·   Srbija je ostvarila rast od 3,8 odsto u prvom kvartalu ove 2026. godine i 3,2 odsto rasta BDP-a u drugom.

·   Božo Drašković:“Deficit budžeta od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), predviđen rebalansom, svakako će se produbiti zbog manjih prihoda od poreza i akciza i drugih prihoda, a povećanih izdataka zbog investicija u Ekspo i drugih ulaganja, uz dodatak troškova zbog poklona građanima iz državne kase pred izbore sa ciljem da vlast pridobije deo biračkog tela“!

·   Informacija da su samo Malta i Danska bolje u rastu BDP-a od Srbije u ovoj godini je takođe netačna i pogrešna. Srbija naime nije treća po redu kada je u pitanju rast BDP-a u Evropskoj uniji, već su tu još i Slovenija sa rastom od 4,8 odsto u drugom (3,5 odsto u prvom kvartalu) i Poljska koja je zabeležila rast od 3,8 odsto u drugom i 3,5 odsto u prvom kvartalu 2026. godine. Dakle, četiri evropske zemlje ipak brže rastu od Srbije u prvoj polovini 2026. godine;

·   Ono što je nesporno je da je BDP Srbije rastao poslednjih godina, ali se kurs drži veštački na određenom nivou (za razliku od evra). Valuta jedne zemlje je prava slika snage te ekonomije, a ovdašnje monetarne vlasti su se odlučile da taj kurs drže strogo na određenom nivou, delujući na tržište, pa Srbija ni nema pravu sliku svoje ekonomije;

·   Goran Radosavljević, profesor na FEFA i predsednik Resornog odbora Narodnog pokreta Srbije, ističe besmislenost kratkoročnih poređenja. Kako objašnjava, posmatranje BDP-a na nivou jednog kvartala, dva kvartala, polovine godine ili samo jedne godine daje površne rezultate i u makroekonomiji ne govori gotovo ništa. Kako profesor napominje Srbija u proseku raste oko tri do četiri odsto, pri čemu se analizira odnos rasta u poređenju sa prosekom Centralne, Istočne i Južne Evrope, odnosno Evropske unije. Ono gde podaci kojima se gađaju političari padaju u vodu je kada se pogleda BDP po glavi stanovnika. Ovaj pokazatelj se koristi kako bi se dobilo relativno i uporedivo merilo među zemljama različitih veličina;

Branislav GULAN

Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva. Takođe, deficit će porasti i zbog isplate jednokartne državne pomoći penzionerima i drugima, izjavio je za agenciju Beta ekonomista Božo Drašković! „Deficit budžeta od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), predviđen rebalansom, svakako će se produbiti zbog manjih prihoda od poreza i akciza i drugih prihoda, a povećanih izdataka zbog investicija u Ekspo i drugih ulaganja, uz dodatak troškova zbog poklona građanima iz državne kase pred izbore sa ciljem da vlast pridobije deo biračkog tela“, rekao je on u izjavi za javnost.

Rebalansom budžeta koji je Skupština Srbije izglasala 31. Avgusta 2026. Godine, predviđeno je da se deficit sa tri odsto BDP-a poveća na 3,5 odsto ili za dodatnih 59 milijardi dinara i iznosiće 396 milijardi dinara, što je skoro 3,4 milijarde evra. Drašković je podvukao da se taj manjak u budžetu može nadoknaditi ako se korisnicima budžeta uskrate neka davanja ili dodatnim zaduživanjem države. Koliki je manjak para u državnoj kasi videće se, po njegovim rečima, iz završnog računa za 2026. Godinu i ukoliko bude objektivno iskazan, pokazaće suštinu ekonomske politike koja je vođena ove godine, a i ranije. Drašković je potom naglasio da očekuje da će Međunarodni monetarni fond (MMF), s kojim Srbija ima nefinansijski aranžman (Instrument za koordinaciju politike – PCI), savetodavni okvir za strukturalne reforme i očuvanje fiskalne stabilnosti, „samo blago skrenuti pažnju“ vlastima u Srbiji. MMF je, kako je kazao, kontrolor koji u Srbiji štiti interese međunarodnih poverilaca i obezbeđuje stabilnost potraživanja međunarodnih kreditora – investicionih fondova i investitora koji kupuju obveznice države Srbije i njene druge dužničke hartije od vrednosti. Upozorenje MMF-a da je povećan deficit budžeta Srbije je, kako je rekao, samo signal investitorima da budu oprezniji u davanju kredita i pri kupovini obveznica.

„Čim rastu rizici, raste i zaštita investitora kroz povećanje kamatnih stopa i oprez pri kupovini obveznica“, rekao je Božo Drašković. Dodao je da s jedne strane vlast – predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali, vodi propagandu da je Srbija „ekonomski tigar“, da ima previše novca i da nikad nije bolje stajala, a stvarnost je da država upada u deficit i dodatno se zadužuje. „Većina naroda to ne prati i ne razume, jer ako dobiju političko-socijalnu pomoć, ne žele da to tako vide. Penzionerima sa najmanjim primanjima pomoć od 35.000 dinara mnogo znači, kao i punoletnim građanima pomoć od 6.000 dinara iz Akcionarskog fonda“, ocenio je Drašković. Ukazao je da građani ne znaju da je isplatom jednokratne pomoći od 6.000 dinara vlast prekršila svojinska prava građana koji nisu dobili akcije i kojima je u stvari namenjen taj novac, umesto što se deli svim punoletnim građanima. „Vučić i Mali su podelili te pare iz Akcionarskog fonda kako im je palo na pamet, kršeći vlasnička prava onih građana kojima pripada taj novac. U ovoj zemlji se sve može dok neko ne bude odgovarao“, rekao je Drašković.

Naveo je da je budžet ostvarivao značajne prihode po osnovu visokih akciza na gorivo, zbog čega je ono po litru skuplje 20 do 30 evrocenti nego u susedstvu, ali da se može desiti da opadne tražnja i da građani počnu da štede pri potrošnji naftnih derivata, pa će opasti i prihod države od toga. Drašković je konstatovao da visoke stope akciza na gorivo primoravaju proizvođače razne robe da taj trošak ugrađuju u cene što povećava inflatorni pritisak.

Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte?

Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama. Poslednji takav slučaj pokušaj je izjava predsednika Srbije prema kojoj će naša zemlja preko noći postati bolja od Danske i Malte, ali od naredne godine, „piše Nova ekonomija <https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/brojke-nove-a-manipulacije-stare-vuciceva-neistina-da-srbija-raste-najbrze-u-evropi-posle-danske-i-malte>. ,,Pošto smo dobili konačne podatke, mi smo u Evropi treći po stopi rasta, Danska i Malta su ispred nas, a sledeće godine smo svakako prvi“, kaže predsednik Srbije.

·   Srbija je ostvarila rast od 3,8 odsto u prvom kvartalu ove 2026. godine i 3,2 odsto rasta BDP-a u drugom;

Navodi predsednika Vučića su netačni, imajući u vidu zvaničnu statistiku realnog rasta BDP, kaže Dragovan Milićević, doktor ekonomskih nauka i bivši državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu. Ponovo se dovode u zabludu građani jer naš BDP obračunat po tržišnom kursu evra koji je konstanto potcenjen i realne stope rasta korigovane za inflaciju daju dva sasvim suprotna zaključka.

„U svakodnevnom obraćanju visokih državnih funkcionera ističe se veliki rast plata, bruto domaćeg proizvoda i slično, čime se Srbija svrstava u sam vrh evropskih zemalja po privrednom rastu. Ali bitna činjenica je da se uvek govori u efektima u stranoj valuti, a vrednost evra u dinarima je opala zbog činjenice da je dinar gubio unutrašnju vrednost dok je kurs dinar-evro mirovao. Efekat inflacije i precenjenog kursa dinara je potpuno deformisao ekonomske pokazatelje. Prava vrednost se dobija kada se ove vrednosti svedu na baznu godinu. Visoki zvaničnici se utrkuju u hvalospevima kako je naš BDP porastao sa 42 na čak 90 milijardi evra (mada statistika zvanična doduše i navodi da je godišnji realni rast oko dva odsto,) ali je dobro poznato kome su te poruke namenjene“, kaže Milićević.

·   Pride, informacija da su samo Malta i Danska bolje u rastu BDP-a od Srbije u ovoj godini je takođe netačna i pogrešna. Srbija naime nije treća po redu kada je u pitanju rast BDP-a u Evropskoj uniji, već su tu još i Slovenija sa rastom od 4,8 odsto u drugom (3,5 odsto u prvom kvartalu) i Poljska koja je zabeležila rast od 3,8 odsto u drugom i 3,5 odsto u prvom kvartalu 2026. godine. Dakle, četiri evropske zemlje ipak brže rastu od Srbije u prvoj polovini ove godine.

·   Ono što je nesporno je da je BDP Srbije rastao poslednjih godina, ali se kurs drži veštački na određenom nivou (za razliku od evra). Valuta jedne zemlje je prava slika snage te ekonomije, a ovdašnje monetarne vlasti su se odlučile da taj kurs drže strogo na određenom nivou, delujući na tržište, pa Srbija ni nema pravu sliku svoje ekonomije.

Ukoliko bi se taj kurs pomerio na gole ili na dole samo neznatno, cela ekonomija i svi parametri bi pratili te promene, od javnog duga države do vaše rate za kredit. Dok u isto vreme se cena evra formira slobodno na tržištu i zavisi isključivo od performansi, za to vreme Srbija pokušava da kontrolom države fiksira cenu valute, držeći celokupnu ekonomiju zemlje podređenu lažno dobrim pokazateljima.

BDP po glavi stanovnika

Goran Radosavljević, profesor na FEFA i predsednik Resornog odbora Narodnog pokreta Srbije, ističe besmislenost kratkoročnih poređenja. Kako objašnjava, posmatranje BDP-a na nivou jednog kvartala, dva kvartala, polovine godine ili samo jedne godine daje površne rezultate i u makroekonomiji ne govori gotovo ništa. Kako profesor napominje Srbija u proseku raste oko tri do četiri odsto, pri čemu se analizira odnos rasta u poređenju sa prosekom Centralne, Istočne i Južne Evrope, odnosno Evropske unije. Ono gde podaci kojima se gađaju političari padaju u vodu je kada se pogleda BDP po glavi stanovnika. Ovaj pokazatelj se koristi kako bi se dobilo relativno i uporedivo merilo među zemljama različitih veličina.

Kao primer, Radosavljević navodi Tursku, koja ima ogroman ukupni BDP jer je velika zemlja, ali znatno manji BDP po glavi stanovnika. „Procene MMF-a za BDP per capita za Srbiju za ovu godinu iznosi oko 17.000 (procena populacije na 6,49 miliona), za Dansku 83.000 (procena populacije na 6,04 miliona) i Maltu procena je na 53.000 evra (procena populacije na 0,57 miliona). Razvijene zemlje imaju više nego duplo veći BDP per capita od Srbije, zbog čega je direktno kratkoročno poređenje sa njima neosnovano. BDP per capita je pokazatelj koji direktno zavisi od broja stanovnika. Srbija gubi oko 50.000 stanovnika godišnje (odnosno oko pola miliona ljudi za period od 10 godina)“, kaže Radosavljević. On objašnjava da, zbog manjeg broja stanovnika, BDP po glavi stanovnika u Srbiji deluje da raste brže, jer se ukupan BDP deli na manji broj ljudi. Kako dodaje, u Sloveniji broj stanovnika blago raste uz rast BDP per capita, dok u Srbiji brži rast BDP per capita treba posmatrati kroz prizmu gubitka pola miliona stanovnika.

Milićević kaže i da BDP nije relevantan za ocenu rasta i razvoja ekonomije, već je to je zbirni pregled transakcija minus međufazna potrošnja. Drugo pitanje je raspodela BDP prema socijalnim grupama. „Najveći prirast novostvorene vrednosti već davno ide na račun kapitala odnosno vlasnika i menadžera a značajno manji na ostale zaposlene. U obračun BDP ulaze prema ESA 2010 i droga, prostitucija, a i kockanje, pa ne verujem da to baš doprinosi blagostanju nacije i povećanju bogatstva“, kaže Milićević.

BDP je definitivno stvar političke naracije i ni jedan ozbiljan ekonomista ne donosi zaključak samo na bazi ovih podataka, dodaje ovaj ekonomista. „Nije isto da li rastu BDP doprinose razmenjiva i nerazmenjiva dobra, zatim da li rastu BDP doprinose grane sa visokom ili niskom bruto dodatom vrednošću, da li rastu doprinose proizvodi poljoprivrede, manufakture ili visoko sofisticirani proizvodi visokih tehnologija“, dodaje kaže Milićević.

·   Milićević kaže i da je iz njegove analize BDP-a Srbije od 2018. godine do 2024. godine uočljivo da je nominalni rast od preko 50 odsto za šestogodišnji period (za političke svrhe jedini upotrebljiv). Ali stvarni rast korigovan za inflaciju je 27,35 odsto ili u proseku 4,56 odsto godišnje, jer se mora uzeti u obzir velika revizija BDP u 2023. godini.

Subvencuije u agraru?

Savez agrarnih udruženja Vojvodine: Od Glamočića nismo dobili odgovor kada će isplatiti subvencije

Predsednik Saveza agrarnih udruženja Vojvodine Mikloš Nađ izjavio je da poljoprivrednici te asocijacije nisu dobili odgovor ministra poljoprivrede Dragana Glamočića kada će biti isplaćene subvencije za 2026. Godinu, javlja, BETA, a prenosi 021.rs.

Vrednost ovih subvencija iznosi 17.000 dinara po hektaru!

Nađ je za agenciju Beta i javnost rekao da je na sastanku predstavnika tog saveza sa Glamočićem pokenuto pre pitanje isplata subvencija bilo jedno od najglavnijih, ali da nisu dobili konkretan odgovor. „Nismo dobili odgovor koji smo očekivali. Glamočić je rekao da će učiniti sve da isplata bude što pre, ali bez konkretnog datuma“, rekao je Nađ.Međitiom posle smao nekoliko dana minsitartstov je izađlo ujavnsot kako su selajcima isplaćene ukipoen subvencije u iznsouvećem od 80 odsto obaveza!?

·   Dodato je da prema kalendaru isplata subvencija za seme treba da se isplati u septembru i oktobru. Ističe se da su poljoprivredni proizvođači, posebno kukuruza, suncokreta i soje „na rubu propasti“ i da 50 odsto njih nije vratilo dug za repromaterijal ni za prolećnu setvu.

·   Nađ je rekao da je ministru agrara Srbije predočeno kakva je situacija u poljoprivredi i da je otkupna cena suncokreta u Srbiji 48 dinara po kilogramu, a u Mađarskoj 58 dinara. „Nažalost, mi nemamo mogućnost da izvezemo suncokret u Mađarsku“, rekao je Nađ. Naveo je da cena suncokreta koju otkupljivači nude u Srbiji ne pokriva troškove proizvodnje, posebno jer su mali prinosi zbog suše. Nađ je rekao da su proizvođači suncokreta, koji imaju njive bliže Dunavu, imali nešto bolji rod od 1.000 do 1.300 kilograma, po jutru (57 ari), ali da je u Banatu i drugim delovima Vojvodine bio od 700 do 800 kilograma jutru. Prinos soje je, prema njegovim rečima, bio još slabiji, oko 300 kilograma po jutru, a pojedini proizvođači odustali su od žetve jer bi kombajn koštao više nego što bi se moglo dobiti za rod. Nađ je rekao da je ove godine voće dobro rodilo, ali da oni koji imaju velike površine pod tom kulturom nisu ostvarili adekvatne prihode jer su radnici za berbu bili skupi. Ali, Ministarstvo poljoprivrede, ni na pitanje agencije Beta kada će početi isplata subvencije za seme od 17.000 dinara, nije odgovorilo.

POLjOPRIVREDA SRBIJE – MINISTRI I REZULTATI ZA POSLEDNjE TRI I PO DECENIJE!

Agrar, najteži bolesnik!

·   Agrar Srbije od 1991. pa do 2000. godine vodilo je četiri ministra poljoprivrede. Posle toga, od 2000. godine ređalo se njih 17, pa je u toj fotelji  do danas sedi 21 ministar!

·   Protekla strategija agrara od 2014. pa do 2024. godine, koja je bila socijalna, ali je ipak obećala blagostanje i rast, ali proizvodnje u agraru. Međutim, rezultat te strategije je gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta! To se između ostalog vidi iz analiza u novoj tek usvojenoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine i analizi Fiskalnog saveta s naslovom ,,Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“;

·   Tu prošlu, socijalnu strategiju kreiralo je tada 240 eksperata Srbije koji su na 145. strana bili obećali med i mleko. Godišnji rast od 9,1 ili u lošijim godinama 6,1 odsto! To je bilo samo obećanje! Na taj način, oni  su obmanuli tadašnjeg premijera, ministra poljoprivrede i narod u Srbiji. Niko za to nije odgovarao! Ceh za nanetu štetu godinama će plaćati narod Srbije!

·   Nova Strategija od 2026. do 2024. godine treba da donese niz novina. Prvo trega da izleči teško obleli agrar. Novie su to što se poljoprivreda više neće meriti time koliko je novca podeljeno, nego kakav će rezultat  biti tog novca. Jedna od bitnijih mera je jačanje prehrambene sigurnosti jer u vremenima ratnih sukoba, bezbednost hrane je najvažnija!

·   Novo je i to što će poljoprivreda imati ombdusmana za hranu!  Posebna mera odnosi se na mlade. Strategijom su predviđene stipendije za decu poljoprivrednih proizvođača koji studiraju!

·   Sve ove, ali i niz drugih pratećih mera,  strategiju čine – razvojnom! Po rečima vođe projekta  ove nove strategije, sve to će se osvatiri jedino, ako ona bude imala punu podršku, republičkih i lokalnih institucija, na vim nivoima i u svim oblicima! U suprotnom će imati sudbinu svih dosadašnjih, neuspelih sličnih dokumenata!

Razvojna strategija donosi bolitak!?

U Srbiji se sumiraju rezultati, stvaraju projekcije i daju obećanja za budućnost. Urađena je Strategja poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godine i analiza Fiskalnog saveta o agraru. Ta dva dokumenta su ukazala da je  agrar Srbije težak bolesnik u Srbiji, već nekolilo decenija, godina i meseci! Sad se nude predlozi i rešenja kako sve to treba lečiti i izlečiti!?

Evo i obećanja iz prethodne strategije agrara koja je Srbiju uvela u najtežu krizu za poslednje tri i po decenije od 1991. pa do 2026. godine. To je gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta! Nju je  Vlada Srbije donela krajem 2014. godine. Ona je tada narodu Srbije, pre svega, poljoprivredncima, bila obećala med i mleko! To je bio godišnji rast prozvodnje od 2014. do 2024. godine, od 9,1 odsto ili ako je loša godina da će to biti najmanje 6,1 odsto! To je bila i socijalna strategija. Ništa od obećanja se nije ostvarilo! Jer, je desetogodišnji rast proizvodnje bio samo 1,7 odsto, a godišnji  oko 0,17 odsto!  Tu strategiju tada je kreiralo 240 eksperata Srbije koji su na 145. strana bili obećali med i mleko. Na taj način su obmanuli tadašnjeg premijera, ministra poljoprivrede i narod u Srbiji. Niko za to nije odgovarao! Ceh za nanetu štetu godinama će plaćati narod Srbije!

·   Rezultat te strategije je, kako vlasti kažu, je delimični gubitak Prehrambenog i semenskog suvereniteta Srbije! To se između ostalog vidi iz analiza u novoj tek usvojenoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine i analizi Fiskalnog saveta s naslovom ,,Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“. Oba dokumenta sa ukazivanjem na slabosti  ove privredne grane ponudila su i rešenja za bolesni agrar. Sve je prikazano, u oba dokumenta, na više od 300 strana!

·   Od te Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja  od 2014. do 2024. godine, bila je najveća šteta za državu, a u okviru nje za poljoprivredu i vladu koja je to privhatila, ali i – najveća za narod, koji će godinama morati da plaća sve te cehove gubitaka i nepotrebnog uvoza hrane!

Na te te slabosti tada je, 2014. godine, pre njenog usvajanja, u Vladi Srbije, ukazivao tadašnji recenzent te promašene Strategije, prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni Ministar poljoproivrede Jugoslavije, koji je između ostalog u svom upozorenju, na njenu štetnost, tada ukazao pismeno i sa rečima,  da je to sve to što je ona tada nudila, bilo neostvarivo i štetno za državu Srbiju! Nažalast, to upozorenje niko nije od nadležnih institucija prihvatio, ali se sve, iz upozorenja, pokazalo tačnim! Umesto rasta proizvodnje to je praktično bila stretegija pada! Jer, je umesto obe’anog bogatog rasta godišnje od 9,1  odsto, ili u lošijim godinama, kakvih je i bilo, on bio samo – simboličan!

·   Jer, u teško bolesnoj i pogrešno lečenoj poljoprivredi Srbije, na osnovu podataka RZS, većina prinosa svih kultura danas je niža nego pre dve, tri, četiri ili pet decenija!

·   Agrar Srbije od 1991. godine do danas je vodio 21 ministar! Sad je u ovoj grani od 1991. godine, najteže stanje u stočarstvu Srbije! Od 1991. do 2000. godine bila su četiri ministra agrara, a posle njih 17!

·   Prema podacima RZS u stajama Srbije sad ima samo 698.871 grlo goveda, manje od 2.403.991 grla svinja, 1.684.013 grla ovaca i oko 14.503.387 grla živine;

·   Nekada davno, 1991. godine u Srbiji se godišnje proizvodilo ukupno oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po jednom stanovniku oko 65 kilograma. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i svaki stanovnik  godišnje potroši do 40 kilograma! To je za 25 kilograma manje nego što potroši žitelj EU!

·   Kada ozdravi taj bolesni agrarni organizam, poljoprivreda, treba da ima najmanje dva miliona grla goveda, više od 5,5 grla svinja, oko 3,5 miliona ovaca u torovima, devedset miliona pilića, oko osam miliona koka nosilja…

·   Statistika ne beleži, ali se ističe da bi u Srbiji trebalo da bude i najmanje 15.000 konja i nekoliko hiljada magaraca…

·   Nova Strategija od 2026. do 2024.godine treba da donese niz novina. Jer poljoprivreda više neće da se meri time koliko je novva podeljeno, nego kakav će rezultat  biti tog novca. Jedna od bitnijih mera je jačanje prehrambene sigurnosti jer u vremenima ratnih sukoba, bezbednost hrane je najvažnija!

·   Neće više biti presudno koliko se zemlje radi, nego kako se radi, kažu u Ministarstvu poljoprivrede!

·   Novo je i to što će poljoprivreda imati ombdusmana za hranu! Posebna mera odnosi se na mlade. Strategijom su predviđene stipendije za decu poljoprivrednih proizvođača koji studiraju!

·   Sve ove, ali i niz drugih pratećih mera,  strategiju čine – razvojnom!

Poljoprivredni potencijal Srbije:

·   Imamo više obradivog zemljišta po stanovniku od Kine, Japana i Indije zajedno!

Srbija se može pohvaliti jednim od svojih najvažnijih resursa – obradivim zemljištem, koje pokriva oko 3,4 miliona hektara. Sa oko 6,6 milioan stanovnika, svaki žitelj Srbije ,,ima na raspolaganju“ približno 0,52 hektara (52 ara)  obradivog zemljišta, što je značajno iznad svetskog proseka od svega 0,19 hektara po osobi. Ova prednost otvara broje mogućnosti za razvoj poljoprivrede, održivih resursa i ekonomski rast!

·   Uporedimo li ovu cifru sa nekim od najnaseljenijih zemalja sveta, Srbija se izdvaja kao lider! Čak i u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, poput Velike Britanije i Holandije, količina obradivog zemljišta po stanvoniku iznosi svega osam do 15 ari. Srbija sa svojih 52 ara po stanovniku, pozicionirana je kao zemlja sa izuztenim agrarnim potencijalom;

Ovaj povoljan odnos između obradivog zemljišta i broja stanovnika može se strateški iskoristiti kroz sledeće inicijative:

1. Podsticanje održive poljoprivrede:

Edukacija poljoprivrednika: Organizovati obuke o održivim praksama poptu organske poljoprivrede, rotacije useva i smanjenja upotrebe hemikalija;

·   Inovacije: Primena savremenih tehnologija poput precizne poljoprivrede, koja može povećati prinos i smanjiti ekološki otisak;

2. Razvoj lokalnih tržišta:

·   Podrška lokalnim proizvođačima: Kreiranje platformi za direktnu prodaju domaćih proizvoda smanjuje troškove distribucije i pomaže farmerima da ppostignu bolje cene;

·   Organizacija pijaca: Pijace i lokalni događaji promovišu svežinu i kvalitet domaćih proizvoda;

3. Povećanje investicija u poljoprivredu:

·   Podsticaji za investitore: Poreske olakšice, i subvencije privlače domaće i strane investitore u poljoprivredne projekte;

·   Strateški sektori: Fokus na voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo može dodatno ojačati poljoprivredni sektor;

4. Izvoz poljoprivrednih proizvoda

·   Povećanje izvoza: Srbija može povećati prepoznatljivost proizvoda na evropskim i globalnim tržištima kroz sertifikate i promociju brenda ,,Made in Serbia’;

Očuvanje prirodnih resursa:

·   Pristup vodnim rersursima: Održivo upravljanje vodom važno je za kvalitetno navodnjavanje, što je ključno za rast poljoprivrednog sektora;

5. Kreiranje poljoprivrednih zadruga:

·   Udruživanje farmera: Zadruge smanjuju troškove proizvodnje i olakšavaju pristup modernoj opremi  i tržištima;

6. Povezivanje sa turizmom:

·   Agroturizam: Poljoprivrednici mogu privući turiste i stvoriti dodatne izvore prihoda kroz ruralni turizam i kulturne manifestacije;

Kombinovanjem ovih strategija, Srbija može dodatno iskoristiti svoj poljoprivredni potencijal, osigurati dugoročni održivi razvoj i postati regionalni lider u agrarnom sektoru!

·   Dakle, vlasti koje su do sada vodile agrar Srbije ostavljaju puno problema za tek donetu razvojnu Strategiju, koja će da se sprovoditi od 2026. do 2034. godine. Ona prvo treba da izleči teško bolesni agrar, a istovremeno i da kroz njegov razvoj kao i drugih delatnosti donese državi i narodu – boljitak!

·   Njen zadatak je da agrar Srbije, a time i državu spasi od nestanka prehrambenog i gubitka semenskog suvereniteta i donese boljitak, države i poljoproivrednika i jeftiniju hranu narodu!

·   Dakle, sve što je do sad bilo pogrešno, treba da ispravlja nova Strategija poljoprivrede i ruralnog  razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine!

·   Najbolji podatak da nije valjano korišćeno prirodno bogatstvo Srbije je činjenica da Kina po stanovniku ima samo 14, Indija deset, a Japan tek tri hektara obradivih njiva! U svetu je to prosek po jednom stanovniku 19 ari! A, Srbija sa ovakvim bogatstvom da ima takve probleme? To nije objašnjivo!

·   To treba da se reši posle parlamentarnih izbora u Srbiji 2026. godine. Jer,  je Narodna Skupština raspuštena 9. septembra 2026. godine i doneta je odluka o raspisivanju vanrednih izbora za 25. oktobar 2026. godine. Predsednik Aleksandar Vučić je najavio ostavku na mesto predsednika Republike Srbije 27. septembra 2026. godine, mada mu drugi mandat ističe tek 31. maja 2027. godine! Najveća partija u zemlji Napredna stranka Srbije. već ga je kandidovala za premijera u budućoj vladi! Koaj će biti izabrana posle izbora 2026. godine!

Nove mere države na jednom mestu

·   Fiskalni savet smatra da je potrebna reforma poljoprivrede Srbije jer ona u poslednjih deceniju i po nije povećala proizvodnju, iako se za nju iz budžeta daje godišnje oko 1,4 milijarde evra!

·   Fiskalni savet upozorava da je produktivnost agrara u Srbiji tek na trećini proseka EU, mlečnost po kravi je upola manja, a prinosi po hektaru su za četvrtinu niži!

·   Čak 90 odsto traktora, a ima ih 481.000 i tri četvrtine kombajna, a postoji ih oko 46.000, stariji su od deset godina! Dobar deo traktora je stariji od svojih vlasnika! Međunarodna konkurentnost agrara Srbije slabi, na šta ukazuje znatno brži rast uvoza od izvoza, dok je proizvodnja znatno nestabilnija nego u većini evropskih zemalja, pre svega, zbog nedovoljnog prilagođavanja sušama i drugim klimatskim promenama!

·   A, i pitanje je kako da budemo produktivnijii, kada nam je polovin nosilaca gazdinstava (a ima ih 508.365) starija od 65 godina! U svakom gazdinstvu zaposlena su po 2,2 lica, pa ih tako ukupno u primarnom agraru ima više od 1.153.000!

·   Fiskalni savet je ocenio da su cene hrane u Srbiji dostigle 96,6 odsto proseka EU, iako je prosečan dohodak i dalje ispod polovine EU proseka. Istovremeno proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji nalaze se na ok 87 odsto proseka EU, što otvara pitanje gde se, na putu od njive do rafova, stvara razlika koju na kraju plaća potrošač!

·   Jer, hrana u Srbiji danas je skuplja ngo u 11 država centralne i istočne Evrope. Poređenja radi, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađaskoj i Hrvatskoj, cene hrane kreću se oko 92 odsto evropskoj proseka. Ovaj odnos posebno je važan jer hrana i bezalkoholna pića čine gotovo trećinu prosečne potrošačke korpe u Srbiji;

·   U šest od deset posmatranih kategorija cene su već iznad proseka EU. Ulja i masti skuplji su za oko 20 odsto u Srbiji, šećer, džemovi i slatkiši za 15 odsto, dok su mleko mesne prerađevine i jaja oko osam odsto iznad evropskog nivoa. I ostale cene, voće, žitarice i meso, ubrzano se približavaju evropskim!

·   Deo cenovnog pritiska nastaje već u primarnoj proizvodnji. Proizvođačke cene su sa oko 72 odsto proseka EU u periodu od 2015. do 2024. godine stigle do 87 odsto prosečnih EU. Na to su uticali skuplji inputi, nestabilna proizvodnja, klimatski ekstremi i niska produktivnost u Srbiji!

·   Poljoprivredna proizvodnja dok dođe do potrošača prolazi kroz otkup, skladištenje, peradu, pakovanje, transport, distribuciju i trgovinu, a svaka ,,kvaka“ dodaje svoje troškove i marže!

·   Zato se kao važan korak nameće transparentno praćenje cena od njive do rafova, po uzoru na EU – od inputa i otkupnih cena do prehrambene industrije i maloprodaje. Takav sistem pokazao bi gde nastaju cenovni disbalansi i koliko učestvuju u konačnoj ceni hrane!

·   Savet smatra da problem nije koliko novca daje država, već kako se on koristi i zaključuje da država mora da napravi zaokret u agrarnoj politici da bi se oživeo razvoj tog važnog sektora, koji pored ekonomskog ima i veliki socijalni i strateški značaj!

·   U Srbiji je neuspešna agrarna politika i ona utiče na visoke cene hrane jer, ona građane već košta 96 odsto kao u EU. Niska produktivnost čini veliki deo problema!

·   Grešlke su u državi jer ona pretežno finansira održavanje tekućeg neuspešnog agrarnog modela, umesto da se raspoloživa sredstva koriste za njegovu reformu i transformaciju ka produktivnoj konkurenciji i otpornijoj poljoprivredi. Problem je i u nestabilnosti sistema jer su samo u vremenu od dve godine propisi o raspodeli menjani čak 34 puta!

·   Treba da se menja i struktura podrški. To znači sve veći značaj treba da se daje merama za dobrobit životinja, očuvanje kvaliteta zemljišta i voda, i da se proizvodnja ograniči na sektore u kojima za njih postoji jasno ekonomsko opravdanje;

·   Reforma se, nezavršava samo na tim promenama, već je neophodno povećati javna ulaganja u infrastrukturu, pre svega, u navodnjavanje, i odvodnjavanje, zaštitu od poplava i bujica, skladišne kapacitete, lokalnu i atarsku putnu mrežu!

·   Sve to mora biti praćeno pregovaračkom pozicijom sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, uz uvažavanje specifičnosti domaće poljoprivrivrede!

·   Posle izrade Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine i izveštaja iz Fiskalnog saveta Srbije o teškom stanju i problemima u agraru, ali i dobrom stanju na računima NBS, oglasio se i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na konferenciji za novinare u Palati Srbije, 11. septembra 2026. godine;

·   Kasnije je između ostalog naglasio  da su parlamentarni izbori zakazani za 25. oktobar 2026. godine. Posle nekoliko dana je naglasio da će 27. septembra 2026. godine podneti ostavku na predsedničku funkciju u Srbiji. Nakon toga će se u predstojeću izbornu kampanju (parlamentarni izbori su zakazani za 25. oktobar 2026. godine) uključiti kao slobodan građanin!

·   Drugi predsednički mandat Aleksandru Vučiću je zvanično počeo 31. maja 2022. godine, kada je pred poslanicima u Narodnoj Skupštini položio zakletvu! Prema Ustavu Republike Srbije, mandat predsednika Republike, traje pet godina. Dakle, zvanični, redovni drugi mandat Aleskandra Vučića, traje do 31. maja 2027. godine.

·   Poljoprivreda Srbije je teško bolestan organizam, pogrešno lečen proteklih godina!  Njega je od 1991. do 2000. godine u Srbiji vodilo četiri ministra. Od 2000. godine do danas na tom mestu se nalazi 17 ministara (jedan od njih, sadašnji ministar na krajju 2026.godine, na toj funkciji nalazi se drugi put)!

·   Mandati prva četiri ministra agrara od 1991.godine počeli su 23. decembra te godine, a završeni su 25. oktobra 2000. godine. Sada agrar vodi 17 ministar od 2000. godine. U tu fotelju seo je po drugi put. Njegovih 16 prethodnika u proseku su se na toj funkciji zadržavali po 14 meseci!

Spisak ministara poljoprivrede REPUBLIKE SRBIJE od 1991. do 2026. godine:

Od 1991.do 2000.godine poljoprivredu Srbije vodila su četiri ministra: Agrara Srbije od 1991. godine. Posle toga u ministarskoj fotelji sedelo je još 17 ministara do kraja  parlamentarnih izbora 2026.godine.

·   Dakle agrar Srbije od 1991. godine pa sve do kraja izbora 2026. godine vodio je 21 ministar!

1. Sad pok Veljko SIMIN. Bio je u vladi Dratgutina Zelenovića od 15. januara 1991. pa do 23. decembra 1991. godine;

2. Jan KIŠGECI, sedeo je u minstarskoj fotelji agrara Srbije od 10. decembra 1991. godine pa do 15. marta 1994. godine. Pripadao je Socijalističkoj partiji Srbije;

3. Pok Ivko DJONOVIĆ, vodio je kao ministar poljoprivredu Srbije od 15. marta 1994. pa do 24. marta 1998. godine. To je bilo vreme prve Vlade Mirka Marjanovića;

4. Ministar poljoprivrede Srbije od 24. marta 1998. godine pa do 25. oktobra 2000. godine vodio je Jovan BABOBIĆ, koji je na početku karijere, pripadao Jugoslvoenskoj levici, piše u izvoru podataka;

5. Od 5. oktobra 2000. pa sve do 25. januara 2001. godine ministar poljoporivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Milomira Minića bio je Živanko RADOVANČEV. Pripadao je Socijalističkoj partiji Srbije, navodi se u izvoru informacija. Bio je KOORDINATOR!

6. Posle njega u agrarnoj ministarskoj fotelji od 25. januara  2001. pa do 1. jula 2003. godine sedeo je Dragan VESELINOV. To je bilo vreme Vlade Zorana Djindjića i Zorana Živkovića;

7. Posle njega u ministar poljoprivrede šumarstva i poljoporivrede u Vladi Zorana Živkovića bio je Stojan JEVTIĆ. To je bilo vreme od 1. jula 2003. pa do 3. marta 2004. godine;

8. Nakon toga u ministarsku fotelju agrara Srbije sela je Ivana DULIĆ MARKOVIĆ. To je bilo od 3. marta 2004. pa do 20. juna 2006. godinne. Zabeleženo je da je to bila prva Vlada Vojislava Koštunice. U to vreme ministarka je pripadala  Grupi G17+.

9. Posle toga 20. juna 2006. godine pa do novembra iste godine, ministar je bio Goran ŽIVKOV. Pripadao je grupi G17+. To je takođe bila prva vlada Vojislava Koštunice;

10.              Vršilac dužnosti ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u prvoj Vladi Vojislava Koštunice od 10. novembra 2006. pa do 10. meseca iste godine bio je Danilo GOLUBOVIĆ. Pripadao je Demokratskoj stranci Srbije;

11.              Iste 2006. godine na mesto  vršioca dužnosti ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, takodje u prvoj vladi Vojislava Koštunice bio je i Predrag BUBALO. Na tom mestu se zadržao do 15. maja 2007. godine. Pripadao je Demokratskoj stranci Srbije;

12.              Slobodan MILOSAVLJEVIĆ iz Demoktarske stranke bio je ministar agrara Srbije od 15. maja 2007. pa do 7. jula 2008. godine. To je bila druga Vlada Vojislava Koštunice;

13.              Saša DRAGIN, takodje iz Demokratske stranke, bio je ministar od 7. jula 2008. pa sve do 14. marta 2011. godine. To je bila Vlada koju je vodio Mirko Cvetković;

14.              Zatim je 14. marta 2011. godine ministar poljoprivrede, šumastva i vodoprivrede Srbije u Vladi Mirka Cvetkovića sve do 27. jula 2012. godine bio Dušan PETROVIĆ iz Demokratske stranke;

15.              Goran KNEŽEVIĆ iz Demokratske stanke u ministarsku fotelju agrara Srbije seo je 27. jula 2012. godine i tu je ostao sve do septemba 2013. godine. Pripadao je Demokratskoj stranci. To je bilo vreme Vlade Ivice Dačića;

16.              Prvi put u ministarsku fotelju poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede Srbije, septembra 2013. godine seo je kao nestranačka ličnost Dragan GLAMOČIĆ. Na tom mestu se zadržao do 27. aprila 2014. godine. to je bilo vreme kada je premijer bio Ivica Dačić.

17.              Snežana BOGOSAVLJEVIĆ BOŠKOVIĆ iz Socijalističke partije Srbije, postala je ministar poljoprivrede 27. aprila 2014. godine i na tim poslovima se zadržala sve do 11. avgusta 2016. godine. To je bilo u vremenu prve Vlade Aleksandra Vučića;

18.              Nakon toga Branislav NEDIMOVIĆ je 11. avgusta 2016. godine postao ministar agrara Srbije i na tom mestu je ostao sve do 25. oktobra 2022. godine. Pripadao je Srpskoj naprednoj stranci. To je bilo već vreme prve i druge Vlade  Ane Brnabić. Bio je u kontinutestu dva mandata ministar! To je o najdužji peri koje bio jedan ministar posle 2000. odine!

19.              Jelena TANASKOVIĆ postala je ministar poljoprvirede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u trećoj Vladi Ane Brnabić. To je bilo 25. oktobra 2022. godine i posao je obavljala sve do 2. maja 2024. godine. Pripadala je Srpskoj naprednoj stranci;

20.              Aleksandar MARTINOVIĆ iz Srpske napedne stranke postao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije u Vladi Miloša Vučevića 2. maja 2024. godine i na tom mestu se zadržao do aprila 2025. godine;

21.              Po drugi put ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije u vreme Djure Macuta, 15. aprila 2025. godine postao je Dragan GLAMOČIĆ;

Ko će biti 22 ministar poljoprivrede Srbije od 1991. godine, znaće se nakon održanih parlamentarnih izbora 25. oktobra 2026. godine. Nakon toga biće formirana i nova Vlada Srbije. Predsednik Republike Srbije Aleksanadar Vučić najavio je ostavku na predsedničku funkciju za 27. septembar 2026. godine. Mandat mu ističe 31. maja 2027. godine!

Kada su poljoprivredncii u Vojvodini  u drugoj polovini septembra digli gas da nisu dobili premije i najavili proteste i da kim novac treba za obavljanje predstojeće setve, ministar im nije odgovorio kada će dobiti novac!  Ali, već 21.septembra 2026. godine na sajtu ministarstva osvanula je sledeća vest: Poljoprivrednicima isplaćeno 82,5 odsto subvencija ili 84,8 milijardi dinara!?

·   Poljoprivrednicima u Srbiji u ovoj 2026. godini do sada, objavljeno je 21.septemba tekuće godine,  isplaćeno je 84,8 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede! Kako je navedeno na sajtu resornog ministarstva, prikazano u procentima to čini 82,5 odsto planiranih isplata po osnovu različitih podsticaja!

·   Po prvi put do sada ove 2026. godine sredstva se isplaćuju poljoprivrednicima odmah po prijemu i obradi zahteva, bez čekanja na završetak javnog poziva!?

Izmenama pravilnika koje su stupile na snagu krajem februara tekuće 2026. godine, uvedena je obaveza da korisnici podsticaja opravdaju dobijena sredstva računima za kupljeni repromaterijal.

Uputstvo za pravdanje isplaćenih sredstava za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji za 2026. dostupno je na portalu ePodsticaji i na sajtu Uprave za agrarna plaćanja <https://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2026/07/Uputstvo-za-pravdanje-racuna-za-hektare-2026.pdf>, i detaljno objašnjava postupak pravdanja isplaćenih sredstava.

Zahtevi se podnose isključivo elektronski, putem sistema eAgrar, a pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva sa aktivnim statusom u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Do zaključenja ovog broja nismo uspeli da saznamo da li su svi poljoprivrednici dobili svoj novac ili samo neki!?

O autoru:

Branislav Gulan (6. mart 1953.g.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

·   Novinar, analitičar i publicista Branislav GULAN je i dobitnik šest  nagrada – priznanja,  za životno delo! Među njima je i Udruženja novinara Srbije (UNS), koja mu je dodeljena 21. decembra 2025. godine!

·   U priznanja analitičara i publiciste Branislava GULANA sad dodajemo i nagradu NOVOSADSKOG SAJMA, dodeljenu 21. maja 2026. godine pod nazivom PETAR DAVIDOVIĆ, nekadašnjeg novinara Tanjuga. Ona je B. GULANU dodeljena za posebna doprinos medijskoj afirmaciji Novosadskog sajma tokom poslednjih pet i po decenija njegovog medijskog rada!

U obrazloženju žirija prilikom uručenja visokog priznanja UNS priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

·   „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u novinarstvu Jugoslavije i Srbije, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja priznanja za životno delo UNS, 2025. godine!

·   Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i šestostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i tri domaće – Udruženja novinara Srbije,  Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja“ 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava GULANA „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je promovovisana za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini, pa je autor nagrađen priznanjem velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca;

·   Autoru Branislavu GULANU je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, izabran je za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. , 2025.  i 2026. godine…

·   Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav GULAN proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije;

·   Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti Branislavu GULANU je uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara;

·   Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu GULANU su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na održavanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji;

·   Te godine Srbija je bila zemlja partner Sajma ,,Agra25″ u Sloveniji!

·   U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu, odnosno priznanje ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku B. GULANU!;

·   U 2024. godini Branislav GULAN je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025. godini je bio predsednik VIII  saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca. Taj psao mju je  bio poveren i 2026. godine!

·   Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema;

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine, u Međunarodnom PRESS centru,  između ostalog je rekao:

·   I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLJAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

·   Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on ističe da se zaposlio u kući ,,BORBA“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Časopisu NIGRO ,,BORBE“ – EKONOMSKOJ  POLITICI, a nakon toga u PRIVREDNOJ KOMORI JUGOSLAVIJE, a kada je i ona nestala zajedno sa tadašnjom Jugoslavijom, rad je nastavio PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE, volontirao je dva mandata 2011 – 2019. godine u SANU – u Akademijskom odboru za selo…

·   Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u medijima eks Jugoslavije i EU!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reporter kuće ,,BORBA“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini.

·   Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V. NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u prepodnevnim satima od metka koji je stigao sa strane od boraca pristiglih iz Srbije!

·   Slučajno, ga je pogodio metak koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje pred tadašnji pad Vukovara! Dešavlo se to 7. oktobra 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj maskirmoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije nisu očekivali, dvojicu svojih saboraca, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođena, hicima ispaljenih od strane srpskih boraca! Pitanje je zhašto je novairmn bio u maskrianokij unoiformi. Njegovooruiđje tad aje bila olovka! Da je bio u civilnom odeliu, možda njegovi saborci tada nebu pucali u  njega! On je bio tada  novairmn na ratištu, a iz njegove tašne sad pok. Rasoalv Kostić, uzeo je  njegov pištolj, ali i foto apparat. Njegovu tašnu iostaka stvari preda je B. GULANUI, koji ju je u podonevnim stima 7. oktobra 1991. godine, predao njegovom ocu i suoruzi Nadi!

Dakle, nije istina, kako su mediji tada pisali, i dezinformisali javnost da su Žegaraci Jokić, tada hrabro stradali od ustaških metaka! Obojicu su slučajno pogodili meci koji su stigli sa strane odakle su pucali borci  iz Srbije! Dakle, dok su nenajavljeni prelazili, odnosno pretrčavali Hercogovačku ulicu u Vukovaru, pogodili su ih  snajperski meci boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Oni to nisu bili.l Ali, njihovi saboric ih nisu prepoznali u maskirnim uniformama. Njih dvojica, to nisu bili neprijatelji boraca iz Srbije, a nije se ni znalo da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim, uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije! Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

·   Kažu u ratu se i to dešava!

·   Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni, B. GULANU, je predao srpski borac, iz tadašnjih crvenih beretki, predao je sad pok Radoslav Kostić. Posle ,,oslbodjenja“ Vukvoara on  je sluŠbovao u borbama  u BiH  gde je I pog unio. Sa njim je bio i Zoran Milanović – Ćelo. Po završetku redovnog vojnog roka u JNA, on je pogisao ugovor u JNA o angažoanjui. Nasavoiop je borbe, pa je u jednoj akciji ostao slep. I danas je živi. Sa porodicom se nalazi u Aleksandrovcu Župskom u Srbiji. Posle pogibije Milanja Žegarca, novinara i Miroslava Jokića, dobrovoljca iz Sombora, Milanović je pokušao da iznese i leš pok. Žegarca istog dana. Nije mu to pošlo za rukom, jer se baš na tom mestu u Vukovaru pucalo sa obe sukobljene strane. Nije obavio zadatak, dobijen od svog tada pretpostavljenog Boriše Doknića. Jer, je procenio da nema potrebe da rizikuje i sopstveni život. Telo – leš, pokojnog Žegarca, pokupio je 8. oktobra i predao ga nadležnima. Jokić preminuo za vremke dok je transportovan u bolnicu u Somboru. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Žegarca i Jokića koji je preminoo dsetak mintu posle kada je transportovan  u bolnicu u Somboru!

·   To je istina i druge nema!

Bilo je više priča i verzija o njihovoj pogibiji. Njih su pronosili baš oni koji koji tih meseci nisu kročili ni bili na ratištu u Vukovaru!  Ali, su su prenosili priče kako su mislili da se to dogodilo. Uglavnom su to bile njihove izmišljotine o tom nesrećnom događaju!

·   A, istina jeuvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji, ponajviše od onih koji nisu bili tamo! Tih dana tu netačnu informaciju pronosili su baš ti koji nisu bili u Vukovaru!  Dobar deo onih koji nisu bili ni na ratištu, stvarali su i širili svoje, izmišljotine i priče o pogibiji Milana Žegarca i Miroslava Jokića. I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog događaja nije bio tamo, čak nkisu ni poznavali stradale! Za vreme raspada Jugoslavije nisu ni kročili u Hrvatski ni u Vukovar, ali su širili dezinformacije, kao što je ova, po Srbiji!

·   Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti Srbije! A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji! A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine.

·   Tada je Branislav GULAN u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovih ličnih stvari!

·   Dakle, Branislav Gulan, kao komentator ,,BORBE“,  bio je i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,BORBA“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade ,,BORBE“, na Trgu Nikole Pašića 7 u BEOGRADU, veličine od 32.000 kvadratnih metara u centru BEOGADA!

·   U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada, magični list NIGRO ,,BORBE“ pa i tadašnje Jugoslavije. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Jedan deo akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“  dobili su svi  zaposleni. Ne kao poklon, već im se to odbijalo od ličnog dohotka oko dve godine!

·   Autor ovih redova i sad kao suvenir ima 24 tada dobijene – kupljene u privatizaciji prvih novina u tadašnjoj Jugoslaviji, a to je bio list ,,BORBA“!

·   Ta PRVA PRIVATIZACIJA MEDIJA NA PROSTORIMA JUGOSLAVIJE, JE KRATKO TRAJALA. ONA JE PONIŠENA, PA JE LIST ,,BORBA“ VRAĆEN U VLASNIŠTVO DRŽAVE JUGOSLAVIJE, A POSLE SRBIJE“

·   Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio za dve decenije rada u tom listu, nalazi se u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava GULANA. Međutim, ta prva privatizacija medija je odmah i poništena… Kupcima akciaj noac nodka nije vraćen.Niti su plaćene kupljene akcije!

·   List ,,BORBA“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog i magičnog lista ,,BORBE“… Zbog svega toga, Branislav GULAN poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo u medijima  danas i sutra…

·   Pominje i tadašnju smenu glavnog urednika ,,BORBE“ Manje Manojla VUKOTIĆA. On je smenjen odlukom Upravnog odbora, tadašnjeg lista  ,,BORBE“ 8. jula 1993. godine, uz jednu jedinu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

·   Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko ĆURUVIJA. Ali, nakon samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana LOGAR;

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,BORBE“, ni Slavka Ćuruvije (Koji je kao vlasnik lista dnevnog ,,TELEGARAFA“ UBIJEN U BEOGRADU!

·   Tadašnji novinari ,,BORBE“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,NAŠOJ BORBI“, koja je trajala oko četiri godine. Posle gašenja ,,NAŠE BORBE“ preostali novinari posle toga osnovali su list ,,DANAS“ koji  i danas postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije, posle pet i po decenjija rada, ističe Branislav GULAN!

(Nastaviće se)