Istražni odbor je izvestio o ekonomskim prestupima od kojih je šteta toliko velika da ugrožava bezbednost zemlje. Radi se o velikoj grupi prevaranata iz senke koji su, prema preliminarnim proračunima odbora, utajili oporezivanje u vrednosti koja iznosi više od bilion (!) rubalja. Od tog broja, čak i u naše digitalno doba, kada se sve dešava u virtuelnom svetu i ničemu se ne treba čuditi, nije vam dobro.

Piše: Ivan Poletajev

Kako su kriminalci uspeli da prevare vladu za bilion dolara kada poreske vlasti, koristecìi veštačku inteligenciju i ogromnu bazu podataka, prate svaku finansijsku transakciju, činecìi praktično nemogucìim da se izbegne njihovo naizgled svevidecìe oko? Po verziji Istražnog odbora, od 2023. godine lukavi prevaranti su stvorili više od četiri hiljade fiktivnih pravnih lica i trgovali falsifikovanim fakturama u njihovo ime. Oni su sadržali lažnu informaciju o prodaji robe i završenim poslovima, o davanju usluga i prenosu imovine. U stvari, ove fantomske firme nisu se bavile nikakvom ekonomskom aktivnošću. Ali preduzetnici, u nadi da će pobeći od plaćanja poreza, dobrovoljno su kupovali falsifikovana dokumenta kao prava.

Država pojačava borbu sa sivom ekonomijom. I to se vidi po izveštajima „ministarstava sile“: prošle godine porastao je broj reigstrovaniih ekonomskih prestupa. Ukupna šteta pričinjena državi mahinacijama, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, uvećala se sa 295,7 milijardi rubalja 2024. godine na 363,4 milijarde rubalja 2025. godine.

Raste rizik za prevarante da se nađu iza rešetaka, ali želja za brzom zaradom gura preduzetnike u prevare, rasipanje budžetskog novca i neplaćanje poreza. One koji žele da love u mutnom ne zaustavlja ni stroža krivična odgovornost, ni rizici da se uništi reputacija i bankrotira. Posledice takvih dela prevazilaze okvire konkretnih sudskih postupaka. Gubici u budžetu zbog izolacije preduzetnika, centar „Analitika. Biznis. Pravo“ procenjuje na oko 185 milijardi rubalja godišnje. Ovaj iznos čine prekidi poslovanja, raskidi ugovora i smanjenje poreske osnovice.

Kako primećuju pravnici pomenutog centra, u poslednje vreme broj privrednih konflikata se sve više pretvara u krivične slučajeve. Sporovi oko ugovora i izvršenja obaveza često podsecìaju na prevaru. Menja se i karakter samih dela. Ona postaju složenija, a učesnici u „sivim šemama“ aktivno savladavaju digitalne alate. To povećava razmere štete i usložnjava istrage.

Istrage gromoglasnih ekonomskih zločina obično izazivaju široki odjek u javnosti. Utaja poreza narušava javnu bezbednost, imovinu i narušava rad državnih organizacija. Dobro je što se prekršaji sve češcìe otkrivaju dok je trag još uvek vrucì i ne daju prevarantima da se raduju pobedi. Ali otkrivanje „šema u senci“ je samo vrh ledenog brega.

Država mnogo godina vodi borbu sa sivom ekonomijom: smanjuje ili pooštrava kazne za igru mačke i miša sa državom. Iako se čini da digitalna tehnologija omogućava da se brzo dovedu u redi odnosi privrede i države, da se prate prestupi i da se u budžet vrate neplaćeni porezi sa popustom, prestupnici novog, elektronskog talasa, ne spavaju. Oni se odlično snalaze u virtuelnom svetu i proizvodnja sivih šema za pranje neobjašnjenih prihoda i rashoda radi punom parom.

Nedavno je Banka Rusije otkrila novu šemu sivog poslovanja za obavljanje transakcija, koje uključuju onlajn kazina, berze kriptovaluta, finansijske piramide, dilere droge i druge operatere sivog poslovanja. Hiljade običnih građana uvukli su u svoje novčane tokove.

Prestupnici vrše plaćanja sa kartica fizičkih lica – posrednika za korporativne tehničke kompanije koje se formiraju. Bankarske operacije sivog biznisa ni po čemu se ne razlikuju od običnih transakcija, što otežava njihovo otkrivanje. Po toj šemi se vodi prodaja kriptovaluta i plaćanje piratskog sadržaja.

Reklo bi se da preko elektronskih mreža, postavljenih od strane regulatora, ne može da se provuče nijedna sumnjiva operacija. Ali prevaranti iz senke se ne predaju i prelaze na gotovinsko plaćanje. Prema podacima Banke Rusije, obim gotovinskog plaćanja u privredi je krajem aprila dostigao 20 biliona rubalja – 700 milijardi više nego u prethodnom mesecu.

Udeo gotovinskih isplata i plata „na ruke“ među malim preduzećima, po podacima Sber banke, porastao je oko dva puta (sa 10-15% na 20-25%), a kod individualnih preduzimača – četiri (!) puta, sa 10-15 na 40%. Finansijska sfera, primećuju u Sberu, poslednjih godina se navikla na belu ekonomiju, zato posebno zabrinjava ovo što se dešava.

Iz godine u godinu Centralna banka detaljno istražuje rusko tržište, proučava njegovu zvaničnu („belu“) i nezvaničnu („sivu“) stranu.

Zaključci su razočaravajucìi: usluge sivog biznisa u Rusiji, prema podacima regulatora, koristi više od 10 miliona građana. Svakog meseca, kako je precizirala zamenica predsednika Banke Rusije Olga Poljakova, oko 80.000 ljudi, uključujući i strance, postaju oni koji učestvuju u nelegalnim šemama za izvlačenje sredstava sa bankovnih kartica.

Već drugu godinu zaredom povećana tražnja za uslugama „iz senke“, kako tvrde u Centralnoj banci, pojavljuje se u sferi građevinarstva, trgovine i usluga. I iako sumnjivih operacija, prema podacima Banke Rusije, ima sve manje, to uopšte ne znači da biznis gubi interesovanje za sive šeme utaje poreza.

Oktirvanje sumnjivih šema i transakcija je samo deo velike borbe za „izbeljivanje“ ekonomije. U taj proces direktno je uključena poreska služba. Inspekcije Federalne poreske službe su, na licu mesta, 2025. godine, donele budžetu 554 milijarde rubalja. Glavni deo te sume platila su mala i srednja preduzeća.

U činjenici da fiskalni pritisak postaje sistemski, analitičari su videli i pozitivne i negativne strane. Dobro je što se radi na tome da poslovanje izađe „iz senke“. Ali zajedno s tim, nedavno istraživanje „Oslonca Rusije“ pokazalo je značajno pogoršanje uslova za razvoj preduzetništva u poređenju sa prošlom godinom. Gotovo polovina (42%) anketiranih je rekla da ne isključuje mogućnost da u budućnosti uvede biznis u „senku“, kako svoj, tako i konkurencije, kolega iz iste grane privrede. Pozivali su se na pad rentabilnosti i tražnje proizvodnje, rasta neplaćanja. Najviše od svega, u senku su otišla preduzeća koja su ranije poslovala po sistemu oporezivanja patenata, čiji su osnov troškova plate zaposlenih i porezi na njih. Izgubivši svoje beneficije, suočili su se sa problemima izazvanim i poreskom reformom i ekonomskom situacijom uopšte.

Danas u Rusiji u neformalnu ekonomiju može da bude uvučeno od 5,5 miliona do 24,9 miliona ljudi, piše u izveštaju „Siva zaposlenost u Rusiji: razmere, modeli, potencijal izbeljivanja“, koji je pripremila Agnecija za transformaciju i razvoj ekonomije (ATRE), a na molbu Ministarstva rada. Takav širok raspon procena objašnjava se načinom na koji se izračunava zaposlenost u sivoj industriji. Manja cifra (5,5 miliona) predstavlja one koji nemaju ni ugovor o radu ni status individualnog preduzetnika ili samozaposlenog i koji žive isključivo od nezvaničnih prihoda.

Ako se ovome dodaju i oni koji deo plata dobijaju u koverti, nelegalno rade honorarno, kao i preduzimači koji smanjuju svoje prihode, i čak i penzioneri sa nezvaničnom zaradom, onda taj broj dostiže skoro 25 miliona ljudi koji od države sakrivaju svoje prihode.

Iz izveštaja se može zaključiti da su „sive“ šeme najčešće u građevinarstvu, trgovini i sferi prevoza tereta, to jest u onim oblastima gde je visok udeo sezonskog i projektnog zapošljavanja, kada se ljudi zapošljavaju za jednokratne poslove, bez formalne registracije. Obično su ili radnici ili poslodavci incijitatori prelaska u „sivu“ zonu, ali se mnoge takve odluke donose obostrano.

Od početka 2026. godine Ministarstvo rada pooštrilo je borbu sa „ekonomijom iz senke“, pridruživši joj i međuresorne komisije koje čine predstavnici Federalne poreske službe, Ministarstva unutrašnjih poslova i Rostruda.

Uvedeni su novi kriterijumi za evaluaciju neformalnih grupa: pod sumnjom su kompanije gde više od 10 radnika dobija platu nižu od minimalne (27.000 rubalja). Državni službenici već su prijavili da su uspeli da u prvom kvartalu ove godine iz „senke“ izvuku 219.000 radnika. A za celu prošlu godinu, iz senke je izašlo milion ljudi, što je za 20% više nego godinu dana ranije. Bez obzira na to, po ocenama eksperata, oko osam miliona građana Rusije radi neprijavljeno. Zbog deficita kadrova, potražnje za poslovima sa skracìenim radnim vremenom i poreskih izmena za preduzeća koje su ove godine stupile na snagu, ovaj broj bi u skorije vreme mogao značajno da poraste.

Istraživanja javnog mnjenja govore da su pod određenim uslovima građani spremni da pređu na legalizaciju prihoda, što bi donelo stotine milijardi rubalja u budžet u vidu direktnih poreza (porez na dohodak građana, porez na profesionalne prihode), kao i doprinosa za osiguranje u vanbudžetske fondove. Država bi dobila više novca za povećanje penzija, plata u javnom sektoru, izgradnju puteva i škola. Ali ako direktor predlaže platu „iz koverte“, onda mnogi prihvataju te uslove.

Tokom godina tržišnih reformi, kod nas se formiralo stabilno tržište „sive“ zaposenosti, koji su pre mnogo godina pokušali da poruše. Rad „na koverat“ mnogi prihvataju kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. Oni ne razmišljaju o tome da utajom poreza, u suštini, obmanjuju državu. Ali kada stignu do penzije, onda će im država dacti sitninu, koja cìe biti dovoljna samo da se preživi. Ljudi koji su primali neoporezovane plate obično imaju samo pet ili deset godina zvaničnog radnog iskustva, a njihova penzija se obračunava na osnovu minimalne zarade koju je odredio poslodavac.

Paradoks je u tome što s jedne strane ekonomija „u senci“ nanosi štetu državi, a s druge – često predtavlja jedini način za ljude da prehrane porodicu i otplate hipoteku u uslovima visoke inflacije i stagnirajućih plata.

Ako bi, na primer, bravaru Petru Petroviču Petrovu zvanično platili 60.000 rubalja, na njegovu neto platu bi poslodavac morao da doda još 30% (penzijski doprinosi, fond zarada, premije osiguranja). Pristajući na minimalnu platu (po dogovoru) i na velike bonuse (na osnovu časne reči poslodavca), Petar Petrovič bi donosio kući za njega popriličnu sumu. I svi bi bili zadovoljni. Preduzeće bi minimalno plaćalo državi, zakon navodno ne bi bio prekršen. A naš bravar ne bi odavao svoje pretpostavljene, ne bi pisao žalbe i slao ih u inspekciju rada i mirno bi radio dobijajući platu u koverti.

Ali ako se Petrov razboli, bolovanje će mu biti obračunato na osnovu njegove oskudne zvanične plate od 7 ili 8 hiljada rubalja. A za život, svakog meseca, uključujući i hipoteku, kiriju i komunalije, hranu, prevoz, benzin, potrebno je oko 60.000 rubalja. Kredit mu neće dati u zvaničnoj banci, pa će morati da upadne u zamku mikrofinansijskih organizacija, a zatim da vrati nekoliko puta vecìi iznos kredita. Ali bez obzira na rizik da ostavi porodicu u „haosu“, bravar pristaje na takve uslove.

U malom gradu, gde većinu stanovnika „hrani“ velika fabrika, ne mora da se bira između „belog“ i „sivog“. Radnici odlično shvataju da se, nalazeći se pod pritiskom reformi i optimizacije, davanjem plate u koverti izbegava veliko poresko opterećenje, rukovodstvo preduzeća maksimalno smanjuje troškove i štedi prihode kako bi ostali na površini.

U Centru za istraživanje rada Visoke ekonomske škole, smatraju da plate u kovertama same po sebi predstavljaju jedan od rasprostranjenih mehanizama adaptacije preduzeća na krizne pojave u ekonomiji. One omogućavaju da se izbegne otpuštanje radnika, tako što se štedi na obaveznim izdacima za njih u penzione i socijalne fondove. Tako pošteni biznismeni gube od onih koji prebacuju poreze u senku. Smanjuje se investiciona privlačnost regiona i industrijskih grana, jer se investitori boje „sivog“. Bez stvaranja dostojnih ekonomskih uslova borba sa sivom zonom može da se pretvori u rat sa vetrenjačama.

Situacija podseća na začarani krug. Država mora da skupi više poreza, pa zato pojačava kontrole i provere. Biznis koji ne može da izdrži visoka opterećenja, počinje da traži načine da ih smanji, kršeći zakone. Kada preduzetnici nemaju mogućnosti da predvide svoje troškove za poreze bar na godinu dana unapred, kada se kamate i pravila menjaju brže nego što biznis uspeva da se adaptira, morate ili da zatvorite preduzeće ili da pokušate da se spasete u „senci“.

Borba za „izbeljivanje“ ekonomije, koju je povela država, ne uključuje samo jačanje odgovornosti za ekonomske prestupe, već i nove kriterijume za gubernatore, analizu nezaposlenog stanovništva i njihovo uključivanje na tržište rada.

Državni zvaničnici, uglavnom, žele da nateraju biznis da izađe iz „senke“, putem pojednostavljenog izveštavanja, proširenih preferencija za ključne industrije i uvođenja digitalnih vladinih usluga. Uporedo s tim, u regionima se necìe baviti samo identifikovanjem radnih odnosa u sivoj zoni, vecì i sprečavanjem finansijskih prekršaja i sprovođenjem edukativnog rada sa onima koji često ne poznaju svoja prava i obaveze, pa se stoga susrecìu sa prekršajima. Sve su to važne i neophodne mere, zajedno sa povecìanom kontrolom poreza. Ali one nisu dovoljne.

Od mogućih mera za podršku biznisu, eksperti navode širenje pogodnosti premija osiguranja, povlašcìene kredite, pristupačan lizing opreme, garancije i mehanizam zaštite od kašnjenja u placìanju od strane velikih kupaca. Tada cìe biti mogucìe potpunije iskoristiti prikriveni resurs „iz senke“ u ekonomiji. Sa čvrstom monetarnom politikom, skupim kreditima i nedostatkom novca u državnoj blagajni, teško je stvoriti udobne uslove za razvoj poštenog preduzetništva. Istovremeno, država nudi veliki broj mera podrške, ali ih iz više razloga, preduzecìa slabo prihvataju.

Na Peterburškom ekonomskom forumu predsednik je predložio da se napravi korak ka preduzetnicima, tako što cìe im se naložiti da zadrže godišnji prag prihoda na nivou od 20 miliona rubalja, kako bi preduzecìa prešla na placìanje PDV-a po pojednostavljenom sistemu. Istog dana je ministar finansija Anton Siluanov izjavio da će prag od 20 miliona rubalja biti zamrznut najmanje tri godine. Uz to je i predsednik Privredne komore Sergej Katirin predložio da se razmotri uplata PDV-a nakon stvarnog prijema novca od klijenta, a ne nakon što proizvodi budu poslati naručiocima. Takav pristup bi pomogao malim preduzećima da ne povlače obrtna sredstva iz preduzecìa dok ne stigne uplata.

Ekonomisti upozoravaju: borba protiv ekonomije iz senke bila bi mnogo efikasnija uz snižavanje poreskog opterećenja i ključne kamatne stope. Ali sve dok kamatna stopa ostaje visoka, a porezi osetljivi, država je primorana da preduzima nepopularne mere kako bi sprečila da „senka“ postane previše gusta.