Evropski parlament je usvojio Rezoluciju u kojoj je režim Aleksandra Vučića optužen za gušenje medija, opstrukciju vladavine prava i izbornih uslova. Istovremeno, Evropska komisija je predložila da se, otvaranjem Klastera 3, „podstaknu reforme u pravosuđu i medijima“. Ursula fon der Lajen je na taj način, ne prvi put, podržala Vučićevu tiraniju. To i ne čudi, pošto ih je oboje na vlast dovela ista „muti“, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel. Fon der Lajen i Vučić su povezani istom političkom agendom, istom vrstom korupcije i metodama za izbegavanje krivične odgovornosti. Naravno, povezani su i mitom od 500.000 evra, koliko Vučić svakog meseca daje evropskim komesarima.

Predrag Popović

Evropska unija i Srbija su povezane brojnim političkim i finansijskim ugovorima, ali i istom vrstom korupcije i diktatorskim načinom vladavine. Kao političke sestre bliznakinje, Ursula fon der Lajen i Aleksandar Vučić krše zakone i propise, zloupotrebljavaju institucije i donose odluke isključivo u vlastitom lukrativnom interesu.

Kako na političkom nivou funkcioniše sprega između njih dvoje videlo se početkom jula. Istog dana kada je Evropski parlament usvojio Rezoluciju, kojom najoštrije osuđuje Vučićev sistem vlasti, Evropska komisija je predložila da Savet EU otvori Klaster 3 u procesu pridruženja Srbije Evropskoj uniji. U Rezoluciji, koja je usvojena sa 468 golasova za, 116 protiv i 79 uzdržanih, ističe se nedostatak vladavine prava i potreba za jačanjem nezavisnosti sudova i tužilaštava, kao i institucionalna odgovornost, naročito u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Od vlasti u Srbiji se zahteva da primeni preporuke misije OEBS/ODIHR za unapređenje izbornih uslova. U Rezoluciji se izražava zabrinutost zbog pritisaka na novinare i koncentracije medijskog vlasništva. Naglašeno je da se od Srbije očekuje usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere prema Rusiji, ali i sprovođenje postignutih sporazuma između vlasti u Beogradu i Prištini.

Iako je uverljiva većina evroposlanika glasala za ovako kritičke stavove u Rezoluciji, istog dana je Evropska komisija ocenila da je „Srbija ispunila tehnička merila za otvaranje Klastera 3“. Ursula fon der Lajen je rekla da ostaje pri oceni da je „Srbija zadovoljila uslove konkurentnosti i inkluzivnog rasta“, ali nije htela da odgovori na pitanje novinara na osnovu čega je došla do tog zaključka. Osnovni motiv za podršku otvaranju Klastera 3 bila je namera da se „podstaknu dalje reforme u pravosuđu, medijima i drugim oblastima“.

Međutim, predlog Fon der Lajen nije dobio podršku osam država članica Evropske unije. Holandija, Švedska, Belgija, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Bugarska i Hrvatska smatraju da Srbija nije ostvarila dovoljan napredak u ključnim političkim oblastima, pre svega u vladavini prava, slobodi medija i sporovođenju izbornih reformi.

I nakon odbijanja njenog predloga, Fon der Lajen je javno obećala da će nastaviti da se zalaže za otvaranje Klastera 3, jer je to, navodno, u „zajedničkom interesu EU i Srbije“. Na taj način, Fon der Lajen je dala veštačko disanje Vučiću kako bi mu omogućila da u režimskim medijima amortizuje značaj negativne Rezolucije i da se predstavi kao državnik koga podržava Evropska komisija.

Za takve ustupke postoje dva osnovna razloga. Prvi, politički, proističe iz činjenice da su oboje politička deca Angele Merkel. Bez njene podrške, Fon der Lajen bi još brojala zatvorske dane u Nemačkoj, a Vučić bi i danas bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke.

Međutim, Merkelova je shvatila da oboje imaju upotrebnu vrednost, da su spremni da urade svako zlo, ako im se dobro plati. Sklonost ka megalomanskoj korupciji predstavlja drugi razlog za kriminalnu spregu Fon der Lajen i Vučića.

Kao što je Vučićev prvi boravak na vlasti (1998-2001) bio obeležen korupcionaškim i kriminalnim aferama (stanovi u YU Biznis centru i Krunskoj ulici, nelegalna kuća u Jajincima, državni džip za brata Andreja…) tako se i Fon der Lajen istakla u aferi „Berateraffare“ dok je bila ministarka odbrane Nemačke (2013-2019).

Nemački Savezni revizorski sud (Bundesrechnungshof) utvrdio je brojne nepravilnosti u dodeli višemilionskih ugovora spoljnim konsultantskim kompanijama, među kojima su bile i svetski poznate „McKinsey“ i „Accenture“. Otkriveno je „zaobilaženje standardnih procedura javnih nabavki“, sukobi interesa i lične veze sa službenicima iz tih konsultantskih firmi i nenamensko trošenje novca. Na osnovu izveštaja Saveznog revizorskog suda, Bundestag je formirao istražni odbor, koji je zaključio da je Fon der Lajen odgovorna za tu aferu.

Ursula fon der Lajen se i tada ponašala kao Aleksandar Vučić. Tragove svoje korupcije pokušala je da sakrije na najprimitivniji način, tako što je obrisala SMS poruke sa dva službena mobilna telefona. Ona je tvrdila da su poruke obrisane iz „bezbednosnih razloga u okviru standardne procedure“. I finansijske prevare je vršila na jednako primitivan način. Istražni odbor Bundestaga je otkrio da je Fon der Lajen tokom 2015. godine prijavila sedam konsultantskih ugovora, ukupne vrednosti od 2,2 miliona evra. Revizijom je pronađeno još 182 ugovora, vrednih oko sto miliona evra.

 Za sledeću godinu, Ministarstvo koje je vodila Fon der Lajen, prijavilo je šest ugovora vrednih 2,9 miliona evra. Istraga je otkrila postojanje 193 ugovora, čija vrednost je bila nešto veća od 150 miliona evra. Uticajni nemački list Die Zeit je tada izvestio da je Ministarstvo odbrane sa 300 miliona evra finansiralo projekat reforme sistema nabavki vojne opreme, od kojih je čak 250 miliona evra isplaćeno stranim konsultantskim firmama, koje su povezane sa Fon der Lajen.

Na kraju, sve je ostalo na optužbama za političku odgovornost, a protiv Fon der Lajen nije ni pokrenut krivični postupak. Zaštitila ju je Angela Merkel. Umesto da završi u nemačkom zatvoru, Ursula fon der Lajen je prebačena u Brisel, na mesto predsednice Evropske komisije.

Dolaskom na novu funkciju, najznačajniju u političkom sistemu Evropske unije, Fon der Lajen je nastavila po starom. U vreme pandemije Kovida 19, ona je kreirala korupcionašku aferu kakva nije viđena u istoriji. Belgijsko tužilaštvo je 2021. godine pokrenulo istragu nabavki vakcina. Otkriveni su dokazi da je Fon der Lajen pregovarala sa farmaceutskom kompanijom Pfizer o kupovini 80 milijardi doza vakcine protiv Kovida 19 za potrebe svih članica EU. U proseku, svaki građanin Evropske unije dobio bi po 178 doza. Po nalogu Fon der Lajen, Evropska komisija je tada pripremala program za „trajnu borbu protiv Kovida 19“, koji je uključivao obavezu posedovanja specijalnog „pasoša“ u kome bi se unosili podaci o količini primljenih vakcina, bez kojih ne bi bilo dozvoljeno slobodno kretanje.

Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) preuzelo je predmet od belgijskih kolega i pokrenulo vlastitu istragu. Otkriveni su određeni detalji pregovora između Ursule fon der Lajen i izvršnog direktora kompanije Pfizer Alberta Burlea o nabavkama vakcina. U pregovorima je učestovao i Heiko fon der Lajen, suprug predsednice Evropske komisije, koji je bio na funkciji direktora u biotehnološkoj kompaniji Orgenesis. Evropski političari i mediji su ukazivali na to da je Heiko fon der Lajen radio za Pfizer i da je ta kompanija skriveni vlasnik Orgenesisa, što ukazuje na mogući sukob interesa.

Kao u korupcionaškoj aferi koja je obeležila njen rad u nemačkom Ministarstvu odbrane, Ursula fon der Lajen je i u slučaju „Pfizergate“ jednostavno obrisala SMS poruke i uklonila ostale dokaze spornih pregovora sa Pfizer-om.

Istraga EPPO nije završena, nema zvanične optužnice protiv Fon der Lajen. Ipak, ona je ostala bez očekivanog ogromnog profita. Na kupovini 80 milijardi doza vakcine, nameravala je da uzme proviziju od 800 miliona evra. Na sličan način, samo sa većom dobiti, Vučić je planirao da očerupa državni budžet kroz projekat EXPO.

Osim načina pljačkanja građana, Fon der Lajen i Vučić primenjuju isto licemerje s kojim kreiraju zakone po meri svojih lukrativnih potreba. Predsednica Evropske komisije je, pre nekoliko dana, uspela da u Evropskom parlamentu progura antidemokratski program kontrole građana. Iako je 314 poslanika glasalo protiv, a 276 za primenu platforme Chat Control 1.0, predlog je usvojen, pošto je za odbacivanje neophodna većina svih parlamentaraca, a ne samo prisutnih na sednici. Fon der Lajen je već osam puta stavljala na glasanje taj predlog. Svaki put je odbijen. Međutim, sada je iskoristila termin neposredno pre letnje pauze, pa je usvojena odluka koja omogućava vlastima da koriste platformu Chat Control 1.0 kako bi imale pristup svim privatnim porukama koje preko interneta razmenjuju građani.

Navodno, taj program će olakšati borbu protiv seksualnog zlostavljanja dece na internetu. Sve značajnije evropske organizacije za zaštittu digitalnih prava (European Digital Rights, European Data Protection Supervisor, European Data Protection Board) upozoravaju da masovni nadzor privatnih komunikacija ugrožava prava na privatnost i zaštitu podataka.

Međutim, na toj vrsti digitalne kontrole insistira Evropska komisija na čijem čelu se nalazi osoba koja je sakrivala dokaze svojih korupcionaških afera, koje se mere u desetinama milijardi evra, tako što je brisala vlastite SMS poruke i zvaničnu dokumentaciju.

Osim političke agende i korupcionaških kombinacija, Fon der Lajen i Vučić su povezani i konkretnom mesečnom apanažom. Otkad je doveden na vlast, Vučić je preuzeo obavezu da briselske tehnokrate podmićuje sa ukupno 500.000 evra mesečno.

Do pre tri godine, taj novac je transferisan preko Banja Luke, odnosno Milorada Dodika. Kad su njihovi odnosi zahladneli, Vučić je mito prosleđivao preko Budimpešte. Padom Viktora Orbana propala je i ta šema, pa je kurirski posao preuzela Marta Kos. Veštine, kojima je ovladala dok je radila za jugoslovensku Državnu bezbednost, pod kodnim nazivima „Tara“ i „Blanka“, Marta Kos primenjuje i u saradnji sa Vučićem. Deo tih informacija je objavio slovenački novinar Igor Omerza u nedavno objavljenoj knjizi „Komisarka“.

Nisu poznati detalji o raspodeli mita, koje Vučić šalje u Brisel, ali sasvim je izvesno da minimum 200.000 evra ide na ruke Ursule fon der Lajen. Antonio Košta je deo svoje apanaže dobio u transakciji, kojom je investicioni fond kojim upravlja njegov sin Pedro Migel Tadeu Košta dobio vlasnički deo u United Media.

Uostalom, o Vučićevom podmićivanju evropskih komesara već se vode istrage, kao što su one kojima su obuhvaćeni Johanes Han, Federika Mogerini, Miroslav Lajčak i drugi. Kad dođe vreme, saznaće se i sa koliko novca je Vučić kupovao političku podršku Fon der Lajen i Kos. To će se desiti kad se Evropska unija oslobodi tereta korupcionaških afera ili, još brže, kad se Srbija oslobodi od okupacije Vučićevog kartela.