Kako se jedna lažna politička stranka (SNS) koja je od nastanka bila istovremenu i u nestanku, pretvorila i klasičnu sektu. Ko su glavni protagonisti najprimitivnije propagande AV režima i šta su svi smišljali njegovi izraelski savetnici kako bi ga što duže održavali na vlasti.

Luka Mitrović

Milionima evra plaćani savetnici iz Izraela, radili su duže od jedne decenije za interese danas slomljenog srpskog diktatora Aleksandra Vučića. Tokom tog perioda bavili su se zločinačkim eksperimentima „uživo“ (slično operacijama na telu budnog ali hipnoptisanog pacijenta „in vivo“), izluđujući mase promocijom estradnog prostakluka i stvaranjem jedne nove ideologije kod najmlađih generacija u Srbiji, koji su odrastali uz proslavu nasilja, kriminala, narkomanije i najbrutalnijih „modela“ iz mafijaškog podzemlja.

U službi opstanka razbojničke diktature Aleksandra Vučića, sve je bilo dozvoljeno.

Dva njegova glavna savetnika iz Izraela, kojima su se retki otvoreni mediji i društvene mreže povremeno baviili, bili su (i još uvek deluju) Srulik Ajnhorn, marketinški konsultant iz Tel Aviva, poznat po radu za Benjamina Netanjahua i izraelski Likud (vodi konsultantsku firmu u Beogradu i kreira PR kampanje za srpskog diktatora), i takođe povremeno spominjani Asaf Eisin, izraelski PR stručnjak i dugogodišnji Vučićev saradnik koji je bio i dalje je pod istragom izraelske policije (Lahav 433) zbog umešanosti u afere „Katargejt“ i „Bild“, optužen da je lobirao za Katar i da je koristio „alternativne činjenice“ u kampanjama.

Obojica (Eisin i Ajnhorn) bili su za račun režima Aleksandra Vučića posrednici u izvozu municije prema Izraelu nakon napada Hamasa 2023. godine, što je Srbiju moglo indirektno da uvuče u rat na Bliskom istoku.

Eisin je planirao da Vučića predstavi u svetu kao „osvedočenog mirotvorca“ i „globalnog lidera“ čak i zakupom najvećih bildborda u Njujorku, skupo plaćenim nastupima u američkim podkastima i naručivanjem afirmativnih tekstova u zapadnim medijima.

Takođe, Eisin je lično pisao jedan od najsramnijih hvalospeva o Vučiću u Jerusalem Postu krajem 2023. godine, da a bio je i tvorac ideje da se naruga i tradicionalnoj Srbiji, izvrtanjem zdrvog društva oslonjenog na porodicu, u društvo bez glave, u kojoj postoji samo sekta, vođa te sekte i njeni slepi sledbenici.

Prema izvoru MT koji se službeno bavio analizom ovog slučaja, Eisin je kao model uzeo Jehovine svedoke, versku zajednicu čija se misija bavi širenjem „dobre vesti o Božjem kraljevstvu“.

Tako je u članstvo Srpske napredne stranke „instalirao“ model bespogovorne poslušnosti i dao joj zadatak da svugde i na svakom mestu „svedoči“ o „Vučićevom kraljevstvu“. Dopala se ta ideja srpskom diktatoru, a onda je Einsin proširio delatnost pa je „Vučićeve svedoke“ poslao da idu od kuće do kuće, od vrata do vrata da „svedoče“ i pozivaju druge „na svedočenje“ o carstvu zemaljskom u zemlji Srbiji, o zlatnom dobu, i prosperitetu kakav ne postoji nigde na svetu.

Kao i stvarni Jehovini svedoci koji idu od vrata do vrata, dele publikacije i pozivaju ljude na proučavanje „Božjeg kraljevstva“, zločinački um izraelskog savetnika srpskog diktatora, je organizator „Vučićevih svedoka“ da dele svoje propagandne materijale i pozivaju na „proučavanje Vučićevog kraljevstva.

U svrhu potpunog kopiranja Jehovinih svedoka, Einsen je umesto njihovih besplatnih kurseva i sastanaka u njihovim bogomoljama (koje oni na zivaju „Dvorane kraljevstva“ gde diskutuju o „poukama“), došao na ideju osnivanja „Akademije mladih Srpske napredne stranke“, tako reći nalik svojevrsnom „sjemeništu“ gde su se ti mladi „Vučićevi svedoci“ pripremali za delovanje na terenu. Tamo su ih učili jednostavnim frazama, obukli ih u nova odela, dali im novac i ključeve od plaćenih stanova, malo ih „uzdigli“ i učinili bitnim, pa su to mnogi od njih postali i medijske „zvezde“.

Na samo 200 metara od granice sa Mađarskom nalazi se salaš koji je u posedu Srpske napredne stranke od 2019. godine. Na salaš može ući samo vlasnik članske karte Srpske napredne stranke. Taj objekat koji su naprednjaci kupili prostire se na skoro 700 kvadrata i plaćen je oko pola miliona evra.

 Osim velike zgrade, u dvorištu salaša nalazi se i bazen. Jer obuke su najčešće u letnjim mesecima. Za ovaj objekat (a nije jedini tog tipa!) i njegovu svrhu čulo se prvi put kad je jedna mlađa ženska osoba sa isturenim silikonskim delovima tela stala pred kamere i rekla: „Ja sam Staša Stojanović iz Srpske napredne stranke i završila sam Akademiju mladih lidera!“ Bilo je to 2021. godine, na dan kad je na svaki način ometala novinare na jednoj konferenciji za novinare u Novom Sadu.

Mnogo pre nego što će se Asaf Einsin biti imenovan kao „Unutrašnji i spoljašni propagandni arhitekta“ Aleksandra Vučića, Srbijom je uveliko harao svojim antikulturnim projektom izvesni Bogdan Ilić, primitivni balavac bez bitnog obrazovanja, rođen 6. septembra 1996. u Vranju, Srbija. Njegov otac Nenad Ilić, u javnosti je bio već poznat kao sveštenik, pravoslavni teolog, pisac i reditelj (manje poznat kao bivši „kratkoročni“ suprug Olivere-Olje Bećković).

Bogdan Ilić, kasnije poznat kao zvezda brojne publika na YouTube, zapravo je projekat srpske BIA, a javnost je za njega čula prvi put kad se pod pseudonimom Baka?Prase, prvi put pojavio u javnosti u Srbiji 2015.godine, objavom video-sadržaja na njegovom YouTube kanalu. Njegov kanal je zapravo otvoren još 2011., ali je tek nekoliko godina kasnije postao aktivan i prepoznatljiv. Ilić je završio osnovnu i srednju muzičku školu u Beogradu, pokušao da upiše muzičku akademiju, ali je ekspresno odbijen.

Njegov YouTube kanal danas ima preko 2,2 miliona pretplatnika, a njegove vulgarne, prostačke i u svakoj civilizovanoj državi kriminalne sadržaje, godinama podržava Regulatorno telo za elektronske medije (REM), a protiv nasilja, divljaštva i primtivizna koje proizvodi ovaj „režimski instrument“, nema imala ništa ni Srpska pravoslavna crkva. Naprotiv, PorfirijePerić (danas patrijarhsrpskiPorfirije) bio je član, a potom i predsednik Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM, tada RRA?- Republička?radiodifuzna?agencija) od?2008.?do?2014. godine, baš u vreme kad je mladi Bogdan Ilić zvani Baka Prase razvijao svoje monstruozno delovanje na generacije najmlađih žitelja Srbije.

Bogdanov otac, sveštenik takođe i prijatelj sa Porfirijem Perićem, pripada onoj navodno liberalnoj „rokenrol“ struji u SPC, oženjen je i otac je „više dece“ kako javno dostupni podaci kažu. Zapravo ih ima neutvrđeni broj, bračnih i vanbračnih. Sin Bogdan je tek jedan od njih. Sveštenik Nenad Ilić je takođe TV ličnost, a sa pozicije klasičnog licemera, dao je sebi slobodu da govori „o izazovima roditeljstva u digitalnom dobu“ i o tome kako „razume sinovljev izbor karijere“, iako se navodno ne slaže sa svim njegovim postupcima.

Mladi Bogdan se toliko uzdigao da je pomislio kako mu je sve dozvoljeno pa je bio optužen za silovanje (prijavila ga je maloletnica od 14 godina), ali je moćna Služba brže-bolje sve „sredila“ pa je tada punoletni Ilić mlađi, izvegao sigurnu robiju.

Put od redovnog pojavljivanja na TV Pink do indirektnih finansijskih veza kroz sponzore i kladionice koje su mu tadašnji drugovi iz Službe nameštali, do otvorene službe za režim Aleksandra Vučića, prešao je tako reći u dva koraka.

Konačno, u „terminalnoj fazi“ predat je na direktno upravljenje Zvonku Veselinoviću i Andreju Vučiću. U maju 2026 njih dvojica šalju Baku Praseta da se uneredi na proslavu maturanata u Sremskim Karlovcima, što je on obavio. Mada su đaci karlovačke gimnazije unapred znali ko dolazi i javno objavili da ne žele nikakvog Baku Praseta ili Bogdana Ilića na dan proslave mature, on se ipak pojavio tamo gde se niko ne kocka niti drogira (đaci u Sremskim Karlovcima su poznati po kampanjama protiv ovog zla).

Ipak, namera AV režima je bila da dođe do provociranja dece i roditelja, da se izazove incident, da ih prikažu kao „blokadere“ a Baku Praseta-Bogdana Ilića, kao žrtvu.

Ovo opasno toksično i očito bolesno stvorenje bilo je dugo „u nadležnosti“ Veljka Belivuka“ (sve dok ovaj nije uhapšen), a posredstvom beogradskog odeljenje Službe.

Nedavno je, ne znajući šta čini, pod narkoticima „izvršio samostalni i nekontrolisani napad“ na starog arhizlotvora Željka Mitrovića njegove kladionice i Pink televiziju, a onda je dobio „uzvratni udarac“, od Poreske uprave, dok mu nisu objasnili da je napao pogrešnu adresu. YouTube kanal mu je bio oduzet zbog napada na Mitrovićeve kladionice iz lijeg se „budžeta“ novac pozajmljuje MUP.u i gradskoj vladi u Beogradu.   

Ali, nakon „prevaspitanja“, Bogdanu Iliću usledio je susret sa „Vučićevim svedocima“ koji su ga obavestili da su spremni da ga kandiduju na izborima za poredsednika Srbije, i to sasvim ozbiljno, kao jednog od onih koji bi uzeli nešto glasova eventulanim „opasnim protivkandidatima“.

Ali, Ilića danas brinu druge brige: u dugovima je „do guše“, a da bi se iz njih izbavio moreaće „više i jače“ da radi za režim Aleksandra Vučića. Da se uključi u „Vučićeve svedoke“ i deluje unutar „verske zajednice“.

Iz skandala u spektakl, iz spektakla u blato. Možda je ovaj „Vučićev svedok“ koji je upotrebio Internet da zakuca na svačija vrata i objasni omladini kako je lak život u „Vučićevom zlatnom kavezu“, da kokain nije droga, da silovanje nije nasilje i da svakoi može da vozi „Ferarija“, zapravo samo metafora opšte propasti današnje civilizacije.

Ali, u ovdašnjim uslovima, i pod ovoim nebom, on je bio samo mali Službim provokator i dobro plaćeni „pljuvač“. Ništa više od toga.