Ostavljen od ostatka sveta da tone u živom blatu svoga kriminalnog projekta, srpski diktator broji svoje poslednje mesece „procvata i stabilnosti“. Šira slika ide u pravcu nacionalne tragedija, a prilika za spašavanje države i naroda od surove pljačke i diktature je takva, da nema mesta za odlaganje konačnog razrešenja: ili će divljanje poludelog tiranina biti zaustavljeno, ili će Srbija biti predata božjoj volji i međunarodnom protektoratu. Otpor je lekovit, ali mesta za pacifističke manifestacije više nema.

Nikola Vlahović

„Sve što živi u Kosjeriću izašlo je da glasa protiv mene, i opet smo ih pobedili“, siktao je diktator 8. juna 2025. godine, nakon razbojničkog pokušaja da osvoji svu vlast u ovoj opštini. A, doveo je tamo „sve što ne živi“ na slobodi, već u zatvoru. Desetine i stotine lica sa izdržavanja kazne, od strane Vučićevog kriminalnog režima dobilo je policijske značke, pendreke, nove patike, majice, pantalone i debelu dnevnicu, pa čak i dokumenta „i pravo glasa“. Svaki dan proveden na ulicama gradova Srbije, računa im se kao dan proveden u zatvoru. „Izašao je iz zatvora a da to nije ni primetio“, napisao je jedan aforističar još devedesetih godina u vreme diktatire Slobodana Miloševića,  stavljajući do znanja da nema razlike između „slobode“ pod tiraninom i zatvora.

Ali, zatvorenici na privremenom radu u Vučićevoj policiji, nisu viđeni samo u ovoj maloj opštini gde su potrošeni milione evra iz budžeta da bi diktator kupovao birače i njihove glasove, već i na svakom mestu gde mu preti opasnost da će biti koliko sutra već, politički mrtvac.

Ne postoji u savremenoj Evropi slučaj da su kažnjenici za teška krivična dela, dobili ulogu „policajaca“, da umesto u zatvoru dane i mesece provode na ulicama gradova, opština, prigradskih naselje i sela, gde pretnjama i strahovladom drže ono malo preostale vlasti krvavom diktatoru, bolesniku koji je svojom dijagnozom zarazio i jedan deo onesvešćene Srbije, koja se već godinama nalazi u komi, a neki i u stanju klinički još neispitane ukočenosti.

Da bi ovakav „projekat“ uopšte uspeo, izveden je tokom poslednje decenije eksperiment masovnog izluđivanja građana Srbije putem takozvanih sredstava masovnog dezinformisanja. A, onda, na isti način, putem svih institucija, od prosvete, do školstva i zdravstva, završno sa cocijalnim službama. Centri za socijalni rad postali su najopasnije leglo radikalsko-naprednjačke sekte, pa je pod komandom opasnog ludaka koji se lažno predstavlja kao „Predsednik“ (jer je to postao na pokradenim i lažiranim izborima), počelo masovno ucenjivanje socijalnih slučajevi zbog njihovih glasova. Pokrenuta je mreža kriminalaca pod komandom AV režima za „tipovanje“ starijih građana, kako bi ih ucenama naterali na prepis nekretnina na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. U organizovanu pljačku svega što vredi u ovoj državi, uključeno je potpuno korumpirano pravosuđe, a uz njega i Republički geodestki zavod, pa je horda Aleksandra Vučića došla u posed katastra, čime je masovna pljačka nekretnina mogla da funkcioniše slobodno, dakle, nekažnjeno.

Naci-fašističke horde Aleksandra Vučiće već duži niz godina bogate se na najporostiji način: od države kupe jeftino a prodaju skupo. Metodologija bogaćenja samo na primeru režimskog razbojnika, izvesnog Željka Drčelića, pokazuje kako to funkcioniše: za samo 13 godina naprednjačko-radikalskih orgija, ovaj anonimus je od sitnog preduzetnika postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Firma u kojoj je suvlasnik upravo pomenuti Drčelić, kupila je Staru Šećeranu u Beogradu, da bi kroz neustavni Zakon o konverziji (izglasan na inicijativu Gorana Vesića, optuženog ali neosuđenog bivšeg ministra) dobila bez naknade 8,4 hektara najvrednijeg gradskog zemljišta. Sada deo tog istog zemljišta, za potrebe projekta Beogradski metro prodaje državi za tu nepokrentost za najmanje pet miliona evra.

Željko Drčelić kroz unosne poslove koje njegov Concord West dobija preko nameštenih tendera i tajnih pogodbi, a navodno gradi objekte na kojima radovi kasne i po godinu i po dana, na kojima cevi pucaju, ruše se plafoni, krovovi prokišnjavaju… objekti prokišnjavaju. To ga je „preporučilo“ kog „šefa“ pa danas učestvuje u gradnju na projektu Expo kompleksa, a ima ga i u poslovima na objektu dečje bolnice Tiršova 2, Dom zdravlja u Borči, Prihvatilištu na Voždovcu i mnogim drugim…

U truloj razbojničkoj piramidi Aleksandra Vučića, postoji sistem plaćanja njegovih „legija“. Nekome preko off shore računa, nekome „na ruke“, a nekome „na šalteru“ (najnižem rangu, „botovima“ i uličnim „bukačima“).

Takozvani „Vesićev zakon“ je samo alat za nezapamćenu otimačinu javne svojine na koju mrtvo srpsko tužilaštvo nikada nije reagovalo, a stotine milione evra završavaju u džepovima omiljenih režimskih „izvođača i investitora“. Za to vreme građani gledaju kako da sačuvaju živu glavu, jer plafoni bolnica i škola padaju na ljude.

Udario je primitivni radikalsko-naprednjački fašizam i na srpsku naučnu misao, na najbolje naučnike i naučne institucije. Tako ukinuo Naučni savet pa i stručni savet pri Elektroprivredi Srbije, jer mu nauka i struka samo smetaju u sprovođenju kriminalnih i otvoreno veleizdajničkih poslova.

Smetalo mu je stalno savetodavno telo koje razmatra opravdanost i prihvatljivost studija, projekata i investiciono-tehničke dokumentacije. Sve zato što  su već godinama ciljevi njegovog režima sistematsko uništavanje naučnog i stručnog potencijala države. Što se pomenutog EPS-a tiče (kao oglednog primera), smetaju mu dekani tehničkih fakulteta, akademici, predstavnici naučnih instituta, doktori nauka i drugi vrhunski stručnjaci koji vide razvoj ovog državnog blaga na način da ostane na dobro sadšnjih i budućnih generacija.

Dokazano je da je njegova mafija namerno, planski, kočila proizvodnja uglja, pa je ona pala daleko ispod plana, termo blokovi ispadaju na dnevnom nivou, uvozi se i ugalj preko 30 % struje, planiraju se od kraja leta 2025. masovna otpuštanja inženjera i radnika…Vučićevi direktori se danas hvale kako su ugovorili prodaju pepela, jer je samo to još preostalo nakon što su skoro uništili nekada najmoćniju srpsku kompaniju. I, umesto razvoja energetike, umesto obnove domaće proizvodnje uglja, njegovi „vizionari“ su zaključili nove „dilove“ za uvoz nekvalitetnog uglja iz regiona, umesto povećanja proizvodnog kapaciteta termo elektrana, a remonte ugovorili sa nestručnim firmama njegove mafije, umesto da se ulaže u razvoj obnovljivih izvora energije, on zaključuje nova razbojnička strateška partnerstva za RHE Bistrica, RHE Đerdap 3 ili izgradnju solarne eleltrane čija je vrednost za samo dve godine porasla sa 800 miliona evra na punih dve milijarde evra!

Ove, 2025. godine, prvi put posle mnogo decenija, Srbija je postala zavisni od uvoza struje a pravi efekti toga stižu već na jesen kad će, prema svim procenama stručnih izvora MT, krenuti stalna „havarijska isključenja“.

Ovo je tek jedan od desetina i stotina drugih primera kako je Aleksandar Vučić radio direktno na štetu Srbije i njenih građana, što ga je već odavno kandidovalo za tešku robiju zbog veleizdaje i uništavanja vitalnih resursa ove države.

Francuska policija i tužilaštvo koje su u posedu transkripata telefonskih razgovora sa Sky aplikacije, a koje jasno govore o dubokoj vezi A. Vučića i narko kartela, mreže trgovaca oružjem i „belom roblju“, dostavila je sve potrebne dokaze srpskom Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) a ono ih (prema francuskim izvorima) već četiri godine drži a u međuvremenu dobija i nove dokaze protiv njega i po njima ne postupa. Ucenjen, brzopotezno je pristao da kupuje nepotrebne i preskupe ratne avione, Rafale, kreditima pod nepovoljnim uslovima, prihvatio da nuklearni optpad Francuske bude deponovyn „negde u Srbiji“, da francuskoj kompaniji bez razmišljanja ponudi koncesiju nad Aerodromom „Nikola Tesla“ i da im poveri sve velike državne poslove, budući beogradski metro, nadzor nad radovima na pruzi Beograd-Subotica i mnoge druge.

Srbija je u međuvremenu ustala, zadnji je trenutak da se zaustavi potpuna paraliza države, jer su gradovi u kolapsu, sela opustošena, stočni fond unakažen, saobraćaj u katastrofalnom stanju, posao malim, srednjim pa i većim preuzećima propada, proizvodnja struje je sve manja i lošija, cene osnovnih sredstava za život divljaju…A, divlja i narko tržište u Srbiji, a građevinska mafija sa narko mafijom obrće milijarde evra i dolara u okolnostima kad tri miliona, ili svaki drugi stanovnik, doslovno preživljava. Od Vučićevog „kosovskog zaveta“ iza kojeg se krila nagodba sa separatističkim vlastima u Prištini, stiglo se do toga da na Kosovu ovih dana počinje uklanjanje srpskih imena ulica u opštinama na severu Kosova i Metohije!

Recimo, bivša ulica Kralja Petra Prvog dobila je naziv Agima Ramadanija, istog dana kad je srpski diktator snimao video propagandni spot u kome jede senndviča sa majoinezoim i salamom za mreži Tik-Tok, da pokaže omledini kako je život lep i koliko je jeftina ljudska glava u njegovoj lopovskoj jazbini. Na nesreću, dobar deo potomaka onih izbeglica sa Kosova i iz Hrvatske, koje je Srbija nahranila i napojili, smeštaj i socijalnu pomoć obezbedila, danas kao talac kriminalnog režima, glasa za sopstvenu propast i politiku koja ih je dovela u stanje dugogodišnjeg beznađa.

Vučićeva ministarka, izvesna Aleksandra Sofronijević, sprda se sa građanima i najavljuje, kao jednu od mogućnosti, rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, umesto da na tom mestu sagrade muzej u spomen žrtvama Vučićevog režima – da se nikad ne zaborave stradali prilikom pada helikoptera i rušenja Savamale, da ne padnu u zaborav davljenje Vladimira Cvijana, atentat na Olivera Ivanovića i stradanje Stanike Gligorijević, i za sve zločine za 13 godina, sve do ubistva šesnaest nedužnih ljudi na tom istom mestu.

 Kad bi sve na jednom mestu stalo, od krvavih zločina Vučićevog režima gaženih i prebijanih i zlostavljanih, te bez osnova hapšenih i proganjanih protivnika režima, taj memorijalni centar bi bio pouka budućim generacijama, da više nikada ne dozvole da ih jedan bolesni manijak pretvori u robove, čiji život ne vredi ni prebijene pare. Jer, svaki dan njegove krvave diktature, vodi Srbiju u nove strahote.

Počeo je sitnijim korupcijama od milion-dva evra, a onda dogurao do milijardi. Do stavljanja čitave države i naroda u „zalog“.

U tom njegovom ranom periodu, bivši austrijski ministar policije Ernst Štraser „savetovao“ je srpskog diktatora kako da pije krv građanima Srbije i došao na ideju da Srbiji „isporuči migrante“ i obezbedni milione iz evropskih fondova uz dobro proviziju za sebe. Tada je javno je govorio da su sa Srbijom potpisani sporazumi o readmisiji afro-arapskih migranata koja tek treba da se desi (njihova selidba iz evropskih zemalja u Srbiju). Novac je stigao, provioziju je uzeo od Vučića, a ovaj potrošio ostatak na sebe i svoje najbliže.

U drugom činu, znatno kasnije, Vučić je sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i bivšim kancelarom Austrije Nehamerom potpisao sporazum da se migranti presele u Srbiju i odatle vraćaju u zemlje porekla. Umesto toga Vučić im je ponudio „više i bolje“ (a naprednjački mafijaši to podržali) da se izvrši preseljavanje lokalnog srpskog stanovništa iz nekih delova Srbije u druge, a umesto njih da u tim krajevima budu naseljavaju migranti.

 Da bi dokazao da ozbiljno misli, inicirao je i izmene zakona i ustanovio nove, koji omogućavaju da migranti lakše dobiju posao, nekretnine i državljanstvo…Ta ideja ponovo je u 2025. postala aktuelna i njenu realizaciju će srpski diktatir svakako sprovesti ne bude li mu se stalo na put. 

Vučić je na neki način Štraseru „ostao dužan“ jer je na njegovu intervenciju iz tadašnjih evropskih fondova dobio desetine miliona za zbrinjavanje migranata u Srbiji. U međuvremenu, Štraser je osuđen na četiri godine zatvora zbog korupcije, a u široj istrazi pretresani su i dogovori između njega i Aleksandra Vučića oko „pitanja migranata“ i novca koji mu je Štraser „izlobirao“. Preciznije, Štraser je kao bivši član Evropskog parlamenta pred sudom u Beču dobio tri i po godine zatvora zbog uzimanja mita sa ciljem lobiranja u Evropskom parlamentu i drugim EU institucijama.

Od srpskog diktatora je dobio tek nešto oko milion evra da bi dobio desetina miliona za zbrinjavanje migranata u Srbiji, a Štraseru je obećao „još dva miliona“ (od ukupno tri dogovorena). Ali, kakav je ovaj Vučićev bivši „prijatelj“ stvarno bio, dovoljno je pročitati izjavu sudije Georga Olsaka koji je rekao je njegov pokušaj samoodbrane na sudu u Beču bio takav da je  jedna od „najmaštovitijih koje je čuo u svojoj dvadesetogodišnjoj karijeri“, i da Štraser „neće naći nijedan sud u Austriji koji bi u to poverovao“.

Delovi ove istrage koji su se ticali njegovih kontakata sa A. Vučićem, završili su u rukama bečke „ćelije“ jedne anglo-američke službe.

Punih 13 godina njegove kriminalne vladavine Srbijom, obeležene su ovakvim prevarama, pljačkama, korupcijama, pranjem novca, zatriranjem tragova kriminalnih dela njegovih mafijaša i svojim „prijateljskim i porodičnim biznisom“ nastalom na otimačini državnih resursa.

I sve to u državi koja grca u dugovima (samo po osnovu dolaska na naplatu državnih obveznica do kraja 2025., Srbija treba da isplati najmanje dve milijarde evra), dok Vučićeva razbojnička horda odlično živi od njegovih pljačkaške strasti. Samo na jednom slučaju, vidi se kako to lako ide: od 2016. do 2019. godine, brat poremećene Ane Brnabić, Igor Brnabić, na jednom od njemu nameštenih tendera, zaradio je 41 milion evra. Od 2019. do polivine 2025., približio se bogatstvu od 80 miliona evra, ali se uprkos tome smatra „nižom klasom“ kriminalnog režima, u kome glavnu reč vode anonimni milijarderi, koji već odavno „posluju“ u Srbiji, ali preko trećih lica, iz daljine, van granica države, upravljajući odatle svojim imperijama. AV više i ne krije da je njegov prirodni „milje“ uličarski, da su barabe i razbojnici ono što njega impresionira. Ništa mu ne smeta da se fotografiše sa nekim Stojanom Kneževićem, osuđenim kriminalcem iz Sombora koji je izdržavao četvorogodišnju zatvorsku kaznu zbog bacanja bombe na porodičnu kuću kriminalističkog inspektora koji je radio njegov slučaj. Ne plaši ga reakcija naroda kad pošalje hordu zamaskiranih sa kapuljačama na glavi da zastrašuju građane u vojvođanskim opštinama i gradovima i širom Srbije, ali ga plaše Rusi!

Vučić zapravo najviše boji posledicaa razgovora sa Vladimirom Putinom tokom poslednjeg susreta sa njim u Moskvi i onoa što mu je kazao u vezi sudbine Naftne industrije Srbije (koja je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gazprom i zbog toga pod stalnom pretnjom američkih sankcija). Naime, još uvek se čeka da Trampova vlada sprovede u delo carine za zemlje koje kupuju ruske energente koje će biti i do 200 odsto. ž

Ruski mediji ovih dana navode da bi Gazprom bio možda spreman da proda Srbiji svoj udeo, ali po ceni koja Vučiću sigurno izaziva nove zdravstvene tegobe. U pitanju je ruska ponuda: najmanje 700 miliona dolara! Prema pisanju „Fajnenšl Tajmsa“ i čitavu milijardu, uz dodatne „političke koncesije“. Ali, čak i da je Vučić spreman da pronađe toliko novca, veliko je pitanje da li bi na to Putin pristao jer mu NIS jako dobro služi da drži Srbiju „u šahu“ za svoje potrebe u što dužem periodu.

Uzalud se Vučić Vučić hvalio da se u Moskvi susreo i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, da se predstavi kao „državnik od formata“, i navodno veliki „lider“ svetskog ranga, jer je tretiran onako kako zaslužuje: kao mizerni pacov sa Balkana, koga u svakom momentu mogu da puste niz vodu. Svi znaju da se njegov režim urušava, da je ojadio Srbiju i da su svi koji su ga podržavali u tome imali koristi, od Istoka do Zapada.

Kako to izgleda u praksi, vidi se i po tome što je u danima kad je praktično predao srpsku energetiku u ruke Norveške i njenih stručnjaka, cena auto puta u toj zemlji po kilometru bila je manja od četiri (4) miliona evra, a u Srbiji od 10 do14 miliona (kilometar). Ne tako davno, objavljena je vest da još nezavršena obilaznica oko Kragujevca već košta 22 miliona evra! Dok je bila resorna ministarka, Zorana Mihailović je predviđala poskupljenje izgradnje te zaobilaznice na 20 % (dakle, ukupno 18 miliona). Na jednom video zapisu srpski diktator kaže da je potpisao ugovor sa Kinezima za deonicu Preljina-Duga Poljana dugu 53 kilometra za 1,6 milijardi evra što iznosi 30 miliona evra po kilometru!

Pomenuti auto put u Norveškoj ide trasom od 1100 kilometara, po najsurovijim uslovima, sa mostovima preko fjordova i tunelima koji idu ispod vode i do 390 metara a košta četiri (4) miliona evra, a srpska „džada“ ravnom Vojvodinom oko 20 miliona! O kvalitetu nema smisla govoriti i nije za poređenje jer svaka AV putogradnja propada nakon prvih 15 meseci…… ima ih još

Veliko pitanje je već danas kako će izgledati trenutak nakon pada naprednjačke mafije. Neće biti dovoljno zatvora jer je kriminal zastrašujući, u svakoj opštini i gradu gde su oni bili vlast. Na primer, na jednom manjem projektu, u vodovodu u Vranju, opljačkano je 6 miliona evra. Direktor je smenjen, a postupak nikada nije pokrenut. Nijedna fabrika nije otvorena za 12 godina a one postojeće su pred zatvaranjem. Iselilo se 40 hiljada stanovnika, mladi su masovno pobegli i dalje odlaze…Od nekadašnjih 80 hiljada stanovnika sada ih ima 40 hiljada.

Prvih dana ove 2025. godine, grupa građana pokrenula je peticiju za razoružanje takozvanih „lojalista“, pristalicsa Aleksandra Vučića, za koje je on sam javno rekao da ih ima oko 17.000, a koje predvodi njegov brat Andrej Vučić, ističući da su spremni da ga brane „do krvi“. U peticiji je pisalo: „Dana 31. decembra 2024. gostujući u emisiji ‘Vesti’ na televiziji Prva sa početkom u 18.00h, građanin Aleksandar Vučić, trenutno na poziciji Predsednika Srbije, obavestio je javnost o postojanju paravojne formacije ‘Lojalisti’. Pretragom APR-a lako je utvrditi da nije registrovana kao udruženje“, pisalo je u zahtevu koje su potpisali zabrinuti roditelji i građani.

Niko iz tužilaštva se nije zainteresovao za javno priznanje predsednika države Aleksandra Vučiča da „u Srbiji postoji 17.000 ljudi, takozvanih lojalista, koje predvodi njegov brat i koji su, kako sam Vučić kaže, ekstremni i spremni da ga brane do krvi“. Kako je javnost o postojanju paravojne formacije obaveštena na programu televizije sa nacionalnom pokrivenošću i da dudući da formiranje tako velike paravojne formacije nije moglo da prođe mimo pažnje bezbednosnih struktura, građani Srbije su napisali da „očekuju da nadležni organi uzmu službenu izjavu od građanina Aleksandra Vučića o saznanjima o kojima je govorio“.

U daljem tekstu ove inicijative piše: „Budući da postojanje tako velike paravojne formacije predstavlja pretnju po ustavni poredak i demokratske ustanove u Srbiji, očekujemo da nadležni organi uzmu službenu izjavu od građanina Aleksandra Vučića o saznanjima o kojima je govorio, da odgovarajuće policijske strukture identifikuju i razoružaju predmetnu paravojnu formaciju, te da javnost bude obaveštena o identitetu članova te paravojne formacije, kao i o njihovoj strukturi i namerama“.

Da li je, konačno nakon skoro pola godine od ove provokacije srpskog diktatora, došlo krajnje vreme da i građanski i drugi „gandijevski“ pokreti, pronađu sebi bataljone „lojalista“ ili sami krenu u obračun protiv te falange, jer je savršeno jasno da će svako dalje povlačenje naroda pred diktatorom biti pogubno. Svaki otpor je hitno potreban i spasonosan.