U „svetskoj vladi u senci“, Trilateralnoj komisiji, nalaze se Ana Brnabić i  Aleksandar Nikolić, a srpsku sekciju predvodi Marko Čadež. Siniša Mali se neuspešno angažovao u Bilderberškoj grupi, dok je najpoznatiji član Rotarijanskog kluba postala Dragana Sotiroski. Članstvo u tim centrima moći, naprednjački kadrovi koriste za stvaranje političkih i poslovnih veza sa uticajnim svetskim liderima. Posledice njihovog angažmana su vidljive: oni su postali deo naprednjačke kaste milijardera, a narod kojim vladaju nalazi se među tri najsiromašnija u Evropi. O tome ko, kako i u kojoj polutajnoj grupi štiti interese naprednjačkog kartela piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Otkad je doveden na vlast, Aleksandar Vučić je raširio pipke svog kartela u sve državne institucije, javna preduzeća, vojsku, policiju i pravosuđe, univerzitete, medije, pa i u nevladine organizacije. Njegovi ljudi upravljaju sportskim savezima i klubovima, pozorištima i, što mu je najvažnije, mnogim opozicionim strankama i kriminalnim klanovima.

Neki od Vučićevih saradnika istovremeno učestvuju u izvršnoj vlasti i u raznim domaćim i stranim organizacijama, među kojima su i one najuticajnije, poput Trilateralne komisije i njene filijale East-West Bridge ili Bilderberške grupe, a ima ih i u masonskim ložama i sličnim društvima, kao što je Rotari klub. Osim stranačkih i državnih funkcionera u toj mreži uticaja i moći upleteni su i Vučićevi kumovi, porodični prijatelji i poslovni partneri. Većinom, oni su selektovani sa društvenog dna, ali među njima ima i nekoliko pojedinaca sa solidnim profesionalnim dostignućima. Neki od njih su pristali na tu vrstu angažmana kako bi ostvarili lične ambicije ili zadovoljili sujetu. Bez obzira na različite motive, posledice njihovog delovanja su iste – pogubne po srpsku politiku, privredu, kulturu, po celu Srbiju.

Pozicije u međunarodnim organizacijama Vučićevi kadrovi koriste za kreiranje političkih i društvenih procesa, kojima vlast priprema uslove za manipulacije, kriminal i korupciju. Sva takva udruženja proklamuju ciljeve koji lepo zvuče: promocija i zaštita ljudskih prava i građanskih sloboda, jačanje globalne saradnje, rešavanje ključnih izazova i sl.

Osnivači tih organizacija imali su ili još imaju status vladara iz senke: Dejvid Rokfeler, Alen Grinspen, Džordž Soroš i drugi istaknuti pojedinci iz „nezvanične svetske vlade“. Na spisku članova nekoliko najvažnijih grupa nalaze se kralj Čarls, Bil Klinton, Mari Hoze Kravis, Satja Nadela (predsednik Gejtsove kompanije Majkrosoft), Erik Šmit (Google), Kristijan Seving (Dojče banka), Hoze Manuel Barozo (direktor Goldman Saks Internacional LLC i bivši predsednik Evropske komisije). Pol Voker (bivši direktor FED banke) i mnogi bivši predsednici i premijeri evopskih država. U takvom društvu, u lokalnim filijalama, nalaze se i kriminalci iz Vučićevog kartela.

Odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da ukine Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID) i u srpskoj javnosti su otkrivene sporne aktivnosti te organizacije. U režimskim medijima objavljuju se podaci, koje su čitaocima Magazina Tabloid odavno poznate. U tekstu, objavljenom 4. avgusta 2022, koji možete pročitati na linku <https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=525&cl=05> opisan je način rada USAID-a u Srbiji. Od 2001. godine, ta američka agencija je investirala oko milijardu dolara u projekte i programe za podsticaj ekonomskog razvoja i efikasnog upravljanja, kao i za jačanje pravosudnog sistema.

Na spisku USAID-ovih abonenata nalazi se Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, svi osnovni i okružni sudovi, Državno pravobranilaštvo i Komora javnih izvršitelja, kao i ostale institucije iz pravosudnog sistema i cehovska udruženja Društvo sudija Srbije, Forum sudija Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, Udruženje sudija prekršajnih sudova, Beogradska konferencija pravnika i Centar za evropske politike.

Novac iz USAID-a je stizao podobnim političarima, medijima i nevladinim organizacijama. Rezultat je očigledan: ekonomski sistem se sveo na rasprodaju javnih resursa i guranje naroda u dužničko ropstvo, upravljanje državom je prepušteno tiraninu i njegovom kartelu, dok je pravosuđe u potpunosti kriminalizovano.

Da bi proširio opseg delovanja i, istovremeno, deo troškova prebacio na račun budžeta Srbije, USAID je 2006. godine osnovao Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Predrag Mihajlović, prvi predsednik Upravnog odbora NALED-a, isticao je da ta privatno-javna asocijacija predlaže reformska rešanja koja proističu iz dijaloga civilnog, javnog i privatnog sektora i za rezultat imaju kontinuirani doprinos ekonomskom napretku zemlje.

 U prvo vreme, NALED je imao dvadesetak, a danas ima 250 članova. Među njima su vlasnici i menadžeri najkrupnijih domaćih i stranih preduzeća. Na mestu predsednika UO NALED-a smenjivali su se Goran Kovačević, generalni direktor Gomeksa, direktor Atlantic Group Vladimir Čupić, generalni direktor Spinnaker New Technologies, a na raznim funkcijama u Upravnom i Nadzornom odboru nalazili su i nalaze se Aleksandar Ružević, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija, Dragan Đuričin, predsednik kompanije Deloitte, Stanka Pejanović iz Gorenja, pa i Goran Pitić, bivši ministar u prvoj DOS-ovoj vladi, koju je predvodio Zoran Đinđić. Pitić je predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i predsednik UO Societe Generale banke. Tu je i Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova u DOS-ovim vladama.

Iz tog inkubatora, s pozicija potpredsednika Upravnog odbora NALED-a, u izvršnu vlast, na ministarske funkcije stigli su Ana Brnabić i Branislav Nedimović. Distribucija kadrova ide i u suprotnom smeru. Trenutno se u Upravnom i Izvršnom odboru NALED-a nalaze opskurni naprednjački kadrovi poput Gorana Cvetanovića, Nikole Vučena i Aleksandra Milikića, gradonačelnika Leskovca, Smederevske Palanke i Bora, zatim predsednici opština Mionica, Vrnjačka banja i Paraćin, Boban Janković, Boban Đurović i Vladimir Milićević. U Savetodavnom odboru je gradonačelnik Pirota Vladan Vasić. Svaki od njih je doprineo uništavanju gradova i opština kojima vladaju, a preko NALED-a učestvuju u kreiranju zakona i propisa, finansijskog i privrednog programa Vlade Srbije, infrastrukturnih projekata, zdravstvenog sistema, procesa evropskih integracija…

U radu NALED-a su učestvovali ili ga podržavali Zorana Mihajlović, Jadranka Joksimović, pa čak i Aleksandar Vulin. Međutim, otkad je predsednik Tramp zavrnuo slavinu USAID-u, majci-firmi NALED-a, Vučićev režim je promenio ploču. Kao što je naprasno zaboravio na radikalske parole o Velikoj Srbiji do Karlobaga i Virovitice, Vučić se odrekao saradnje sa USAID-om, koji je proglasio sponzorom nepostojeće obojene revolucije. Za razliku od njega, koji samo ignoriše činjenice, pa i zajedničke fotografije sa sastanaka sa Majkom de la Rosom, šefom misije USAID-a u Srbiji, Ana Brnabić se trudi da svoju političku praksu napravi grotesknijom nego što jeste.

– Dok sam ja bila u NALED-u… Da vam kažem sasvim iskreno, nikad nisam bila u NALED-u. Bila sam samo osnivač i član i predsedsednik Upravnog odbora, ali nisam radila u NALED-u... – rekla je Brnabić, koja je do juče koristila svaku priliku da vrti mantru o tome kako je „NALED izuzetno potreban našem društvu zato što je nepristrasan i što ima viziju“ koja je i njoj pomogla da „bolje radi svoj posao“.

Kao predstavnik NALED-a, od  2007. do 2009. godine postavljena je na funkciju savetnika predsednika Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. U naletu iskrenosti, Brnabićka je zaboravila da pomene svoj angažman na projektima koje je finansirao direktno USAID. Kao jedan od osnivača konsultantske firme Development Consulting Group (DCG) i šef regionalne grupe za komunikaciju Development Alternatives Inc. (DAI), Brnabićka je upravljala programima za reformu vlasti u Srbiji, Makedoniji i Rumuniji. Osim toga, ona je bila izvršni direktor privatne neprofitne Fondacije PEXIM, koja je obezbeđivala stipendije talentovanim studentima iz Srbije i Makedonije za školovanje na Kembridžu. Među najizdašnijim donatorima te neprofitne Fondacije nalaze se srpska ministarstva prosvete i sporta.

Osim USAID-a i NALED-a, Vučić je svoje kadrove ubacio i u druge međunarodne organizacije, poput Trilateralne komisije, njene filijale East-West Bridge grupe i sestrinskog udruženja iz Bilderberga.

Dejvid Rokfeler je, na inicijativu Zbignjeva Bžežinskog, 1973. godine osnovao Trilateralnu komisiju kao nevladinu organizaciju čiji zvanični cilj se svodio na podsticanje politčkog i privrednog povezivanja Sjedinjenih Američkih Država, Japana i Zapadne Evrope. Zbog učešća multimilijardera i uticajnih političkih lidera, Trilaretalna komisija je stekla status „svetske vlade u senci“. Njeni izveštaji („Trilateral papers“) određivali su globalne procese u politici, finansijama i privredi, često mimo demokratskih procedura i zvaničnih normi međunarodnog prava. Ne samo zbog velike koncentracije moći, nego i zbog razmera uticaja, koji je uveliko prevazilazio javno proklamovane nivoe, kritičari smatraju da je Trilaterala značajnija od Ujedinjenih nacija.

Dok je bio radikalski ministar informisanja u Miloševićevoj ratnoj vladi, 1998. godine, Aleksandar Vučić je promovisao knjigu prof. dr Smilje Avramov „Trilateralna komisija: Svetska vlada ili svetska tiranija„. Tada je optuživao Rokfelera i Soroša, kao i aktivne političke trilateralce, koji su presudno uticali na tokove ratnog raspada SFRJ, kao što su bili Klinton, Medlin Olbrajt i Karl Bilt, da „sprovode genocid nad srpskim narodom“. Kad je drugi put doveden na vlast, kao evroatlantski naprednjak, u srpsku filijalu Trilaterale ubacio je nekoliko bliskih saradnika, koji su imali zadatak da unutar tog zatvorenog sistema moći promovišu njegove interese i sputavaju kritiku.

Kao predsednik Vlade Srbije, Vučić je u novembru 2014. godine organizovao samit Trilateralne komisije u Srbiji. Spekatakl je održan u hotelu „Kraun Plaza“, a sesiju je otvorio Žan Klod Triše, tadašnji predsednik Trilaterale i bivši šef Evropske centralne banke. Iza zatvorenih vrata, pod strogim merama bezbednosti, Vučić je održao govor u kome je pozdravio 165 prisutnih članova tog polutajnog društva. Tom prilikom je naglasio da je „samit Trilateralne komisije najznačajniji događaj u Beogradu od Titove sahrane“. Uz Vučića, kao gosti-posmatrači samita bili su Milo Đukanović, Milorad Dodik, Bakir Izetbegović, tadašnji predsednik Makedonije Đorđe Ivanov. Iako je bila pozvana, „predsednica Kosova“ Atifete Jahjaga nije htela da dođe u Beograd.

Osim „javnih članova“ – novinara Jovana Kovačića, tzv. Biznismena Tahira Hasanovića i tadašnjeg državnog sekretara Dejana Novakovića – tada je objavljeno da u Trilaterali ima još osam „tajnih članova“ iz Srbije, čiji identitet se i danas krije. Međutim, poznato je da se Vučić potrudio da 2017. godine, uz pomoć američkog ambasadora Kajla Skota, u Trilateralu ubaci Igora Brnabića, brata Ane Brnabić, koja je tada dobila prvi premijerski mandat.

Brnabić je iskoristio veze sa kartelom za širenje posla kompanije Asseco, u kojoj je tada imao funkciju direktora. Od tada, ta firma je dobila poslove sa državnim institucijama vredne više od 10,8 milijardi dinara. Na 26 od 29 tendera, koji su sprovedeni od 2021. do 2014, pobeđivao je Asseco, doduše pod novim nazivom Asee, kao jedini ponuđač. Očigledno, tenderi su pripremljeni baš za tu firmu, odnosno baš za Brnabića.

Unosne ugovore, plaćene novcem iz budžeta, ta kompanija je sklapala sa raznim ministarstvima, najčešće Ministarstvom finansija i Ministarstvom za rad i socijalna pitanja, kao i sa javnim preduzećima poput Elektroprivrede Srbije. Asseco je za 40 miliona evra prodao server EPS-u, koji su, navodno, hakeri oborili 2021. godine. Nestala je baza podataka, koja je bogatija od one kojom raspolažu sve državne bezbednosne agencije. Ni BIA ni VBA, ni bilo ko drugi nema tako precizne informacije o građanima, njihovim finansijskim mogućnostima, poslovima i navikama kao što su one koje su zabeležene u nestaloj bazi EPS-a. Naravno, taj skandal nije dobio sudski epilog, pa je trilateralac Brnabić nastavio da državnim institucijama i preduzećima prodaje IT opremu i usluge.

Iako se Trilateralna komisija u svojim izveštajima zalaže za vladavinu prava i liberalni kapitalizam, i njeni organi ignorišu sukob interesa i očevidnu korupciju u koju su uključeni Igor i Ana Brnabić, a sve pod pokroviteljstvom šefa naprednjačkog kartela.

Od osnivanja do danas, osim političara i multimilijardera članstvo u Trilaterali imali su mnogi nobelovci, vrhunski naučnici i umetnici. Vučić je uspeo da pljune na njihov ugled time što je za predstavnika Srbije u Trilateralnoj komisiji, pre tri meseca, progurao Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije. 

– Članstvo u Trilateralnoj komisiji predstavlja jedinstvenu priliku da se doprinese oblikovanju globalnih politika i da se regionalni potencija, poput onih Srbije, predstave u pravom svetlu. U fokusu mog rada biće promovisanje srpskog tehnološkog buma, održivog razvoja i jačanje regionalne saradnje. Kroz zajedničke projekte i forume, Srbija će se predstaviti kao lider u oblasti inovacija, zelene tranzicije i ekonomskog razvoja, koristeći svoj strateški položaj i resurse – rekao je Čadež.

Bez obrazovanja i radnog iskustva, Čadež može da kolegama iz „svetske vlade u senci“ pomogne samo preporukama u vezi izbora laka za nokte, tangi i kokaina. O tome se, uglavnom, brine i na mestu predsednika Privredne komore. Da Čadež nešto ne zabrlja brinuće se Aleksandra Drecun, najobrazovanija srpska članica Trilaterale.

Prethodnica Trilateralne komisije u Srbiji bila je grupa East-West Bridge. Na spisku članova te organizacije nalaze se mnogi pripadnici Vučićeve dvorske svite. Uz Anu Brnabić, u EWB-u se nalazi i Lidija Udovički, supruga Marka Krandala, vlasnika kompanije Continental Wind Partners. Politički uspon Brnabićke je počeo 2016. godine, kad je, kao direktorka jednog sektora u CWP-u, lažno svedočila protiv Lidije Udovički, da bi na mestu ministra za lokalnu samoupravu zamenila njenu sestru Kori Udovički. Reketaška afera je zaboravljena, CWP je prodao svoju investiciju u srpske vetroparkove, vrednu 300 miliona dolara i nikom ništa.

U EWB-u se nalaze i Vučićevi lojalisti Marko Blagojević i Nina Kuburović (poznata kao sestra bivše ministarke pravde Nele Kuburović Kisić), zatim službenici Vlade Srbije Đorđe Vukotić, Igor Jovičić, Sava Savić, Marijana Krunić i drugi. U toj grupi je i Violeta Jovanović, bivša direktorka NALED-a, a bila je i Zorana Mihajlović.

Najduži staž i najznačajnije funkcije u EWB-u ima Vučićev kum Aleksandar Nikolić, poznat kao Foto Toni. Status predsednika Upravnog odbora EWB-a, Nikolić je koristio za uslužne delatnosti u Vučićevoj industriji laži. Prvo je 2012. godine, u jeku izborne kampanje, doveo u Beograd Rudolfa Đulijanija, bivšeg gradonačelnika Njujorka i tada bliskog Trampovog saradnika, da bi kasnije organizovao posetu Korija Levandovskog, američkog lobiste, koji je obavio dva važna posla za Vučića. Em je posredovao u uspostavljanju saradnje Vučića i Ričarda Grenela, em je doveo američku kompaniju Behtel, koja je preuzela posao izgradnje Moravskog koridora. Behtel, u čijem bordu se nalazi i general Vesli Klark, komandant NATO-a u vreme bombardovanja SR Jugoslavije, cenu radova je podigao sa 430 miliona evra na 2,2 milijarde evra. Vučić je na to pristao, pošto ne plaća on, nego svi građani Srbije.

Odnosi između kumova Vučića i Nikolića, posle privremenog zahlađenja, opet su kao nekad. Spojeni zajedničkim finansijskim interesima, opet udruženim snagama rade protiv interesa Srbije. Vučić za to zloupotrebljava uticaj na izvršnu vlast, a Nikolić veze koje je izgradio preko East-West Bridege-a i Trilateralne komisije.

Koliko su svetski moćnici snizili standarde vidi se i po tome što je značajnu ulogu u srpskoj Trilaterali dobio Željko Mitrović, vlasnik Vučiću najvažnije medijske trovačnice. Mitrović članstvo u tom društvu koristi za ličnu promociju i širenje mreže kontakata sa uticajnim stranim političarima i biznismenima, čija pomoć će mu biti potrebna da sačuva svoju medijsku imperiju posle oslobođenja Srbije od naprednjačke tiranije.

U EWB-u je aktivan i Duško Vukajlović, bivši urednik u naprednjačkim štampanim biltenima Alo, Blic i Kurir. Ako može on da bude član, mogu i novinarski veterani Jakša Šćekić, Boško Jakšić, Borislav Miljanović, Aleksandar Crkvenjakov. 

Trilateralna komisija je usko povezana sa Bilderbeškom grupom. Osnivač tog polutajnog udruženja je holandski princ Berhard, koji je prvi sastanak priredio u Bilderbergu, po kome je grupa dobila naziv. Zasnovana na istim principima kao i Trilaterala, ta organizacija prikriva identitet većine svojih članova, ali objavljuje spiskove gostiju na godišnjim samitima, na kojima je zabranjeno prisustvo novinara.

Međutim, pred prošlogodišnji sastanak, koji je održan u Madridu, Siniša Mali se hvalio da je dobio poziv da učestvuje u radu Bilderberške grupe. Navodno, Mali je pozvan na inicijativu Ane Botin, direktorke španske Banco Santader SA, koja je aranžirala nekoliko kredita za Vladu Srbije, vrednih više od dve milijarde evra. Ipak, čuvar srpskog državnog i Vučićevog privatnog trezora nije nastupio pred najbogatijim i najmoćnijim ljudima sveta, među kojima su bili Albert Burla, direktor Fajzera, Vilijam Berns, tadašnji direktor CIA i Odri Azul, direktorka UNESCO-a.

Iste stavove i ciljeve, ali s manjim uticajem nego Trilateralna komisija ili Bilderberška grupa, zastupaju pripadnici Rotarijanskog kluba. Ta organizacija je osnovana 1905. godine u Čikagu, a danas ima mrežu koja je prekrila ceo svet.

Među istaknutim članovima bili su Vinston Čerčil, Džon F. Kenedi, Avgusto Pinoče, princ od Monaka Renije, Volt Dizni, Leopold Pireli, Klon Viton i Lućijano Pavaroti, a danas tu grupu reprezentuju kralj Čarls i papa Franja. Iako tvde da se razlikuju od klasičnih tajnih društava, rotarijanci su zadržali određene rituale. Sastanke otvaraju zvucima zvona, odeveni su u duge bele toge sa crvenim malteškim krstom i nose lente sa značkama kluba.

Zorica Jestrović, „guvernerka Rotari distrikta 2483“, tvrdi da je njihov rad transparentan, bez ikakvih malverzacija. Takođe, pohvalila se činjenicom da su neke od aktivnosti srpskih rotarijanaca finansirali USAID i Fondacija Bila i Melinde Gejts. Sad, verovatno, to ne bi naglašavala s takvim ponosom, kao što ne bi pominjala članstvo Dragane Sotiroski u Rotari klubu.

Uz podršku „braće i sestara“ rotarijanaca, Sotiroski se probijala u vrhove Demokratske stranke, a potom u Srpskoj naprednoj stranci. Kao gradonačelnica Niša dobila je nadimak „Komšijka“, pošto Nišlije tvrde da ona ima stan u svakoj zgradi u gradu. Pre dve nedelje dobila je i rešenje o pritvoru zbog sumnje da je zloupotrebom funkcije oštetila gradski budžet za 460 miliona dinara.

Mnogo veću štetu gradskim i republičkom budžetu naneli su osnivači i članovi srpskih elitističkih grupa kao što je Kopaonik business forum, koji već 30 godina organizuje Savez ekonomista Srbije. I na upravo održanom Forumu, među učesnicima i gostima nalazili su se tajkuni, kriminalci i razni paraziti, koji zaslužuju hiljadugodišnje zatvorske kazne za sve političke, privredne i ekonomske zločine.

Pod patronatom Aleksandra Vlahovića, u saradnji sa Jasnom Atanasijević, Draganom Đuričinom, Svetlanom Kisić, Dušanom Vujovićem, Dragijanom Radonjić Petrović i sličnim ekonomskim ekspertima, oni se hvale da su „tokom 70 godina rada Saveza ekonomista Srbije postali simbol poverenja, stručnosti, praktičnih rešenja, podrške i saradnje“. Poverenje su stekli, valjda, praktičnim rešenjima u vreme pljačkaške privatizacije i podrškom izvršne vlasti, koja je omogućila stvaranje kaste milijardera u Srbiji, čije stanovništvo je među tri najsiromašnija u Evropi, a korupcija na šampionskom nivou.

Kartel Aleksandra Vučića je opljačkao Srbiju, rasprodao javne resurse i narod gurnuo u dužničko ropstvo. Dok su se određene kriminalne grupe bavile švercom oružja i droge, druge su prale novac kroz infrastrukturne projekte, zasnovane na krvavoj korupciji, a sve pod zaštitom izvršne i sudske vlasti.

 Osim tih bandita iz blata, u Vučićevom interesu značajne poslove obavljaju „ugledni“ pripadnici Trilateralne komisije, Bilderberške grupe, Rotarijanskog kluba i drugih sličnih organizacija, preko kojih do svetskih centara moći plasiraju laži o „zlatnom dobu“, koje je u Srbiju donela njihova tiranija.