Branislav GULAN

Rezultati poljoprivrede ukazuju na potrebu agrarne reforme

Popis poljoprivrede u Srbiji pokazao je da u njoj postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara zemlje, gaji jedno grlo goveda, pet svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Rezultati popisa pokazali su da je poljoprivrednih gazdinstava 10 odsto manje nego 2018. godine, ali i da je broj pravnih lica u poljoprivredi povećan na 2.042. U istom periodu smanjeno je i raspoloživo obradivo zemljište za 23 odsto. Ukupno korišćene površine danas zauzimaju 3.257.100 hektara.Neke parcele su u međuvremenu pretvorene u građevinske, a druge otuđene. Smanjio se i procenat šuma, i to za 48,2 odsto. Takođe, prvi rezultati popisa poljoprivrede 2023. godine pokazali su da jedno poljoprivredno gazdinstvo prosečno broji 2,2 člana, a da je starost nosilaca u proseku 60 godina. Tek svaki 11. vlasnik gazdinstva mlađi je od 40. godina. Podaci pokazuju da se u Srbiji stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. Kada je reč o uzgoju stoke, pad je zabeležen u svakom sektoru osim u broju košnica.

Najveći pad je u broju koza za čak 31,5 odsto, zatim sledi broj svinja koji je manji za 30,7 odsto, i broj goveda za 17,7 procenata.Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji sad postoji:

·   698.605 grla goveda;

·   2.349.171 grlo svinja;

·   1795.424 grla ovaca;

·     149.558 grla koza;

·   14.735.771 grlo živine;

·     1.261.323 košnice;

Plan bio netačan, nerelan i neostvariv!

U Srbiji proizvodnja po hektaru vredi samo 1.200 dolara godišnje! Agroanalitičar Milan Prostran kaže da agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje samo na oko 1.200 dolara godišnje, a vrednost ukupne proizvodnje kreće se tek oko pet milijardi dolara. „Stopa rasta u poslednje tri i po decenije iznosi oko 0,45 odsto godišnje. Strategija razvoja agrara doneta krajem jula 2014. godine, koja važi do 2024. godine, obećavala je rast proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To se nije ostvarilo. Analize pokazuju da je ukupan rst u agaras od 2014. pa do 2024.godine bio samo 1,7 odsto, do je godišnji rast tek 0,17 odsto! DAkle sve što je bilo planirano i obećano, bilo je nerealno, netačno i neostvarivo. To je pokazala i dokazala i njena primena.

Dakle, Srbiji je hitno potreban novi koncept agrarne proizvodnje, ali i novi ljudi koji će taj program da sprovode u praksi. Jer, popis pokazuje pravo stanje stvari u domaćem agraru i na osnovu dobijenih podataka treba da se izrade studije prema kojima će se voditi dalja agrarna politika. Stočarstvo je daleko u najlošijem stanju nego 2012. godine kada je urađen prethodni popis, veliki je pad broja stoke, naročito kada je u pitanju mlečno govedarstvo i svinjarstvo.

Nažalost, svinjarstvo je dodatno devastirano i pojavom afričke kuge. Jer, je vlasnicima u 2023. godini za aeutanaziju  svinja isplaćeno 3,3 milijarde dinara.Ova bolest koja nema leka, prema podaciam Uprav eza veterinju, u toku 2023 godine potvrđena je na ukuno 2788 gazdinstava u Srbiji na teritorijoi 53 opštine do tada, u 15 upravnih okruga U zasraženim gazdinstivma tada je bilo ukupno autanazrino 78.242 svinje. Ni klasična ni afrička kuga nisu potpuno iskorenjene. Povremeno se javljaju u različitih regionima. Najviše ih prenose divlje svinje jer, one nemaju pasoš pa bey njega prelaye granice i prenose bolest. Inače, AKS prvi put u Srbiji pojavila 2019. godine, avakcina za ovaj virus prema navodima Ministarstva poljoprivrede ne postoji. Kako navodi Upava za Veterinu bolrest se I dans širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, isrhabnimj svinja pomijama u kojima ima kontaminianuih ostataka hrane, kontaminiranimhranom, vodom, inficiranim krpeljima, odećom i obućom, kontaminiranim predmetoima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, leševimka uginulih i zaklanih žkivotinja, glodaimra I insektima,. Kakokje navela Uprava, svoinejne trea hraniti pomijama, treba izbegavati pašno držankje svinja, sprečiti doirektna kontaktsa divljim svinjama.Takođe,kako se dodaje, osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama morajudolbro oprati i dezinfikovati odeću i obuću, a prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje je obavezna nadležnom veterinaru.

Analitičar Branislav Gulan smatra da je potrebno sistemsko rešavanje problema koje se ne dešava godinama. On , posebno ističe da je pre izrade nove STrqatgegiej prov morala da se ruadi sektorska analiza, pa tek onda da se krene u izradu komletne nove strategije!

UDRUŽENJE „AGROPROFIT“: Prvo sektorske analize, pa strategija o razvoju poljoprivrede

,,Odgajivači tovnih rasa goveda u okviru Udruženja Agroprofit iz Novog Sada podržali su najavljene mere Vlade za dalji razvoj ove grane stočarstva uz manje primedbe. Ovo Udruženje od 2009. godine značajno je uticalo na razvoj tovnog govedarstva u Srbiji i uz saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede doprinelo je da se tovna goveda u Srbiji gaje u oko 500 naselja, a broj grla (svih kategorija) je oko 25.000“, kaže pedsednik Udruženja ,,Agroprofit“ Čedomir Keco.

Od novih mera, a posebno Strategije razvoja poljoprivrede, zavisiće uvećanje broja i kvaliteta tovnih goveda. „Agroprofit“, važnim činom smatra donošenje Strategije o poljoprivredi za narednu deceniju, a taj posao nije dobro krenuo niti smo na putu do kvalitetnog dokumenta. Udruženje smatra, da je, pre svega, neophodno sačiniti sektorske analize u oblasti poljopprivrede od primarne do prerađivačke delatnosti ali i oceniti kapacitete institucija bitnih za ovu oblast, što obuhvata i procene organizovanosti, kompetentnosti Ministarstva ppoljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao i funkcionisanje komorskog privrednog sistema. Osnovni dokument Strategijje (nacrt strateškog okvira) koji je bio dospeo u javnost je klasičan primer površnosti i sakupljenih podataka gde su mnogi netačni i nepotpuni. Autori su, smatra ovo udruženje, daleko od poznavanja prilika u našoj poljopprivredi i agroindustriji, a najdalje su od saznanja šta nam valja činiti za održivost celog sektora. Zbog toga Udruženje predlaže Vladi da odgodi donošenje Strategije o poljoprivredi dok se ne sagleda detaljno stanje u svakoj oblasti i na osnovu toga predvide dalji pravci. U pomenutom dokumentu nisu naznačeni osnovni oslonci za poljoprivredna gazdinstva, niti obim proizvodnje koji će pratiti državni podsticaji.

Udruženje „Agroprofit“ je pri kraju detaljne analize o tovnom govedarstvu u Srbiji sa posebnim osvrtom na gajenje po sistemu krava – tele, uz korišćenje pašnjaka. U ovoj analizi se vidi šta nam je sve potrebno činiti da postignemo broj od 150.000 kvalitetnih krava tovnih rasa. Prvi korak je stalno otvoren poziv ministarstva poljoprivrede za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, iznos premije od 55.000 dinara za duži period i odabir kupaca za našu kvalitetnu junetinu. Osnovu koju su do sada stvorili državni podsticaji i Udruženje, kako je zaključeno, ne smemo upropastiti, jer je reč o decenijskom ulaganju u ovaj sektor.

U pogledu izmene Zakona o podsticajima, Udruženje smatra da je neprihvatljivo što se navode samo najmanji iznosi za sva davanja u stočarstvu. Predlagač je, samo za seme obećanu sumu ratarima od 17.000 dinara po hektaru, upisao u nacrt ovog dokumenta. Ovim potezom predlagač je priznao da je podlegao pritisku uličnih protesta i najavama zaprečavanja puteva. Udruženje zahteva da se svi obećani iznosi podsticaja unesu u Zakonski okvir i time ispolji principijelnost i jedinstven pristup svakoj proizvodnji u poljopprivredi.

Prema inicijativi za osnvanje Agrarne komore, o čemu je dato saopštenje sa sastanka predstavnika Ministarstva poljoprivrede i Privredne Komore Srbije, nije jasno da li je reč o posebnom okupljanju primarne proizvodnje, čiji su nosioci gazdinstva, ili će na istom mestu i sa istim pravima biti uključeni i prerađivači. Agraran komoa UI Sribvji priv putje osnovana daleke 1937. Godiehn, a pooslednji put sepotemra 2017. Godine. kada je osnovana imala je oko 4.000 do 5.000 članoa.l Sad postoji njena adresa I – njiej ugašena. Prema ovom modelu stočari, ratari, voćari i drugi bili bi priznati kao deo privrednog sistema Srbije, za čega postoji zakonski osnov.

Drugim rečima, sadašnja komora može se ojačati proizvodnim strukturama iz primarne proizvodnje. Poznato je da su mnogi u PDV sistemu, a nisu danas deo komorskog modela i oni se retko sastaju sa prerađivačkom industrijom i trgovcima. Udruženje smatra da bi bilo efikasnije i racionalnije da se cela aktivnost usmeri na primenu postojećeg Zakona o privrednoj komori i da se omogući organizovanje jedinstvene komore, gde je obuhvaćena primarna i prerađivačka proizvodnja. Odgajivači tovnih rasa dali su podršku i inicijativu Ministarstva poljoprivrede da se evidentiraju i otklone nepravilnosti u pogledu korišćenja pašnjaka. Velike nepravilnosti su već evidentirane u severnom i srednjem Banatu, gde je uzorano bespravno više od hiljadu hektara pašnjaka, pa čak i u prirodno zaštićenim područjima.

Vlast gluva na upozorenja

„Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu ostvarili su svoja prava. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlja samo „gašenje požara“. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put“, naglašava Gulan.

On kao veliki problem navodi to što do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 450 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet).

„Stočarstvu Srbije je 2016. godine upućeno 28, a  dve godine kasnije za ruralni razvoj još 26 miliajrdi dinara. Prilikom kontorle Državen revizorske instgitituje, uoba sličaja je kontatovano da nema rezultgata, ali nit rag aparama gde su nenamenski potrošene.  A, radilo se o ogormbnim parama jerk ad ase taj novacpretovi u evrope to je negd eoko 460 milioan evra. Da je nvoac sitoga do stočara, onine bi bitli u protestim, već na svojim njivama, ekonjomskim dvorištima i stajama. O kolim se para,ma radi, najbolji dokaz je da je 2021.godine agrarnoi budđet ukupno iznosio 400 miliona evra! Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Otišao je iz ministarstva za poljoprivredu, ali nije stigao do korisnika. Sve to je konstatovala Državna revizorska institucija prilikom kontrole utrošenih para, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 strana“, kaže Gulan.

Naš sagovornik ukazuje i na podatke da u poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto. „To znači da se pre tri decenije u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 100.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,1 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa. Jer, daleke 1866 godine Srbija hje imala 1.261.000 stanovnika, a u oborima čak 1.291.164 svinje. U to vreme SAD sun a 1.000 stanovnika iamle samo 800 do 900 svinja. Dakle, bili smo razvijini od njih.“, zaključuje Branislav Gulan.

Podaci popisa samo potvrđuju ono na šta poljoprivrednici i analitičari ukazuju godinama, a to je – neophodnost reforme da bi se zaustavilo nazadovanje u stočarstvu. Ono inače, već tri do četiri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto! Danas u svetu svaka srednej razuvijena zemkja ima svinja koliko i stanovnika. Primer je Danas koja imašest miliona anovnika ali u oborima 32 miliona svinja!

Vrednost proizvodnje po hektaru samo 1.200 dolara godišnje!

Analitičar Branislav Gulan kaže da agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje samo na oko 1.200 dolara godišnje, a vrednost ukupne proizvodnje kreće se tek oko pet milijardi dolara. Sa takvom proizvodnjim i obrtom kapitala jednom godišnje, dok je to u EU 50 do 52 puta, proizvođači hrane nisu konkurentni u svetu! Stopa rasta stočarstva u poslednje tri i po decenije, do korone iznosila je oko 0,45 odsto godišnje.

Strategija razvoja agrara doneta krajem jula 2014. godine, koja je važila do kraja 2024. godine, obećavala je rast proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To se nije ostvarilo. Bila je prevara kreatora dokumenta, njih 240! Svi su to potpisali! Za to treba da odgovaraju! Prema strategiji koja s sprovodila od jula 2024. pa do kraja 2024.godine bio je planiran godišnji rast proizvodnje u agraru od 9,1 odsto, a ukoliko je lošija godina da to bude 6,1 odsto.

Takvu strategiju napisalo je na 145 strana 240 našuih autora, u vreme kada je premijer bio sadašnji presednik Republike Srbije, dok je ministar poljoprivrede bio njegov sadašnji savetnik za agrar. Posle jedne decenije rast proizvodnje bio je samo 1,7 odsto, dok je godišnji rast tek 0,17 odsto! Za tu lošu i promašenu strategiju autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava, odnosnodonacije koja je stigla iz tri evropske zemlje, namenski za pisanje strategije, odnosno za agrarni Ustav. U ovom slučaju je to bio loš Ustav za poljoiporivredu Srbije. Jer, autori koji su neodgovorno potpisali da će se agrar razvijati po stopi od 9,1 odsto, o 6,1 odsto nisu snosili nikakvu odgovornost za taj nerazuman i po državu štetan potez.

Za vreme javne rasprave koja je vođena za tu strategiju, nije bila prihvaćena nijedna primedba. Rečeno je da će strategija ići na usvajanje u Skupštinu Srbije, pa će se tad voditi i rasprava. Strategiju je krajem jula 2014. godine usvojila Vlada Srbije, ali ona nikada nije upućena u Skupštinu kako bi je ona i usvojila: Jedino tada bi bile obavezne sve naredne vlade da je sprovode. Ovako je punu deceniju trajala, promašena Strategija koja je političarima, autorima i narodu u Srbiji donela samo dugoročne štete. Najbolje se vidi po uvozu hrane u Srbiju da bi se prehranilo 6,6 miliona stanovnika. To je bilo samo u 2024. godine u vrednosti od 650 miliona dolara. A, sve to je Srbije nekada proizvodila i izvozila. Zato hitno treba oporavljati stočarstvo da se to više ne bi dogodilo. Jer, već decenijama se uništava, pa nije moguće da se preko noći i oporavi.

Upozorenje za loš agrarni Ustav!

Evo šta je pre donošenja strategije o njoj napisao recenzent prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, upozoravao na sve njene nedostatke. Ali tadašnje vlasti, koje i danas vode Srbiju,  ništa od toga nisu prihvatile! Da je bio u pravu sve se pokazalo kroz njenu primenu u protekloj deceniji pa sve do početka 2025. godine. Tada je bila i javna rasprava o toj strategiji pada, u Beogadu, Nišu i Novom Sadu. Nijedna primedba ni iz rasprave niti od recenzenta nije prihvaćena niti je bila ugrađena u taj dokument!

Evo, šta je prof dr Koviljko Lovre, tada u recenziji, između ostalog, kao upozorenje tada napisao:

Strategija razvoja poljoprivrede  2014. – 2024.g. KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica, nekoliko dana pre usvajanja u Vladi Srbije krajem jula 2014. godine

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godine

1.Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.

Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare.

Netačno projektovanje razvoja!

Naime, autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi  poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati. Takođe, autori projektuju rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu, što je takođe bilo nerealno, pisao je tada u recenziji između ostalog Koviljko Lovre.

BILO JE NEREALNO AKO SE ZNA DA POLjOPRIVREDA U SRBIJI PREDSTAVLjA NEATRAKTIVNU DELATNOST ZA STRANE INVESTICIJE. JER ONE U STRUKTURI UKUPNIH  SDI U SRBIJI OD 2004.-2011. GODINE SU UČESTVOVALE SA 0,7 DO 1,6 ODSTO! 

Naučni instituti u Novom Sadu, koji je Institucija od nacionalnog značaja, i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Srbija zbog toga što ne koristi potencijale koje je stvorila nauka sad je već prinuđena na uvoz hrane koju bi trebala i sama da proizvodi!

Obećanja Vlade…

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te promašene strategije, vlast je obećala poljoprivredi med i mleko! Jer, tada je vlada Srbije, na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime. Ministar poljoprivrede koji je došao kada je izrada tadašnjeg Ustava za poljoprivredu bila završena danas, na početku 2025. godine, je savetnik za agrar presednkika Srbije! U toj strategieji usvojenoj krjem jula 2014. godine,  piše da će se agrar u narednoj deceniji godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno ako je loša godina, zbog suše nepogodna ili… po 6,1 odsto godišnje!

Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo! Naprotiv, u 2021. godini agarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. I u proseku taj pad je veći u poslednjoj deceniji od njenog rasta! Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su namenski stigli kao donacija iz tri evropske institucije. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu Srbije na razmatranje i usvajanje! Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima i narodu, kao i Vladi Srbije.

Berićetna prošlost!

Bilo je kao što je recimo bila 1986.  godina kada je u Srbiji bilo proizvedeno ukupno 8.062.020 tona kukuruza koji je tada ali i danas ,,žuto zlato“, stabilizuje i da se toliko približno proizvodi svake godine! A, to je sad za sve samo san! Nevole ni da se pominje da je toliko bilo nekad, već da se priča I odaju priznanja kako je navjoše i inajbolje ovo što se sad proizvodi. A, kada je o kukuruzu reč, to je 2024. godine u Srbiji bilo, na više od 900.000 hektara samo 5,2 miliona tona. Dovoljno, jer Srbija ima sve manje stoke, pa su njene potrebe za ,,žutim zlatom“ sad samo 3,5 miliona tona, što je za 500.000 tonamanej nego pre nekoliko godina. Sve ostalo može i da se izvozi!  Do pre nekoliko godina njene potrebe su bile najmanje  oko četiri miliona tona! Prinos kukuruza iz 1986. God9ien sad je samo želja iz udžbenika. 

Zato se sad budućnost Srbije vidi u povratku u prošlost, kako bi imali ovakve prinose. I ne samo kada je reč okukuruzu već  i o mnogim drugim kulturama. Hvalili smo se kako se Srbija nalazi među deset proizvođača i izvoznika kukuruza u svetu. Toniej biklo za pohvalu jer je to bio izvoz sirovina! Ali, srednje razvijena zemlja ne bi se sa time hvalila. Jer, Srbiji je zbog praznih sela, praznih staja, u kojima nema stoke,  dovoljno godišnje ya potrošnju oko 3,5 miliona tona kukuruza.  Dovoljno zbog toga što u njoj nema stoke pa da troši taj kukuruz i da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade.

Ovako se izvozi kukuruz samo kao sirovina. To osim Srbije retko ko u svetu radi! Jer, od njega mođže da se u višim fazama prerade dobiej oko 2.000 pa do 5.000 raznih proizuvdoa koji bi izuvozomj doneli pet ptua više novca ngo kada se prodaju kao sirovina. A, kada bi se oni prerađivali u zemlji u meso ili neke druge proizvode iz viših faza prerade zarada bi bila pet puta veća! A, da nema stoke da se troši kukuruz najbolji dokaz su podaci RZS iz 2022. godine po kojima stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, sa daljom tendencijom pada. To je karakteristika najnerazvijenijih zemalja sveta. Jer, kada je učešče stočarstva u BDP agraru ispod 70 odsto – to su nerazvijene i siromašne zemlje!

Autori te promašene strategije, a bilo je 240 stručnjaka koji su napisali 145 strana. Za taj loše obavljeni posao, što su pokazali njeni rezultati, sebe su častili sa 8,2 miliona evra. To je bila namenska donacija za ta ja posao od tri evropske zemlje. Za taj loše urađeni posao niko nije dosada odgovarao! Zašto? A, doneo je  mnogo štete za poljorpviredu I ekonomski za celu Srbiju. Dokaz je samo da je Srbija zavisna od uvoza hrane, pa je u protekle dve godine samo za uvoz mesa, mleka i prerađevina godišnje trošeno po 650 miliona evra.

Validnost toj Strategiji pada u Srbiji istekla je 31. jula 2024. godine. Pošto do tad nije bio urađen novi dokument razvoja do 2035. godine vladinost ovoj je produžena do kraja 2024. godine.  U međuvremenu je tadašnja, bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković za izzadu novog dokumenta bila angažovala 10 stručnjaka iz Sarajeva (Bosna i Hercegovina). Zatim deset iz Ljubljane (Slovenija) i četiri konsultanta iz Srbije. Oni su uradili okvirni nacrt nove strategije na 100 strana. Međutim, pošto je Ministarstov poljoprivrede Vlade Srbije odbilo taj dokument da dostavi na raspravu svom, skupštinskom Odboru za poljoprivredu na raspavu kao i ugovore o plaćanju, oni si sve to odbili.

Posle je odlučeno da se, otkaže saradnja strancima, a da se  do kraja taj posao poveri domaćim stručnjacima.  Uz naglasak da se iz postojećeg dokumenta od 100 stran preuzme sve što je valjano!  Rad na izradi  novog dokumenta je u toku. Ali, od 1. januara 2025. godine, Srbija je jedina zemlje u Evropi, a možda i u svetu država bez agrarne strategije! To znači da je Strategija na izradu vraćena domaćim stručnjacima u Srbiji!

Te posledice, takve loše Strategije dugo će da se osećaju. Zato niko nije odgovarao. Ni autori, ni onji koji su je usvojili. Autori imaju  moralnu odgovornost, a to je zašto su glasali njih 240, za tako nerealan i neostvariv visok rast proizvodnje, za koji su i tada znali da je neostvariv. Zbog netačnog i promašenog dokumenta Srbija je dovedena u sitauciju da neproizvodi  ono što je mogl da ima na svojih 3.257.100 hektara obradivih njiva. Sad sve to mora da uvozi. Srbija je dovedena u situaciju da nema dovoljno, mesa, mleka, prerađevina, čak ni i za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara!

Izradu nove bilo je započelo u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Njima je u radu pomagalo četiri konsultanta iz Srbije. Sve to osporio je su Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, pa su sad posao preuzeli da završe domaći stručnjaci. Tim domaćih stručnjaka predvodi prof dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ona je i predsednik Društva agrekonomista Srbije. Ona i novi domaći tim treba da prihvate ono što je valjano i već urađeno u okvirnom nacrtu, a ostalo da urade u saradnji sa domaćim stručnjacima i poljoprivrednicima, uz uvažavanje koliko hrane treba za 6,6 miliona stanovnika i koliko oni to što im treba mogu da plate u Srbiji! Ostalo da se izvozi, ali i da se pronađu tržišta. Pre svega strana kojih ima u bivšem nesvrstanom svetu. Ali, sve toneće moći da se uradi I ostvari ukoloiko poljoprivred ane dobuije da je strateška grana u Srbiji!

Stočari tovne junadi traže da se prvo uradi sektorska analiza pa tek onda komletna strategija. Da li je to prihvaćeno – nezna se!

Nepoverenje u strane autore!

Zbog nepoverenja u kvalitet budućeg dokumenta, jer nije moguće da stranci bolje znaju od domaćih naučnika u Srbiji i proizvođača šta nam treba, ali i na osnovu urađenog prednacrta, nije bilo poverenja da će strani autori projekta, bolje uraditi od domaćih poznavalaca prilika u Srbiji taj važan dokument. Jer, to je za agrar – Ustav! Zato im je i otkazana dalja saradnja. Tako su nadležni odlučili da posao rade domaći stručnjaci.  To znači da novi okvirni Nacrt agrarne strategije treba da bude sa rokom trajanja od 2025. pa do 2035. godine. Preporučeno je da se iskoristi ono što je valjano i prihvatljivo u već urađenom dokumentu. Sada je u toku izrada tog novog dokumenta, odnosno agrarnog  Ustava u Srbji.

U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci. Prvi zadatak je da poljoprivreda u Srbiji konačno postane strateška privredna grana. To traži i 508.365 poljoprivrvednih gazdinstava u Srbiji. Oni proizvode sirovine za hranu na 3.257.100 hektara u Srbiji. U svakom agrarnom gazdinstvu Srbiji zaposleno je po 2,2 lica, pa je prema popisu poljoprivrede u njoj zaposleno 1.150.653 lica!

Srbija trenutno nema Strategiju poljoprivrede. U toku je izrada ovog agrarnog Ustava! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora. Da bi se toostvariklo nužnojeda agrar posan ei strateška grana! U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnom Ustavu, između ostalog piše:

III PRIORITETNI  ZADACI

…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Da bi se to ostvarilo poljoprivreda mora u Srbiji konačno da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora.

U tom cilju neophodno je:

–   Modernizovati poljoprivredno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci… Problemi se moraju sistemski i dugoročno rešavati. Jer, na ulicii i sa uredbama je samo trenutno rešavanje problema. To može da bude gašenje ili još veće raspirivanje požara! A, rešavanje sa uredbama nije nikada nikome ništa dugoročno dobro donelo!

–   Poljoprivreda Srbije sad ima proizvodnju po hektaru vrednu tek 1.200 evra!  Cilj je da u bliskoj bududućnosti to bude bar 5.000, pa zatim 10.000 evra. Stručnjaci su izračunali da agrar Srbije na površinama koje se obrađuju, uz novi koncept poljoprivrede, može godišnje da donese prihod od 70 milijardi dolara! A, tolikije sad BDP Srbije! A, sad to ne prelazi šest milijardi dolara!

–   Ali, za to je potrebno da se novac obrće bar 50 puta godišnje. Jer, u Danskoj i Holandiji se obrće na kraju svake nedelje, a to je 52 puta u jednoj godini! Jer, toliko u godini ima nedelja. I na početku svake te nedelje, oni imaju svež kapital! 

–   Tako  je njihova vrednost proizvodnje po hektaru je od 25.000 pa do blizu 40.000 evra! Tu se nalazi  ključ njihovog uspeha i našeg neuspeha!

Šta se dešava u Evropi

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evropi pao  otprilike tri miliona  grla, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada.

Tumači da su podaci o povećanju u svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom. „Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo više živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7-8 odsto, ali pričamo o nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište“, naveo je Budimović. U vezi sa sprečavanjem daljeg pada broja goveda u Srbiji, ovaj stručnjak objašnjava da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu. Najsporiji je obrt kapitala. Kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleku, navodi kao prvu važnu stavku, dodavši da je planiranje ključno.

Druga važna stavka, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto. Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU.

Do pre nekoliko godian jedna sanovnkik Srbije trošio je godišnje 18 kiklogama svinjetien. Sad je to palo na jedva da sedostiže  15 kilogama. Istovremeno je porsla potoršnaj živinskog mesa sa 15 na kilograma godišnje. Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom kritikovalo je politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan.

Po rečima Branislava Gulana, analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina. „U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća“, kaže za javnost Gulan, koji izdvaja sušu samo kao jedan od glavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke. Broj svinja u Srbiji danas je ravan onom na kaju Drugog svetskog rata. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. godine smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.

Kako objašnjavaju analitičari ono što meso u Evropskoj uniji čini jeftnim jeste način proizvodnje. Jer, u Španiji se r hane sa GMO pa je to meso jefitnije od onog proizvedneog u Srbiji za 40 odsto! U EU se stoka, kako kaže, hrani GMO sojinom sačmom, što proizvodnju mesa čini znatno jeftnijom nego u Srbiji. Ovaj problem skupe prehrane stoke u Srbiji ističe i Udruženje poljoprivrednika, koje podseća da u Srbiji postoji zakonska regulacija zabrane upotrebe GMO proizvoda. Ali, meso od stoke proizvedne u Srbiji, jer niej hranjena sa GMO, mnogo je zdravije od uvoznog.

Vakcinacija ukinuta, kuga ostala!

Još jedan od problema sa kojima se suočavaju domaći proizvođači je vakcinacija svinja protiv klasične kuge u Srbiji. Evropska unija ne dozvoljava uvoz svinjskog mesa ako su životinje bile vakcinisane, budući da se meso nevakcinisanih svinja smatra zdravijim za ljudsku upotrebu, zbog čega je Srbija i ukinula vakcinaciju 15. decembra 2019. godine. Time je bio ispunjen samo prvi uslov za potencijalni izvoz mesa u Evropsku uniju. Ali zašto još uvek uvozimo, a ne izvozimo? Kako objašnjvaju analitičari razlog je to što od prestanka vakcinacije mora da prođe od četiri do sedam godina, kako bi nestala i poslednja vakcinisana svinja sa teritorije na kojoj je ranije sprovođena vakcinacija. Odmah posle ukidanaj vakcinacije tadašnji minsitar poljoporivrede je izašao u javnost da kaže kako ćemo krenuti sa izvozom svinjskog mesa u EU. A, to nije bilo moguće. Prvo nismo imali svinja da budemo konkurentni. Jer, EU je tog trenutka pa i danas ima svakog trenutka 50 miliona svinja viska. Uz to ni danas nije dozvoljeno da se svinjsko meso iz Srbije transportuje u zemlje u EU, niti može da se distrubuira preko zemalja EU. Izuzev ako nije prerađeno iznad temperature od 72 stepena. Poslednji izvoz svinjskog mesa i pererađevina iz Srbije u EU i preko okeana, bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara. Posle je dosao raspad SFRJ, pa sankcije klasična kuga, pa obična kuga… Tako da izvoz ovog mesa nema ni danas, ali zato nama dolazi iz uvoza.

Međutim, u Srbiji je došlo i do novog problema. Srbija jeste ukinula vakcine, ali ne i kugu! U međuvremenu se pojavila afrička kuga koja je znatno oštetila kapacitet grla koji je Srbija imala, i koja nije iskorenjena, budući da je ove godine pobrojano 34 gazdinstava sa afričkom kugom svinja. Iako su ove bolesti bezopasne za ljude, one utiču na proizvodnju. 

U Srbiji postoje tri vrste kuge – politička, klasična – obična i afrička. Ova prva, ogleda se u lošoj agrarno-ekonomskoj politici koju kreira i sprovodi država. Tu lošu agroekonomsku politiku kreaira vlast zadužena za taj posao. Najmanje svinja ostalo je da uništi afrički kuga sivnja. Jer, je sve već bilo uništeno kada je ona, 2019. godine, stigla na ove prostore!

Sa tvrdnjom Udruženja poljoprivrednika da domaćeg mesa uskoro neće biti, slažu se poznavaoci prilika u stočarstvu. Oni navode da nakon praznika koji nam se bliže, mesa će biti poosle svinjokolja, ali i uvoza, pa će biti pune mesare. Ali, dugoročne posledice za Srbiju ostaju sve dok se ne oproavi sopstvneo stoačrstvo. Za to treba daprođe nekoliko decenija. Proizvodnja svinjskog mesa u EU najniža u poslednjih deset godina!

Inače kada je reč potrošnji mesa u Srbiji, prosečan građanin troši godišnje manje od 40 kilogama svih vrsta mesa. U EU se prosečno troši najmanje 65 kilograma svih vrsta mesa godišnje. Znači potrošnja u Srbiji je manja prosečno za 25 kilograma. Uz prosečan razvoj od po šest odsto godišnje, nemože da se stigne EU!

Nijedna od 27 država članica u 2023. godini nije proizvela više svinjetine nego prošle 2024. godine – a cene finalnih proizvoda ostaju visoke! Proizvodnja svinjskog mesa i u Evropskoj uniji nastavlja pad, a kapaciteti klanica nisu u potpunosti iskorišćeni. Ovo je naravno još jedan pokazatelj da će i u narednom periodu cena ove vrste mesa ostati visoka, kako u EU tako i u Srbiji, gde proizvođači nabavljaju svinjetinu i prasiće za tov. Jer sa manjkom ponude drastično raste i cena mesa.

U prva tri kvartala 2023. u državama članicama EU zaklano je 165,5 miliona svinja. To je za 14,6 miliona komada ili 8,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku Evropske unije Evrostat. Pad ponude najveći je bio u Danskoj, ali je prvi put pala i proizvodnja u Španiji.

Posledice njene primene su da je Srbiji sad postala zavisna od uvozan hrane. U 2023. i 2024. godini za uvoz mesa  prerađena plaćeno je po 650 miliona dolara.Najjača kuga u njegovom unuištavnju  stočarstva u Srbiji je loša domaća agro politika, stiglre su sankcije, pa harala klasična kuga svinja čija je vakcinacija ukinuta 15. decemba 2019. godine, pa je na kraju 2019. godine stigla I africka kuga nakon ćega ja eutanazirano više od 80.000 svinja. Za to je država nadoknadila stočariam samo za svinej oko 3,3 miliajrde dianra. Ali,šteta je mnogo veća jer  su uništeme kmače prasilej koje su trebale da obnavljaju stočni fond. Nažalost, svinjarstvo je dodatno devastirano i pojavom afričke kuge. Dakle, potrebno je sistemsko rešavanje problema koje se ne rešava godinama. Uredbe, sa kojima su se rešavali problemi, su služile smao za ,,gašenje ili raspirivanje požara“. Nikada nikome dugoročno nikome ništa nisu dobro donele!

„Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu ostvarili su svoja prava. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlja samo trenutno „gašenje požara“, a ponekadai njegovo raspirivanje, Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put“, naglašava Gulan. On kao veliki problem navodi to što do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 460 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet), koji je 2021. godine iznosio 400 miliona evra. “ Prvo je 2016. godine stočarima upućeno 28 miliajrdi dinara, što je poptsao tadašnji ministar poljoprivrede, a potom 2018. godine ruralnim sredinama, jer su i tamo stočari još 26 milijardi dinara. Sve to je kontrolisala Državna revizorska institucija pa je u dva zapisnika utvrdila da nema rezultata u povećanju broja stoke, kvalitetu, kvantitetu, rastu izvoza, ali da nema ni traga gde je eventualno nenamenski potrošen novac. Slično je zaključeno i prilikom kontrole novca koji je upućen ruralnim sredinama. Nema rezultata, ali ni traga parama. Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Otišao je iz ministarstva za poljoprivredu, ali nije stigao do korisnika. Sve to je konstatovala Državna revizorska institucija prilikom kontrole utrošenih para, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno su na više od 200 strana“, kaže Gulan u razgovoru za javnost.

Stočarstvo je zapušteno poslednjih decenija, pa poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto. To znači da se pre tri decenije u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvodi 200.000 tona manje i troši  do 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo oko 100.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,1 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa.

Posledice loše strategije!

Posledice njene primene loše strategije su da je Srbiji sad postala zavisna od uvozan hrane. U 2023. i 2024. godini za uvoz mesa  prerađena plaćeno je po 650 miliona dolara. Jer, stočarstvo u Srbiji je unišeno zahvaljujući vođenju loše politike. Vlasti su uvek govorile,ako nešto nemamo mi ćemo da uvezemo. Narod neće biti gladan. Dakle, takva politika uništila je više stoke nego kuge. Dokaz je da je u Srbiji poslednjoj deceniji ugašeno 62.000 farmi! Najjača kuga u njegovom uništavnju je loša domaća agro politika, posle nje harale su sankcije, klasična kuga svinja (vakcinacija ukinuta 15. decemba 2019. godine), pa je na kraju, 2019. godine stigla africka kuga nakon čega ja eutanazirano više od 80.000 svinja.

Analitičar Branislav Gulan smatra da je potrebno sistemsko rešavanje problema koje se ne dešava godinama. Jer, rešavanje problema sa uredbama nikad ništa dobro dugoročno nije doneo. Služi samo za ,,gašenje ili raspivanje požara“. Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu ostvarili su svoja prava. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlja samo „gašenje požara“. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put.

Subvencije nisu stigle do stočara i sela!

On kao veliki problem navodi to što do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 460 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet), koji je 2021. godine iznosio 400 miliona evra. Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Otišao je iz ministarstva za poljoprivredu, ali nije stigao do korisnika. Sve to je konstatovala Državna revizorska institucija prilikom kontrole utrošenih para, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 strana“, kaže Gulan u razgovoru za Biznis.rs. Analitičar ukazuje i na podatke da u poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto.

„To znači da se pre tri decenije u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 130.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa“, zaključuje  Gulan.

Posledice loše strategije!

Posledice njene primene su da je Srbiji sad postala zavisna od uvozan hrane. U 2023. i 2024. godini za uvoz mesa  prerađena plaćeno je po 650 miliona dolara.  On navodi da je Srbiji hitno da se poč nu rešavati problemi agrara. SVe dok ona ne psotane strateška grana, asve će biti ili ,,gašenje ili rasplamsavanje požara. Trea da se zna da se zna da je stoačrstvo biloo uništeno i pre nego se pojavila afrička kuga. Njih je ostalo samo malo pa da trebgalo samo malo pa da se dovede do kraja u Srboiji. Jer, prazne su staje, prazni su obori svinja. Doka uništavanaj je da svinja u Srbiji sad ima kao i posle Drugog svetskog rata.

Najjača kuga u njegovom uništavnju je loša domaća agroekonomska politika. I to je bila najjača kuga. Posle nje harala je, pa je i danas prisutna klasična kuga svinja )jer je vakcinacija protiv klasične kuge ukinuta 15. decembra 2019. godine). Država je dobila uštedu od 25 miliona dolara godišnje, kolikoje trošila na uvoz akcina. Ali, kuga je ostal pa se ali kuga i danas postoji pa se javlja povremeno i šara po Srbiji. Tek kada je stočnji fodn pri kraju stigla afrička kuga nakon čega je eutanazirano više od 80.000 svinja. Država je vlasnicim nadoknadila deo novca, ali su posledice dugoročne. Jer, Srbija je pre ovih bolesti u oborima imala 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ima manje od 100.000. Sa njima ni sa uvozom nema obnove stočnog fonda!

Vrednost uvoza, mesa mleka i prerađevina:

–   Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra;

–   Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra;

Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno je 650 miliona evra u 2024.godini

Analitičar Branislav Gulan smatra da je potrebno sistemsko rešavanje problema koje se ne dešava godinama. Pre pisanja Strategije bilo je potrebno da se uradi sektorska analiza problemau agraru, pa tek ona da se piše kompletnanova strategija. A, pre svih poslvoa bilo jenužno da agrar postgame strateška privredna grana. Jer, sve dok to ne psotgane noitšaod planrainjuh poslvoa neće se ostvariti. Jer, vlast njen glasu čuju samo kad aizađu na ulicu da protestvuju!

„Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu ostvarili su svoja prava. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlja samo „gašenje požara“. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put“, naglašava Gulan.

On kao veliki problem navodi to što do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 460 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet), koji je 2021. godine iznosio 400 miliona evra.

„Od tog novca negde je ostala još „skrivena“ oko 21 milijarda dinara. Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Otišao je iz ministarstva za poljoprivredu, ali nije stigao do korisnika. Sve to je konstatovala Državna revizorska institucija prilikom kontrole utrošenih para, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 strana“, kaže Gulan u razgovoru za Biznis.rs.

Naš sagovornik ukazuje i na podatke da u poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto. Zato se sad godišnje samo za uvoz mesa i prerađevina troši najmanje po 650 miliona evfa. „To znači da se pre tri decenije u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 130.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa“, zaključuje analitičar Branislav Gulan.                            

(Nastaviće se)

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. godine.. 

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su takođe dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je njegova ćevrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godien na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.