Branko Dragaš

NJEGOŠ – Najbolju analizu potrošačke civilizacije u raspadanju, u kojoj su šoping molovi postali hramovi zombiranog konzumenta u zaglupljivanju, dao je još sredinom  XIX stoleća veliki srbski mislilac i pesnik P.Petrović Njegoš kada je napisao : „ Niko srećan, a niko dovoljan. Niko miran, a niko spokojan. Sve se čovijek bruka sa čovijekom. Gleda majmun sebe u zrcalo.“ Izmanipulisani potrošaki dvopapkar, koji narkotizovan odlazi da se pojačanom dozom kupovine dodatno ufiksa, kako bi mu dosadan, promašen, jednoličan i besmislen život postao, koliko toliko, nekako, ipak, održiv, prihvatljiv i ispunjen, uprkos svim nastojanjima da se ispegla, utegne, prolepša i fotošopira, da narcisoidno uživa u svojim tehničkim usavršavanjima, uprkos, dakle, svim nastojanjima da se pokaže cool, uspešan, zadovoljan i nedostižan, duboko u sebi, kada se sva svetla vašarske pozornice taštine ugase, ostaje žalostan i nesrećan.

Niti je srećan, niti je dovoljan. Nemir pred životom koji prolazi kao perverzna reklama za ženske uloške, stvara mu bolan nespokoj koji ga izluđuje, nervira, uništava i ponižava, nespokoj koji pokušava da zakopa u sve većim, glupljim, banalnijim i skupljim kupovinama. Tako se provalija u njemu širi i on postaje tragičan junak sopstvene pohlepe, gramzivosti i proždrljivosti.Postaje ciničan, sarkastičan, zao, zavidan, sebičan, pokvaren i podao, pa se tako iskvaren i deformisan bruka sa drugim čovekom, koga hoće da prevari, pokori, ponizi i uvredi. Ali, to ga još više vodi u provačliju, nesreću, tragediju i sopstveno poništavanje.

MAJMUNSKO DOBA – Genijalnost Njegoša ogleda se baš u tim rečima : „ gleda majmun sebe u zrcalo.“ Sve što nam se danas dešava, sve što oko sebe vidimo u potrošačkoj civilizaciji u raspadu, upravo je obris tog majmunskog gledanja u zrcalo. Normalan, pošten, čestit, radan, štedljiv i razuman čovek ne može da se čudom načudi kakvi majmuni upravljaju ljudskom civilizacijom. Tačnije, Zapadnom civilizacijom, kojom i mi pripadamo, koja se posle 2626 godina konačno raspada.Nepotrebno je da gubimo vreme i da trošimo prostor nad svim glupostima, otpadom i fekalijama, koje nas dnevno toliko obasipaju, da je vrlo teško u društvu, koje je izgubilo moral, lepotu i osećaj za meru, da opstanemo i sačuvamo razum.

Naš drevni narod bi rekao – da se preksrtiš i levom i desnom rukom. To, naravno, za majmune političare ništa ne znači. Možemo mi da se  krstimo do sudnjeg dana, da šetamo, pišemo peticije, udaramo u bubnjeve, da ispostavljamo apele, da šerujemo, komentarišemo i druge gluposti za kupovinu savesti da činimo, te okorele bandite, psihopate,nitkove, ludake, egomanijake, lopove, prevarante, piromane i kriminalce na vlasti ništa neće da zaplaši. Majmunski cirkus će da se obrće u nedogled sve dok se šatre, usled sumanutih akrobacija, potpuno ne uruše. Prišli smo tom trenutku urušavanja. Ako ništa ne preduzmemo, majmuni će da nas uvedu u  veliko klanje. Cikličnost istorijskih klanja to nam sigurno može da potvrdi.

PUŠTANJE KRVI – Razmaženo, raspojasano, rasipničko, sebično, narcisoidno, pohlepno, sumanuto, prezaduženo i očajno čovečanstvo, koga je uhvatila plesan dosade, parazitizma i lenjosti duha, koje se opustilo, raspištoljilo, raskokodakalo, razblejalo, koje je postalo tupavo, glupavo, zombirano, perverzno, bolesno zavidno, koje misli samo na sebe i svoje debelo crevo, koje botuje, šeruje, lajkuje,fotošopira i objavljuje svakakve intimne gadosti,  koje hoće sve odmah da proba, proždere, uzme, otme i dobije, koje je izgubilo svaku meru vrednosti, obezduhovljeno, primitivno, nedoraslo i nezrelo čovečanstvo postaje idealno topovsko meso majmunskih političara za novo prolivanje krvi.

Politički ološ veruje da se prolivanjem krvi ostatku čovečanstva može da resetuje isti totalitarni politički sistem u kome će oni, koji budu gurnuli narode u nove svetske klanice, da sačuvaju svoju političku moć i svoj oteti kapital. Zar to nije odličan način da se oslobodi pretovarena Zapadna civilizacija dugova, da  se svede čovečanstvo na zlatnu milijardu privilegovanih, da se uvede veštačka inteligencija i da čovek, napokon, postane kiborg? Puštanje krvi se kroz istoriju pokazalo kao siguran metod restartovanja dekadentnog čovečanstva. Nakon velikog pokolja se sve stišava, čovek se pročišćava i postaje normalniji u svojim zahtevima. Život počinje više da se poštuje. Lakše se pristaje na robovanje i niko ne razmišlja o slobodama, nego se raduju što su uspeli da opstanu.

DEJSTVIJE – Šta je alternativa puštanju krvi? Ima li neke alternative? Njegoš nam je ponudio rešenje kroz stihove :

„ ište svijet neko dejstvije, dužnost rađa neko popečenije, odbrana je s životom skopčana.“ Treba nam dakle neko dejstvije. Neko delovanje. Koje će se suprostaviti pokvarenom planu puštanja krvi. Dejstvije koje rađa dužnost i obavezu, jer je odbrana s životom skopčana. Izvan te odbrane je puštanje zle krvi. Znate li onda šta treba da radimo? „Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k pozvaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!“

NEKO – Kakvo dejstvije? Neko! Kakvo neko? Mudrac nam nije otkrio. Ostavio ga je bezličnim. Svako pokolenje mora da pronađe neko svoje dejstvije. Koje će biti usaglašeno sa duhom našeg doba. Nema univerzalnih rešenja. Svako mora da pronaće neki svoj put. Pre više od pola stoleća, kako to danas izgleda moćno kada napišem, pronašao sam neko moje dejstvije. Moju borbu protiv tiranije. Potpuno je nevažno koju ideološku matricu navlačila ta tiranija. Nije bitno da li je ideologija komunizma, socijalizma, nacionalsocijalizma, demokratije, liberalizma ili neoliberalizma, svi ti politički sistemi su bili totalitarni. Borim se pola stoleća da stanemo nogom zavrat tirjanstvu.

Borba nije donela nikakve rezultate. Zavedeno čovečanstvo je pristajalo na konformizam potrošačkog totalitarizma. Srbi su zaraženi opasnim Zapadnim virusom potrošačke civilizacije. Progutali su bačenu udicu Familije. Uhvaćeni su u zamku iz koje  ne mogu da se izvuku. Suština je bila baš u tome da se proždrljivo ne progutaju mamac. Uprkos svim mojim nastojanjima i zalaganjima, nisam uspeo da ih zaustavim u tom kolektivnom samoubistvu.

Moj javni rad je bio osuđen na neuspeh. Jači su bili lažna obećanja političkog ološa i primamljive privilegije potrošačkog zombiranja. Tako smo došli do naše današnje nacionalne tragedije. Koja se potpuno poklopila sa tragedijom Zapadne civilizacije. Naravno, nema odustajanja. Borba se nastavlja. Nismo završili dejstvije. Potrebno je da tirjanstvu stanemo nogom za vrat. Nema drugog rešenja za naš spas.

DUH VREMENA – Ako želite da razumete naše dejstvije, neko dejstvije, onda morate da razumete Duh vremena. Sve što sam napisao do sada je pokušaj da ljudima objasnim Duh vreman. Koji se razlikuje od Duha vremena naših predaka u, recimo, XIX stoleću. Koji su razumeli Duh svoga vremena, jer su imali nacionalnu elitu. Koja je stvorila novu nacionalnu strategiju.

Zasnovanu na samo dva cilja : oslobađanje od turskog ropstva i stvaranje nezavine srbske države. Uspeli su tome, jer su znali da se žrtvuju za svoje ideale. Nakon 1918.godine naša nacionalna elita, sve do današnjeg dana, promašila je pravac kretanja. Nije razumela Duh vremena. Danas je to dovelo do toga da imamo unutrašnu okupaciju narcisoidnog egomanijaka, Uzurpatora i njegove kriminalne bande nadrogiranih razbojnika.Pošto nemamo nacionalnu elitu, čast hrabrim pojedincima, pošto su uništeni Država, Univerzitet, SANU i Crkva, o kakademicima i crkvenim mešetarima papoljubca

Profiterija ne vredi trošiti reči, pošto je narod obezglavljen i ostao bez svoje nacionalne elite, istorijska obaveza umnih rodoljuba je da tirjanstvu stanu nogom za vrat. To je naša dužnost najsvetlija. Prevedeno na operativno delovanje naše nacionalne strategije to znači da moramo da ostvarimo dva cilja : oslobađanje od tiranije i unutrašnje okupacije, te izgradnja novog političkog i ekonomskog sistema. Znači, suština naše borbe mora da bude postavljanje novog političkog i ekonomskog sistema.

ELITA – Sve što nam danas treba je promena političkog i ekonomskog sistema. Ali, nažalost, priznajte, to dobra većina našeg naroda nije rezumela. Ali, to je manji problem. Veći problem je što to ne razume ni lažna nacionalna elita. Nema veze da li su malograDžaneri EU talibani ili salonsko-slavske estradne patriJote, oni su pobornici propalih EU vrednosti, njihovih lažnih standarda, ljudskih prava, slobodnog tržišta, partijskog sistema i predstavničke demokratije, svega onoga što je odavno umrlo i propalo, ali naše nacionalne perjanice u ternju to nikako neće da priznaju. Neće da priznaju jer oni ništa ne znaju o EU, kojoj toliko teže.

Ne znaju zato što tamo nikada nisu živeli, nikada nisu radili, nikada nisu imali kompaniju, nisu napravili na tržištu 100 evra, nisu isplatili radnike i platili njihovoj državi poreze. Nisu jer naša nacionalna elita je parazitska. Živi na račun nekoga drugog. Većina živi na račun poreskih obveznika, na leđima prezaduženih građana, koje mrze i ponižavaju. Manji deo, ali izuzetno uticajan, direktno su plaćeni od naših vekovnih neprijatelja, koji na Srbe gledaju kao na nižu rasu, kromanjonce, varvare, koje treba što pre da istrebe, jer su remetilački faktor na Balkanu. Za koga su planirali da bude sirovinska baza bankrotirane EU i rezervat niže rase. Taj krstaški narativ je hiljadu godina nama nametnut. I to nije problem. Problem je što naša potkupljiva, kolonijalna i podanička kvazielita na to pristaje. Narod neće na to da pristane i opire se tom nametnutom krstaškom narativu. Znači, sukob očajnog i prevarenog naroda i njegove koruumpirane kvazielite je poželjan i nužan.

SUKOB – Moje javno delovanje prema toj lažnoj nacionalnoj eliti bi bilo mnogo direktnije, otvorenije i nemilosrdnije da nisam u bratskoj zajednici MOBA, pa ne želim moje saborce da dovodim u neprijatnu situaciju, ne želim da ih izlažem napadima UDBA avlijanera i pudlica, sa kojima ću se, ipak, jednoga dana, nadam se uskoro, kada tirjanstvu stanemo nogom zavrat, surovo da obračunam kako bi ostalo istorijski zapisano kakvi su to gmazovi i hulje bili.

Prednost samostalnog javnog delovanja je da imam potpunu slobodu da razbijam predrasude, zablude, da skidamo lažne maske i da otvaramo oči narodu, kako ga potkupljena, korumpirana naciona elita ne bi odvela u nove nacionalne tragedije.Najlakši način raskrinkavanja će uslediti nakon rušenja totaitarizma, hapšenja Uzurpatora i njegovih kriminalaca, promene političkog sistema i oslobađanja Srbije od neololonijalizma. Kada se to dogodi, otvorićemo sve arhive UDBE i svih bezbednosnih službi, objavićemo ko su bili avlijaneri i pudlice, ko su bili plaćeni doušnici i bedne sluge velizdajničkog režima. To je najbolji način da se napravi lustracija u društvu. Biće velikih iznenađenja za zavedene građane. Važno je da se svako stavi na svoje mesto i da nam više nacionalni parazite ne prodaju praznu priču. To je put za ozdravljenje društva.

LUSTRACIJA – Higijenska mera za čišćenje javnog terena, gde je danas sve zagađeno. Na društvenim mrežama je 90% smeća, koje namerno izbacuje veleizdajnička vlast, kako bi sve obesmislila i svakog moralnog čoveka ispljuvala. Lustracija je lakmus papir našeg ozdravljenja. Ako nisi za lustraciju od 1990.godine do danas, onda si dupljak i politički prevarant, koji hoće da parazitira na račun uništavanja zdrave javnosti. Nama ne trebaju više paraziti. Političari su paraziti. Otuda ih treba odbaciti. Lustracija je jedini način da se oslobodimo profesionalnih političara. Ako vam kažu da ne može da se izvrši lustracija, znajte da vas lažu. Moguća je lustracija. MOBA zna kako da izvrši lustraciju. Vi koji ne znate i ne verujete, sklonite se da to uradimo. To je zahtev Duha vreman. Zahtev za opstanak.

KRSTAŠI – Najgluplje moguće pitanje, koje me nervira, jer je toliko kukavički glupo da me je sramota kada mi postave takvo pitanje. A da li će da nam daju da oslobodimo Srbiju i da stvorimo zdravo društvo? Ko? Pa, oni. Ko oni? Krstaši.Ko postavi takvo pitanje pokazuje da je inficiran kolonijalnom svesti i da nije slobodan čovek.Takvo pitanje, gospodo drugovi, ne postvlja slobodan čovek. Ne postavlja jer je slobodan i misli svojom glavom.

Ne boji se da misli svojom glavom i ne dozvoljava da ga manipulišu i ponižavaju. Mi se borimo za našu nezavisnu državu i za našu slobodu. Hoćemo da sami donosimo odluke o svojoj budućnosti. Nećemo da budemo okupirani i porobljeni. Nećemo da odstupimo od naših nacionalnih interesa. A krstaši? Šta nas briga za krstaše? Da li će da nam dozvole? Evo, odmah vam odgovaram – neće da nam dozvole. I? Šta sad? Neće da nam dozvole jer su potkupili i stavili u kolonijalni položaj našu nacionalnu kvazielitu. Novu nacionalnu elitu, koja se uzdiže iz utrobe pobunjenog naroda, ne može da potkupi.

Ne može da nas uceni. Ne može da nam naređuje. Branimo našu drevnu istoriju i tradiciju. Branimo narod od krstaškog istrebljenja. To je danas naša dužnost najsvetlija.Ko nije spreman na ovakvu borbu, neka se skloni. Neka nam ne smeta. Ako se ne budu sklonili, moraćemo da ga ih sklonimo. To je neminovno. Ništa lično. Istorijska obaveza naše generacije je da spasimo državu i narod. Sve ostalo je manje važno. Bacićemo ih na smetište istorije.

Beograd, 7534.g. sečko