Naprednjački kartel je stvorio kastu milijardera, koji su napravili poslovne imperije zloupotrebom i pljačkom novca iz budžeta. Ipak, ostali su brojni tragovi. Organizacija Anonymous France nedavno je objavila detalje tajne komunikacije Aleksandra Vučića sa ruskim poslovnim partnerima, kod kojih se raspitivao kako može da izvuče nekoliko milijardi evra sa računa u njihovim bankama. Nervozni su i Vučićevi poslovni ortaci, vlasnici srpskih građevinskih firmi, kao što su Ivan Bošnjak, Stojan Vujko, Zvonko Veselinović i Željko Drčelić. Svima je jasno da je došao kraj korupcionaškoj idili i da se bliži vreme za svođenje računa.

Predrag Popović

U Kuranu je zapisana priča o ribarima koji su se transformisali u majmune. Bez namere da nekoga uvredi, autor je prikazao osobine, koje su pokrenule proces promena.

Kao glavna slabost majmuna istaknuta je njihova sklonost ka imitiranju. Usled slabih kognitivnih sposobnosti, majmuni svoje postupke prilagođavaju onome što vide u okruženju. Podjednako negativna osobina je pohlepa, koja je često fatalna po njih. Za lov na majmune dovoljno je da se napravi rupa u drvetu i u nju stavi neka voćka ili semenke. Kad majmun gurne ruku i uhvati plen, ne može da izvuče stisnutu šaku. Pre će da završi u ropstvu, nego što će da ispusti to što je zgrabio.

Proces transformacije ljudi u majmune, opisan u toj islamskoj poučnoj priči, dominantan je na srpskoj političkoj sceni. Aleksandar Vučić ličnim primerom pokazuje kako to izgleda u praksi. U javnim nastupima imitira svog idola i tvorca Vojislava Šešelja, rodonačelnika ekstremnog primitivizma i agresije. U pokušajima da opstane na vlasti, Vučić imitira Slobodana Miloševića. Vrši nasilje nad narodom, zloupotrebljava politiciju, pravosuđe i medije, radi sve ono što je Miloševića odvelo prvo u zatvor, pa onda pod lipu u požarevačkoj bašti.

Po istim majmunskim običajima, Vučić je zavukao ruku u državnu kasu, stisnuo je šaku punu tuđeg novca, pa ne zna da pusti. Skiči, cvili, reži i ujeda, ali ne želi i ne može da se odvoji od plena. Da bi zadržao sve što je zgrnuo tokom poslednjih desetak godina, spreman je da uništi sudbine miliona pobunjenih građana. Uplašen da tragovi korupcije, koja je izazvala masovno ubistvo pod novosadskom nadstrešnicom, ne dovedu do njega, Vučić sabotira istražni postupak, podmićuje i progoni svedoke, a najbrutalnije nasilje vrši nad studentima. Na omladince, koji traže pravdu, slao je svoje batinaške eskadrone i združene odrede ordinarnih kriminalaca i stranačkih funkcionera. Po njegovom nalogu, manijaci koje on od milja naziva lojalistima nasrtali su na studente noževima, bejzbol palicama, metalnim šipkama, čekićima i noževima, gazili su ih automobilima.

Policija je hapsila, tužioci pokretali istrage, a sudije određivale pritvor žrtvama naprednjačke tiranije. Samo zbog Vučića, odnosno njegovog straha od suočavanja sa zakonom, studenti su izgubili školsku godinu, a nastavno osoblje plate i zdravstveno i penziono osiguranje.

Vučić je celu državu uveo u haos samo zato što majmunski uporno odbija da otvori šaku, ispusti plen i pobegne iz zamke u koju je sam upao. Ne može da to uradi jer su mu ruke pune tuđeg novca. U rekordnom roku, otkad je doveden na vlast 2012. godine, Vučić je postao najbogatiji politikant u Evropi. Rasprodao je državnu imovinu, počev od Kosova i Metohije do rudnika, šuma, reka, oranica i ostalih javnih resursa, uključujući i ljude, koje je iznajmio tzv. stranim investitorima kao belo roblje.

Kreditima, ukupne vrednosti od preko 25 milijardi evra, koje je uzimao za megalomanske, preskupe i nepotrebne projekte, zadužio je nekoliko sledećih generacija građana Srbije. Više od 45 milijardi evra je potrošio na održavanje fiksnog kursa, kojim je omogućio enormno bogaćenje stranačkim tajkunima iz uvozničkog lobija.

Međutim, iako je prigrabio ogromnu imovinu, Vučić ne može da sakrije tragove svojih pljačkaških pohoda. Dokaze poseduju domaće i strane obaveštajne službe, pa i nezavisni istraživački centri. Neki od tih dokaza objavljeni su pre nekoliko dana. Organizacija The Anonymous Collective, odnosno njena filijala Anonymous France, objavila je 18 terabajta procurelih dokumenata i informacija o imovini koju ruski zvaničnici i firme poseduju na Zapadu.

Među 29 foldera, u kojima su razvrstani tajno skinuti dokumenti, peti je posvećen Aleksandru Vučiću. Tu se navode detalji Vučićeve komunikacije sa nekoliko pojedinaca iz Rusije. Prema tim podacima, Vučić je 14. jula 2023. godine, počev od 20,24 sati, kontaktirao s Rusima preko IP adresa 104.244.42.129, 104.244.42.65, 104.244.42.1 i 104.244.42.193. Ostvario je ukupno 13 komunikacija, među kojima su i one sa Aleksejem Kazakovim, Anatolijem Dremovom, Antonom Krasovskim i, najznačajnije, sa Denisom Bortnjikovom, zamenikom direktora VTB banke, čiji je otac, Aleksandar Bortnjikov, direktor Federalne službe bezbednosti. U prepiskama, među kojima su neke vođene čak i preko Tvitera, upotrebljivane su šifre, ali ni to nije moglo da sakrije osnovni kontekst, koji se odnosio na Vučićevu brigu za stanje njegovih računa u ruskim bankama.

Redakcija Magazina Tabloid poseduje kompletan sadržaj, koji je Anonymous France objavio samo četiri dana posle Vučićeve poslednje posete francuskom predsedniku Emanuelu Makronu 9. aprila. Termin objave kompromitujućih sadržaja upućuju na mogućnost da je u pitanju još jedna ucena vođe naprednjačkog kartela. Zna se, magare se jebe dok su mu noge u blatu, a Vučić se do kolena uvalio u glib, pa i u krv šesnaest ubijenih na novosadskoj Železničkoj stanici. Zato ne bi bilo čudno ako je Makron, ili neko iz francuskih službi, povezanih sa organizacijom Anonymous France, baš u ovom trenutku plasirao godinu i po dana stare dokaze o Vučićevim računima u ruskim bankama.

Upravo u to vreme, otkriveno je da je Vučić od Francuza, osim onih 12 Rafala, kupio i avion Falcon 6X. Kupovina Falcon-a je uključena u isti paket kao i vojnih aviona da bi se od javnosti sakrilo da je iz budžeta plaćeno 53 miliona evra za letelicu koju će koristiti samo Vučić.

Za potrebe državnog vrha Srbije, odnosno naprednjačkog kartela, preko Bezbednosno informativne agencije 2018. godine je kupljen avion Embraer 135BJ, koji su koristili samo povlašćeni pojedinci, poput Ane Brnabić, Siniše Malog i Zlatibora Lončara. Iako je Embraer u solidnom stanju, Vučić je sada kupio i Falcon sa 18 sedišta i dodatnom opremom, vrednom nešto više od dva miliona evra. Možda se nada da će mu Falcon poslužiti prilikom pokušaja bekstva iz Srbije. Nabavio je avion, ali ne postoji destinacija na kojoj bi mogao da sa sakrije od svih poverilaca, koji će ga tražiti čim padne s vlasti.

Poput Vučića, ni mnogi njegovi milijarderi ne znaju da ispuste plen, koji su prigrabili u poslednjih desetak godina, pa da pobegnu pre nego što bude prekasno. Mnogi od njih spremni su da ostanu uz vođu kartela dok god imaju interesa. Pametniji su se već distancirali, a gluplji ne kriju pripadnost čoporu.

Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, vlasnici kompanije Milenijum Tim, ne pripadaju grupi pametnijih Vučićevih tajkuna, ali sigurno su među najuspešnijim, odnosno najskupljim. Prema poslednjem finansijskom izveštaju, ta kompanija je ostvarila prihode od 22,9 milijardi dinara, uz dobitak od čistih 1,4 milijardi dinara. Do godišnjeg profita od preko milijardu dinara Milenijum Tim je došao zahvaljujući unosnim građevinskim i ostalim poslovima sa državom, u koji su uključeni radovi na „Beogradu na vodi“, projektu EXPO, izgradnji puteva i gasovoda, svemu što donosi ogromnu zaradu.

Međutim, izgleda da je idili došao kraj. Magazin Tabloid je već pisao o procesu prekomponovanja odnosa snaga u građevinskoj industriji. U nekoliko istaknutih firmi promenjena je vlasnička struktura, a mnoge su upale u problem zbog neplaćenih računa. Vučić i Vlada Srbije već šest meseci ne mogu da dobiju kredite iz stranih komercijalnih banaka i investicionih fondova. Evropske, pa čak i kineske finansijske institucije ne žele da daju kredite režimu protiv koga Evropsko javno tužilaštvo vodi istragu zbog kriminala i korupcije u projektu rekonstrukcije i izgradnje železničke pruge Beograd-Budimpešta.

 U besparici, Vučić je neko vreme uspevao da namiri dugove prema ortacima iz građevinskih firmi tako što im je prebacivao novac iz budžeta, koji je prvobitno opredeljen za plate u javnom sektoru, poljoprivredne subvencije i ostale redovne izdatke. Kad je i taj izvor isrcpeljen, nagomilala su se dugovanja, a građevinski magnati ne žele da rade na „dođem ti“.

U tom haosu, tandem Bošnjak-Vujko nije se dobro snašao. Pedagoški preteću opomenu dobili su krajem marta, kad je u kumborskoj marini „Portonovi“ zapaljena jahta „Ramonda“, čiji je zvanični vlasnik Ivan Bošnjak. Jahta tipa „Magellano 30M“, vredna oko deset miliona evra, plovila je pod zastavom karipske države Svetog Vinsenta i Grenadina. Istraga još nije završena, ne znaju se uzroci požara koji je uništio jahtu staru samo dve godine, koja je imala najsavremenije bezbednosne sisteme.

 Neće biti iznenađenje ako taj slučaj bude predstavljen kao slučajni incident, kako bi se zataškala prava pozadina. Zasad, može da se pretpostavi da je na ovaj način prosleđena preteća poruka Bošnjaku. Svejedno je da li se od njega zahteva da Milenijum Tim nastavi da radi i bez para ili je posredi pokušaj da ga se istisne iz posla.

I ranije su se dešavali takvi „incidenti“, kojima je neki tajkun izbacivan iz koruptivnih i kriminalnih šema. Na primer, Miloradu Vučeliću, dok je bio potpredsednik Socijalističke partije Srbije i jedan od najmoćnijih ljudi u državi, dva puta je izrešetan auto. Prvo je izbušen rafalima na parkingu na beogradskom Crvenom krstu, a onda i u Budvi. Iako se to ne bi moglo zaključiti po njegovoj fizionomiji, Vučelić je bio pametniji od prosečnih majmunolikih tajkuna. Shvatio je upozorenje, prihvatio je „zlatni padobran“, za koji se priča da je vredeo deset miliona maraka, i povukao se iz mreže duvanskih švercera. Prošlo je tridesetak godina, a on, iako duboko zašao u osmu deceniju života, i dalje parazitira uz vlast.

Ubrzo će se videti da li je Bošnjak nešto naučio iz tog primera ili će, zajdeno sa svojim partnerom Vujkom, pokušati da opstane u naprednjačkoj bari punoj Vučićevih gladnih krokodila. Nije lako izaći iz posla koji donosi sto miliona evra godišnje, ali još je teže uživati u tim parama posle opela za pokoj duše.

U sličnoj dilemi nalazi se Zvonko Veselinović, najuspešniji naprednjački tajkun u građevinskom sektoru. Iako se već dve godine nalazi na američkoj „crnoj listi“, mnogo ozbiljniji problem mu predstavlja kašnjenje sa isplatom za izvršene poslove na EXPO i drugim državnim projektima.

Nervozan i netolerantan prema svima koji ne izvršavaju svoje obaveze prema njemu, Veselinović primenjuje staro pravilo iz svog prvobitnog zanata: „duga ljubav, duga devetka“. No, prema informacijama iz vrha Srpske napredne stranke, prilikom svođenja računa sa ministrom za infrastrukturne poslove Darkom Glišićem, Veselinović nije koristio dugu devetku ili neko drugo naoružanje, zadovoljio se samo pesnicama. Navodno, Veselinović je sa dva šamara pokazao Glišiću da nije zadovoljan objašnjenjem kako nema novca u budžetu.

Kad su se informacije o sukobu proširile društvenim mrežama, Veselinović se pojavio na Vučićevom propalom trodnevnom „svesrspkom saboru“, koji je, usled nezainteresovanosti malobrojnih posetilaca, trajao samo jedno veče. Verovatno je Veselinović nameravao da tim postupkom javno pokaže lojalnost Vučiću, pa da smiri situaciju u kojoj se našao stranački vrh posle njegovog obračuna sa ministrom Glišićem. Osim toga, Veselinović nije prisustvovao proslavi rođendana Andreja Vučića, koja je održana 9. aprila u jednom restoranu u Bulevaru Zorana Đinđića. Iako je izostanak opravdan mudrom konstatacijom da „nijedan normalan muškarac posle napunjene 16. godine ne slavi rođendan„, taj izgovor nije naišao na odobrenje dvorske svite. To i ne čudi, pošto se taj čopor naprednjaka davno transformisao u skladu sa opisom iz one islamske edukativne priče. Pre dolaska na vlast, Andrej Vučić je rođendane slavio u krugu porodice, uz tortu i svećice. Sad slavi uz Marka Vučkovića i njegove tzv. navijače, koji su blokirali saobraćaj u celom Bulevaru i zapalili sto crvenih baklji.

Među istim navijačima u „Ćacilendu“, nedaleko Veselinovića, našao se i Željko Drčelić, autentični maneken naprednjačke kaste milijardera. Pre dolaska SNS-a na vlast, Drčelić je imao malu vodoinstalersku radnju u Borči. Skroman i vredan, renovirao je kupatila, menjao wc šolje, radio je sve što pripada tom zanatu, dokazujući da je spreman da uprlja ruke. Drugu vrstu pljanja primenio je ulaskom u kartel. Isplatilo mu se. Danas ima vlasništvo u 12 preduzeća, među kojima je najznačajnija kompanija W.D. Concord West. U finansijskom izveštaju za 2024. godinu, Concord West je prijavio prihod od 17,05 milijardi dinara i dobitak od 476,3 miliona dinara, što je duplo više od onih 213,4 miliona dinara iz prethodne godine. U istom izveštaju, Drčelićeva kompanija je prijavila ukupna dugovanja od 11,9 milijardi dinara.

Drčelić objašnjava da je inicijalni kapital, koji mu je omogućio da razvije biznis i kupi velelepnu poslovnu zgradu u Borči, kao i ostale nekretnine, stekao u fudbalu, dok je igrao za strane klubove. Tako je i pokojni Dušan Spasojević, vođa Zemunskog klana, tvrdio da je zamak u Šilerovoj ulici izgradio novcem zarađenim tokom fudbalske karijere u švajcarskim klubovima.

I bez tih misterioznih detalja, da nisu čista posla pokazuje vlasnička struktura Concord West-a. Polovina vlasničkog udela pripada Drčeliću, a druga polovina kompaniji Raims Development, koja je osnovana u septembru prošle godine. Vlasnici te kompanije su Litvanac Sergejs Lukaševičs, Italijan Alberto Morpurgo i Rus Akadij Mutavči, koji je 2022. godine dobio srpsko državljanstvo. Otkad je osnovana, Raims Development nije zaposlila nijednog radnika, a prihodi i rashodi su isti: nula – nula. Nije potrebno da se bude finansijski forenzičar, pa da se uoči da nije normalno da firma, koja ima osnivački kapital od 150.000 evra, postane vlasnik 50% akcija kompanije poput Concord West-a, koja je samo prošle godine ostvarila profit preko četiri miliona evra.

Drčelić je sa tom trojicom stranih biznismena počeo da sarađuje pre dve godine, kad je njihovoj prvoj kompaniji, Raims Capital-u, prodao 25% udala u Concord West-u. Za razliku od Raims Development-a, koji uopšte ne posluje, Raims Capital je te godine, 2023, zabeležio prihod od samo 173.000 dinara, rashod od 76,8 miliona dinara, što je dovelo do gubitka 76,7 miliona dinara.

Možda Drčelić trpi posledice povreda sa fudbalskih terena, od klizećih startova i udaraca loptom dok je stajao u živom zidu, ali čak ni to ne može da objasni zašto bi ušao u partnerstvo sa stranim vlasnicima preduzeća koja ne rade ili rade sa ogromnim gubicima. Zašto bi s njima delio dobit koja mu je obećana ugovorima s državom oko ključnih infrastrukturnih projekata. Samo za EXPO, Concord West i konzorcijum u kome nastupa imaju ugovore vredne 252 miliona evra. Kao jedini ponuđač na tenderu, koji je sproveden prošlog septembra, konzorcijum je dobio je posao na izgradnji stambenog kompleksa E2 u okviru EXPO. Samo od tog projekta, Concord West će zaraditi oko 70 miliona evra.

Još veća zarada ga čeka kad se „Beograd na vodi“ spusti pored Ade Ciganlije prema Čukaričkoj padini. Firma Vrenje, u kojoj je Drčelić suvlasnik, prošle godine je kupila kompleks Stare šećerane, nadomak Sajma. Preko njenih parcela proći će trasa beogradskog metroa, a potom će biti izgrađeno naselje u okviru „Beograda na vodi“. Pre nego što je Drčelić ušao u njeno vlasništvo, firma Vrenje, čiji većinski vlasnik je firma Pan-alko sistem crnogorskog državljanina Vlade Stanišića, imala je samo troje zaposlenih, a ostvarivala je godišnju dobit manju od četiri hiljade evra. Naposletku, ta mirko-firma je kupila Staru šećeranu za 5,9 miliona evra, što je desetostruko niža cena od realne.

Kad padne naprednjački kartel, istražnim organima neće biti teško da utvrde nezakonitosti u ovom i ovakvim poslovima, na kojima je Vučić napravio svoju kastu milijardera. Zato im je stalo da odlože neizbežni susret sa pravdom, pa plaćaju račune za vođine mitinge, ćacije i sve ostalo. Sa majmunskom upornošću imitiraju jedni druge, takmiče se ko će efektnije dokazati lojalnost Vučiću i žešće zapretiri studentima i pobunjenim građanima. To će raditi do kraja. Do Vučićevog, a ne svog kraja. Kad osete da je gotov, pokušaće da prelete na pobedničku stranu. Uostalom, neki to već rade, manje ili više prikriveno, kao što se vidi iz kampanja satanizacije koju protiv njih vode režimski blatoidi.

Na udaru Vučićevih medija, u poslednjem talasu, našli su se filantrop Alek Kavčić, Filip Cepter i Milija Milosavljević. Biznismen Milan Janković, alijas Filip Cepter, i ranije je finansirao demokratske stranke i pokrete, pa ne čudi što sada podržava studente u blokadi. Čak i bez ideoloških motiva, Cepter je svestan koliko je Vučićev kriminalni i koruptivni sistem vladavine poguban i za političku i privrednu budućnost Srbije.

Za razliku od njega, Milija Milosavljević, zvani Ktitor, uvek je bio veran svakoj vlasti, pa i Vučićevoj. Godinama se hvalio bliskim prijateljstvom sa Anđelkom Vučićem, a javno je, najprljavijim rečnikom, vređao sve protivnike naprednjačkog kartela. Iako s ponosom ističe poreklo iz Banjske, Milosavljević je tvrdio da bi pre pomogao Turcima, nego „kosovskim psima koji po beogradskim parkovima laju protiv Vučića“. No, možda se sad, pri kraju puta, posutog neodležanim kaznama za sva učinjena zlodela, pokajao i prešao na pravu stranu, a možda ga Vučić ovom kampanjom samo dodatno reketira.

Za razliku od Ktitora, u Kavčića ne treba sumnjati. Otkad je osnovao Fondaciju, preko koje deli besplatne udžbenike i finansijku pomoć nastavnicima, kojima je vlast uskratila plate, Kavčić se junački bori protiv naprednjačke tiranije.

– U Nemačkoj, tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, imali smo sličan primer ovom našem, današnjem. Bio je onaj kreten sa brčićima. Gradio je puteve, ali ga istorija ne pamti po tome, nego po zlu koje je naneo drugim, pa i svom narodu. A, imao je partijsku mašineriju, kapuljaše i crnokošuljaše. Liči li vam to na ovo što sada ovde vidimo? – rekao je nedavno Kavčić, čime je utvrdio svoje mesto na Vučićevoj crnoj listi.

Na Vučićevoj listi crnih lojalista, koji su sami sebe dehumanizovali učešćem u zločinima naprednjačkog kartela, ima mnogo onih koji shvataju da im se bliži kraj terora, ali malo koji ima snage da iz ruke pusti plen. Ne žele da napuste stranačke i državne funkcije, direktorske fotelje, koruptivne i kriminalne šeme i ostale sisteme za parazitiranje. Majmunski uporno i čvrsto stiskaju tuđi novac, kupljene diplome i ključeve državnih institucija. Ima čak i onih koji tek sad ulaze u kartel, pokušavajući da pokupe poslednje mrvice sa tiraninove trpeze.

Tek što je prihvatio mandat za sastav nove naprednjačke Vlade, a pre nego što je izabran za premijera Đuro Macut je dobio finansijsku nagradu. Tačnije rečeno, ugradio se u koruptivnu kombinaciju u kojoj učestvuje i Milica Đurđić, partnerka Ane Brnabić. Beogradsko Javno preduzeće Vodovod i kanalizacija je nezakonito, bez tendera, sklopilo ugovor sa privatnom poliklinikom MD Clinic, koja zastupa konzorcijum zdravstvenih ustanova, a u kojoj radi i Jelica Bjekić, supruga Đure Macuta. Prema ugovoru, vrednom 14,5 miliona dinara, MD Clicin je dobila posao da obavlja sistematske preglede radnika.

Aleksandar Vučić, sigurno, ne bi mogao da prođe sistematski pregled čak ni u klinici Milice Đurđić. S obzirom kakvim bićima se okružio i kakvu je majmunsku kastu milijardera napravio, za to društvo nema leka ni u ustanovama veterinarske medicine, nego samo pred pravosudnim organima.

 Uskoro, kad dođe do promene vlasti, neophodno je da se sprovede čistka, koja će omogućiti građanima Srbije da žive kao ljudi. Pritom, treba dobro paziti da posle naprednjačkog čopora vlast ne preuzmu isti ili slični pohlepni imitatori.