Berzanska cena gasa u Evropi je sredinom septembra dostigla rekordne iznose – više od 1000 dolara za hiljadu kubnih metara! A analitičari iz EU očekuju da će krajem septembra i početkom oktobra dostići najmanje 1300 dolara. U toj situaciji Evropa će već sredinom jeseni početi da se smrzava, jer takve cene, koje pritom brzo rastu, gotovo da isključuju široko korišćenje gasa u periodu jesen/zima.

Piše: Aleksej Čičkin

Jedan od glavnih razloga nije toliko situacija sa Ormuskim moreuzom, preko kojeg je ranije išlo najmanje 40% ruskog gasa koji se godišnje koristio u EU, već i odluka Brisela o smanjivanju uvoza iz Rusije – ovaj embargo počinje da se primenjuje od 2027. godine, a odnosi se i na gas iz gasovoda i na tečni prirodni gas.

Poljski premijer Donald Tusk je nedavno bio prinuđen da prizna da je „…Evropa postala nekonkurentna pri sadašnjim cenama energenata“. Tako da nade u EU da će uspešno ekonomski konkurisati Kini i SAD mogu sada da se, kako kaže, shvate „kao bajka“. Zato će, kako je objasnio g. Tusk, sve zemlje istočnoevropske Višegradske grupe – Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka – „biti prinuđene da blokiraju ekološke propise EU u sferi gasa, nafte i energetike generalno, jer sada oni realno prete daljim povećanjem cena goriva“.

Slično procenjuju i zvaničnici i eksperti iz Austrije, Italije, Hrvatske, Belgije, Danske.

Isporuke tečnog prirodnog gasa iz Katara i drugih zemalja Persijskog zaliva nisu blokirane samo kada je reč o Evropi. Faktički, isporuke gasa iz Norveške su za 25-30% niže od prognoza norveških rudarskih kompanija. Isporuke iz SAD, Azerbejdžana, Nigerije, Alžira, Libije, takođe su manje od planiranih, a uz to se prodaju po rastućim cenama. To je uslovljeno i logistikom za njihovu isporuku koja je takođe poskupela. Shodno tome, niz preduzeća i kompanija u zemljama EU kupuju manje količine od tih zemalja.

Kako primećuje Igor Juškov, vodeći ekspert Finansijskog univerziteta i Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost RF, „i tokom grejne sezone u EU će ćena biti visoka. Plus, isporuke ruskog tečnog gasa su zabranje u EU od 1. januara 2027. godine (a embargo u EU na isporuke ruskog gasa iz gasovoda prema dugoročnim ugovorima počinju od septembra 2027, a po kratkoročnim od juna 2026. prim. A. Č.). Sve ovo zajedno cìe održati visoke cene gasa na evropskom tržištu.“

A to znači da će se iz grejne sezone 2027. godine izaći sa opustošenim skladištima za gas. A ona su već sada popunjena ne više od 70% – to je minimalni nivo u poslednjih 15 godina.

U međuvremenu, jedan broj industrijskih kompanija periodično se obraćaju Evropskoj komisiji ili vladama zemalja EU sa molbom da se bar za godinu dana odloži uvođenje zabrane uvoza ruskog tečnog gasa. Ili da se ne prekida dok traju dugoročni ugovori o uvozu ruskog gasa iz gasovoda. U suprotnom, po njihovom mišljenju, jer je sukob SAD sa Iranom daleko od svog kraja, cene gasa ubrzaće svoj rast i učiniti ga gotovo potpuno nedostupnim za korišćenje.

Brisel, međutim, nastavlja da puca sebi u noge: prema podacima Bruegel, analitičke agencije EU, uvoz tečnog prirodnog gasa zemalja EU iz Rusije u avgustu se smanjio za 37% u poređenju sa avgustom prošle godine, i iznosio je 682 miliona kubika. I za sada te brojke ne rastu. A još u martu ove godine on je dostigao rekordnih 2,5 milijardi kubika (!).

Uvoz gasa u EU iz zemalja Bliskog i Srednjeg istoka je „na nuli“ već četvrti mesec zaredom. Isporuke tečnog gasa u EU iz SAD i Trinidada i Tobaga, za period januar-avgust 2026. su se povećale za svega 0,6%.

Nedavno je pres-sekretar predsednika RF Dmitrij Peskov rekao da „trenutni nivo cena gasa na berzi u Evropi nije rekordni – rekordi će se tek obarati“.

Slilčno je o ovoj situaciji govorio i Vladimir Putin: „Oni, Evropljani, misle da je danas profitabilnije koristiti gas iz skladišta, koji je ranije kupovan po mnogo nižim cenama. A sutra ćemo da vidimo šta će biti. To (to jest odbijanje uvoza gasa iz RF i konflikt SAD sa Iranom, prim. A. Č.) će dovesti do toga da on ne bude hiljadu dolara, već hiljadu i po i više.“

Analitičar finansijske grupacije Finam (RF) Sergej Kaufman kaže da „za ruski tečni gas je tekuća ekonomska situacija povoljna, jer globalna nestašica podstiče potražnju. Na primer, kompleks „Jamal tečni prirodni gas“ nastavlja da šalje gas u EU, a isporuke kompanije „Arktik prirodni gas – 2″ (oba na poluostrvu Jamal) u region EU u 2026. godini mogu značajno porasti, do 4-5 miliona tona.“

Tu ocenu potvrđuje i to što, na osnovu dostupnih informacija, ovo nije prva godina da se niz stranih kompanija (švajcarskih, turskih, malteških, kiparskih itd.) bavi reeksportom, to jest preprodajom ruskog tečnog gasa u zemlje EU. Što omogućava da se zaobiđu briselske zabrane i u određenoj meri održava ravnotežu između ponude i potražnje za gasom na evropskom tržištu.

S tim u vezi podsećamo da je još u prvom polugodištu udeo ruskog gasa dostizao gotovo 40% u gasnom bilansu EU. Zato nije neobično, kako je nedavno izjavio zamenik ministra spoljnih poslova RF Aleksandar Gluško, da „iako su danas obimi isporuke tečnog prirodnog gasa iz RF u EU mnogo manji nego pre, ovaj ruski proizvod i dalje stiže u EU“.

I, vecì je očigledno, nastavicìe da stiže.