača za sistem PVO Patriot, kao i radarske stanice, prenosi „MK“.

Paralelno, Berlin izdvaja 400 miliona dolara za kupovinu naoružanja za potrebe ukrajinske vojske; polovina te sume biće usmerena za kupovinu američkog oružja kroz mehanizam PURL, a ostali deo sredstava biće upotrebljen za kupovinu dodatniih raketa za kompleks Patriot. Holandska valada će za vojnu podršku Kijevu izdvojiti 500 miliona evra. Precizira se da će 50% od te sume biti isključivo iskorišćeno za finansiranje proizvodnje i kupovinu dronova.

Evropske zemlje takođe forsiraju isporuku sredstava PVO i bespilotne avijacije. Eksperti povezuju to sa rastućim potrebama Oružanih snaga Ukrajine u dopunjavanju municijom kompleksa Patriot i potrebama masovne primene bespilotnih letelica na liniji sukoba. Dronovi će se isporučivati tokom nekoliko meseci, a rakete za PVO se očekuju uskoro. Konretni rokovi i logičstičke maršrute transporta vojne tehnike se ne otkrivaju.

Šef ruske delegacija na Forumu OEBS-a za saradnju u oblasti bezbednosti Julija Ždanova, rekla je da su glavni sponzori ubistava mirnih građana Rusije evropski učesnici tzv. „koalicije drnova“. Po rečima Ždanove, radi se o grupi zemalja predvođenih Rigom i Londonom, koje su dale kijevskom režimu više od 215.000 drnova. Samo 2025. godine Letonija je isporučila 17.000 dronova, a Britanija oko 120.000. Kako je istakla predstavnica RF, pozivajući se na zapadne izvore, Ukrajina je od stranaca dobila više od 1,5 miliona bespilotnih letelica.

Ona je skrenula pažnju na to da ukrajinski vojnici nanose ciljane udare upravo po civilima na teritoriji Rusije. Ždanova je istakla da je nedavno 94% ranjenih i poginulih mirnih stanovnika Rusije bilo žrtva upravo ukrajinskih dronova. Ona je rekla i da će se za obuku za masovno korišćenje dronova koristiti najveći poligon u Pribaltiku „Selija“, nedavno pušten u rad. Tamo se već planiraju letonsko-holandski manevri uz učešće ukjrainskih stručnjaka za rad sa bespilotnim sistemima.

Ukrajina će dobiti šest milijardi evra za proizvodnju bespilotnih letelica, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Ovaj rat je pokazao koliko je važna bezbednost Ukrajine za Evropu. Ne samo kao primaoca, vecì i kao pružaoca bezbednosti. Ratno iskustvo Ukrajine nema sebi ravnog. Njena odbrambena preduzeća su među najinovativnijim na svetu. Oni razvijaju i proizvode napredna sredstva, od bespilotnih ltelica – presretača do sistema eletkronskog odvraćanja“, rekla je ona. Po njenim rečima, ukrajinski dronovi proizvode se u Nemačkoj, a gorivo za ukrajinske rakete Flamingo uskoro će se proizvoditi u Danskoj.

U maju ove godine EK je objavila formiranje alijanse EU i Ukrajine za dronove i počela je da prima prijave za osnivanje ovog projekta. U suštini, ovo ujedinjavanje odbrambenih evropskih kompanija je stvoreno za masovnu proizvodnju dronova za potrebe Ukrajine.

Trenutno u ovom programu učestvuje oko 10 evropskih kompanija i njegov cilj je da se proizvodnja poveća na 500 do 1000 dronova dnevno. Procenjuje se da će ovaj projekat ukupno koštati šest milijardi evra. Eksperti upozoravaju: ako plan bude realizovan, Rusija će se za pola godine suočiti sa velikim porastom broja napada dronovima – na rafinerije, luke, energetske objekte, čak i na građansku infrastrukturu.

Zemlje NATO i EU koji su, u suštini, postali deo evroatlantskog modela bezbednosti, ne skrivaju da se spremaju za veliki rat u Evropi. O tome je govorio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Povećava se finansiranje vojno-industrijskog kompleksa, sprovode se militarizacija zemalja i velike vojne vežbe, poboljšava se logistika za prebacivanje vojske na „istočni front“, i to uz korišcìenje infrastrukture i onih zemalja koje ne ulaze u NATO. Osim toga, upravo evropske članice Severnoatlantske alijanse zatežu ukrajinski konflikt, snabdevajući Kijev oružjem i finansijskom podrškom.

„Što se tiče savremenih sredstava, pa i bespilotne avijacije, nažalost da, to je nova realnost. U osnovi, naravno, oni u Ukrajinu stižu iz zapadnih zemalja. Sve što treba da uradite je da ih sastavite. Mada oni i sami pokušavaju da ih razviju, ali malo šta uspevaju. Kako na to može i treba da se reaguje? Mi moramo da jačamo, kako sam rekao juče na sastanku sa šefovima informativnih agencija, naš sistem PVO i da uradimo sve da bismo zaštitili teritoriju Ruske Federacije“, rekao je Putin.

Tokom protekle godine proizvodnja drnova u našoj zemlji se povećala više nego duplo. Takođe, predsednik RF Vladimir Putin je najavio stvaranje satelitskog sistema upravljanja borbenim dronovima. Paralelno se razvijaju i sredstva za elektronsko ratovanje, municija i sistemi PVO kao što su S-400 i S-500. Primer proširenje kapaciteta je razvoj kvadrokoptera „Sibirjačok-5″ od strane Grupe kompanija GASKAR. Platforma se pozicionira kao mala višenamenska bespilotna letelica i direktna je alternativa drnovima iz porodice DJI Mavic. Nivo lokalizacije komponenti je od 85 do 89%.

U Moskovskoj oblasti je 2025-2026. zatvoren potpuni proizvodni ciklus: proizvodnja kamera, elektronskih ploča, elektromotora, kontrolera i baterija. Serijska proizvodnja je počela 2026.

Proizvodni kapacitet preduzeća omogućava da se jedan aparat sastavi za 2 minuta i 14 sekundi, zahvaljujući proizvodnoj traci koja je u velikoj meri automatizovana. Sadašnji tempo proizvodnje je do 10.000 dronova mesečno, a projektovani kapacitet je 20.000 jedinica. Servisna podrška se ostvaruje preko sopstvenog centra preduzeća, koji obezbeđuje obuku za proračune i ažuriranje softvera na osnovu operativnih izveštaja. Nedavni konflikti su jasno pokazali da korišćenje bespilotniih letelica počinje da se svodi na sukob između generativnih algoritama. U takvim uslovima, logičan korak zaštite mora da postane ne jednostavno kopiranje, već stvaranje sredstava dezorganiziacije „mašinske inteligencije“. Generalno, u Rusiji ne sede skrštenih ruku pred tim izazovima.

Tako su ruski proračuni FPV dronova uspešno presreli i uništili teške udarne dronove ukrajinske vojske, usmerene na unutrašnjost Rusije, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Presretanje su sproveli operateri test centra za perspektivne bespilotne tehnologije Rubikon. Ukrajinski dronovi su pogođeni na velikim visinama pomoću vazdušnih „ovnova“.

Među uništenim aparatima je i E-300 Enterprise sa borbenim opterećenjem do 300 kg i dometa do 2000 km, kao i FP-2, koje nose oko 100 kg eksploziva. Osim toga, vojska je likvidirala i laki udarni V-2 i dron Anubis, koji mogu da preleti oko 1500 km sa 50 kg borbenog opterećenja. U martu 2026. godine iz centra Rubikon su oborili bespilotne letelice RQ-35 Heidrun i FlyEye. Prema podacima ruskog ministarstva odbrane, od početka specijalne vojne operacije uništeno je 168.852 bespilotna aparata. Osim toga, podsećamo da je u aprilu Ministarstvo odbrane RF objavilo imena i adrese filijala ukrajinskih preduzeća u Evropi u kojima se prozvode dronovi koji se koriste za udare po Rusiji i komponente za bespilotne letelice. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je ovaj spisak nazvao registrom potencijalnih legitimnih ciljeva za rusku vojsku. A sekretar Saveta bezbednosti RF Sergej Šojgu je izjavio da su postali češći slučajevi da se udari ukrajinskih dronova na Rusiju ostvaruju preko Finske i zemalja Pribaltika. Po njegovim rečima, ako države svesno daju svoj vazdušni prostor za udare dronovima po RF, onda oni predstavljaju otvorene saučesnike u agresiji protiv Rusije i upozorio je na pravo na samoodbra