Od Subotice do Niša, većina lokalnih partijskih šefova, tajkuna i kriminalaca okreću leđa vrhovnom vođi. Milenko Kostić, vlasnik kompanije Auto Čačak, i Milan Stamatović, nezvanični gospodar Zlatibora, odbili su da plate reket i nastave sa finansiranjem „Ćacilenda“, SNS-a i braće Vučić. Stranačka centrala je raspustila odbore i poverenike  u Sokobanji, Knjaževcu, Vranju, Šidu, Zaječaru i Novom Pazaru, a haos traje među naprednjacima u Užicu, Valjevu, Kragujevcu, Nišu i mnogim drugim mestima. U osvetničkom zanosu, Vučić je pokrenuo sajt na kome poziva građane da cinkare državne i stranačke funkcionere. Na taj način ni Gestapo nije uspeo da slomi otpor nacističkim okupatorima, pa neće ni Vučić.

Predrag Popović

Kriminalna mreža, kojom je Aleksandar Vučić prekrio Srbiju, puca po svim šavovima. U Beogradu već mesecima traju vatreni obračuni suprotstavljenih klanova. Padaju glave, gore džipovi, restorani i splavovi. Sukobi se zaoštravaju i u unutrašnjosti, gde se lokalni šerifi ne bore između sebe već protiv Vučića.

Kad je postavljao okupaciono-pljačkaški sistem, Vučić je svaki grad i opštinu dodelio na upravljanje nekome od podobnih dahija. Dao im je ovlašćenja da nekažnjeno otimaju javne resurse, naravno pod uslovom da mu redovno isplaćuju proviziju. Dok je trajala idila, saradnja je išla kao po loju.

 Kad su se pojavili problemi, kad su shvatili da je vođa oslabio, da mu se sprema pad, palanački moćnici su prvo počeli da mu pokazuju zube, a onda i da ujedaju, braneći ono što su stekli kao saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.

Lojalni samo sebi, lokalni šerifi su na najkonkretniji način pokazali da ih ne zanimaju ni Vučić, ni stranka. Od Subotice do Niša, nijedan naprednjački odbor nije ispunio zadatu kvotu sendivičara, koje je trebalo da privedu u Beograd, na vidovdanski miting. Niko nije uplatio sav iznos novca, koji im je tražen za pokrivanje troškova organizacije tog neuspešnog hepeninga. Tek kad se suočio sa takvom vrstom bojkota, Vučić je postao svestan da je pušten niz vodu.

Na najbolniji način, tikva je prvo pukla po glavi Milana Ostojića, zvanog Sandokan, koji je upucan osmog jula ove godine. Sandokan je još devedesetih godina počeo da gradi kriminalnu karijeru. U „Beloj knjizi“ Ministarstva unutrašnjih poslova označen je kao jedan od vođa „Šabačke grupe“, koja je odgovorna za mnoga teška krivična dela, uključujući pet ubistava, trgovinu drogom, pranje novca, razbojništva, krađe, iznude i nanošenje teških telesnih povreda.

Zbog podstrekivanja na ubistvo Siniše Kromeka, prvostepeno je osuđen na 20 godina zatvora, ali Apelacioni sud mu je 2015. godine prepolovio kaznu. Sa robije je izašao 2018. i, logično, odmah se stavio na raspolaganje Vučiću.

Preuzeo je kontrolu nad šabačkim stranačkim odborom, tokovima novca, lokalnim medijima i podzemljem. Komandovao je batinaškim odredima, koji su prebijali Šapčane, ali i beogradske studente. Uveren da je mnogo značajan, upustio se u kombinacije koje su uveliko prevazilazile njegov nivo kompetencija. Prvo se zakačio sa lokalnim ortacima Luke Bojovića, potom sa Zvonkom Veselinovićem, a onda i sa Darkom Glišićem, glavnim naprednjačkim organizatorom svih sumnjivih akcija. Zamerao im se poslovno i privatno. Nekima je kvario kombinacije sa tenderima, a nekima je pretio svojom „vojskom iz Beča“. Nije znao da proceni svoje formacijsko mesto u kartelu, bar ne pre nego što je izrešetan u jednom šabačkom tržnom centru.

Dva dana nakon ranjavanja Sandokana, policija je uhapsila dvojicu osumnjičenih, U.M. iz Šapca i M.M. iz Uba. Mediji su ih odmah povezali sa Glišićem, nezvaničnim gospodarom Uba i okoline. Teško je očekivati, ali nije isključeno da tu vezu utvrdi i tužilaštvo.

Da je Sandokan otpisan, vidi se i po tome da se niko iz vrha SNS-a nije zauzeo za njega. Niko osim Nine Šobote. Tek na njeno insistiranje, odnosno dosađivanje, Vučić je dozvolio da Sandokan bude iz Šapca prebačen na lečenje na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu. Zabrinuta za stanje svog intimnog partnera, Šobota na društvenim mrežama svakodnevno objavljuje hvalospeve u kojima Sandokana predstavlja kao iskrenog „lojalistu“, koji je dovodio na hiljade Šapčana u Ćacilend i izvršavao sve zadatke dobijene od vođe kartela.

Kad bi imao zrno razuma, Sandokan bi se ozbiljno zabrinuo zbog toga. Koga je Šobota branila i s kim je bila u vezi, nije se dobro proveo. Njen ljubavnik, narko bos Zoran Jakšić, nedavno je umro u zatvoru u Peruu. Jakšićev naslednik Filip Korać trune u zatvoru u Parizu. Na tom spisku ima još nekoliko upokojenih ili utamničenih nesrećnika, čija sudbina je doprinela da ona dobije nadimak Nina Maler.

Vučića je maler poterao i u odnosima sa starim poslovno-kriminalnim ortacima kao što je Milenko Kostić, vlasnik kompanije Auto Čačak. Vučić i bata Kole su se zbližili još pre dvadesetak godina. Onu Škodu „oktaviju“, koju Vučić često pominje kao jedini auto koji ima u svom vlasništvu, dobio je od Koleta na poklon 2007. godine.

Pokazalo se da je to odlična Koletova investicija. Kad je SNS doveden na vlast, njihova saradnja je dostigla nivo od nekoliko desetina miliona evra godišnje, sve na štetu državnog budžeta. U poslednjem finansijskom izveštaju, za 2025. godinu, Auto Čačak je prijavio prihod od 184 miliona evra i čist profit od 14,5 miliona evra. Tako uspešno poslovanje moguće je samo u sprezi sa naprednjačkim režimom. Međutim, to ima svoju cenu.

 Da bi dobijao unosne poslove sa državnim institucijama, Kostić mora da plati veliku proviziju. Prema informacijama iz vrha SNS-a, Kostić za godišnji reket izdvaja po pet miliona evra Vučiću i stranci. Tako je bilo do ove godine, a onda je negde zapelo. Auto Čačak trenutno potražuje oko 30 miliona evra na ime robe koju je prodao, a račune ne može da naplati. Kostić nema mnogo razumevanja za katastrofalno stanje u budžetu, pa insistira da mu bude isplaćen ceo dug. Na šta je spreman, pokazao je pre tri meseca, kada je ukinuo rate namenjene za sponzorisanje kriminalnog sabirnog centra „Ćacilend“.

Osim te, napukla je saradnja i sa Milanom Stamatovićem, večnim gospodarom Čajetine i Zlatibora. Stamatović se na vlasti u toj opštini, jednoj od najbogatijih u Srbiji, nalazi od 2002. godine. Vučićevim pritiscima je odolevao od 2012. do 2022. Na napade, Stamatović je odgovarao još žešćim optužbama protiv braće Vučić, koje je optuživao za pljačkaški pohod na Zlatibor. Kako bi odbranio svoj feud, uortačio se sa braćom Šarić, Darkom i Duškom. Novac, davno stečen švercom kokaina, Šarići su investirali preko građevinskih firmi svog ortaka, bivšeg košarkaša Nikole Pekovića. Stamatović je dao dozvole, zemljište, infrastrukturu i sve što je trebalo za dizanje poslovno-stambenih kompleksa, a dobio je svojevrsnu zaštitu. U to vreme, Šarići su blisko sarađivali sa Vučićem, pa je i Stamatović profitirao u njihovoj senci. Međutim, protiv Darka Šarića je podneta druga, još teža, optužnica za dva ubistva. Kad je on vraćen u pritvor, Vučići su lako slomili Stamatovića.

Aleksandar Vučić je egzekuciju izvršio uz pomoć trojice posrednika. Prvo je Milorad Veljović, bivši direktor policije i dugogodišnji Vučićev savetnik za bezbednost, obavestio Stamatovića kakve sve dokaze imaju protiv njega. Dokazi su, odoka, bili teški stotinak godina robije. Posle Veljovića, u pregovore se uključio Miroljub Aleksić, vlasnik hotela Izvor u Vrnjačkoj Banji. Aleksić je znao kako da obradi Stamatovića, pošto je i sam bio reketiran od Vučića još pre dvadesetak godina, kada je u spornom postupku privatizovao hotel Izvor. (Magazin Tabloid je nekoliko puta izveštavao liku i zlodelu Miroljuba Aleksića, a jedan od tragova njegovih nepodopština opisan je u tekstu koji možete da pročitate na linku <https://magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=283&cl=26).M>

Kad mu je Aleksić objasnio zašto bi trebalo da podvije rep, na scenu je stupio Nikola Selaković, koji mu je izneo ponudu o političkoj saradnji. Stamatović je pristao da, umesto u zatvor, uđe u kartel.

Kako su se okolnosti promenile unazad godinu i po dana, promenio se i Stamatović. Prošlog leta je sa nekoliko krupnih donacija pomogao  akcije studentskog pokreta, a potrudio se da to i Vučić sazna. Pre nekoliko meseci, Stamatović je najavio mogućnost da njegov pokret Zdrava Srbija na sledećim izborima nastupi u opozicionom savezu sa strankama Miroslava Aleksića, Miloša Parandilovića i Dragana Milića. Poput Milenka Kostića, Stamatović je odbio da finansira Vučićev propali vidovdanski miting.

Taj trend je zahvatio još mnoge naprednjačke lokalne odbore širom Srbije. Pobuna građana, predvođena studentima, ozbiljno je narušila jednoumlje u Vučićevom kartelu. Neki naprednjaci su javno ustali protiv nasilja koje širi njihova stranka, kao što je to uradio kragujevački odbornik Nebojša Jovanović, koji je napustio odborničku grupu SNS-a. Neki su prikriveno sabotirali akcije iz stranačke centrale. Zbog toga su, u nekoliko poslednjih meseci, raspušteni odbori i smenjeni poverenici u Sokobanji, Knjaževcu, Vranju, Šidu, Zaječaru i Novom Pazaru, a haos traje i u desetinama drugih filijala Vučićevog kartela. Predrag Terzić je smenjen sa funkcije predsednika Gradskog odbora SNS-a u Kraljevu. Ostavljen je na mestu gradonačelnik, ali Budžetska inspekcija Ministarstva finansija je podnela zahtev za pokretanje sudskog postupka protiv njega zbog sumnje da je donosio nezakonita rešenja o dodeli novca sportskim klubovima. Sukobi među lokalnim naprednjačkim šefovima traju u Užicu, Kuli, Aranđelovcu, Valjevu i Nišu.

Nesposoban da reši unutarstranačke probleme, Vučić je odlučio da se osveti nelojalnim kadrovima iz unutrašnjosti. Po njegovoj ideji, Kabinet predsednika Republike Srbije pokrenuo je sajt „ko si bre ti“, koji Vučić reklamira kao „siguran kanal za prijavu bahatosti javnih funkcionera, korupcije i zlozpotrebe ovlašćenja, koje šteti javnom interesu“.

Na sajtu se navodi da je „sistem tehnički i pravno obezbeđen“ i da je „identitet onoga ko podnosi prijavu u potpunosti zaštićen“. Kao što je Gestapo 1942. godine pozivao Beograđane da cinkare svoje bližnje, to sada radi Vučić. Za početak, krenulo mu je dobro. U prvih pet dana rada sajta, stiglo je oko 460 prijava. Nije isključeno da je većinu njih podneo upravo Vučić, gađajući Milenka Kostića, Milana Stamatovića i ostale nepodobne članove svog zločinačkog udruženja.

Ipak, sve mu je uzalud. Da je, osim Šešeljevih besmislica, pročitao i neku knjigu iz istorije, Vučić bi znao da se Zapadno rimsko carstvo nije raspalo zato što su protivnici bili brojniji i veštiji ratnici, nego zato što niko nije hteo da ga brani. Tako i sada Vučićevo kriminalno carstvo niko ne želi da brani.