Najveći američki informativni TV kanali prestali su da izveštavaju o aktivnostima Donalda Trampa. To je bio njihov odgovor na to što je predsednikova administracija zabranila jednom broju novinara predsedničkog pres-pula (odnosno njihovim medijskim kućama) pristup Beloj kući. Do toga je došlo nakon što ih je šef države optužio da „stalno pišu ili emituju fikcije i laži“. Trampa su posebno razbesneli novinari CNN-a, TV kanala MS NOW i novina Politico.

Piše: Valerij Brut

Oni koji su se našili na udaru nisu progutali uvredu, već su Okružnom sudu SAD za okrug Kolumbija podneli tužbu, tvrdeći da „Ustav ne dozvoljava predsedniku ili bilo kojem drugom državnom službeniku da lišava medije prava koja su zagarantovana Prvim amandmanom, kao i prava u vezi sa slobodom i imovinom“.

U zajedničkoj izjavi tri pomenute medijske kuće kaže se da će, ako odluka Bele kuće ostane na snazi, to biti pretnja nezavisnom novinarstvu i pravu društva da dobija informacije o radu vlade bez mešanja države.

Prvi čovek Bele kuće se oglasio na društvenoj mreži Truth Social, braneći svoje odluke, ističući da njegova zabrana nije „napad na slobodu štampe“, već je usmerena na borbu protiv pretnji „nacionalnoj bezbednosti“. Podržao ga je potpredsednik SAD Džej Di Vens, rekavši da rad te tri medijske kuće „faktički predstavlja krajnje levu propagandu“.

Međutim, to nije sprečilo eskalaciju sukoba. Solidarnost sa kolegama izrazili su i drugi mediji iz predsedničkog pula, odnosno novine Vašington post, Njujork tajms i agencija Asošijeted pres. Kako piše britanski Gardijan, „nijedna televizijska mreža nije izveštavala o ceremoniji otvaranja novog heliodroma u Beloj kući, prilikom koje je Tramp presekao crvenu vrpcu. Iako je Bela kuća događaj  uživo prenosila, bez profesionalnih mikrofona i audio-opreme, predsednikove reči nisu mogle da se razaznaju zbog buke motora helikoptera u pozadini“.

Novinari TV pula nisu pratili Trampa ni prilikom njegovog odlaska u Njujork na Generalnu skupštinu UN. To je postalo prava senzacija jer se prenosi događaja u kojima učestvuje predsednik rade od 1950. godine.

Pitam se kako se osećao Tramp bez uobičajene gužve koja se stvara oko njega i šta će se dalje dešavati. Pravednosti radi, treba primetiti da su ga ipak snimali novinari drugih izdanja. Svejedno, to je, na neki način, bila degradacija njegovog statusa.

Ima tu i drugih pitanja. Da li će predsednik da gasi konflikt ili će ostati pri svom stavu? I na kraju – kakvu odluku će doneti sud?

Valja se setiti i da je svojevremeno Bela kuća zabranila novinaru CNN-a Džimu Akosti ulazak u predsednikovu rezidenciju. Do toga je došlo nakon oštre diskusije sa šefom države. Na kraju je Tramp ipak izbugio jer je okružni sud doneo presudu u korist CNN-a. Bilo je i drugih zabrana „sa vrha“, ali su i one dočekane protestnim presudama arbitara.

Bela kuća je stavila do znanja da će se snaći i bez „štrajkača“ i objavila da pušta sopstveni onlajn kanal pod nazivom „Tramp TV“. On je izrazio spremnost da prikaže „najupečatljivije trenutke iz prošlosti, najave, kao i najnovije i najvažnije vesti iz administracije. Sve je pratila opaska: „Bez buke. Samo najvažnije vesti – direktno od Trampove administracije.“

Ali kakav će biti efekat? Neizvesno je koliko će kvalitetne i istinite biti informacije Tramp TV-a i da li će kanal uspeti da privuče pažnju američke publike. I da li će gledaoci poverovati novinarima koji će verovatno slikati idealizovane, ulepšane portrete predsednika SAD.

Sumnja se u velikoj meri objašnjava činjenicom da se Amerika, jednostavno, umorila od Trampa. Od njegove grube sile i neograničene energije, koja često daje nultu efikasnost.

On ide odlučno napred, bez obzira na prepreke i posledice, svuda praveći nered. Logiku zamenjuju emocije, zdrav razum ustupa mesto impulsivnom ponašanju i izlivima besa. Nije ni čudo da Trampov rejting stalno pada. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, njegov rad podržava samo 32% građana SAD.

Tramp je zamislio da je vladar cele planete, da mu je sve dozvoljeno, svaki prigovor prihvata sa neprijateljstvom, a proteste kao uvrede. On je uvek ratovao sa novinarima, a kada je zauzeo mesto u Beloj kući, to je postala hronična pojava.

Tramp se posebno razulario u vreme drugog mandata, bacajući uvrede i levo i desno. Novinare je nazivao „tupim“, „glupim“, „falš“, „nepoštenim“, „korumpiranim“. Posebno se okomio na novinarke.

U novembru 2025. godine, kada je Ketrin Lusi iz Bloomberg News-a povela razgovor o prisustvu predsednika u Epštajnovim fajlovima, on je odgovorio: „Tišina, tišina, svinjo.“ Nekoliko dana kasnije uvredio je Meri Brus iz ABS News-a rekavši joj da je „užasan čovek i užasan reporter“.

Džejk Teper sa CNN-a je ove incidente nazvao „odvratnim i potpuno neprihvatljivim“. Grupa za nadzor štampe je izjavila da se „ne treba miriti sa ponižavajućim uvredama prema ženama-reporterima“. Čuli su se i drugi glasovi protesta, ali ne tako glasno.

Zato su svi čuli „opravdanje“ od Trampovog pres-sekretara Kerolajn Livit koje je sve zaprepastilo: „Mislim da svi ovde prisutni treba da cene iskrenost i otvorenost koje gotovo svakodnevno čujete od predsednika Trampa.“

Takođe, nije propustila priliku da baci kamen na Trampovog prethodnika (Bajdena): „To što je predsednik otvoren, iskren i pošten sa vama, a ne krije se i ne ogovara vas iza leđa, mnogo je više za poštovanje od onoga što ste videli za vreme prethodne administracije.“

Inače, Tramp novinare naziva „neprijateljima naroda“. Taj izraz stalno koristi. Čak je predložio da se mediji koji šire lažne informacije pozovu na odgovornost za „izdaju države“.

Ranije su novinari gutali sedative i tešili se viskijem posle žestokih razgovora sa Trampom. Sada su i oni pokazali zube. Nije isključeno da će Tramp uskoro osetiti tragove njihovih „bolnih ujeda“.