Kao na legendarnoj slici Leonarda da Vičnija, „Tajna večera“, srpski diktator Aleksandar Vučić našao se u društvu predsednice Evropske komisije i predsednika Saveta Evrope, u ulozi Jude. Ne zna se još za koliko „srebrnjaka“ ga je prodao, ali sve vesti govore u prilog tome da je u pitanju kompenzacija: za još malo vremena na vlasti. Međutim, i to vreme brzo ističe, narod u Srbiji menja tok podlih planova i tok dalje strategije pljačke ove zemlje. Neće kopati. Iskopaće njih Srbi

Luka Mitrović

Tri dana nakon najmasovnijeg protesta u istoriji Srbije, Aleksandar Vučić, poslednji diktator u Evropi, zbog koga je ustala čitava Srbije, dobio je poziv od predsednice Evropske komisije da dođe „na radnu večeru“ (25. marta 2025). I bila je večera, navodno „radna“, nakon koje su izdata samo neka kurtoazna saopštenja.

Na pomenutoj večeri, osim pitanja političke stabilnosti njegovog režima u Srbiji, Aleksandar Vučić je odgovarao na pitanja Antonia Košte, predsednika Saveta Evrope, u vezi sa daljom sudbinom Milorada Dodika. Naime, nešto ranije, 17. marta, za Miloradom Dodikom, predsednikom BiH entiteta Republika Srpska, raspisana je poternica od strane (ne)nadležnog suda u Sarajevu.

Tokom večere (i sutradan), prema naknadnim saznanjima izvora MT, Ursula fon Der Lajen, predsednica EK, te večeri je primila nekoliko kratkih telefonskih poziva, i dva duža, jedan iz Beča, od strane Beate Meinl Rajzinger, ministarke spoljnih poslova Austrije, a drugi, nešto kasnije, iz Berlina, od strane ministarke za evropska pitanja Nemačke, Ane Luerman. I jedna i druga najavile su zabranu ulaska Miloradu Dodiku na teritorije Nemačke i Austrije i sugerisale da Fon der Lajenova na to upozori Aleksandra Vučića, koji bi mogao, kako je tada rečeno, „da snosi posledice“, ukoliko se njegove službe angažuju da budu Dodikovi „kuriri“ u ove dve države.

Ta zabrana se, kako je i bilo očekivano, zaista i desila 2. aprila  2025. godine. Na „slučaju Dodik“ počelo je i „testiranje“ nekih međunarodnih odnosa (EU, Rusija, SAD). Jer, ubrzo nakon njegovog neuspešnog puta u Izrael, na intervenciju Srbije kao članice Interpola, ova organizacija nije (za sada) raspisala nikakvu poternicu za njim.

Pohvalio se Dodik i da mu je „pomogla“ Crna Gora na isti način (takođe kao članica Interpola), o čemu predsednik države Milatović „ništa nije znao“. Naime, u jednom saopštenju od strane NCB Interpol Podgorica piše da „niko iz te institucije nije komunicirao sa Generalnim sekratarijatom Interpola u slučaju predsednika BH entiteta Republika Srpska Milorada Dodika“, jer na to ima pravo samo u slučajevima koji se tiču državljana Crne Gore, saopšteno je iz NCB Interpola Podgorica, a, kako je poznato, Dodik nije državljanin Crne Gore.

Međutim, i predsednik Republike Srpske je imao šta da kaže na tu temu pa je izjavio, nakon što je Interpol odbio zahtev da raspiše poternicu za njim, da je „Interpol doneo ispravnu odluku“, te da su se „osim Srbije, Mađarska, Rusija i Crna Gora angažovale po tome“. Iz kabineta ministra policije Danila Šaranovića, hitro je stiglo saopštenje da oni nemaju ništa sa tim, te da to pitanje „nije u nadležnosti Uprave policije Crne Gore“. Uostalom, pravdao se Šaranović, „Crna Gora trenutno nema Oficira za vezu pri Generalnom sekratarijatu Interpol-a u Lionu“.

Diplomatski predstavnici Nemačke i Austrije, neobično oštri po ovom pitanju, upozorili su vlasti u Podgorici da bi „svako mešanje u unutrašnje poslove BiH u ovom, ili sličnim slučajevima, imalo posledice na dalje evropske integracije Crne Gore“.

Stiglo je i „cirkularno pismo“ (zajedničko saopštenje) u kome nemačka i austrijska diplomatija kažu da su „Napadi vodećih političara Republike Srpske na ustavni integritet Bosne i Hercegovine koji bi svesno trebali oslabiti čitavu državu neprihvatljivi i opasni po sigurnost i stabilnost BiH i cijele regije“, te da blokiraju daljnji proces približavanja Europskoj uniji i stavljaju budućnost zemlje na kocku“.

Po svemu sudeći, Aleksandar Vučić je po svom starom običaju svioje najbliže ljude „otkucavao“ gde god je mogao, pa i na večeri sa Ursulom fon Der Lajen, koja je taj sastanak opisala kao „dobar“ i „konstruktivan“. Ovo drugo se ticalo Vučićevog „zaveta“ da neće sa Dodikom više imati odnose kakve je imao, te je ispričao (prema izvoru MT) kako mu je Dodik „mnogo problema napravio“ te da su njegove veze sa Rusijom „pogubne“ a on lično u problemu zbog pobune u Srbiji koja je „došla sa strane“.

Jedan predani publicista nedavno je pomenuo Džordža Orvela i termin koji je upootrebio u čuvenom romanu „1984“ koji je definisao koncept „dvomisli“, to jest prihvatanja dva protivrečna uverenja istovremeno. Oni koji se poslednjih nedelja o aktuelnim protestima u Srbiji informišu iz evropskih medija upravo se vežbaju toj veštini, jer se od njih očekuje da prihvate istovremeno dve istine – da Zapad istovremeno ruši i podržava srpskog diktatora.

U slučaju sadašnje predsednice Evropske komisije, to izgleda moguće, ali ne sasvim: Vučić je pristao te večeri 25. marta 2025. da se „zakune“ da će se držati dalje od problema sa Dodikom u BiH. Uprkos navodno diskretnoj pratnji (obezbeđenju) koje mu je dodelio, uz svoje regularno, ponudio se da pomogne evropskim Službama oko njegovih planova i njegovog kretanja.

Bude li se Dodikov slučaj dalje komplikovao, recimo, u okolnostima da se odluči na sakrivanje ili bekstvo, treba očekivati da će upravo Vučić biti taj koji će mu raditi o glavi. Ne bi mu bilo prvi put, nudio se i prilikom potrage za Ratkom Mladićem (da mi mu nakon hapšenja, ceremonijalno lepio plakate po zidovima Novog Beograda). Mnogo ranije, kao navodni „pravni savetnik“ Vojislava Šešelje, tada zatočenog u Hagu, išao je da „cinkari“ svog najbližeg političkog partnera, Tomislava Nikolića. Zlo i intrige, podmetanja, laži i igre sa ljudima, njegova su omiljena disciplina.

Ako je Milorad Dodik kao „slučaj za sebe“ Vučiću do sada koristio za podizanje sopstvenog „ugleda“ u javnosti, treba reći da će u bliskoj budućnosti biti koristan i dalje, ali u stezanju obruča međunarodnih institucija oko njega.

Kakav je Vučić „prijatelj“ i kakav je „gazda“, najbolje je opisao policijski general Bogoljub Živković, prevremeno penzionisan početkom ove godine, jer je njegov sin Petar, student Pravnog fakulteta u Beogradu, aktivan učesnik protesta i blokada fakulteta. Ovaj visoki policijski funkcioner, kao i mnogi drugi pre njega, nije reagovao dok se Zlo nije pojavilo na njegovom pragu. I svi drugi koji danas još uvek rade u zgaženim institucijama, treba da nauče nešto iz ovog primera.

Razlog penzionisanja generala policije Bogoljuba Živkovioća, potvrdila je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, I to „iz fotelje“ u studiju TV Pink, uživo!

Tim povodoim Živković je kazao: „Nakon tri meseca, dobili smo zvaničnu potvrdu od strane jednog od najviših zvaničnika Republike Srbije, šta je zapravo razlog mog penzionisanja, iako je to javnosti od početka bilo jasno. Ovo vidim i kao nastavak pritiska na moju porodicu i mene, a naročito na sina Petra koji sa svojim kolegama učestvuje u studentskim protestima…Takođe smatram da je ponovno pokretanje ove teme pre svega poruka svim kolegama iz MUP-a. To je poruka ostalim policijskim starešinama i policijskim službenicima koji savesno i profesionalno obavljaju svoj posao, kakva ih sudbina čeka i kakvi pritisci ukoliko ne budu ‘poslušni’ i ‘na liniji’ zaštite režima. Uveren sam da je u srpskoj policiji velika većina časnih, savesnih i profesionalnih policajaca i starešina„…

Uveren je bio i Dodik da mu je Aleksandar Vučić „faktor bezbednosti“ pa se prevario. Umesto toga, srpski diktator je dva puta, u periodu od raspisivanja poternice za njim, ponudio svoju saradnju nemačkim i austrijskim službama, jer, naravno, njegova ćerka živi u Berlinu i studira u Berlinu, njegovi „poslovni ljudi“ pokupovali su stanove u austrijskim turističkim naseljima, njegov novac je investiran u građevinske projekte u Beču…AV logično rezonuje: ko je, uostalom, Milorad Dodik u poređenju sa faraonom njegovog ranga, (jer, on sebe upravo tako doživljava).

Ipak, odmah ga je u Rusiji pimio predsednik Putin, nakon čega je Interpol odbio raspisivanje potdernice za Dodikom. Vučić je trađio od natenjahua da protera Dodika, sa sastanka na koji je pizvan. Tako je teški rfni zločinac Natenjahu zamolio Dodika da napusti Tel Aviv, zbog navodne poternice, koje nije bilo. Onda je otišao kod Orbana da se pravda, da ga je Vučić naterao.

Ni sadašnji sastav članova Saveta Evrope I Evropske komisije, ne bi imao ništa protiv da Vučić vlada krvavom diktaturom barem još jednu deceniju. To se savršeno dobro vidi iz intervjua koji je Marta Kos, evropski komesar za pridruživanje, dala dopisniku TV N1, zadnjeg dana marta meseca 2025., gde izgleda „zabrinuto“ na samu pomen mogućnosti da bude srušen tiranin koji hara Srbijom već 13 godina.

Srećom, uveliko traje duboka podela u Evropskom parlamentu kao i među EU komesarima oko stanja u Srbiji. I to ne ide u dobrom pravcu za narcisoidno poremećenog Vučića.

Ipak, AV, još uvek nudi evropskim i svetskimkompanijama sve što se ponuditi može, kad su državni resursi Srbije u pitanju. Ali, neće uskoro imati šta da nudi niti kome da nudi. Niti će njemu neko nešto ponuditi osim advokata po službenoj dužnosti..